• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

ANALIZA GUBITAKA PČELA U ENGLESKOJ I WELSU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.654

Ovaj tekst prosleđen je redakciji Pčelara, ali smatramo da ste svi vi, kao verni posetioci našeg sajta, itekako zaslužili da ove nove informacije pročitate pre drugih. Neka to bude mala nagrada svima vama za vernost sajtu SPOS-a koju ste tako nesebično pokazali ovih dana. Tekst zaista sadrži puno novih informacija koje zapravo potvrđuju tezu da je dobra pčelarska praksa jedino rešenje problema masovnih stradanja pčela. Naravno, ako izuzmemo insekticide.

 

ANALIZA GUBITAKA PČELA U ENGLESKOJ I WELSU
 
Proteklih par godina mnogo se priča o sve većim stradanjima pčela. Stradanja jesu činjenica, ali kao što smo napomenuli u prethodna dva broja časopisa Pčelar, shodno naučnim podacima, razlozi za uginuća svakako nisu svuda istovetni. Svaka zemlja ima problema sa uginućima pčela, ali ne sprovodi svaka istraživanja da bi utvrdila razloge. I mi moramo uglavnom da se oslanjamo na tuđa iskustva i saznanja, prilagođavamo ih i primenjujemo u našim uslovima.
U Velikoj Britaniji se gubici pčela uredno beleže od 1965. godine (grafikon 1) i kretali su se i do 40% u pojedinim godinama.
Poslednjih desetak godina, uginuća se događaju u smanjenom procentu, ali od 2001. godine blago i konstantno rastu iz godine u godinu (grafikon 2) bez vidljivog razloga.
To je bio jedan od motiva zašto su stručnjaci Centralne naučne laboratorije (CSL – Central science laboratory) iz Yorka pristupili detaljnom proučavanju gubitaka tokom 2007. godine. Giles Budge, Ben Jones, Lynn Laurenson, Selwin Wilkins, Stephane Pietravalle, Richard Fussell i Mike Brown ozbiljno su prionuli na zadatak i izvršili detaljnu analizu preko 700 uginulih ili oslabljenih društava pčela u Velikoj Britaniji tokom proleća 2007. godine. Iz uzoraka je uzet genetski materijal i analizirano je prisustvo uzročnika velikog broja bolesti pčela putem najsavremenijih molekularnih metoda.
Analizirano je prisustvo sledećih uzročnika: nosema ceranae (Nc), nosema apis (Na), acarapis woodi (Aw), deformed wing virus – virus deformisanih krila (DWV), black queen cell virus – virus crnog matičnjaka (BQCV), kashmir bee virus – kašmirski virus (KBV), sacbrood virus – virus mešinastog legla (SBV), acute bee paralysis virus – virus akutne paralize pčela (ABPV), chronic bee paralysis virus – virus hronične paralize pčela (CBPV), israeli acute paralysis virus – izraelski virus akutne paralize pčela (IAPV) i apis iridescent virus (IV). Kao dodatak svemu, uzeto je 10 uzoraka saća iz uginulih društava i obavljena je analiza na prisustvo 90 pesticida i 84 veterinarska leka, uključujući i imidakloprid.
Rezultati analiza se najbolje vide na grafikonu 3.
Preko 90% društava stradalih u proleće 2007. godine bilo je zaraženo virusom deformisanih krila, koji je bio direktno povezan sa povećanom zaraženošću varoom. Nosema ceranae je tada po prvi put utvrđena u Velikoj Britaniji, i njome je bilo inficirano 37% društava iz kojih su uzorci uzimani tokom leta. Nosema apis je takođe nađena, ali samo u 14% istih uzoraka. Virus akutne paralize pčela koji u SAD-u direktno korelira sa masovnim uginućima pčela, tamo često nazivanim CCD, nije utvrđen ni u jednom uginulom ili oslabljenom društvu. Kada se nađu zajedno u jednom društvu, virus deformisanih krila i virus hronične paralize pčela, dupliraju rizik od uginuća, a u uginulim društvima je nađeno duplo više uzročnika nego u preživelim. Očigledno je da su i letnji gubici direktno povezani sa infekcijom virusom hronične paralize pčela i sa nosema ceranae, dok je skoro stalno i široko prisustvo virusa deformisanih krila najbolji indikator rizika za uginjavanje pčela. U saću nisu nađeni nikakvi ostaci ni pesticida ni veterinarskih lekova.
Može li se iz ovih podataka nešto zaključiti? Svakako. Ali, mnogi pčelari i dalje odbijaju da poveruju da je dobra pčelarska praksa jedino pravo rešenje. Ona podrazumeva široku lepezu mera i postupaka, kako u suzbijanju i preveniranju pojave pčelinjih bolesti, još i više u pravilnim postupcima sa pčelinjim društvima, bez prevelikog stresa, stalnog uznemiravanja, veštačke ishrane kad god se stigne i bilo ili ne bilo potrebe, nepravilnog lečenja pčela svim i svačim u neograničenim količinama i neograničenom (da ne kažemo suludom) broju tretmana, čak i neregistrovanim lekovima. Onaj pčelar koji se prvo dobro naoruža znanjem, a zatim to znanje i primeni, sigurno neće imati problema sa masovnim stradanjima pčela.

Autor teksta: Dr med. Rodoljub Živadinović
(060) 444-01-01, (018) 846-734

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien