Savez Pčelarskih Organizacija Srbije - Forum SPOS Info

Sasvim opuštene teme, nevezane za pčelarstvo => Ostale teme van pčelarstva => Тему започео: Sinisa Ognjenovic 19-09-2012, 18:13:08

Наслов: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 19-09-2012, 18:13:08
Dragi prijatelji na ovoj temi postaviću tekstove o našoj predivnoj zemlji.
O mestima na kojima možda nikada niste bili ili čak niste ni čuli da postoje.



Dolina Mikuljske reke


Lutajući godinama Srbijom ostajem iznenađen svakoga puta ponovo pronašavši mesta kao iz bajki, a za koje niko ne zna ili ne mari, ili možda oni koji ih znaju – suviše ih dobro znaju i tome ne pridaju neku veću vrednost. Tako sam ovog proleća hodajući Južnim Kučajem dohodao u predeo koji je toliko nestvaran, da sam se više puta pitao, kako ljudi za njega nisu saznali i kako svuda tuda unaokolo nema stotine ljudi da se dive svoj toj lepoti ?
Činilo mi se kao da neka sila štiti i čuva ta skrovita mesta naše zemlje, čuva ih za neke druge ljude, neka druga vremena, vremena kada ćemo više znati da cenimo bistru vodu, zemlju, biljke i životinje... Sva ta divna mesta kao da nisu predviđena da u ovo vreme, ovaj čas budu eksploatisana i uništena surovošću naše civilizacije. Pa , eto i sam Južni Kučaj se od strane države ovih dana uzima u zaštitu, pitanje je samo da li će postati Nacionalni park ili park prirode.
Na njegovom obodu ispod gromade Mikulja skrila se dolina Mikuljske reke koja u svom kasnijem toku prelazi u kanjon i zajedno sa kanjonom Demizloka pravi našu najdublju klisuru  – klisuru  Lazareve reke, koja je poznatija planinarima i izletnicima kao Zlotska klisura. Njene dimenzije, dubina i gorostasno stenje kada ih gledate sa nekog od mnogobrojnih vidikovaca odaju utisak najlepših Crnogorskih ili Hercegovačkih klisura i kanjona. Odozgo sa njnog oboda čini vam se da njenim dnom teče reka Tara ili Drina, a ne tako mala reka kao što je to Lazareva. Očigledno je da je ova reka nekada u prošlosti  imala mnogo više vode, što znači da je i sama Mikuljska reka verovatno donosila mnogo više vode, ali ta su vremena davno prošla i sada je ona širine tek oko 2-3 metra, a ponekad čak i manje u vrelim letnjim mesecima.
Izvorište Mikuljske reke se ugnezdilo ispod Crnog vrha, gde ona iz nekoliko manjih potoka nastaje i krenuvši na istok formira jednu od naših najlepših rečnih dolina. Ako ste nekada zamišljali raj na zemlji, onda je to sigurno bilo vrlo približno onome što možete videti hodajući uz obale ove rečice... Stočari i ljudi iz ovih krajeva su takođe to od davnina prepoznali, te su upravo na najlepšim mestima u dolini napravili svoje bačije i pojate koje iako danas većinom u potpunosti napuštene svedoče o vremenima kada su stotine ovaca i krava uživale u sočnoj travi sa livada iz ove doline. Danas se tek , tu i tamo, može pronaći po koja očuvana kućica ili ako imate sreće kao što sam ja imao, možda naletite na bačije koje izgledaju kao iz srednjeg veka, napravljene samo od sena i grana iz šume.
Jedna od njih je bila stvarno veoma impresivna sa dužinom od nekih čak 12-13 metara i širinom od oko 4 metra...Odmah uz nju koso položene pažljivo odeljane gredice iz šume, veštom rukom poslagane, tako da formiraju zaštitu od kiše i sunca, mesto gde stoka može noćiti, plandovati i sklanjati se od nepogoda. Tužna srca sam posmatrao kako mesto na kome je očigledno stoka bila još do pre neku godinu, stoji sada prazno, napušteno i sklono propadanju, bez onih ruku koje su sve ovo održavale, napravile i dograđivale. Kao da su se te ruke umorile i na kraju odustale... Sve sada polako i postepeno propada i najverovatnije neće biti nikoga ko će doći na to pusto mesto da čuva neka nova stada stoke..
Setivši se Beogradskih gužvi, stresa i užurbanosti koja posvuda vlada, srce mi zatreperi i htede ostati na tom mestu, ali onda misli poleteše ka mome sinu, ženi i bilo je jasno da ću se opet neumitno vratiti u taj veliki grad. Vratiću se upravo da bi ljudima opisao što više ovakvih čarobnih mesta, kako bi što više ljudi poželelo da se jednoga dana odluči za ovakav jednostavan, prirodan i plemenit način života.
Hodajući niz ovu rajsku dolinu s vremena na vreme poneki potok zažubori tu negde sa strane iz nekog šumarka, zbijenih leski i ulije se u rečicu dodajući joj delić vodenog daha, tako da osnažena krene da skakuće dalje nizvodno po omanjim brzacima. Pokatkad se nađe izvor u šumi, močvarni travnati tepih ili škriljac koji izviruje negde sa strane. Po prvi put sam video jednu neobičnu pojavu o kojoj sam samo do sada slušao, da voda izvire iz samog drveta, odnosno iz račve koja je iznad zemlje 1-1,5 metara. Prizor je stvarno neverovatan, iz debelih stabala bukve – iz spoja prvih debelih grana curi u tankom mlazu voda i sliva se niz deblo do zemlje. Davno mi je jedan starac pričao priče iz starina kada je po njegovom predanju bilo drveća koje kada odsečeš i kada delimično istruli panj, u tom panju se stalno odozdo iz zemlje pojavljuje naizgled niotkuda voda, te su oni tu vodu pili i koristili kao neku vrstu svetinje. Sada videvši to čudo na licu mesta , shvatio sam da ako bi neko, ne daj bože, odsekao ova stabla , ona bi se isto tako ponašala, neprestano izvlačeći vodu iz zemlje i gurajući je ka nebeskom svodu, kao neke prirodne neiscrpne pumpe.
Pojavljivanje prvih krečnjačkih stena nizvodno od gromade Mikulja je bio znak da se ova rajska dolina polako pretvara u Mikuljsku klisuru koja će onda zajedno sa klisurom Demizloka formirati našu najveću klisuru - klisuru Lazareve reke. Zelenilo livada, čista voda koja se može piti na celoj dužini reke, jer nikakvih zagađivača niti sela nema uz nju, brda i vrhovi Južnog Kučaja u daljini i gromada Mikulja ostavili bi neizbrisivi utisak na svakoga ko bi ih ugledao, a kamoli na one koji prepešače celu ovu dolinu.
Stoga bi najtoplije preporučio svim onim izletnicima koji dođu da posete čuvenu Zlotsku pećinu ili klisuru, da odvoje još malo vremena i prošetaju se ovom dolinom, siguran sam da će im taj doživljaj ostati u pamćenju za ceo život. Obogatiće ih i možda ponukati da preispitaju neke svoje stavove u životu...



Uzastopna poruka: 19-09-2012, 21:32:18
Beljanica


Krivudavim putem od Despotovca , prolazeći kroz šumoviti predeo stiže se polako do sela Strmosten. Ovde je nekada ujedno bio i kraj asfaltnog puta, te se od sela dalje u samu dolinu išlo  pešice. Modernizacija je stigla polako ali sigurno i u ovu predivnu dolinu Resave, te je tako novi  asfaltni put omogućio  da se iz automobila iskorači direktno u ovu lepotu. Nadajmo se da to ujedno neće značiti i njeno postepeno odumiranje, odnosno gušenje u otpadu koji su sa sobom doneli motorizovani turisti. Oduvek sam voleo da kažem da sve dok na svojim leđima nosite svoju opremu i hranu za boravak u prirodi nema nikakve opasnosti da će iza vas ostati puno otpada,ali čim auto, kombi ili neko drugo prevozno sredstvo dođe do čiste prirode, neminovno je sa njim stigao tu i otpad, koji onda čeka odluke lokalnih vlasti da vide gde će i šta će onda sa njim.
Na samom ulazu u ovu dolinu čeka na vaše divljenje hidrokompleks Lisine, koji se sastoji od prelepog vodopada i velikog vrela nekih stotinak metara uzvodno od njega. Vodopad je nekada smatran najvećim u Srbiji, ali se ispostavilo u zadnjih petnaestak godina da to i nije baš tačno, te da u Srbiji ima nekoliko vodopada koji su viši od njega. Bez obzira na to ovaj vodopad vas iznova uvek oduševi svojim gracioznim skokom u prazninu i ostavlja vas bez reči… Samo vrelo iz koga nastaje vodopad Lisine izvire ispod visokih obronaka Beljanice probijajući se kroz njezinu utrobu, sve dok se na površini zemlje ne pojavi probijajući se kroz gromadne krečnjačke blokove. Svako ko dođe do njega ne može a da se ne sagne i popije tu devičansku vodu. Najčešće vam je u tim trenutcima žao što niste poneli neki sud da zahvatite još malo ove vode, ali to se redovno ispravlja već prilikom sledećeg susreta sa ovim vrelom.
Nizvodno od vrela više dovitljivih meštana je iskoristilo ovu bistru vodu i podiglo privatne ribnjake u kojima gaje Kalifornijsku pastrmku. Na žalost jedan od njih je sebi dao čak toliko slobode da je jedan deo vode koja bi trebalo da se obrušava na vodopadu odveo u svoje dvorište. Tako sada vodopad ima manje vode tačno za toliko koliko je on odvukao u svoj ribnjak. Nadajmo se samo da će ga ekološka inspekcija i zakoni primorati da vrati nazad ono što mu ne pripada. Zbog svega toga nije ni čudo da su vremena  kada sam iznad vodopada redovno viđao potočnu pastrmku, vrstu koja živi u našim čistim vodama, odavno prošla, te bez obzira na samu  zaštitu celog ovog hidrokompleksa, ona tu više ne može da se sretne.   
Masiv planine Beljanice se moćno uzdiže iznad cele doline i kada se gleda odozdo ostavlja utisak moćnog čuvara celog područja. Ako se samo malo dalje uputite uzvodno uz Burdeljski potok posle par kilometara ući ćete u pravu divljinu u kojoj pored potoka divlje rastu orasi koštunci, gde je priroda očuvana u potpunosti i gde se čak mogu pronaći stare bukve od po 200 i više godina. Za svakog ljubiotelja prirode je pravi doživljaj kada se nađe u ovakvoj netaknutoj divljini, gde staro drveće umire samo od sebe... Skrenuvši onda u jednom trenutku levo, treba se popeti nekih dobrih dvestotine metara iznad doline, kako bi se došlo do prirodne geomorfološke retkosti koja se zove vrlo jednostavno – Bušan kamen. Ovaj prastari ostatak svoda neke pećine oduzima trenutno dah i ne preostaje vam ništa drugo nego da se pri pogledu na ovako nešto što je napravila priroda samo smerno poklonite.Posmatram kroz taj prirodni prozor brda i drveće u daljini i pitam se da li je i koliko ljudi doživelo ovaj prizor koji se za sva vremena urezuje u čovekovu dušu..
Samo par stotina metara dalje nalazi se čuvena pećina Atula, do koje baš i nije preporučivo dolaziti, jer je njen ulaz jamski, pa se može desiti da neko neoprezan sklizne. Meštani su to oduvek znali te su je svi odreda izbegavali, što su naravno u ta davna vremena hajduci obilato koristili. Uopšte moglo bi se reći da su hajduci najverovatnije bili prvi speleolozi u Srbiji, s obzirom da su bili hrabri i da su često birali upravo ovako nepristupačna i skrovita mesta za svoja boravišta. Na ta vremena podseća i jedan lokalni naziv obližnje čobanske staze   - Hajdučki tok, koji nagoveštava da su hajduci duži niz godina koristili ovo za njih idealno meato. Sama ova pećina ima izuzetno lep pećinski nakit i prava je šteta što ga veći broj ljudi ne može videti. Ipak za one koji su bili u ovom kraju nezaobilazan je naravno odlazak do Resavske pećine, pećine koja je sigurno najpoznatija u našim krajevima i valjda jedina pećina u Srbiji koja je odvajkada imala dovoljan broj posetilaca. Ipak na strmim obroncima Beljanice , kao i na njenoj gornjoj površi postoji još mnoštvo pećina i jama, koje hiljadama godina dreniraju vodu sa celokupnog masiva.
Još jedna neobičnost ove planine su svakako njezini dugački sipari, drobine sitnog kamenja koje se kruni sa litica. Neki od njih dugački su i više od stotinu metara. Kada se nalazite na njihovom vrhu liče na jednu kamenu reku, a verujte mi upravo se tako i ponašaju kada zakoračite u njih. Sitni kamenčići u tom trenutku krenu da vam se migolje između nogu i eto – jedna vrsta skijanja može da otpočne. Kretanje po njima je  stoga izuzetno složeno za one koji se nisu u tome izvežbali , te se često dešava da neiskusni planinari ili speleolozi upravo na Beljaničkim siparima uganu nogu ili u najboljem slučaju iscepaju otpozadi pantalone. Ovakav teren koji je prepun sipara prosto “ jede  “ obuću, te je tako i u našoj ekipi nama dvojici ovoga puta sipar   “ pojeo  “ gojzerice. Bez obzira na to svi smo bili oduševljeni još jednim spuštanjem niz ove kamene reke.
Hodajući po strmim stranama Beljanice pruža vam se prosto božanski vidik na ovu rajsku dolinu, te često ne znate šta biste radije gledali  - samu dolinu ili gromadne monolitne stene sa usamljenim borovima na njima koje kao da žele da zaparaju nebo iznad vas. Sama Beljanica je sa ovim skromnim novim putem u dolini ispod nje sada povezana sa civilizacijom , te se slobodno može reći da nekako strpljivo čeka da je posete oni koji vole da upoznaju skrivene tajne prirode u Srbiji.

(http://imageshack.us/a/img440/7629/resizeofrotationofimg15.jpg)
By planinica (http://profile.imageshack.us/user/planinica) at 2012-09-19

(http://imageshack.us/a/img191/156/resizeofimg1854.jpg)
By planinica (http://profile.imageshack.us/user/planinica) at 2012-09-19

(http://imageshack.us/a/img850/5628/resizeofimg1487.jpg)
By planinica (http://profile.imageshack.us/user/planinica) at 2012-09-19

Uzastopna poruka: 20-09-2012, 16:13:13
Bjeluša Gaj


Po jednoj prastaroj izreci iz zapadne Srbije, ljudi kažu – “ Bjeluša Gaj - na zemlji raj “. Kao da su za to na neki način dočuli i stari slovenski bogovi, pa je jedan od njih po imenu Tar izabrao da tu proživi svoj dugački božanski život. Po tom dobrom bogu koji neki kažu i dan danas čuva ceo ovaj kraj obližnja planina dobi i svoje isto tako staro ime - Tara.
Cela planina, pa i neki krajevi oko nje je zbog svojih neponovljivih lepota proglašena za Nacionalni park.Mnogima je poznato da su na ovom području zaštićeni medvedi, divokoze, srne, vukovi, retko endemično bilje od kojih je svakako najpoznatija Pančićeva omorika. Ipak samo nešto malo dalje od sve te lepote i divljine jedna ljudska intervencija je napravila nešto što ne pripada Nacionalnom parku Tara, a lepše je i čak možda ljudima i interesantnije od nekih delova samog Nacionalnog parka.
Ovo je priča o poluostrvu Stuparina u Zaovinskom jezeru i priča o Bjeluša gaju koje se nalazi na samom vrhu tog poluostrva. Zaovinsko jezero mnogi smatraju našim najlepšim jezerom, a kako i ne bi kada od svih jezera u Srbiji ono najviše liči, a ja bih se usudio i da napišem, ne samo da liči,  nego je lepše od stotine glečerskih jezera po Švajcarskoj, Austriji, Skandinaviji...
Nalazi se na nadmorskoj visini od približno 950 m, okruženo je sa šumom i veoma je neobičnog oblika. Razuđena obala sa zalivima i rukavcima podseća na najlepša Jadranska ostrva, a opet sve je nekako lepše jer umesto monotonih sredozemnih borova, raznovrsno crnogorično i belogorično drveće u svim bojama oivičava njegove lepe obale.
Celo jezero se nalazi van granica nacionalnog parka, te ne podleže strogim zakonskim propisima o zaštiti prirode. S jedne strane to je loše, jer nemarnost čoveka može da ugrozi ovaj raj na zemlji, a sa druge strane upravo zbog toga jezero je prepuno ljudi – starosedeoca, ali i ljubitelja prirode, vikendaša , planinara, istraživača koji nisu sputani propisima...Meštani kažu da ponekad u letnjim mesecima na obali Zaovinskog jezera boravi dva puta više ljudi nego u samom Nacionalnom parku. Prilikom dugotrajnih šetnji uz jezero voda nas je mamila da se u njoj okupamo, ali sama činjenica da je njena temperatura u aprilu oko 12 stepeni odagnala je te misli iz naših glava.
Poluostrvo Stuparina je najveće poluostrvo na ovom jezeru i na njegovom samom početku se nalazi selo Bjeluša sa svega nekih dvadesetak kuća. U šetnji iznad sela dolazi se na Babin rid – šumu koja ni po čemu ne zaostaje za šumama u Nacionalnom parku, šta više čini se da ovde nema sanitarne seče niti uklanjanja bolesnih stabala, tako da ova šuma liči na prašumsku zajednicu, kroz koju se na većini mesta ne može ni fizički uopšte proći. 1028 metara je najviša kota na Babinom ridu i to je najviša tačka na poluostrvu, ali na žalost sa nje se ne može ništa videti, jer je svuda naokolo gusta šuma i iz nje nema nikakvog vidika ni u jednom smeru.
Sasvim je obrnuta priča samo malo dalje – nekih pola kilometra gde se nalazi Bjeluša Gaj. U podnožju samo jedna kuća, a na omalenoj visoravni dva seoska domaćinstva od kojih jedno pretvoreno u vikendicu, a drugo se odlučilo za seoski turizam. Sa te lokacije koja se u stvari nalazi u samom srcu jezera ( pogledaj mapu...) se pruža nesvakidašnji vidik na sve strane , te se ima utisak da se nalazite na nekom rajskom Polinežanskom ostrvu. Jedina razlika je u tome što neposredno pored vas je takva šuma, kakva se retko gde sreće. Prepešačivši na hiljade kilometara po Srbiji nigde nisam sreo šumu u kojoj raste 5-6 vrsta crnogorice (3vrste bora, jela, smrča,omorika, kleka...) i još mnogo više vrsta belogoričnog drveća – breza, bukva, cer, jasika, vrba, grab, gorski javor, bagrem, divlja trešnja, hrast gorun, leska...   
U mešovitoj sadnji, kako samo to priroda može da kreira se na neki čudesan način sve ove vrste uklapaju i slažu jedna sa drugom. Ono što kod posetioca ostavlja nezaboravan utisak je mnoštvo boja i nijansi koje ova raznolikost drveća oslikava na padinama ovog poluostrva. Orlovi koji koriste vrh stare štale za svoju osmatračnicu pokazuju samo kako i oni prepoznaju vrednost ovog prirodnog vidikovca koji im pruža utočište za njihov opstanak u ovom predelu.
Jutra prepuna rose, odsjaj drveća i neba u mirnom jezeru, tišina i neka blagost koja vas obuzimaju svaki put kada pogledate oko sebe, ne mogu a da ne ostavljaju stalan utisak da se čovek stvarno nalazi u raju. Susret sa srnama, pticama, pa čak i divljim svinjama ovde je uobičajena stvarnost na koju se nekako vrlo brzo naviknete i shvatite da su te životinje takodje odlučile da na tako lepom mestu prožive svoje dane. Pečurke reduše, sremuš i drugo raznovrsno samoniklo jestivo divlje bilje vas sa svih strana mami i kao da na nekin način traže da i njih uvrstite u svoj jelovnik. Kada to učinite, posle svega nekoliko dana shvatate da polako postajete deo cele te rajske priče , hteli vi to ili ne...
Ovakva atraktivana lokacija je naravno privukla odavno mnoge investitore da se okušaju i naprave neke objekte na samoj obali jezera i time doprinesu razvoju turizma u ovom kraju. Ipak kao da sam bog Tar tu na neki način mrsi konce, kao da neka sila ne dozvoljava da se ova lepota uništi, svi ti pokušaji su do sada propadali, pa čak i onaj najozbiljniji koji je još dosta pre Emira Kusturice na obali Zaovinskog jezera pokušao da uradi poznati pevač Oliver Mandić. Bez obzira što se njegova dedovina nalazi samo par stotina metara dalje, čak ni on nije uspeo da završi započete pansione na samoj obali jezera. Napušteni i sada već u stanju koje trži renoviranje podsećaju nas da se sve ipak ne može uraditi sa novcem, da neke stvari priroda sama postavlja na svoje mesto. Mišljenja sam da je pravi put dovodjenja većeg broja posetioca ili ljubitelja prirode u ovaj kraj upravo onaj kojim je krenula porodica koja je vlasnik Bjeluša Gaja – obnavljanjem starog seoskog imanja i pretvaranjem brvnara u prijatne objekte za posetioce.
Reke koje pune jezero nisu velike, ali su zato bistre i sa svake od njih se slobodno može piti voda –Baturski rzav, Kraklijski rzav i par manjih potoka ipak nisu dovoljne da jezeru obezbede dovoljnu količinu vode, pa se ona direktno iz Drine velikim pumpama penje i na taj način se u stavri i puni Zaovinsko jezero. Po svojoj privrednoj funkciji ono predstavlja reverzibilno jezero, koje služi da u letnjim mesecima kada Drina nema dovoljni pritok, dodatno puni akumulaciono jezero Perućac i time obezbedi dovoljnu i stalnu količinu eklektrične energije.
Bez obzira na tu njegovu ulogu, čini mi se da bi ono moglo mnogo više da doprinese turizmu, jer ovakva lepota se bilo gde retko sreće. U samom Bjeluša gaju sam vidik, tišina, mir koji vlada, čista jezerska voda koja se zeleni i hrana sa prirodnim ukusom koji su većina ljudi –naročito iz Evrope odavno već zaboravili  - su ono što će na ovo mesto privući u budućnosti sve one koji žele predah od stresnog načina života koji vode po gradovima. Nije bez razloga Kremanski prorok Tarabić iz obližnjih Kremana još davno rekao – “Ljudi će živeti u smradu i onda će vamo dolaziti da se nadišu vazduha, napiju vode i da ozdrave...“


(http://imageshack.us/a/img253/6596/resizeofpicture104.jpg)


(http://imageshack.us/a/img145/9983/resizeofpicture032.jpg)


(http://imageshack.us/a/img443/6650/resizeofpicture131.jpg)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Marković Saša 20-09-2012, 21:05:27
Od ove lepote zastaje dah.Nismo ni svesni koliko smo bogati,prelepo...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 21-09-2012, 00:27:49
Đalovića klisura


Srbija je prepuna predivnih klisura i većina od njih su veoma poznate, kao što su to na primer Ovčarsko – kablarska i Sićevačka klisura kroz koje prolaze i veoma važne saobraćajnice. Lutajući Srbijom, s vremenom sam shvatio da se ipak još ponegde u njenoj unutrašnjosti skrivaju klisure koje su teško dostupne, a ipak predivne u svojoj nedirnutoj lepoti. Upravo jedna takva klisure koja se sakrila tako što se jednim delom nalazi u Srbiji, a drugim delom u Crnoj gori je izmamila moje duboke uzdahe kada sam je prvi put doživeo. Svakog narednog puta ona se otkrivala polako i tajanstveno u novim predivnim nijansama koje su potvrđivale taj prvi utisak.
Pešterska visoravan predstavlja jedno od najsurovijih i najtežih područja na kome žive ljudi u našoj zemlji. Duge, izuzetno hladne zime, surova proleća, kratka leta i jeseni sa izuzetno mnogo padavina uslovile su da je Pešter bio i ostao do današnjih dana veoma slabo naseljen. Ova visoravan je jedno ogromno kraško polje koje je oivičeno prirodnim granicama, a jedna od njih je upravo i već spomenuta Đalovića klisura. Klisura je dobila ime po zaseoku Đalovići - odnosno porodici Đalović koja vekovima živi u istoimenom zaseoku na njenom obodu. Trenutno u njemu je živo još svega par kuća i u njima će vam se iskreno obradovati, jer ne dolazi baš mnogo ljudi izdaleka da poseti klisuru ili zanimljivosti koje se nalaze sakrivene u njoj.
              Kroz ovu klisuru protiče reka Bistrica , čije ime samo za sebe dovoljno govori. Na sreću zbog relativne nerazvijenosti čitavog ovog kraja iz nje se voda još uvek može piti, a mi se nadamo da će tako ostati i u budućnosti. Ova krhka rečica je kroz nebrojano mnogo vekova dubila i izdubila ovu ogromnu klisuru čije litice ponekad dostižu visinsku razliku čak i do 400 metara. Leti Bistrica skoro presuši , i tada se na njenim obalama ponegde može ugledati svlak od poskoka, a ne retko i po koja od ovih otrovnica koja se sunča na ogromnim oblutcima, oko kojih u to godišnje doba više ne protiče voda. Veća i manja jezerca sa jedva primetnim tokom između njih je sve što je preostao od moćne prolećne Bistrice koja odvodi vode od velikih Pešterskih snegova.
Upravo u to vreme, kada kopne Pešterski snegovi, krajem marta ili u aprilu možda je i prava prilika da se poseti ova klisura, jer se tada može videti i doživeti nekoliko čuda koje samo priroda može da osmisli. Izvor same reke Bistrice je svakako jedno od njih, ali nikako i ono najzanimljivije. Na neka dva kilometra dalje u klisuri nalazi se mesto koje starosedeoci nazivaju ”Vražiji firovi”. Mesto koje na nekoliko fascinantnih načina iz utrobe zemlje izbacuje vodene mase... Došavši tamo nisam znao da li da uživam u predivnom prelamanju potoka koji izvire iz omanjeg pećinskog otvora, ili da posmatram slapove i manje vodopade koji su bar isto toliko lepi kao oni Plitvički ili možda da gledam same ”Vražije firove” koji su ključali u nebrojano mnogo pravaca izvodeći vodenu igru svojstvenu samo prirodi. Bez obzira na izuzetnost svega toga, pažnju mi je privuklo nešto tako nesvakidašnje da sam duže vreme proveo bez daha gledajući u to čudo Đalovića klisure. Niotkuda gledano – sa neke visine od 13-14 metara. kao iz ogromne slavine iz jednog otvora u steni – direktno na dole padala je voda u mlazu debljine 2 metra. Ne to nije bio vodopad, vodopad pada niz neki vid litice u prazninu, ovo što sam video mislim da nema ni narodni ni stručni hidrogeološki naziv – voda je jednostavno ponirala iz čvrste stene direktno na dole, kao iz neke ogromne česme, takvom snagom i u takvoj količini da je to ostavilo utisak na mene koji nikada neću zaboraviti. Dugo sam se pitao kako je tako nešto uopšte i moguće, a onda se sve polako složilo...
                     Omanji pećinski otvor iz koga je izvirala voda je u stvari samo jedan od nekoliko otvora koji vode u unutrašnjost možda najvećeg pećinskog sistema u Evropi. 1988 godine Beogradski speleolozi ( Speleološki odsek Beograda ) su bili prvi koji su uspeli da se delimično probiju u unutrašnjost ovog velikog pećinskog sistema koji je tih dana dobio i svoj zvaničan naziv : ”Pećina iznad Vražijih firova”. Prilikom prvih istraživanja ovog sistema otkriveno je preko 12 km kanala, bezbroj dvorana i hodnika i sve to na 4 nivoa, od kojih je onaj poslednji u potpunosti potopljen, jer ga sačinjavaju ogromna jezera, sa sifonskim delovima koji su tada ostali potpuno neistraženi.
                       Tako je sada u potpunosti jasno kako je jedno čudo, kao gore napomenuto, uopšte moguće. Jednostavno u nedrima te pećine se kriju tolike rezerve vode da joj ne predstavlja nikakav problem da na 5-6 načina, kroz svaku, pa i najmanju šupljinu izbacuje ogromne količine vode iz svoje utrobe. Pogađate ”vodopad - slavina” je samo jedna mala sitnica od čarolije koju izvodi ova pećina. U njenim nedrima se u stvari nalazi ono što su speleolozi desetine godina pokušavali da nađu i uvek ostajali ” kratkih rukava” – nalazi se ulaz u podzemlje Pešterske visoravni. Raznovrsnost pećinskog nakita, forme , oblici i njegova lepota oduzimaju dah svakome ko je imao sreću da zakorači u ovaj skriveni kutak prirode. S obzirom na površinu Pešterske visoravni, razumljive su i količine vode koje se pojavljuju u ovom pećinskom sistemu posle otapanja snegova u proleće ili nekih obilnijih padavina kojima smo često prisustvovali poslednjih godina.
                         Na žalost ovaj objekat prevazilazi snage naših speleologa , odnosno speleoronilaca, jer bez obzira na čak i nekoliko ekspedicija sa Slovenačkim speleolozima i otkrivenih još nekih 6 - 7 km novih kanala u zadnjih desetak godina, ne može se reći da je ovaj objekat istražen. Problemi transporta teške ronilačke opreme kroz objekat do njegovog samog kraja, gde se nalazi ”završni sifon” za koga se pokazalo da nije završni, kao ni ona dva iza njega, kao i dužina boravka i organizacija većeg broja ljudi u ovako velikom objektu su izgleda dovoljna prepreka da se neke velike ekspedicije u budućnosti na žalost i ne planiraju. Početni entuzijazam ostao je nemoćan pred zahtevnošću ovog pećinskog sistema.
                 Tako, možda i na njenu sreću, Pećina iznad Vražijih firova , iako možda najveća u Evropi ( možda baš zato), ostaje do daljeg skrivena i zaštićena svojim ogromnim ulaznim sifonskim jezerom u jednoj od lepših klisura koju hteli – ne hteli dele Srbija i Crna gora. Napuštajući ovaj predivan predeo osećao sam da bi ovo iskustvo trebalo podeliti sa nekim ko će ga razumeti, sa nekim ko voli prirodu i njene skrivene lepote...

(http://imageshack.us/a/img32/7274/vodopadfirovi4dobar.jpg)


(http://imageshack.us/a/img607/3254/klisura7.jpg)


(http://imageshack.us/a/img253/1017/rotationofcopyofim00123.jpg)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Mirjana Bojovic 13-12-2012, 19:56:48
Само уздах после засталпг даха у дивљењу.
Велики топли поздрав Синиша Огњеновићу,
не знам да ли ти је злата вредан текст, бољи од злата вредних фотографија. :)
Поздрав!
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Vladimir Kovacevic 14-12-2012, 00:35:15
 PRELEPA tema Siniša,ovu lepotu od Prirode si nam dočarao u slici i reči,samo,nemogu reči "to" opisati,Ono "to" je pregršt lepih osećaja koji se javljaju i stalno nadolaze kada smo na takvim mestima.
 Obišao sam skoro pa sve planine od Triglava pa do Đevđelije,ali kada sam prvi put otišao na Taru,tu sam osetio onu pravu,istinsku energiju a moja sreća što sam na takvom mestu nije prestajala svo vreme pa sam svoj odmor produžio na dve nedelje.Obišao sam ovu posebnu planinu uzduž i popreko,boravio u Sekulićima i u krugu od 10 km. upoznao nekoliko interesantnih ljudi,između ostalih baba Ružu koja danonoćno sama sa puškom u ruci čuva par stotina ovaca.Upoznao sam dve bake,sestre rođene koje ceo život izuzetno skromno provode u "izvornoj Tari" nadomak Sekulića a vlasnice ogromnih prostranstava i šuma najviših stabala jela i omorika na Tari iz kojih nikom nedozvoljavaju niti jedno drvo da se iznese...Išao na vrh Tare Kozji rid,uživao u lepotama Krnje Jele i divljini Predovog krsta,odmarao oči posmatrajući Drinu sa  čuvenog vidikovca,ljuljao se na "tepih" livadi,šetao pored Zaovinskog jezera,pio vodu iz potoka,brao borovnice,divlje jagode i kantarion...Jednostavno,tad sam proveo najlepši odmor u životu i od  tada,svaki put kada imam priliku, gledam da je iskoristim i odem,makar na kratko, da upijem tu pozitivnu energiju koja preporađa.
 Slike su mi na drugom računaru,dosta toga bih trebao skenirati i prikazati ovde ali biće vremena,bitno da je pokrenuta jedna izuzetno lepa tema koja obogaćuje ovaj naš forum.
http://www.planinatara.rs/mapa.php (http://www.planinatara.rs/mapa.php)

Tara Planina - Mitrovac - Zaovine - Perucac (http://www.youtube.com/watch?v=4O-1EvVC8jg#ws)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 14-12-2012, 12:01:58
Hvala Vlado... Kao is vima ostalima kojima se dopada ova tema...
Evo doslo vreme da idemo dalje...



Valožje - Suva Planina


Grebeni Suve planine lepo se uočavaju odmah već kada iz Niša krenete na jugoistok, ali njihovu pravu moć i veličinu čovek doživi tek kada dođe do Bele Palanke. Trem, Divna Gorica i ostali vrhovi ponosito štrče u nebo i izdvajaju ovu našu predivnu planinu od ostalog terena. Više puta sam boravio na ovoj lepoj i isto tako surovoj planini – naročito u zimskom periodu kada snegovi zaveju sve prilazne puteve i daleki vrhovi postanu još dalji.
Planinari relativno često obilaze ovu planinu, ali obično sa sličnim ciljevima - popeti se na najviši njen vrh Trem, prošetati eventualno oštrim grebenom, boraviti u planinarskom domu na Bojaninim vodama ( koji je na žalost nedavno  izgoreo do temelja). Malo njih se odvaži da potroši dan ili dva lutajući po Valožju - toj predivnoj visoravni sa bezbroj vrtača, uvala i udubljenja. Karstne površi ovog tipa izuzetno su retke u svetu i sem par planina u Kini i na Jamajci nema ih na drugim delovima naše planete. Stoga je upravo prava sreća da se nađete na jednom takvom mestu i da upravo na njemu rekognoscirate nepoznate speleološke objekte. Naravno oni su na ovakvom terenu većinom  jamskog tipa, sa manjim ili većim dubinama. Tražeći ove objekte u više navrata sam prepešačio čitavo to područje uzduž i popreko. Šta posle svega toga reći ? Šta reći i odakle početi kada su me svakoga puta dočekivala nova i sve lepša iznenađenja.
Prvo, neočekivano veliki broj plićih i dubljih jama sa još egzotičnijim nazivima: Krstata jama, Savina propast, Čavčja propast, Provalija, Ilijina jama... Njihovo pronalaženje i lociranje je pokatkad bilo na čistu sreću, a ponekad smo imali i najkvalifikovanijeg vodiča za ovaj deo Suve planine – ovčara Iliju. Kao iz starih priča, sa velikim brkovima i osobinama pravog gorštaka bilo nam je zadovoljstvo da se tih par dana družimo sa njim. Čovek koji sa rastojanja od tri kilometra čuje svaki – pa čak i tihi zvuk, koji namiriše vuka pre nego on njega, kome ni jedna ovca nije stradala zadnjih desetak godina... Bilo bi lepo kada bi bilo više ovakvih ljudi po našim  planinama...
Drugo veliko iznenadjenje priredila nam je predivna fauna ovog dela Suve planine. Košute koje su se s vremena na vreme pojavljivale, prebacile su nas u mislima na Alpe i na divokoze, kojih ovde više na žalost nema. Njihova hitrost i brzina međutim ne zaostaje nimalo, pa smo na žalost u njima mogli tek na kratko da uživamo, pre nego što bi nestale iza neke od hiljadu vrtača Valožja.
Visokoplaninske  galice lebdeći iznad naših glava su bile tu da potvrde da je ovde priroda još uvek veoma čista, jer da nije, njih tu ne bi ni bilo. Gnezde se u nepristupačnim jamama Valožja i tu su na sreću zaštićene od svih životinja ili ljudi koji bi ih eventualno ugrožavali. Duboko na strmim jamskim liticama mala gnezda sa po tri do četiri mladunca siguran su garant da će ova vrsta najverovatnije preživeti vremena koja su tu i koja će tek doći. Prizor kada ih se na desetine vine iz utrobe zemlje visoko u nebo, je nezaboravan i vredan truda i čekanja. Ništa manje nije lepo ni njihovo obrušavanje iz visina do gnezda u unutrašnjosti jama gde ponekad u potpunom mraku hrane svoje mladunce. 
Ipak ono što mi se najviše urezalo kao utisak bio je iznenadan susret sa krdom divljih konja posle izlaska iz Savine propasti, kada smo se oči u oči i oni i ja našli zatečeni. Oni, jer očigledno nisu očekivali da neko ljudsko biće izroni iz kamene utrobe zemlje, a ja jer nisam mogao da pomislim da na ovoj visini ima konja i to još divljih. Crni vranac koji ih je predvodio je sigurno najlepši ždrebac kojega sam ikada video u životu, a kako i ne bi bio, kada ima dovoljno prostora da trči, slobode da živi svojim pravim životom, hrane po izboru od raznovsnih planinskih i lekovitih trava. Jednim naglim trzajem glave i glasnim rzanjem dao je signal i za samo par sekundi celo krdo se u galopu velikom brzinom udaljavalo od mene. Čežnjivo i sa nekom setom sam ih gledao. Koliko znam samo još na Goliji, odnosno Radan planini ima još jedno ovakvo krdo odbeglih       ( podivljalih ) konja i to bi bilo sve što se tiče divljih konja u Srbiji. Nekad ih je kažu bilo i po čitavoj Šumadiji, ali to su bila neka druga vremena...
Jedna od osnovnih karakteristika Valožja je ta da skoro svaki njegov pedalj izgleda približno isto ili bar slično. Prešavši na primer sto metara u jednom pravcu, imate utisak da ste se vratili na mesto odakle ste krenuli, i to se tako stalno iznova ponavlja. Talasast teren sa manjim i većim vrtačama unosi zabunu u svačiji sistem orijentacije i prosto je nemoguće da dva puta ne prođete nekom stazom ili putićem kojim ste već bili prošli. Srećom visoki grebeni Suve planine su prirodna granica koja umnogome ipak pomaže da čovek može da se orijentiše i kreće po ovakvom terenu. Ako je čovek dovoljno pažljiv kretanje po svom tom kamenjaru mu ipak neće predstavljati neki veći problem, a onda će mu ta njegova pažljivost otkriti još mnogo toga. Retko lekovito bilje, uključujući i zaštićene vrste kao što su lincura, divlja ribizla, ramondia serbica, kriju se posvuda iza neke stene, kao da su tamo skriveni od vremena i prostora koji su na ovoj visoravni izgleda odavno ušli u neku sasvim drugačiju dimenziju.   
Shodno tome čim krenete da se spuštate nizbrdo od Valožja osetićete nešto kao tugu, nešto što će vam dati podstreka da iznova i ponovo dolazite na ovo predivno mesto pod suncem. Svaki sledeći put susretaćete se sa njim kao sa nekim starim drugarem, sa nekim sa kojim kao da se nikada niste ni rastajali i sa kime možete odmah da nastavite vašu priču upravo tamo gde ste je poslednji put završili.

(http://imageshack.us/a/img405/800/resizeofimg0732.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/405/resizeofimg0732.jpg/)]

(http://imageshack.us/a/img43/1318/resizeofimg0717.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/43/resizeofimg0717.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img805/2927/resizeofimg0734.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/805/resizeofimg0734.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img33/5373/resizeofimg0731.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/33/resizeofimg0731.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img820/7971/resizeofimg0715.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/820/resizeofimg0715.jpg/)






Uzastopna poruka: 14-12-2012, 12:02:41
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Gradimir Avramovic 14-12-2012, 12:57:07
PRELEPA tema Siniša,ovu lepotu od Prirode si nam dočarao u slici i reči,samo,nemogu reči "to" opisati,Ono "to" je pregršt lepih osećaja koji se javljaju i stalno nadolaze kada smo na takvim mestima.
 Obišao sam skoro pa sve planine od Triglava pa do Đevđelije,ali kada sam prvi put otišao na Taru,tu sam osetio onu pravu,istinsku energiju a moja sreća što sam na takvom mestu nije prestajala svo vreme pa sam svoj odmor produžio na dve nedelje.Obišao sam ovu posebnu planinu uzduž i popreko,boravio u Sekulićima i u krugu od 10 km. upoznao nekoliko interesantnih ljudi,između ostalih baba Ružu koja danonoćno sama sa puškom u ruci čuva par stotina ovaca.Upoznao sam dve bake,sestre rođene koje ceo život izuzetno skromno provode u "izvornoj Tari" nadomak Sekulića a vlasnice ogromnih prostranstava i šuma najviših stabala jela i omorika na Tari iz kojih nikom nedozvoljavaju niti jedno drvo da se iznese...Išao na vrh Tare Kozji rid,uživao u lepotama Krnje Jele i divljini Predovog krsta,odmarao oči posmatrajući Drinu sa  čuvenog vidikovca,ljuljao se na "tepih" livadi,šetao pored Zaovinskog jezera,pio vodu iz potoka,brao borovnice,divlje jagode i kantarion...Jednostavno,tad sam proveo najlepši odmor u životu i od  tada,svaki put kada imam priliku, gledam da je iskoristim i odem,makar na kratko, da upijem tu pozitivnu energiju koja preporađa.
 Slike su mi na drugom računaru,dosta toga bih trebao skenirati i prikazati ovde ali biće vremena,bitno da je pokrenuta jedna izuzetno lepa tema koja obogaćuje ovaj naš forum.
[url]http://www.planinatara.rs/mapa.php[/url] ([url]http://www.planinatara.rs/mapa.php[/url])

Tara Planina - Mitrovac - Zaovine - Perucac ([url]http://www.youtube.com/watch?v=4O-1EvVC8jg#ws[/url])



     Vlado, hvala za nadahnut i pohvalan prikaz planine koju smatram svojom, dao si predivan klip...
     Da li negde ima slična naimacija "Šarganske osmice"???
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Драган Д Јовановић 15-12-2012, 01:01:24
Јако лепо исписана тема, нарочито порука.
Хвала
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Vladimir Kovacevic 15-12-2012, 10:12:54
 Grado,nisam našao nešto slično ali na ovom zapisu se može videti nekoliko bitnih i interesantnih podataka o ovoj staroj pruzi koja je danas već poznata turistička destinacija.
Sarganska Osmica (http://www.youtube.com/watch?v=00eT0OZIl_s#)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Драгољуб Мијајловић 15-12-2012, 11:20:47
Grado,nisam našao nešto slično ali na ovom zapisu se može videti nekoliko bitnih i interesantnih podataka o ovoj staroj pruzi koja je danas već poznata turistička destinacija.
Sarganska Osmica ([url]http://www.youtube.com/watch?v=00eT0OZIl_s#[/url])

 Лепота за душу и тело.
Владо, вероватно си уживао у благодетима овог места, ја сам то чинио више пута.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 15-12-2012, 11:40:43
И ја сам један од оних који обожавају природу и природне лепоте Србије, само да се зна.  ;) :D

Синиши свака част што је отворио ову тему, а коментари су сувишни, кад се зађе у природу и у овим лепотама - нема коментара. Ту се једноставно ужива и пуне батерије. Заборављају се проблеми, бришу стресне ситуације.

Мој скромни допринос овој теми:

Jutarnja šetnja po planini iznad Bovanskog jezera (http://www.youtube.com/watch?v=-HZA5av7L6A#)

Поздрав!  8)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Mirjana Bojovic 15-12-2012, 14:53:14
Велоко хвала свим дивним репортерима!
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Vladimir Kovacevic 25-12-2012, 21:41:36
Лепота за душу и тело.
Владо, вероватно си уживао у благодетима овог места, ја сам то чинио више пута.

 Dragoljube,baš tako,lepota u svakom smislu... :)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: mijodrag veljković 01-01-2013, 20:21:46
preputovau sam ceo svet,al lepše nije mi bilo nigde!
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 08-01-2013, 11:41:36
JELAŠNIČKA KLISURA


OBRATITE POSEBNU PAŽNJU NA FOTOGRAFIJU BIVŠEG STANIŠTA DIVLJIH PČELA...
NEKI LOKALNI PČELAR GA JE "OJADIO"

Jelašnička klisura

Mnoge klisure u Srbiji su skrivene od ljudskih pogleda, nalaze se u pustim i zabačenim krajevima, tako da nisu često posećivane ni od najzagriženijih ljuditelja prirode. Ipak neke od njih su veoma pristupačne, pa čak i prometne jer kroz njih prolaze važni putni pravci, kao što je to slučaj sa Sićevačkom i Ovčarsko - Kablarskom klisurom.
Jelašničku klisuru ne možemo ubrojiti ni u jednu od ove dve kategorije. Nalazi se u neposrednoj blizini Niša, tako da je svakome relativno lako dostupna, a kroz nju prolazi i solidan asfaltni put. Na sreću, s obzirom da ovaj put spada u one sporedne lokalne puteve, njime tek s vremena na vreme prodje po neki automobil ili kamion. Dakle, sve u svemu raj za one koji bi lako želeli da dođu do čiste prirode i prelepog prirodnog ambijenta uz žubor vode.
Klisura je prepuna atraktivnih krečnjačkih stena, sa raznolikim figurama koje su izvajale sile prirode i koja predstavlja sasvim osobenu i raznovrsnu morfološku ornamentiku koja se relativno retko sreće u Srbiji. Dnom klisure protiče reka Studena, koja već i samim svojim imenom govori dosta sama o sebi. Na žalost prisustvo puta i nepažnjom lokalnog stanovništva na pojedinim mestima se na obalama ove prelepe rečice mogu videti naslagane plastične flaše i drugi raznovrsni ljudski otpad kojeg su se na ovaj način neodgovorni pojedinci oslobodili. Sama klisura je zaštićena kao prirodno dobro od izuzetnog značaja i uvršćena je u I kategoriju zaštite, ali s obzirom da nema neke konstantno prisutne službe koja nadgleda ovu klisuru, otpad se gomila u koritu ove divne rečice. Stotinama hiljada godina ova bistra voda je dubila i izdubila ovu klisuru, a sada je došlo takvo vreme, da se s pravom pitamo kada će ona ponovo povratiti taj svoj stari sjaj i čistotu. Srećom, s vremena na vreme planinari, ljubitelji prirode i aktivisti nekoliko NGO-a iz Niša se okupe i očiste od otpada sam tok ove rečice, tako da ona opet blesne svojom praizvornom čistotom – bar na neko vreme.
Na samom početku klisure , sa leve strane nalazi se neobično prirodno amfiteatralno udubljenje koje u svojim liticama ima precizno izdubljene četvrtaste otvore. To su pre nekoliko stotina godina, monasi podvižnici ovde pravili drvene konstrukcije , male platforme i brvnare u kojima su u miru i tišini slušali šapat prirode i boga. Danas preostala udubljenja u stenama svedoče o ovom ogromnom trudu ljudi koji su ih vredno dubili, verovatno nedeljama i mesecima... Nedaleko odatle, svega na desetak metara, još jedna neobična slika - u šupljoj steni na oko pet, šest metara iznad tla vidi se izlomljeno pčelinje saće koje je neki pčelar vešto isekao kako bi došao do prirodnog roja , kojih na sreću još uvek ima po ovim stenama i vrletima. Pomislio sam, baš šteta, uskratio mi je priliku da pčele vidim u njihovom pravom prirodnom staništu. Zaklonjene od kiše i od većine atmosferskih uticaja, na ovom idealnom prirodnom biotopu verovatno bi opstale dugi niz  godina. Na žalost, ni ovog puta čovek im nije pružio priliku za to, najverovatnije su završile u nekoj obližnjoj košnici
Šetnja ili vožnja biciklom kroz ovu klisuru pruža nezaboravni doživljaj, koga izuzetno upotpunjuje i mali vodopad – Ripaljka - sa desne strane puta, o  kojem i samo njegovo ime dosta govori. S vremena na vreme po neki mlaz  “ripne“ sa njega, odvojivši se od normalnog toka vode i iznenadi vas svojim žustrim pokretom. I ovoga puta se pokazalo da narod nepogrešivo zna da nadene imena prirodnim fenomenima i objasni ih jednostavno i prosto - samim njihovim imenom.
Hodajući polako sredinom klisure predivni neobični oblici od krečnjaka se vide sa svih strana, a s vremena na vreme se pojavljuju sa strane i omanji useci koji u potpunosti upotpunjuju sam pejzaž. Na samoj sredini klisure sa leve strane pojavljuje se još jedan ogromni prirodni amfiteatar koji se od prethodnih razlikuje svojom monumentalnošću i većim brojem omanjih pećinskih otvora koji sa njegovih litica izgledaju nedostižni. Bez obzira na to lokalni tragači za zlatom su pričali da su prilikom obilaska ovih objekata u njima pronalazili po neku drvenu činiju ili komad grnčarije koji su tu verovatno ostavili monasi koji su boravili u tim pećinama. Stara predanja govore o tome da su tu u isto vreme u dve, tri malene pećine u ovom amfiteatru boravili u isto vreme po dva , tri monaha - pustinjaka , te da su oni održavali kontakt sa bratstvom koje je živelo u „luksuznoj “ nastambi od drveta na početku klisure. Oni se u ovim krajevima nisu ni nazivali monasima, već je narod i za njih imao potpuno odgovarajući naziv – pešternici, jer su živeli u “pešterima“ ( pećinama ). Sve u svemu, iako ne u obimu kao što je to npr. u Ovčarsko – Kablarskoj klisuri, očigledno je da su pravoslavni monasi i u ovoj klisuri rado boravili, a još rađe se osamljivali na nepristupačnim mestima na kojima niko nije mogao da ih uznemirava.
Na nebu iznad klisure uvek je moguće videti po neku zanimljivu pticu, od Daurske laste , Vetruške, pa sve do ponosnog krstarenja dva ili više Mišara i besčujnog leta u predvečernjim časovima Velike buljine. Osim ptica izuzetno je bogata tercijarna flora i fauna koja je u ovoj zaklonitoj klisuri uspela da opstane za vreme poslednjeg ledenog doba. Tako se tu jedna pored druge mogu naći biljni relikti kao što su Srpska ramonda i Natalijina ramonda, a takođe i nekoliko familija insekata koji su endemični za ovaj deo Srbije ili balkanskog poluostrva. Bez obzira na otpad koji se ponegde vidi pokraj reke, sama Studena je još uvek relativno bistra i čista reka u kojoj se može videti po koji rečni rak i po koja sitna ribica. To sve pokazuje da mere zaštite koje su preduzete imaju puno smisla, ali da je ipak najbitnije da se bar u samoj klisuri ljudi uzdrže od svog bahatog ponašanja, uznemiravanja živog sveta i bacanja otpada gde im se prohte.
Svima  koji dođu do kraja ove predivne klisure sledi jedno veliko iznenađenje – koje je relativno retka pojava kod nas u Srbiji. Predivno uređen i sa drvenim klupama opremljen izletnički prostor sa desne strane klisure je zasluga  zaljubljenika u prirodu iz preduzeća Srbija Šume – Niško odelenje. Uz izuzetno lepo opremljenu tablu Zavoda za zaštitu prirode Srbije o prirodnim retkostima Jelašničke klisure predstavlja jednu predivnu celinu, koja nas podseća na neke poznate prizore iz inostranih nacionalnih parkova. Ovaj primer saradnje  dve državne ustanove pokazuje da se i na našim prostorima može uraditi puno toga , ako se ljudi potrude i na kreativan našin dogovore. Ovo je samo jedan od pozitivnih primera na koji način se neki od bisera prirode Srbije trebaju ubuduće prikazivati javnosti, te se i na ovaj način zaštititi od daljih negativnih uticaja  naše tehnokratske civilizacije...


(http://imageshack.us/a/img829/2619/resizeofimg0013t.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/829/resizeofimg0013t.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img17/2789/resizeofimg0327.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/17/resizeofimg0327.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img829/4313/resizeofimg0322.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/829/resizeofimg0322.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img252/240/resizeofrotationofimg00.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/252/resizeofrotationofimg00.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img4/1305/resizeofimg0040.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/4/resizeofimg0040.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img820/2066/resizeofimg0009b.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/820/resizeofimg0009b.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img145/9189/resizeofimg0356.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/145/resizeofimg0356.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img32/3361/resizeofimg0359.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/32/resizeofimg0359.jpg/)


Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Stanković Miodrag 08-01-2013, 11:49:40
Prijatelji za mene je SRBIJA LEPA, LEPŠA, NAJLEPŠA! :D
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Mirjana Bojovic 09-01-2013, 13:14:14
Драги Синиша,
ти се бавиш једним изузетним послом,
не знам да ли ти је то животно и радно опредељење или хоби до савршенства,
али ми је жао што нисам била у току када си радио у нашем комшилуку да те пресретнем када си долазио и одлазио и да те од срца угостим јер свака експедиција наметне потребу за одмором и храном,
не сумњам ја у гостопримство тамошњих житеља али се плашим да их је премало и престарих да би достојно прихватили такве госте,
а тај немар, бачене флаше и гомиле крупног отпада,
су образ углавно оних који чисте трагове прошлости по наслеђивању родног прага родитељског.
 Твоје представљање јелашничке клисуре на форуму је вероватно само део пројекта којим се бавиш,
 и јако ме интересује,
шта све обухвата тај пројекат ако постоји,
жеља ми је да сићевачка клисура  прође кроз твоје филтре запажања као и Ђавоља варош код Куршумлије,
која је свима позната
и туризам онде цвета уз уништавање онога шта представља,
није за веровање али тако је.

Нешто ми говори да је баш потребно да теби све ово кажем.
Ако ово није твоје занимање, ником ништа, :) бар сам покушала, 8)
а тебе од срца поздрављам и веома радо читам свако слово које напишеш.
Празник траје па  ХРИСТОС СЕ РОДИ! и све најлепше и најбоље ти желим. :)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 09-01-2013, 21:53:30
Draga Mirjana imao sam tu srecu da sam 12 godina radio za Zavod za zastitu prirode Srbije kao spoljni saradnik.
TAj projekat je zavrsen i radilo se o istrazivanjima i zastiti pecina, jama i klisura nase lepe Srbije.
Mene su angazovali kao profesionalnog biospeleologa(ako nekog interesuje mogu to malo vise objasniti nekada...)i isli smo na teren 1 do dva puta mesecno na po 5-6 dana.
Iako sam do tada vec unakrs znao celu Srbiju kao pesak i planinar i speleolog, ovih 12 godina je bio pravi profesionalni rad koji je ostavio puno traga u zastiti prirode ove nase lepe Srbije.
Moj drugar Goran Kojic koji je godinama bio glavni urednik casopisa Zdrav Zivot me je zamolo da pisem reportaze za casopis i tako i meni i Srbiji ucinio uslugu, jer sada imam preko 20 ovako lepih reportaza sa predivnih i relativno nepoznatih krajeva Srbije koje mogu eto na primer ovde na forumu da razmenim sa mojim drugarima pcelarima...

Ne sekiraj se tada smo imali lep i komforan smestaj, daleko iznad uslova koje ja ocekujem i na koje sam navikao.
Ponekad mi je cak isao na zivce taj preterani luksuz u nekim apartmanima i privatnom smestaju...

Dakle Miro nadam se da sam koliko toliko odgovorio na ono sto te je zanimalo... ;D
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 11-02-2013, 15:56:41
ODOROVAČKO POLJE...



Negde tamo daleko, blizu granice sa Bugarskom na jugoistoku Srbije leži Odorovačko polje. Retko ko je čuo za njega, sem naravno žitelja Caribroda (Dimitrovgrada ), Pirota i Bele Palanke. Smešteno ispod planine Vidlič koja se najčešće smatra zadnjom planinom Istočne Srbije, a opet ne dovoljno južno izgleda da je ovo kraško polje na neki način geografski ostalo u nedoumici između Istočne i južne Srbije. Ovakav položaj ga je u današnje vreme u potpunosti gurnuo na marginu, a nekada su upravo pored i kroz njega prolazili mnogi značajni putevi starih naroda i seoba. Dok kroz granični prelaz Caribrod svakoga dana protutnji na hiljade šlepera i automobila, dotle na samo petnaest – dvadeset  kilometara severno odatle oaza mira, lepote i tišine, i jedan predivan mir i pejsaž  - Odorovačko polje.
Naziv Odorovačko polje je dobilo po selu koje se nalazi na njegovom severnom obodu – Odorovcima. Ovo selo kao i mnoga u ovom kraju se polako prazne, i mada u njemu još uvek nije tako kritična situacija, neizvestan je u potpunosti njegov opstanak i  budućnost. Možda nadu predstavlja upravo samo Odorovačko polje koje ima izuzetne mogućnosti za razvoj svakog vida turizma, odnosno inventivni ljudi koji će umeti da sebi obezbede ugodan život u ovoj lepoj prirodi izabravši sebi za osnovni poziv – bavljenje turizmom.
Pet konja sa jahačima iz Beograda i inostranstva koje sam susreo u jesen 2005 su prvi znak da se i na ovom polju polako nešto dešava. Njih je tu doveo i organizovao im boravak jedan ovdašnji domaćin koji je izračunao da mu se više isplati da dva - tri puta mesečno prošeta goste polako poljem, nego da strepi u neizvesnosti da li će mu kiša ili grad omlatiti ovogodišnju letinu. U razgovoru sa njim saznao sam da će se ove ture jahanja stalno i u budućnosti organizovati, pa eto lepog provoda za one koji vole da uživaju u čistom vazduhu i nedirnutoj prirodi, a nemaju dovoljno fizičke snage i kondicije.
Odorovačko polje je jedno pravo kraško polje sa svim odlikama karsta kao takvog. Krečnjačke stene, pokoja mala škrapa, pećine, jame, potok koji postaje ponornica nestajući naizgled u dubinama zemlje, a na sve to još jedna predivna ravnica kraškog polja sa bezbroj livada. Svuda naokolo trava koja se u jesen žuti kao stepa , a u proleće oživljuje kao Sibirska tajga prošaravši se raznovrsnim nijansama zelene boje. Nešto što samo priroda može da napravi. Uz sve to obližnje poribljeno jezero za ljubitelje organizovanog ribolova i južni obronci planine Vidlič za one koji vole da planinare ili voze mauntin bajk po još nepoznatim stazama. Samo po sebi nameće se još jedno kvalitetno novo poletalište za paraglajding, jer visinska razlika između vrhova planine Vidlič i skoro savršeno ravnog Odorovačkog polja, je upravo idealna za bavjenje ovim i kod nas sve popularnijim avanturističkim sportom.
Na suprotnom obodu ovog kraškog polja nalazi se selo Petrlaš - selo koje nema ni asfaltirani prilazni put, i koje je među poslednjima u kraju dobilo struju. Očigledno da mu je sudbina bila takva da je izgleda odavnina bilo na marginama onih koji su odlučivali koji će se krajevi razvijati, a koji ne. Tako je na žalost zahvaljujući svemu tome ovo selo danas skoro mrtvo – sa samo 7 stanovnika nema većih izgleda za oporavak a naročito ako se razmisli o konkretnoj činjenici da njegov najmlađi žitelj trenutno ima 72 godine... (na priloženim fotografijama je prikazano ovo selo )
 Ipak nije uvek tako bilo. Sedamdesetih godina, kada je od strane speleologa otkrivena velika Odorovačka pećina, sada poznatija kao Petrlaška pećina, oko nje su se sjatili opštinski  i republički funkcioneri pričajući bajke o otvaranju ove lepotice za javne posete, kao i o investiranju u opštu infrastrukturu sela i celog kraja. Država je hitro reagovala i ovaj biser jugoistočne Srbije odmah stavila pod zaštitu, ali se na ovom aktu na žalost i ostalo. Sve ostalo što je bilo rečeno se ispostavilo da su samo prazna obećanja, a jedina ozbiljna ponuda koja je došla iz tadašnje republike Slovenije – glatko je odbijena sa obrazloženjem, da nisu jedino Slovenci sposobni da organizuju i sprovedu uspešan speleo-turizam. I dok danas Postojnsku pećinu i Škocjanske jame u Sloveniji obilaze na hiljade turista svakoga meseca – kod nas selo Petrlaš i život u njemu zamire, a do same pećine se ne može ni doći od rastinja i kopriva koje su skoro u potpunosti prekrile i tablu sa natpisom o zaštiti ovog našeg prirodnog bisera.
Kao što svi pravi biseri ne vole da su usamljeni, tako se i Odorovačko polje pobrinulo da ogrlica bude potpuna, te je iznedrilo u neposrednoj blizini ove pećine još i Kristalnu pećinu - Dančulicu, Borejinu dupku, Tmnu dupku, Džemansku propast, Odžinu dupku, Živkovu pećinu, Nedeljinu dupku... Mnoštvo prelepih speleoloških objekata, koje samo pravi zaljubljenici u prirodu ponekad obiđu. O tome dovoljno govori činjenica da je pre našeg obilaska u Nedeljinu dupku čovečja noga stupila pre 32 godine...
Tada sam na njenom ulazu razmišljao dugo o tome da li je dobro uopšte za ovaj ceo kraj da se razvije turizam, dok svest onih koji dolaze u ovakvu lepotu nije dovoljno razvijena. Video sam toliko puno đubreta na prelepim mestima do kojih je došao asfalt, da sam siguran da je čak možda i dobro da u ovom polju još puno vode siđe u ponore, dok ne shvatimo kakvu lepotu tu imamo. Kada to budemo shvatili onda ćemo možda umeti da ga na pravi način prezentujemo drugima, a da sami uživamo u njemu, tako da nam to dugo bude na korist kao i svim našim potomcima.

(http://imageshack.us/a/img822/4853/resizeofimg2906.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/822/resizeofimg2906.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img824/1253/resizeofimg2569.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/824/resizeofimg2569.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img32/9383/resizeofimg2559.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/32/resizeofimg2559.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img69/7676/resizeofimg2535.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/69/resizeofimg2535.jpg/)

(http://imageshack.us/a/img203/3595/resizeofimg2866.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/203/resizeofimg2866.jpg/)


Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Vladimir Kovacevic 18-03-2013, 23:56:19
 :) http://www.tara-zaovine.com/galerija-panorame.html (http://www.tara-zaovine.com/galerija-panorame.html)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 21-04-2013, 13:12:26
У свеопштој јурњави и стресу који нам овај начин живота намеће ми не обраћамо пажњу на неке друге ствари . Ми имамо малу земљу али зато веома лепу и то треба да очувамо.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Mirjana Bojovic 27-04-2013, 15:41:43
Лепо Неле, све се слажем са тобом,
али недостаје ми и  Синиша Огњеновић,
па још сте поскидали слике....
Поздрав обојици :D :D
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 27-04-2013, 17:02:40
Недостаје и мени али шта да се ради.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 24-05-2013, 22:05:34
Evo me na kratko...

Biger- Cudo prirode...

Nepoznata Priroda Srbije  - “ Biger ”


Krstareći prirodom Srbije dugi niz godina uočio sam da se po njoj kriju mnogi predivni predeli za koje samo po neki predani planinar ili ljubitelj prirode zna, dok za većinu ostalih to ostaju skriveni i nepoznati prostori. Zanimljivosti iz prirode njeni ljubitelji najčešće posmatraju putem kablovskih programa ( National geographic, BBC,…) i reportažnih TV emisija iz inostranstva.
Sa željom da neke od tih skrivenih prostora Srbije približim rečju i slikom, odlučio sam da na početku to bude jedno od najnovijih otkrića skrivenih u nedrima Severoistočne Srbije.
Biser prirode koji je svojom mističnom reputacijom kod lokalnog stanovništva oduvek izazivao poštovanje, oprez i neki prećutni dogovor da se o njemu ne priča – strancima pogotovo. A onda, onda su došle godine kada više i nije imao ko da priča – okolna sela su opustela, šumske staze zarasle, a mistični i nedodirivi  “Biger” je i dalje krio svoju tajnu.
Planinari su dolazili da obidju predivnu klisuru Vratne, hodočasnici manastir smešten na njenom samom ulazu, ali niko od njih nije znao da se na samo 5-6 km dalje nalazi tajanstveno i nepoznato “ mesto koje grmi “. Srećom, nekim ljudima je u opisu radnog mesta da se kreću po prirodi i poznaju svaki žbun i drvo, pa su tako i radnici Srbija šuma nedavno na Kornjetu otkrili ovaj nedirnuti kutak prirode.
Gospodin Ljubiša Marinović je kao pravi ljubitelj prirode odmah naslutio o kakvom se tu otkriću radi, pa je stupio u kontakt sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije koji je veoma brzo na lice mesta poslao svoju ekipu. Došavši ispred samog “ Bigera ” svi smo bili veoma iznenadjeni onim što smo videli.
Grandiozne krečnjačke stene, suva potočna dolina, aktivan rečni tok, jedan pećinski, jedan jamski ulaz i tama u tajanstvenom “ Bigeru”. Nadasve to, zvuk i to glasan koji odjekuje stravično od pećinskih svodova i izaziva nedoumicu kod svih koji su ga čuli… Radoznalost , iščekivanje ulaska u nepoznato, doživelo je svoj vrhunac kada se ispostavilo da uže od 60 metara nije bilo dovoljno da se sidje u podzemlje ovog pećinskog sistema. Ipak, uz dovitljivost speleologa uspešno je prevazidjena i ova situacija, te sam se ubrzo našao u jednoj od većih pećinskih dvorana u Srbiji. Za ovo impozantno arhitektonsko dostignuće prirode je dovoljno reći da u svojoj unutrašnjosti krije veliko jezero u koje se sa oko 20 metara stropoštava predivan vodopad, pa se onda u mašti može naslutiti kako sve to otprilike izgleda. Predivno i bučno – veoma bučno... Nekada davno rečica koja se spušta preko vodopada u unutrašnjost zemlje je tekla sa druge strane brda i u kompaktnoj steni izdubila ovu ogromnu dvoranu. 
Još uvek fasciniran lepotom dvorane uputio sam se u istraživanje pećinskog kanala koji produžava iza jezera, ali na žalost već nakon 50-tak metara strmi , mokri zidovi i ujezerena voda dubine 3-5 metara onemogućila je dalje istraživanje ove izuzetne pećine. Dakle, dogovor je, sledeći put ronilačka odela i plivanje...
Nepoznati i mistični  Biger nije otkrio do kraja svoju tajnu. Ostao nam je uzdah i pomisao da u Evropi , odnosno u Srbiji u 21 veku još uvek postoje ovakve prirodne retkosti, čije dimenzije i lepota već prilikom prve posete ostaju u trajnom sećanju i stoga nije ni čudo što će najverovatnije već u toku ove godine ovaj izuzetan geomorfološki kompleks dobiti odgovarajući stepen državne zaštite koji će obezbediti da u ovoj prirodnoj retkosti uživaju i generacije koje tek dolaze.

Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 24-05-2013, 23:58:42
Синиша, није ли могла нека слика?
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 26-05-2013, 15:13:58
NEmam slike, na nekim sytarim Cd ovima su mi, ne mogu da ih pronadjem.. Evo stavljam nesto sto imam slike...


Uzastopna poruka: 26-05-2013, 15:21:25



https://imageshack.us/scaled/large/594/resizeofimg2017.jpg

https://imageshack.us/scaled/large/59/resizeofimg2019.jpg

https://imageshack.us/scaled/large/836/resizeofrotationofimg20.jpg

https://imageshack.us/scaled/large/23/resizeofimg2014.jpg

Uzastopna poruka: 26-05-2013, 15:25:16
Radi se o Mokranju i Mokranjskoj steni i vodopadu.. JEDNO OD LEPSIH MESTA U SRBIJI..
Nije se dzabe tamo rodio Stevan Mokranjac...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Vladimir Kovacevic 27-06-2013, 22:07:43
Vredi pogledati,makar na spotu, sve ove lepote naše zemlje :)

VIDOVDAN (http://www.youtube.com/watch?v=Ek5h-70wQ6Y#)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 27-06-2013, 23:09:06
Ма нема лепше земље од наше.
Beauty of Serbia/Лепота Србије (http://www.youtube.com/watch?v=guPGMvxjX1Q#ws)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Miljan Tošić 27-06-2013, 23:22:21
Sinisa, bogat si covek! Ja jedino na takvim bogatstvima, bogatstvima duse, zavidim ljudima!
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 06-09-2013, 21:43:07
Лепота Србије (http://www.youtube.com/watch?v=Y04fHvAuLFg#)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 22-10-2013, 22:50:54
Нашао сам једну лепу књижицу баш као за ову тему па ко хоће може да је  прелиста  (http://issuu.com/mashad/docs/priroda_srbije). Уживајте, имате у чему.  ;) :D

Ево само једне сличице из те књиге.

Поздрав са Бованског језера!
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Vladimir Kovacevic 06-11-2013, 21:33:40
[Emisije] Divlja Srbija

Veličanstvena okolina Srbije koja će vas ostaviti bez daha i jedinstven životinjski svet nalaze se u prvom planu ovog putovanja u najlepše oblasti Balkanskog poluostrva sa najraznovrsnijim divljim vrstama. Nikada ranije niko nije uspeo da u potpunosti sagleda sve lepote ovog ogromnog terena – do sada. Sa retkim snimcima divljih šakala i crnih roda, ova dokumentarna serija je prva serija ove vrste koja prikazuje ovo žarište života Evrope i njene najrazličitije vrste.

https://www.youtube.com/watch?v=jqeldRaJw98&feature=c4-overview&list=UU_8jvAnjKcEtBhfMKCsygFA (https://www.youtube.com/watch?v=jqeldRaJw98&feature=c4-overview&list=UU_8jvAnjKcEtBhfMKCsygFA)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 06-11-2013, 23:37:07
Ма ми нисмо ни свесни какву лепу земљу имамо.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Vladimir Kovacevic 10-11-2013, 10:01:27
http://srbin.info/2013/11/moja-zemlja-srbija-skolski-zadatak-i-pisani-sastav-iz-srpskog-jezika/ (http://srbin.info/2013/11/moja-zemlja-srbija-skolski-zadatak-i-pisani-sastav-iz-srpskog-jezika/) :)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Randjić Jovica 10-11-2013, 11:43:49
Alal mu vera..
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: BaneZivkovic 10-11-2013, 12:18:43
Odlicna tema.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 10-11-2013, 13:56:42
Доње слике су сликане септембра у Сурдулици а мислим да могу и овде да се прикажу. Лепи Српски обичаји.  ;) :D


(https://lh6.googleusercontent.com/-cWS6P_YgEJY/Un96xQcHupI/AAAAAAAAIv0/QLx7sSUVAv4/w958-h630-no/Dobro+dosli.JPG)

(https://lh3.googleusercontent.com/-rKfJIMGDK6Y/UjXk-qPpmOI/AAAAAAAAHhI/dWfMo8zUy4k/w958-h719-no/P9140145.JPG)

(https://lh4.googleusercontent.com/-Pj9aaGiZVUk/Un96xjJxf7I/AAAAAAAAIv4/oIfulgnnmuc/w957-h520-no/Lomljenje+pogace.JPG)

(https://lh6.googleusercontent.com/--wDlMT-TPX8/UjXpDFHWBVI/AAAAAAAAHl4/8zNRoBAGlm0/w958-h719-no/P9140189.JPG)

(https://lh3.googleusercontent.com/-cuPgFbuLm9w/UjXpu4lMiUI/AAAAAAAAHmw/6U52HrZ8vm4/w958-h719-no/P9140199.JPG)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: rajic zivoslav 10-11-2013, 14:37:35
Ma mnogo je lepa Srbija,to shvatimo tek kada odemo iz nje.
Ovo je Petrovac na Mlavi i njegova okolina.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Slobodan Stanojkovic 10-11-2013, 14:47:49
[youtube]RTV Vranje - Insert iz emisije Dolinom Pcinje 8 deo.flv (http://www.youtube.com/watch?v=W3zlHzokZeU#)[/youtube]

[youtube]RTV Focus Vranje Predeo izuzetnih odlika ' Dolina Pcinje ' 2013 (http://www.youtube.com/watch?v=3zqhOy733_I#)[/youtube]
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 10-11-2013, 15:42:42
У праву си Рајо .
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Dragan Djordjevic 10-11-2013, 16:36:29
 Video sam da Bigar (vodopad iza mog sela Kalne ka Pirotu) slike nedostaju, pa eto, neka to bude moja slika sa prifila :D.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 28-02-2014, 21:09:41
Мислим да је овај линк у складу са овом темом. Ко воли нека чита, ја сам прочитао а даће бог да и обиђем сва ова прелепа места.

 EKSKLUZIVNO: otkriveni elementi strogo čuvanog turističkog kataloga istočne Srbije!  (http://www.turizamiputovanja.com/ekskluzivno-otkriveni-elementi-strogo-cuvanog-turistickog-kataloga-istocne-srbije/?fb_action_ids=599854460107709&fb_action_types=og.likes&fb_source=other_multiline&action_object_map=%5B224056687797215%5D&action_type_map=%5B%22og.likes%22%5D&action_ref_map=%5B%5D)

(http://www.turizamiputovanja.com/wp-content/uploads/2014/02/Rajkova_Pecina_21.jpg)

(http://www.turizamiputovanja.com/wp-content/uploads/2014/02/lazarev-kanjon-gordana-a-freebiking-com.jpg)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Gradimir Avramovic 28-02-2014, 23:36:03



     Naročito ovo sa druge fotografije, nekako se u pećini osećam stešnjeno... ;)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Milos Bogdanovic 28-02-2014, 23:42:28
I meni se vise svidja druga slika  ;D.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 16-06-2014, 19:47:00
Druga je savršena...
Nešto stala ova tema...

Stojkova ledenica skrivena u nedrima Dubašnice


U Srbiji postoji mnogo skrovitih mesta, ali ipak se u njihovoj blizini , tu i tamo nalazi po neki zaseok, selo ili omanji gradić. Najmanje naseljeni deo naše zemlje je nadaleko čuveno Homolje u zajednici sa masivom Kučaja. Upravo u tom delu je priroda odlučila da izravna jednu površ za koju je malo ljudi čulo, a još manje boravilo na njoj -  Dubašničku površ ili kako je lokalno stanovništvo najčešće jednostavno naziva – Dubašnica. Koliko je pusta ova oblast možda najbolje govori činjenica da na sto kvadratnih kilometara kreću samo četiri čobanina sa svojim omanjim stadima ovaca – i to je sve. Nema stalnih ljudskih nastambi, pojata ili štala koje se koriste preko cele godine, ali zato ima dosta divljači i naročito puno vukova. Tačan broj vukova koji ovde žive niko ne zna , ali se smatra da ih je na ovom području sigurno najviše u Evropi. Možda bi neke nevladine organizacije mogle u saradnji sa preduzećem Srbija Šume osmisliti neki program njihove reintrodukcije sa ovog područja u Evropske zemlje koje oskudevaju u njima. Četiri čobana bi možda onda malo odahnula, a Evropljani bi bili neizmerno srećni što ponovo imaju vukove u svojim opustelim šumama ...
Smeštena skoro u srcu Homolja, Dubašnica je prilično teško dostupna, jer na njoj nema asfaltnih puteva. Makadamski putevi koji postoje su većinom stari i u dosta lošem stanju, a služe nažalost najčešće  za izvlačenje kvalitetnog bukovog drveta iz ove oblasti. Hodajući po tim putevima može se uživati u deblima starim i po 200-300 godina, mada su na žalost i ona sve ređa jer Srbija Šume nemaju baš respekta prema ovim moćnim kreacijama prirode. Ipak ono što je za prave zaljubljenike u prirodu i istraživače najinteresantnije –to su neobični prirodni fenomeni i lepote koje su skrivene i najčešće se nalaze van svakog puta.
Tako je do mene doprla priča o neobičnoj Stojkovoj ledenici, jami na Dubašničkoj površi koja je jedinstvena po mnogo čemu i o kojoj su se ispredale od davnina mnogobrojne bajke. Para koja je izbijala iz nje u letnjim mesecima držala je na odstojanju lakoverne ljude koji su se nekada plašili svega što je nepoznato, a ogroman prečnik od oko 30 metara je onima ostalima ulivao strahopoštovanje, tako da se niko nije usudjivao da joj priđe.
Do same jame se hoda lokalnom putevima nekih 5 sati, a onda se skrene ka jednom uzvišenju gde je ona izuzetno dobro skrivena i zašuškana u gustoj šumi. Bez iskusnog vodiča ili satelitskog GPS navođenja ju je skoro nemoguće pronaći, ali to joj baš i daje šarm i lepotu nedirnutosti. Iznad nje prastare bukve umiru prirodnom smrću sušeći se ponosno i uspravno, a u jednu od njih koja ima poveću šupljinu bez ikakvih problema mogu se smestiti dva čoveka. S obzirom da se nalazi u gustoj šumi na dnu jame se u debelom sloju nalazi stelja - prirodno istrulelo lišće i debla koja pružaju skromnu zaštitu živom svetu koji s polja upadne u ovakvu prirodnu zamku. Tako sam tu ovog puta pronašao par žaba, gliste i insekte koji najčešće izgube svoj život pokušavajući da se na neki način vrate u spoljni svet. Zbog toga sam žabe i insekte po povratku izneo napolje, a za gliste sam procenio da će se već i same dobro snaći tu gde jesu.
Ova jama spada inače u prave ledenice, jer se nalazi na velikoj nadmorskoj visini, tako da se i u letnjim mesecima u njoj zadržava sneg i led koji je u nju upadao preko zime. Zbog tendencije hladnog vazduha da kao teži ide naniže, izmena sa toplijim letnjim vazduhom je minimalna, tako da čak i pri visokim letnjim temperaturama u jami ona nikada ne prelazi 2-3 Cº stepena. U takvim uslovima je otapanje snega i leda izuzetno usporeno, pa se iz tih razloga on nekih godina održi čak i do naredne zime.
Zbog ovakvih specifičnih uslova, kao i zbog same geološke građe Stojkove ledenice u njoj nailazimo na nekoliko jedinstvenih prirodnih fenomena. Prvi od njih me je sačekao odmah po silasku u jamu. Na njenim zidovima se ne nalazi klasičan pećinski nakit, nego izuzetno čudno oblikovan nakit, koji se uvija i izvija u svim pravcima, upravo onako kako su ga kristali leda primoravali da se poigrava silom gravitacije. Malo dalje jedistvena slika u podzemlju naše zemlje - dolomitski prah, belo brašno okrunjeno od mraza sa tavanice se spustilo nežno kao sneg na dno i prekriva ga ponegde u debelom sloju. Istina ovaj čudan sneg pada lagano, lagano, ali posle hiljada i hiljada godina, uspeo je da zabeli na nekoliko mesta pod u ovoj interesantnoj jami. Samo malo dalje predivni pećinski biseri, nedirnuto blago nastalo sporom kristalizacijom i radom vode koja ih kružno rotira. Video sam ih u još ponekim pećinama, ali u ovolikom broju sigurno nigde. Na milioni ih leže skriveni u svakom ćoškiću, bigrenim kadicama i između stenja i kamenja. Nezaboravan prizor koji se morao zabeležiti foto aparatom, kako bi ta lepota nedirnuta izašla i podelila se sa drugima...
Pomislio sam da je to sve, ali onda na kraju, kada više nisam očekivao nikakva čuda, sa desne strane zida – na  jednoj prirodnoj kamenoj polici neobična pojava iznenada privuče moju pozornost. Bele kamene pečurkice koje su tu izrasle nisu mali stalagmiti, niti su išta što mi je do tada bilo poznato. Jednostavno na toj polici se dešava još jedno pravo čudo prirode – mali beli kristali u obliku pečurkica rastu sami od sebe uvis, prkoseći zakonu gravitacije. Ponosno formiraju svoje malene i nežne , ali očigledno snažne glavice, stremeći uvis na mestu gde niko ne zna za njih, na mestu gde ne bi trebalo to da se dešava. Kome su to oni u mraku, daleko od bilo koga odlučili da ponude svoju jedinstvenu lepotu !?!
Poluošamućen i donekle zbunjen svime što sam doživeo polako izlazim u sred predivne jesenje noći obasjane punim mesecom. Hodim tako Dubašničkim šumama satima u tišini, a u meni odzvanja nekoliko pitanja. Pitam se da li će i dokle ova lepota ostati nedirnuta, da li će čovek biti dovoljno pametan da sačuva ili će uništiti i ovaj biser prirode, a na kraju ostade da mi odzvanja poslednje pitanje u toj divnoj noći - da li ću uopšte i imati dovoljno vremena da upoznam još ovakvih mesta u Srbiji kakva je danas?

Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Aleksandar Lazovic 16-06-2014, 21:10:15
"Ona na drugoj slici" je moja drugarica Goca, a i prva slika Rajkove pećine je sa jednog od Freebiking, odnosno KAUP putešestvija po tom kraju.
Na mene uvek najlepši utisak ostavi prašuma Vinatovača i uvek joj se rado vraćam.

Zaključak - Ne dirajte nam Kučaj, pokušajmo da ga ostavimo netaknutim!!!
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 16-06-2014, 21:19:16
Evo i fotografija, sve se uprostilo...Superiška...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Slobodan Jevtic 16-06-2014, 21:22:27
Evo i fotografija, sve se uprostilo...Superiška...
Slike su ti super
samo idi na opciju 800*600 i ona je mnanja od 200kb a bolje se vidi
pozdrav
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Aleksandar Lazovic 16-06-2014, 21:30:31
Džaba povećavanje slika, to je sve najbolje kad se vidi uživo!  ;)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 16-06-2014, 21:46:27
Ovo teško da ćete videti uživo..
Prvo jama je u divljini teškoj do koje se hoda preko sat ipo.
Drugo treba da vucarate gomilu užadi i speleološke opreme..
Treće treba da ste speleolog da biste to videli..
Peto ..Najlaše je ipak pogledati fotografije veruj mi...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Aleksandar Lazovic 17-06-2014, 11:14:27
Ovo teško da ćete videti uživo..
Prvo jama je u divljini teškoj do koje se hoda preko sat ipo.
Drugo treba da vucarate gomilu užadi i speleološke opreme..
Treće treba da ste speleolog da biste to videli..


Par puta godišnje smo mi na Kučaju, nema ćoškića koji smo preskočili...
A za opremu ne brini, ne silaze samo speleolozi u pećine, ima nas još: http://www.xcanyoning.com/vodici.htm (http://www.xcanyoning.com/vodici.htm) ;)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 17-06-2014, 22:06:33
Ovo nije pecina...Ovo je jama...
Možeš da sidjes samo jednom bez opreme...
Pa da onda zovu nas da te vadimo...

U delovima...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Aleksandar Lazovic 18-06-2014, 08:50:47
A kakva je razlika između jame i pećine?
Posebno na Kučaju koji je bušan kao švajcarski sir. Svaka vrtača ima svoju pećinu, manju ili veću... ovaj jamu?
Jel misliš da je njen jedini otvor onaj veliki, ulazni?

I... Koji ste to vi koji vadite zaglavljene alpiniste iz Kučajskih rupa... u delovima? I koliko ste ih do sada izvadili?
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 18-06-2014, 22:58:07
http://youtu.be/aKM60sD_g1c (http://youtu.be/aKM60sD_g1c)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 20-06-2014, 07:33:16
A kakva je razlika između jame i pećine?
Posebno na Kučaju koji je bušan kao švajcarski sir. Svaka vrtača ima svoju pećinu, manju ili veću... ovaj jamu?
Jel misliš da je njen jedini otvor onaj veliki, ulazni?

I... Koji ste to vi koji vadite zaglavljene alpiniste iz Kučajskih rupa... u delovima? I koliko ste ih do sada izvadili?

Jama ima vertikalan otvor i dubinu 30-40-150m...
Pecine su horizontalne ili sa manjim padovima.
Vrtace su nesto sasvim drugo, Udubljenja kraska,
Ponekad se desi da vrtaca predje u duboku jamu-ako joj se provali dno, ali je to jako retko  barem u Srbiji.
Obicno su zapusene i imaju samo male odvodne kanale za vodu u koje covek nikako ne moze da se uvuce.
Dakle vrtace nisu uopste interesantne...

A mi koji vadimo i spasavamo ljude iz pecina smo Gorska sluzba spasavanja i speleolozi obuceni za SPASAVANJE U TAKVIM PRILIKAMA.
NA zalost imao sam tu nesrecu da ucestvujem u prvom spasavanju jednog povredjenog biologa iz jedne jame na Pesteru, a moji drugari su zajedno sa profesionalnim rudarima vadili one mrtve momke iz Ravanice...

Nisam nista licno negativno uputio prema tebi, to je bilo malcice crnog humora(ne se ljutis molim te) i drugarsko upozorenje na opasne jame.
Svako dobro... ;)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Aleksandar Lazovic 20-06-2014, 08:15:44
Odgovor za 5- ;D

Vidimo se u šumi!
Letos ne smem da omašim Vinatovaču na barem par dana, da se promuvam po Stražama, Botama i Trestama.
Nisam odavno, a i poboljšala se moja fotografska osposobljenost od prošlih puta ;)
A i prijele mi se posne pljeskavice na Mikulju :P
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Slobodan Stanojkovic 20-06-2014, 09:43:41
Post 44 sam sa zadovoljstvom procitao! Hvala ti Sinisa na ovako lepo i slikovito srocenom izvestaju sa Homolja!! A da se ti i Memedovic udruzite?? ;D ;)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 20-06-2014, 10:11:57
JA sam amater entuzijasta....memedovic treba da dodje da napravi reportazu o Gaju Oskorsa nasem eko selu..
Eto to je prvi vid naseg druzenja koji ce se desiti u buducnosti...


Uzastopna poruka: 20-06-2014, 10:17:12
Valožje - Suva Planina


Grebeni Suve planine lepo se uočavaju odmah već kada iz Niša krenete na jugoistok, ali njihovu pravu moć i veličinu čovek doživi tek kada dođe do Bele Palanke. Trem, Divna Gorica i ostali vrhovi ponosito štrče u nebo i izdvajaju ovu našu predivnu planinu od ostalog terena. Više puta sam boravio na ovoj lepoj i isto tako surovoj planini – naročito u zimskom periodu kada snegovi zaveju sve prilazne puteve i daleki vrhovi postanu još dalji.
Planinari relativno često obilaze ovu planinu, ali obično sa sličnim ciljevima - popeti se na najviši njen vrh Trem, prošetati eventualno oštrim grebenom, boraviti u planinarskom domu na Bojaninim vodama ( koji je na žalost nedavno  izgoreo do temelja). Malo njih se odvaži da potroši dan ili dva lutajući po Valožju - toj predivnoj visoravni sa bezbroj vrtača, uvala i udubljenja. Karstne površi ovog tipa izuzetno su retke u svetu i sem par planina u Kini i na Jamajci nema ih na drugim delovima naše planete. Stoga je upravo prava sreća da se nađete na jednom takvom mestu i da upravo na njemu rekognoscirate nepoznate speleološke objekte. Naravno oni su na ovakvom terenu većinom  jamskog tipa, sa manjim ili većim dubinama. Tražeći ove objekte u više navrata sam prepešačio čitavo to područje uzduž i popreko. Šta posle svega toga reći ? Šta reći i odakle početi kada su me svakoga puta dočekivala nova i sve lepša iznenađenja.
Prvo, neočekivano veliki broj plićih i dubljih jama sa još egzotičnijim nazivima: Krstata jama, Savina propast, Čavčja propast, Provalija, Ilijina jama... Njihovo pronalaženje i lociranje je pokatkad bilo na čistu sreću, a ponekad smo imali i najkvalifikovanijeg vodiča za ovaj deo Suve planine – ovčara Iliju. Kao iz starih priča, sa velikim brkovima i osobinama pravog gorštaka bilo nam je zadovoljstvo da se tih par dana družimo sa njim. Čovek koji sa rastojanja od tri kilometra čuje svaki – pa čak i tihi zvuk, koji namiriše vuka pre nego on njega, kome ni jedna ovca nije stradala zadnjih desetak godina... Bilo bi lepo kada bi bilo više ovakvih ljudi po našim  planinama...
Drugo veliko iznenadjenje priredila nam je predivna fauna ovog dela Suve planine. Košute koje su se s vremena na vreme pojavljivale, prebacile su nas u mislima na Alpe i na divokoze, kojih ovde više na žalost nema. Njihova hitrost i brzina međutim ne zaostaje nimalo, pa smo na žalost u njima mogli tek na kratko da uživamo, pre nego što bi nestale iza neke od hiljadu vrtača Valožja.
Visokoplaninske  galice lebdeći iznad naših glava su bile tu da potvrde da je ovde priroda još uvek veoma čista, jer da nije, njih tu ne bi ni bilo. Gnezde se u nepristupačnim jamama Valožja i tu su na sreću zaštićene od svih životinja ili ljudi koji bi ih eventualno ugrožavali. Duboko na strmim jamskim liticama mala gnezda sa po tri do četiri mladunca siguran su garant da će ova vrsta najverovatnije preživeti vremena koja su tu i koja će tek doći. Prizor kada ih se na desetine vine iz utrobe zemlje visoko u nebo, je nezaboravan i vredan truda i čekanja. Ništa manje nije lepo ni njihovo obrušavanje iz visina do gnezda u unutrašnjosti jama gde ponekad u potpunom mraku hrane svoje mladunce. 
Ipak ono što mi se najviše urezalo kao utisak bio je iznenadan susret sa krdom divljih konja posle izlaska iz Savine propasti, kada smo se oči u oči i oni i ja našli zatečeni. Oni, jer očigledno nisu očekivali da neko ljudsko biće izroni iz kamene utrobe zemlje, a ja jer nisam mogao da pomislim da na ovoj visini ima konja i to još divljih. Crni vranac koji ih je predvodio je sigurno najlepši ždrebac kojega sam ikada video u životu, a kako i ne bi bio, kada ima dovoljno prostora da trči, slobode da živi svojim pravim životom, hrane po izboru od raznovsnih planinskih i lekovitih trava. Jednim naglim trzajem glave i glasnim rzanjem dao je signal i za samo par sekundi celo krdo se u galopu velikom brzinom udaljavalo od mene. Čežnjivo i sa nekom setom sam ih gledao. Koliko znam samo još na Goliji, odnosno Radan planini ima još jedno ovakvo krdo odbeglih       ( podivljalih ) konja i to bi bilo sve što se tiče divljih konja u Srbiji. Nekad ih je kažu bilo i po čitavoj Šumadiji, ali to su bila neka druga vremena...
Jedna od osnovnih karakteristika Valožja je ta da skoro svaki njegov pedalj izgleda približno isto ili bar slično. Prešavši na primer sto metara u jednom pravcu, imate utisak da ste se vratili na mesto odakle ste krenuli, i to se tako stalno iznova ponavlja. Talasast teren sa manjim i većim vrtačama unosi zabunu u svačiji sistem orijentacije i prosto je nemoguće da dva puta ne prođete nekom stazom ili putićem kojim ste već bili prošli. Srećom visoki grebeni Suve planine su prirodna granica koja umnogome ipak pomaže da čovek može da se orijentiše i kreće po ovakvom terenu. Ako je čovek dovoljno pažljiv kretanje po svom tom kamenjaru mu ipak neće predstavljati neki veći problem, a onda će mu ta njegova pažljivost otkriti još mnogo toga. Retko lekovito bilje, uključujući i zaštićene vrste kao što su lincura, divlja ribizla, ramondia serbica, kriju se posvuda iza neke stene, kao da su tamo skriveni od vremena i prostora koji su na ovoj visoravni izgleda odavno ušli u neku sasvim drugačiju dimenziju.   
Shodno tome čim krenete da se spuštate nizbrdo od Valožja osetićete nešto kao tugu, nešto što će vam dati podstreka da iznova i ponovo dolazite na ovo predivno mesto pod suncem. Svaki sledeći put susretaćete se sa njim kao sa nekim starim drugarem, sa nekim sa kojim kao da se nikada niste ni rastajali i sa kime možete odmah da nastavite vašu priču upravo tamo gde ste je poslednji put završili.

Uzastopna poruka: 20-06-2014, 10:19:47
doslo je do moje greske pa sam duplirao slike izvinte evo druge dve koje su trebale biti gore...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: zoran čurlić 22-06-2014, 19:08:59
Цитат
Zaključak - Ne dirajte nam Kučaj, pokušajmo da ga ostavimo netaknutim!!!
Ацо потпуно се слажем са овим али се увек најежим када прођем ибарском магистралом а поред ње гомиле исечених сталактита и сталагмита из локалних пећина које наши људи купују да би градили фонтане, симбол помодарства, а поред најчистијих извора воде за пиће гомиле смећа чак и у мојим Гледићима... >:( :-[ :(
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 30-07-2014, 16:43:40
Kakvi smo mi takva nam je i Srbija...Godinama sakupljam smeće iza naših pametnih komšija i onih koji se kunu u Srbiju...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Radisav Nikolić 47 09-08-2014, 15:26:10
Juče smo ja i Srbijanka sa našim društvom, obišli selo Gostuša, koje se nalazi na Staroj Planini,iznad Zavojskog jezera.Gostuša je selo sa krovovima od kamena. Priroda joj je podarila sve lepote, ali nažalost mladi su je napustili, tako da u selu žive mahom stari. Lično mislim da ima nade da se jedan broj mladih vrati, jer je neko primetio ove lepote i potrudio se da koliko toliko pomogne da selo sačuva autentični izgled. O tome ću nekom drugom prilikom. Da napomenem da u selu postoji i nekoliko uspešnih pčelara, čiji smo med probali i uverili se u njegov kvalitet.


(http://s30.postimg.org/n4n7xt3y9/DSCN0753.jpg)

(http://s16.postimg.org/704azcnhh/DSCN0762.jpg)

(http://s27.postimg.org/6uodagi8z/DSCN0767.jpg)

(http://s18.postimg.org/s1kfrotrt/DSCN0770.jpg)

(http://s15.postimg.org/5wre4m5or/DSCN0771.jpg)

(http://s22.postimg.org/msd8k1p9t/DSCN0781.jpg)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Nikola Gavrilovic 09-08-2014, 15:52:22
Da napomenem da u selu postoji i nekoliko uspešnih pčelara, čiji smo med probali i uverili se u njegov kvalitet.

Која врста меда? Претпостављам, ливадски? Какво је медење тамо, шта кажу, колико имају по кошници?
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Radisav Nikolić 47 09-08-2014, 16:43:36
Nikola, na netaknutom terenu, sem livade nnemaju drugu pašu. Do sada je paša bila izdašna, ali ova godina je za priču. Kažu da dosad nije bilo ovakve godine. Govorili su nam i o rekordnim godinama , kada su 11 puta za jednu godinu vrcali med, a tada im je prosek bio preko 70kg po košnici. Takvih godina više nema. Inače, ova priča je od strane pčelarke Božane, koja je nastavila tradiciju njenog dede i oca. Sada je ona vrli pčelar, i započinje biznis u turizmu. Ima spremljene apartmane, koje izdaje gostima. I mismo bili njihovi gosti, te smo degustirali prošlogodišnji i ovogodišnji med. Mogu vam reći da je med izuzetan, i ona ga prodaje po 700 din za kilogram.Priroda i okolina su netaknuti, jer nema čime da se zagadi. Ova lepota od prirode je udaljena 30 km od Pirota, na Staroj planini. Evo i nekoliko snimaka, snimljenih kod naše domaćice Božane.

(http://s28.postimg.org/ctfju00wd/DSCN0791.jpg)

(http://s11.postimg.org/sykaitsxf/DSCN0806.jpg)

(http://s24.postimg.org/7u352a15h/DSCN0837.jpg)

(http://s28.postimg.org/y7v12bslp/DSCN0828.jpg)

(http://s15.postimg.org/3kjfuk5l7/DSCN0813.jp)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 09-08-2014, 16:58:52
http://youtu.be/TYmnfR5Z-RU (http://youtu.be/TYmnfR5Z-RU)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Slobodan Jevtic 09-08-2014, 19:28:57
Sve čestitke na prikazanim lepotama
ove divne srbije
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 05-11-2014, 12:22:15
 Četiri vidikovca koja u Srbiji morate da posetite!  (http://www.gost.rs/sr/zanimljivosti/cetiri-vidikovca-koja-u-srbiji-morate-da-posetite)

Поздрав са   Бованског језера   (http://slide.ly/gallery/view/f0e47f3ac0ec928efde97485f7ff997a). 8)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Aleksandar Lazovic 05-11-2014, 19:43:52
1. Bio 5-6 puta
2. Bio samo jednom - nedovoljno, nezaboravne sam slike napravio!
3. Bio dvocifreni broj puta...
4. Mislim da sam bio 2-3 puta, a slika je mislim sa vidikovca Bilješke stene, takođe na Tari...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Ljilja Sretenovic 05-11-2014, 21:01:59
Branku mnogo hvala, sad sam posetila sva cetiri :) nazalost ni na jednom nisam bila  :'(
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Радосављевић Ненад 05-11-2014, 21:28:14
Леп предео Бранко , свака част.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 05-11-2014, 21:33:38
Свака част Ацо, нисам ни један од тих видиковца обишао, мада бих волео. Ако ми се наредних година укаже прилика, сигурно ћу бар неки да видим.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Goran Šuljagić 05-11-2014, 22:08:47

4. Mislim da sam bio 2-3 puta, a slika je mislim sa vidikovca Bilješke stene, takođe na Tari...

Jeste Aco, u pravu si...medjutim kada neko hoće da poseti taj predeo teško će ga naći pod tim imenom...lakše je stići ako tražite put za Predov krst...bio sam tamo mnogo puta (majka mi je rodom iz tog kraja), još uvek je tamo stara brvnara gde je sniman film "Neke ptice nikad ne polete" sa Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi...postoji još jedan vikovac koji nema ime, jednostavno ga zovu vidikovac a nalazi se nedaleko od crkve na Tari...ko želi pravi odmor neka ode tamo i uveri se u gostoprimstvo tamošnjih ljudi i uživa u lepotama Tare, Mitrovca, Perućca, Zaovina, manastira Rače...
Prošetajte se malo virtuelno Tarom...i uživajte http://www.360vr.rs/turizam/mitrovac-na-tari.php (http://www.360vr.rs/turizam/mitrovac-na-tari.php)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Драгољуб Мијајловић 05-11-2014, 22:23:46
Свака част Ацо, нисам ни један од тих видиковца обишао, мада бих волео. Ако ми се наредних година укаже прилика, сигурно ћу бар неки да видим.
Бранко, одвој мало времена па летос да посетимо Молитву- много пута сам је посетио.
Иначе на сва четири сам био, по једном на ове остале.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Goran Šuljagić 05-11-2014, 23:16:30
Svake godine polovinom jula meseca organizuje se Drinska regata, manifestacija koju svakako treba posetiti...ja sa dobrom ekipom već 6-7 godina redovno idem, imamo svoj čamac (vojni desantni za 12 osoba)...provod uvek odličan, kažu organizatori da tada bude oko 1000 plovila i oko 15000 ljudi na Drini... :)
Evo malo slika:
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Gradimir Avramovic 06-11-2014, 00:40:22



     Pozdrav Gorane za tebe i svaka čast što si postavio ove fotografije sa regate. Ja sam rodom iz Bajine Bašte i sve lepote okoline su mi dobro poznate.

Branku mnogo hvala, sad sam posetila sva cetiri :) nazalost ni na jednom nisam bila  :'(

     Kada je Tara u pitanju, kad poželiš i nađeš vremena, samo mi se javi ja ću te uputiti na pravu adrsu :)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: MARINKO PETROVIC 4 06-11-2014, 22:51:50
Radisave,stvarno prelep kraj nedirnuta priroda,hvala za slike.Branko,Gorane pokazaste nam lepotu tare i okoline,bio sam dosta puta tu na pripremama,Gorane recimi da ti nije rod Suljagic fudbaler Proletera.Pozdrav.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Srbijanka Popovic 07-11-2014, 15:40:08
Маринко, само да знаш да моје друштво не седи мирно. Настављамо даље са уп ознавањем наше лепе Србије.
Јуче смо били тамо, где сте и ви драге колеге недавно били, у Сурдулици. Утисци су зна се прелепи, али са дозом туге што су овако лепи крајеви напуштени и да не кажем пусти.
Посетили смо село Мачкатица, где је 1949. год. Немачка градила рудник молибдена. За три године су завршили све радове, неопходне за почетак рада рудника. У оквиру рудника изградили су читав комплекс зграда, са купатилима и свим погодностима за нормалан живот.
Нажалост, данас могу да се виде само рушевине од свега што је тада изграђено. У селу постоји школа, која је некада бројала ко зна колико ђака, нажалост сада ту школу похађа само шест ученика и то од првог до осмог разреда, и та деца нису из овог села, већ из суседних села.
Један од разлога за посету баш овог места, јесте то што је овде рођен наш пријатељ са којим иначе најчешће и обилазимо овакве дестинације. Његова кућа је некада била занатлијска, пошто су му и деда и отац били кројачи (абаџије). Види се да је ту некада било добро домаћинство, нажалост то сада све пропада.
У селу живи укупно шест становника, и то одраслих јер деце нема.
Најинтересантнија личност је наш домаћин по имену Неша а световно му је отац Макарије. У Београду је завршио радни век и овде у планини, где је рођен нашао свој духовни мир. Сви смо одушевљени начином на који живи, и сама би пожелела да понекад и ја овако живим.
Лепо је овде живети, али нажалост......нема продавница, нема превоза, нема тв.,нема ни птица јер немају шта да поједу.. Да бисте схватили где смо били, некада се одавде пешке преко брда и долина до Сурдулице путовало три до четири сата.
На крају да напоменем да смо успут видели и неколико пчелињака, а за један предпостављамо да је од колеге Ивице из Сурдулице.
Пуно је фотографија а ми смо одабрали неколико да бисмо вам дочарали лепоте овога краја.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: MARINKO PETROVIC 4 07-11-2014, 18:31:14
Svaka cast,stvarno ste lepu eskurziju napravili,pozovite nas na sledece putovanje.Zelim vam jos puno lepih predela i putovanja,ziveli.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: ivica kostic 07-11-2014, 22:07:14
Kolegenice Srbijanka odusevljen sam ovim vasim fotografijama, ali ujedno i razocaran time da ste bili u mom rodnom selu a da se niste javili, to nemogu da vam oprostim. i reci ti meni ko je bio vodja puta?
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Goran Šuljagić 07-11-2014, 22:35:42
Radisave,stvarno prelep kraj nedirnuta priroda,hvala za slike.Branko,Gorane pokazaste nam lepotu tare i okoline,bio sam dosta puta tu na pripremama,Gorane recimi da ti nije rod Suljagic fudbaler Proletera.Pozdrav.
Šuljagić Uroš, "Bombarder" kako ga zovu, nije mi rod  ;), taj momak je moj stariji sin!!!
Pozdrav
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Srbijanka Popovic 07-11-2014, 22:41:13
Ivice, poseta je bila iznenadna tako da nisam imala vremena za neke dogovore. Medjutim to ne znaci da se nisam raspitala za tebe. Vodja puta je bio Radovan Jovanovic, rodjen je u Mackatici, inace brat pokojnog Rase Jovanovica iz Surdulice. Iz razgovora sam saznala da ste vi rodjaci, a sobzirom da sam ja Radovanu kuma, ako je tako, ispade da smo mi kumovi. Zao mi je sto nije bilo prilike da se vidimo, ali se nadam da cemo se videti drugom prilikom. Pozdrav i sve najbolje !
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: MARINKO PETROVIC 4 07-11-2014, 22:50:28
Gorane,stvarno je bombarder prava momcina,pratim ga vec dugo,igrali smo u nedelju bio je stalna opasnost po nas gol.Pozdrav za tebe i tvoju sportsku porodicu,Ivice stvarno nije u redu kumovi dodju na prag a neudju u kucu.Pozdrav.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Goran Šuljagić 07-11-2014, 22:55:40
Hvala Marinko na lepim rečima!
I mladji sin Ilija takodje igra fudbal...u postu br.72 gde sam postavio slike sa regate, na slici 1795, momak u crnoj majici je moj mladji sin, ali se on sada posvetio fakultetu...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: MARINKO PETROVIC 4 07-11-2014, 23:26:32
Gorane sad sam pogledao,isti tata.Kad smo igrali protiv Vrsac junajteda u Karlovcu hteo sam date zovem dase upoznamo,ali nisam i sad mije stvarno zao,ali bice prilike.Pozdrav i sve naj bolje.
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Goran Šuljagić 07-11-2014, 23:28:38
Da smo živi i zdravi, biće prilike i upoznaćemo se...
Pozdrav
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: sinisastojsic 04-12-2015, 18:33:10
uzivajte
bradonja je nas ribar i pcelar Djordje
a na 3.55 carda na kojoj se druzimo uz paprikase
http://www.facebook.com/turisticka.organizacija.srbije/videos/1054706977883801/ (http://www.facebook.com/turisticka.organizacija.srbije/videos/1054706977883801/)
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Sinisa Ognjenovic 09-02-2017, 13:41:40
Bas mi je zao sto kada mene nemw ova tema nije nastavila da zivi...
Zbog zivota u divljini i (delimicnog )odustajanja od interneta na zalost nisam u mogucnosti da vise toliko aktivno ucestvujem na forumu...
Наслов: Одг: LEPŠA SRBIJA
Порука од: Branko Nikolić 09-02-2017, 13:47:59
Кад сам видео да је ова тема активирана, сам себи сам рекао - ово мора да је Синиша. Имао си дивне прилоге у овој теми, штета што не можеш даље да нас обрадујеш сличним прилозима.
Нада умире последња, очекујем да се јавиш са још неким лепим прилогом о нашој лепој Србији.

Поздрав са Бованског језера!  8)