Аутор Тема: Manastir Ćelije  (Прочитано 3999 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Dragan Milićević

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 865
  • Године: 46
  • Локација: Valjevo
  • Пол: Мушкарац
    • Štamparija "Grafikon" Valjevo
Manastir Ćelije
« послато: 02-10-2010, 18:54:24 »
Manastir Ćelije leži na levoj obali reke Gradac, u netaktnutoj prirodi između obronaka valjevskih planina. Posvećen je Svetom Arhanđelu Mihailu.
Pretpostavlja se da je dobio ime po mnogobrojnim monaškim ćelijama (kelijama) koje se nalaze manastir ćelijeu pećinama okolnih stena i litica.

U prostranom manastirskom dvorištu se, osim crkve, nalazi i kosturnica sa kostima mnogobrojnih anonimnih ljudi, koje su monahinje pronašle u zemlji svud oko crkve, kada su, posle drugog svetskog rata, svojeručno sazidale razrušeni manastir.

Dvorište manastira je izuzetno lepo uređeno, sa mnoštvom jelki, cvetnih bašti i negovanih travnjaka, a konaci su zidani u neobičnom arhitektonskom stilu od crvene cigle i belog kamena.

Odmah iza manastira je reka Gradac, jedna od najčistijih reka u Srbiji, čija je voda dobra za piće.






Istorija manastira Ćelije
Ne zna se ko je podigao ovaj manastir, niti kada je sazidan. Narodno predavanje vezuje osnivanje manastira za kralja Dragutina, koji je u periodu 1282. - 1316. godine upravljao ovim krajevima kao "Sremski kralj". Drugo narodno predanje kazuje da su tri rođena brata iz loze Nemanjića podigla tri manastira u valjevskom kraju: Ćelije, Jovanje i Pustinju.

Moguće je i da osnivanje manastira pada u vreme vladavine despota Stefana Lazarevića (1389. - 1427. godine), kada je došlo do društvenog, pa i crkvenog procvata zapadne Srbije, posebno valjevskog kraja. U ovo vreme Valjevo je bilo sedište mitropolije, a kao crkva služio mu je upravo manastir Ćelije.

Tokom turske vladavine, manastir je više puta rušen i spaljivan, ali je svaki put sazidan ponovo, na istom mestu. Poznatiji manastirski igumani iz tog doba bili su Danilo Vukašinović, koji je učestvovao na dogovoru srpskih prvaka u Beogradu 1733. godine, zatim čuveni Hadži - Ruvim, i drugi.

U prvoj polovini 18. veka, posle poraza Austrije u ratu sa Turskom, u kom su Srbi učestvovali na strani Austrije, došlo je do seobe Srba na sever, pod patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem. Tada, 1739. godine, u blizini manastira Ćelije desio se pokolj nekoliko hiljada srpskih porodica od strane Turaka. Otada je obližnje selo dobilo naziv "Lelići" ili "Leleci", kako ga negde nazivaju.

U drugoj polovini 18. veka, duhovnici manastira Ćelije učestvuju u organizaciji narodnog ustanka pod Kočom Kapetanom, zbog čega Turci 1791. godine spaljuju manastir, koji Srbi ubrzo potom ponovo zidaju. U ovo vreme iguman manastira bio je Hadži - Ruvim.

Godine 1804. sveštenstvo manastira Ćelije učestvuje u organizaciji Prvog srpskog ustanka pod vođstvom Karađorđa. U manastiru se i danas može videti grob vojvode Ilije Birčanina, koji je ubijen u Seči knezova 1804. godine. Godine 1810. Turci ponovo spaljuju manastir, a Srbi ga ponovo zidaju 1811. godine, uz veliku pomoć bogatih valjevaca jermenske nacionalnosti. Po želji ktitora Jermena glavno kube je prepravljeno u jermenskom stilu.

U vremenu od 1804. - 1813. godine u Ćelijama se nalazila Karađorđeva vojna bolnica. Kasnije, u oslobođenoj Srbiji Miloša Obrenovića, u manastiru je radila osnovna škola sa internatskim načinom života. Ovu školu pohađao je i Nikolaj Velimirović.

Manastir su srušili Austrijanci tokom Prvog svetskog rata, posle čega je ponovo sazidan, da bi već u drugom svetskom ratu bio ponovo uništen. Posle rata manastir su svojeručno sazidale monahinje, koje su, zidajući, u zemlji na kojoj je manastir podignut, pronašli ogroman broj kostiju različite starosti, ostalih iz mnogobrojnih krvoprolića koja su se, tokom vekova, ovde odigrala. Kosti su oprale u vinu i stavile u malu kosturnicu koja se nalazi pored crkve, a izgleda kao velika bela kocka na kojoj je drveni zvonik.

U manastiru Ćelije je od 1948. godine, pa sve do svoje smrti sedamdesetih godina, živeo teolog dr Justin Popović, poznatiji kao Ave Justin, pisac brojnih žitija i teoloških rasprava, jedan od osnivača Srpskog filozofskog društva.

Kako stići do manastira Ćelije?
Manastir Ćelije nalazi se na 6 km jugozapadno od Valjeva, na levoj obali reke Gradac. Gradac je reka ponornica koja izvire ispod planine Povlen, posle nekoliko kilometara ponire, i ponovo izbija kod Jakog Izvora kod sela Bogatića, poviše manastira Ćelije. Od sela Bogatići reka Gradac teče kroz vijugavu klisuru sve do manastira.

Do manastira Ćelije se stiže autobusom iz Valjeva.

Sam manastir nalazi se u ataru sela Lelić. Na istoku su brda Vrane, Markovac, Presadi i Kaluđersko brdo, Koviljača i Ćelijske Urvine. U kotlini između brda leži manastir.

Zbog brdovite okoline, manastir je veoma skriven, i ne vidi se dok se ne počne silaziti u kotlinu. Do manastira postoji vijugav kolski put, a moguće je ići i šumskom prečicom.

Šta videti u manastiru Ćelije?
Manastirska crkva, posvećena svetim arhanđelima Mihajlu i Gavrilu, ima osnovu drevne bazilike. Visina krova iznosi 11 metara, a kube je devetostrano, u čast devet arhanđelskih činova. Današnji oblik kube je dobilo 1936. godine.

Manastir je smešten u predivnom krajoliku, u dolini reke Gradac, sa svih strana omeđenoj brdima obraslim gustom šumom, tako da se stiče utisak potpune izolovanosti od ostatka sveta. Ako izađete iz manastirskog dvorišta, posle par minuta pešačenja vijugavom stazicom dolazite do same reke Gradac, jedne od najčistijih reka u Srbiji, čija je voda odlična za piće.

Prostrano dvorište ograđeno je drvenom ogradom. Osim crkve, tu se nalazi i konak i kapela - kosturnica. Tu je takođe i zvonik, kao i nekoliko starih grobova, među kojima je grob vojvode Ilije Birčanina na severnoj strani, i grob prepodobnog oca Justina na južnoj strani.

Zgrada konaka predstavlja mešavinu srpskog i vizantijskog stila, a jedan njen deo je kapela posvećena sv. Jovanu Zlatoustu. U sastavu konaka je i narodna trpezarija, kao i druge pomoćne prostorije.

Crkva nije oslikana, na belo okrečenim zidovima visi mnoštvo starih i novih ikona. U manastiru se čuva primerak svetog pisma koji je nekada pripadao Proti Mateji Nenadoviću.

Svake godine se na reci Gradac, po ugledu na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan, vrši saborno krštenje, gde se istovremeno krštava stotine duša.
Kad nešto želiš, naći ćeš način, kad nešto ne želiš, naći ćeš razlog...

Ван мреже MilosNikolic

  • Rado viđen gost
  • ****
  • Поруке: 55
  • Године: 28
  • Локација: Krusevac/Naupare
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Ćelije
« Одговор #1 послато: 05-04-2016, 23:49:51 »
Manastir slavi praznik Blagovesti. Svi koji su u mogucnosti da odu 06.aprila na vecernju sluzbu neka odu...do pre par godina kada sam isao bilo je i smestaja za prenociste...ujutru je sveta liturgija uoci praznika i slave Manastira...

Sve u svemu, malo je reci da opisu celokupan dozivljaj od vecernje sluzbe, poklanjanja na grobu oca Justina Celijskog, do spavanja u konaku i jutarnje sluzbe. Ja, nazalost, nisam u mogucnosti da prisustvujem pa zato i preporucujem svima koji su u mogucnosti...neka odu.