Аутор Тема: ЗВОНЕЋИ КЕДРИ  (Прочитано 2056 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Ljiljana Prtina

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 899
  • Године: 40
  • Локација: Стари Бановци
ЗВОНЕЋИ КЕДРИ
« послато: 25-12-2010, 22:11:43 »

Научимо скривано он нас, једноставну науку о постојаности и остварењу светлих слика душа наших.
Зашто и кога пчеле "не воле", каква је веза кедара с пчелама...

Шта су кедри звонећи и ...погледајмо Природу нашег окружења.

Које дело је и ко је обухватио, послао свету, Васељени поруку о постојаности, сигурности и доброти...

Uzastopna poruka: 25-12-2010, 22:25:49
« Последња измена: 25-12-2010, 22:25:49 Ljiljana Prtina »

Ван мреже Ljiljana Prtina

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 899
  • Године: 40
  • Локација: Стари Бановци
Одг: ЗВОНЕЋИ КЕДРИ
« Одговор #1 послато: 27-12-2010, 14:15:38 »

Анастасија каже о кошницама

:

Цитат
- Нужно је направити корито. Може да се узме брвно са дупљом, коју треба још проширити, или га направити од дасака лиснатих врста. Дебљина дасака не треба да буде мања од 6 цм, унутрашњи обим не мањи од 40 пута 40 цм, дужина најмање 1,20 м.

 Код углова унутрашњих спојева, треба направити троугласте надградње, тако да углови буду некако заобљени. Ове летвице се могу овлаш прилепити, а пчеле ће их саме додатно учврстити. Једна страна се може сасвим учврстити другом даском исте дебљине, а друга страна треба да буде покретна.

 За то треба подесити даску на тај начин, да се може примаћи учврстивши је травом или крпицом. При том, крпом покрити цело дно. Целом дужином једног од спојева дасака треба направити узане отворе висине отприлике 1,5 цм.

 Отвори, или један заједнички отвор, не треба да буду ближе од тридесетак сантиметара од помичне угаоне странице. Овакво корито се може поставити било где на плацу, на кочићима.

 Висина од земље не треба да буде мања од 20-25 цм.

 Отворима треба да буде окренуто на југ, а још је боље сместити га под кровом куће.

 Тада човек пчелама неће сметати да полећу, и оне њему неће досађивати. Корита треба да буду смештена хоризонтално, нагнута под углом од око 20 - 30 степени.

 Помична страна треба да буде окренута надоле. Корито се може поставити и на чардаку, али тада треба да буде добра вентилација.

 Најбоље је учврстити коританце на јужној страни, под самим кровом куће, или на самом крову. Само треба предвидети прилаз кориту, да би се могли извући делови саћа напуњени медом. Над коритом треба да буде настрешица за заштиту од сунца. Треба да буде постављена на стубићима.

 Зими је пожељно заштитити га од хладноће. Напоменуо сам Анастасији да ће такво корито бити исувише тешко, а да тенда и платформа могу потпуно покварити изглед куће. Шта да се ради у том случају? Погледала ме је помало зачуђено, и затим рекла: - Суштина је у томе да поступци ваших пчелара нису сасвим исправни.

 Дека ми је причао. Савремени пчелари су наизмишљали много различитих конструкција кошница, и све оне предвиђају стално мешање човеково у пчелиње гнездо: рамове са саћем премештају пчелари, зими преносе кошнице са пчелама на друго место, а то се радити не сме. Пчеле праве саће на строго одређеном међусобном растојању, предвиђајући саме цео систем вентилације, борбе са својим непријатељима, и било какво уплитање нарушава тај систем. Уместо да мед сабирају и нове пчеле одгајају, оне су принуђене да исправљају поремећено. У природним условима пчеле живе у дупљама дрвећа, и савршено са свим проблемима саме излазе на крај.

 Испричала сам ти како их треба држати најприближније природним условима. Корист од њиховог присуства је огромна. Управо оне најуспешније запрашују све биљке и повећавају приносе, а вама би то требало да буде добро познато. Непознато вама може бити то да пчеле, поред свега осталог, отварају својим рилицама оне канале на биљкама, кроз које и улазе у њих рефлектована планетама додатна обавештења, нужна биљкама, па према томе и човеку.

 - Али, пчеле боду људе. Какав ће то одмор у викендици бити, уколико је човек у сталном страху?

 - Пчеле боду, ако се човек нападно односи према њима бранећи се махањем, боји се, врло је насртљиво расположен, иако не обавезно према пчелама, већ напросто према некоме. Оне то осећају, и не прихватају зрачења било каквих тамних осећаја. И још могу да боду оне делове тела, на којима су завршеци који воде до неког унутрашњег оболелог органа, на ком је покидана заштитна опна, и где је дошло до других поремећаја.

 Вама је познато како успешно пчеле лече болест, коју ви називате ишијас, али је то далеко од јединог што оне могу. Ако говорим о свему, па још и доказујем, како ти то желиш, морао би да проведеш код мене не три дана, већ многе недеље. Код вас је много тога испричано о пчелама, а ја сам само унела неке исправке у њихов садржај и, веруј ми, молим те - оне су суштинске.

 Населити породицу у таквој кошници врло је лако. Треба усути онамо рој пчела, а пре тога ставити парче воска, медоносну травку. Никакве рамове ручне израде, нити саће уносити није потребно. Касније, када породице буду живеле на бар неколико суседних парцела, пчеле ће се саме размножавати, ројити, саме заузимајући слободна корита. - А како мед њихов сакупљати? - Отворити поклопац, одломити висеће саће и извући запечаћени мед и цветни прах. Само, саможивим не треба бити, нужно је да део остане пчелама за зиму. А прве године је најбоље да се мед уопште не сакупља.

Одломак из тома о звонећим кедрима Русије аутора Владимира Мегреа, који је превела Зоја Беголи, а објавила издавачака кућа "Звоећи кедри Србије".
 
Део први

Ван мреже Damljan Dramlić

  • Clan IO SPOS-a
  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 743
  • Године: 71
  • Локација: Лучани
  • Пол: Мушкарац
  • аутор пчеларских филмова,пчеларим ЛР и ДБ
Одг: ЗВОНЕЋИ КЕДРИ
« Одговор #2 послато: 27-12-2010, 14:33:40 »
Zahvaljujići  tebi Ljiljo  ceo  roman  sam pročitao  i rado  ga preporučio drugom.

Ван мреже Ljiljana Prtina

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 899
  • Године: 40
  • Локација: Стари Бановци
Одг: ЗВОНЕЋИ КЕДРИ
« Одговор #3 послато: 27-12-2010, 15:26:08 »
Дачо, моје поштовање...

Захвалимо свим добрим људима који су омогућили да до нас стигну једноставне, дивне речи, које постоје од вајкада у нама свима!

Вајкадашњица и данашњица се преплићу.

Иначе, Дело се исписује по истинитим догађајима, чији смо савременици.

Заједно (д)оживљавамо лепу слику, коју сви градимо, нашим мислима светлим.

 :)