Аутор Тема: Alternativna radionica za gradjevinske poslove  (Прочитано 4870 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.088
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« послато: 02-01-2011, 02:51:15 »
Kad se spomenu kuce od naboja vecinu ljudi to asocira na sirotinju i neka prosla vremena kad su ljudi pravili kuce od nepecene cigle. To bi tako i ostalo da se neko nije dosetio i vratio tu vrstu materijala u upotrebu. Iskoristen je materijal koji se nalazi svuda oko nas (mesavina zemlje, gline, peska i slame). To je materijal koji ima izvrsne izolacione osobine kako leti tako i zimi. Vecinom ga ljudi koriste za izgradnju letnjih kuca ili popularnije receno vikendica. Samim time ga je moguce upotrebiti u izgradnji pcelarnika (ako tako mogu da se izrazim), gde bi se drzao sav pcelarski pribor i oprema za vrcanje plus visak ramova preko zime. Postavio sam slike kuca i kucica napravljenih od te vrste materijala. Na slikama cete videti da se delovi enterijera (klupe, kucista za peci, pregradni zidovi, nise...) grade u isto vreme kad i cela gradjevina. 
Ima tu jos puno tema sa alternativnom tematikom o kojima bih ovde voleo da malo prodiskutujemo. Jedna od njih je: alternativni izvori energije (mikro turbine, vetrenjace i foto celije) koji bi mogli da se koriste u pcelarstvu (posebno tamo gde ne postoji elektricna mreza).

Lazar Rajcic
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже Boza Trbojevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.030
  • Године: 61
  • Локација: Zemun
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #1 послато: 02-01-2011, 07:29:07 »
Lazo,

ove slike su super. Uvek sam govorio da covekova masta moze svasta. Ima samo jedna ne bas mala sitnica, a to je da nismo svi rodzeni da budemo dizajneri, Bog nas je rasporedio tako da svko po nesto zna, pa je i otud i nastala narodna poslovica...ZAJEDNSMO JACI., VISE LJUDI VISE ZNA i jos mnogo drugih poslivica da ih sada ne nabrajam.

Ali da se vratim temi. I danas postoje kuce sagradzene od cerpica ili naboja. Moram samo da te ispravim u tvom izlaganju, spomenuo si na pocetku recenice "kuce od naboja" a zavrsio je sa "kuce od nepecene cigle.

Da se razumemo....kuce od naboja se prave sa zemljom na nacin kao kada se lije beton u salunzima. Prvo se iskopa temelj, i on se nalije sa zemljom izmesanom sa plevom i nesto peska. Kada je temelj izliven pristupa se salovanju. Nije se mnogo u visinu salovalo, 50-60cm. radi lakseg nalivanja i nabijanja zemlje da neostane supljina. Saceka se par dana da se nalivena zemlja osusi, pa se nastavlja dalje, salung se skida i ponovo saluje do odredzene visine. Debljina tih zidova kretala se od 50-60cm. radi stabilnije gradnje, jer da su nekim slucajem bili tanji, bili bi skloni rusenju, ovako se dobijala stabilnost, a ujedno zimska i letnja izolacija. To je o kucama gradzenim od naboja.

Dasa o kucama gradzenim od nepecene cigle zvane "SERPIC"

Zamesa se kao sto si rekao , blato sa dodatkom peska i slame tj. plevom. U drvenim kalupima se lije njihov oblik koji je bio u neku ruku standardan. Izlivene cigle sa kalupom se nose na odredzeno mesto i tu se izvade tako da na tom mestu ostaju da se suse, uglavnom su se postavljale na kant radi boljeg susenja i radi manjeg zauzimanja mesta. Kada se cigle osuse, pristupa se zidanju. Kao vezivno sredstvo - malter sluzilo je isto to blato, to blato se koristilo i za malterisanje, kako unutrasnje tako i spoljno. Spolja se po zavrsenom malterisanju krecilo gasenim krecom uz dodatak boje u prahu, a samu boju i izgled odlucivao je gazda.

Kako se blato pravilo.  Iskopa se siroka rupa dubine proizvoljne, u nju se dodaje zemlja glina, pesak pleva i voda, mesaju je 4-5 ljudi gazeci po blatu i odredzivali gustinu materijala. Mukotrpan je to posao. Danas sa sigurnoscu mogu reci da ti na mobu nebi doslo ni dvoje ljudi da bi ti pomoglo da se na takav nacin ozida kuca,  prosla su vremena kada su ljudi bili slozniji i nesebicno priskakali u pomoc jedni drugima. Nije trenalo nikog moliti, ves samo najaviti i eto za tili cas pola sela se skupi. Ja licno nisam imao prilike da pomazam jer sam rodzen u Zemunu na savaltu, ali zato sam imao prilike da obidzem sela po Sremu, Banatu, Backoj gde se i dan danas nalaze kuse s takvom gradnjom, a i u Zemunu se tako radilo, pa i danas ima tih starih kuca, mi ih nazivamo stracarama jer je vecina tih kucica napusteno. Sada jednostavno dodzu buldozeri, za jedan dan ociste teren i za par nedekja nikne kuca od pecenih blikova ili nekog drugog materijala.

Malo sam se raspricao, ali hteo sam samo  objasiniti koliko znam razliku izmedzu NABOJA i CERPICA.
Sada neko se jos neko ukljuci u temu pa cemo vise saznati o nacinu gradnje tim napustenim materijalom.
Zaboravio sam da kazem da se vatra lozila na jednom mestu, a zagrejavale 3-4 prostorije, to je bila pec za kuvanje, furuna za peciva itd.

PS
Moj drugar ima kucu od cerpica sa debljinom zida od pola metra u Starim Banovcima, pa kada se leti udze u nju, kao da ste usli u frizider, ako bi se duze zadrzavali u njoj, obavezno se mora nesto zagrnuti na ledza jer postaje hladnije, a zimi je uz malo potrosenih drva, uvek toplo.

Posdrav
Boza Trbojevic

Ван мреже sirkapavel

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 561
  • Године: 66
  • Локација: Padina , Vojvodina
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #2 послато: 02-01-2011, 09:39:03 »
Nešto razmišljam dali da se uključim u ovu teme oko "gradnje" kuće od naboja ili od "ćerpića".
Naime,pošto je to bilo dosta davno,moram da napregnem sećanje da bi nešto napisao.
Moram priznati da je tema na neki naćin nostalgična,kada me podseća na neka vremena u kojima sam živeo.
Nebi sada da ulazim u sve detalje,ali bi samo jedan detalj spomenuo.

Pošto je kolega Boža opisao način "naboja",ja bi taj detalj samo napomenuo da prvi put čitam da i na takav način se gradilo.

Koliko me sećanje služi,kod nas se zaista pravilo od naboja.
Koliko se sećam kod nas su se temelji najpre iskopali do tzv."zdravice",zatim se temelj pravio tako što se na dno ređale pečene zdrave cigle uglavnom u komadima.
Zatim se šalovalo sa fosnama i to tako što se uzduž zida sa obe strane prvo zakopali stubovi u razmaku možda od jednog metra,a fosne se stavljale unutar stubova koji su morali biti dobro ukopani i učvršćenjii "pod konac".
Da se prilikom nabijanja zemlje između fosni,stubovi koji su bili zakopani jedan naspram drugog,zatezali sa užetom tako da zid bude u vertikalu malo zakriveni prema unutra.
Samo nabijanje zemlje odvijalo se sa raznim maljevima.Pleva, odnosno slama kao vezivno sredstvo se ređalo na možda svakih 15-20cm zemlje u sloju od nekoliko santimetara nabijene debljine,zatim opet zemlja (uglavnom glina).
Ovde moram da napomenem da naš teren uglavno nije ugrožen sa podzemnim vodama.

Za sada toliko.
Puno pozdrava svima.

Ван мреже Vladimir Kovac

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 340
  • Године: 51
  • Локација: Backi Petrovac
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #3 послато: 02-01-2011, 11:37:33 »
Dobro kaze Pavel, takve kuce su jako dobre i uvak su se odizale od zelje na jedan ili dva stepenika, da vlaga ne bi usla u zidove. To su najbolje kuce, samo ih sad niko nece graditi, tezak je posao nabijati zidove. A masinama neverujem da bi islo. Em su ekoloske, em su zrdave em se lako zagrevaju i cuvaju toplotu.
 Steta kuca takvih.

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 4.581
  • Године: 58
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #4 послато: 02-01-2011, 12:06:43 »
       Kako su te stare kuće nabijače ili od čerpića bile zaštićene od vlage?

Ван мреже Marijan Sebalj

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.400
  • Године: 72
  • Локација: Devojacki bunar
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #5 послато: 02-01-2011, 12:11:34 »
Kad se spomenu kuce od naboja vecinu ljudi to asocira na sirotinju i neka prosla vremena kad su ljudi pravili kuce od nepecene cigle. To bi tako i ostalo da se neko nije dosetio i vratio tu vrstu materijala u upotrebu. Iskoristen je materijal koji se nalazi svuda oko nas (mesavina zemlje, gline, peska i slame). To je materijal koji ima izvrsne izolacione osobine kako leti tako i zimi. Vecinom ga ljudi koriste za izgradnju letnjih kuca ili popularnije receno vikendica. Samim time ga je moguce upotrebiti u izgradnji pcelarnika (ako tako mogu da se izrazim), gde bi se drzao sav pcelarski pribor i oprema za vrcanje plus visak ramova preko zime. Postavio sam slike kuca i kucica napravljenih od te vrste materijala. Na slikama cete videti da se delovi enterijera (klupe, kucista za peci, pregradni zidovi, nise...) grade u isto vreme kad i cela gradjevina. 
Ima tu jos puno tema sa alternativnom tematikom o kojima bih ovde voleo da malo prodiskutujemo. Jedna od njih je: alternativni izvori energije (mikro turbine, vetrenjace i foto celije) koji bi mogli da se koriste u pcelarstvu (posebno tamo gde ne postoji elektricna mreza).

Lazar Rajcic

Lazare kakav crni pcelarski pribor.U jednu od tih bi se ja rado uslio odmah! :D

Ван мреже Moma Milovanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 6.331
  • Године: 65
  • Локација: Valjevo-Osecina-Gornje Crniljevo
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #6 послато: 02-01-2011, 13:05:43 »
       Kako su te stare kuće nabijače ili od čerpića bile zaštićene od vlage?

Zdravko, radjene su uglavnom na oceditom mestu ili su posle temelja presecane jednim slojem lomljenog kamena. Inace, Boza je sve dobro objasnio, posebno razlike izmedju naboja i cerpica.

Pozdrav Moma.

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.088
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #7 послато: 02-01-2011, 13:19:56 »
Bozo ti si absolutno u pravu ja sam brzopleto na pocetku izlaganja pomesao ove dve tehnike. Ipak nadam se da necete zameriti. Prvi put kad sam video jednu takvu kucu na Internetu ona me je odusevila svojom linijom i funkcionalnoscu. Generacije nasih oceva i dedova su potrosile velike pare gradeci vikendice koje su jedva stigli da koriste kasnije u zivotu. Sto se gradnje tice koliko san ja razumeo najbolji nacin je da se napravi moba. Skupi se par prijatelja i kao sto nas narod kaze: slozna braca kucu grade. Ne bi trebalo puno vremena da se jedna manja kuca izgradi. Mozda bi mogla da se iskoristi za nabijanje materijala vibraciona stopa na gas koja se koristi za pravljenje staza i puteva. Prilazem jos jednu seriju slika kuca od naboja i par linkova sa mikro turbinama. To je mala turbina koju pokrece voda koja je dovedena crevom sa vece  visine (mora da postoji hidrsostaticka razlika - sto veca to bolja - fala Bogu kod nas ima takvih potoka koliko ti dusa hoce). Za ovu svrhu moze lepo da se iskoristi alternator od kamiona. Turbina moze da se kupi ili napravi u zavisnosti od mogucnosti. Pocetni troskovi su relativno veliki jer valja celom sistemu dodati pretvarace za napon i akumulatore u kojima se struja odlaze ali kasnije troskovi eksploatacije ne bi trebali da budu veliki. Ja nisam veliki strucnjak u ovoj oblasti ali mislim da bi ova ideja mogla se razradi na nasim prostorima.



http://www.youtube.com/watch?v=wDgGvPdAuTU&feature=fvw (Embedding disabled, limit reached)

Ovo je samo par linkova na tu temu ali toga zaista ima puno na you tube ako je neko vise zaintereseovan da istrazuje samo ukuca micro turbine i krene redom da trazi sta mu treba.
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 4.581
  • Године: 58
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #8 послато: 02-01-2011, 15:31:47 »
Kuće od naboja ili čerpića što su ih ovde u bačkoj radile švabe nisu nikad imale vlagu ali ne zato što su gradjene na oceditom zemljištu ili zato što im je kamen stavljan kao izolacija.nisu imale ni oluke a neke su bile pokrivene sa trskom a neke sa biber crepom.
vlaga se pojavila posle drugog svetskog rata kad su vozovima bez voznog reda došli ljudi iz bosne , hercegovine i drugih porušenih krajeva i uselili se u kuće koje su ovde zatekli.kao dobri domaćini počeli su da uredjuju dvorišta da okopavaju oko kuće da prave ciglane ili betonske staze oko kuće i pojavila se vlaga koja je vrlo brzo stigla do prozora i više.
u čemu je vic  : kad se počinje praviti kuća od naboja iskopa se korito do odredjene dubine i naprave se ne temelji nego rupa oblika četvrtaste tepsije koja je za oko pola metra veća od buduće kuće.sledeće je da se ta tepsija izlepi sa slojem nepropusne gline debljine oko 20 cm po dnu tepsije i po bokovima.sledi šalovanje sa fosnama i nabijanje zidova sloj po sloj kako je kolega opisao -kasnije viklovi slama blato itd. poenta je da okapnica sa krova pada van onog sloja izolacione gline koja se nalazi oko cele kuće i koji se nesme dirati i kopati ili saditi cveće .to je bila izolacija i nikad vlaga nije mogla dospeti u zidove.
onaj trenutak kad smo okopali cvećnjak oko kuće sve smo pokvarili i premostili sloj gline koja je vodonepropusna.
pozdrav

Ван мреже Velibor Stankovic

  • Novi stanovnik
  • ******
  • Поруке: 159
  • Године: 61
  • Локација: Uzice
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #9 послато: 02-01-2011, 16:38:03 »
Malo je nejasno ili ja ne razumem od cega su zidovi bili ko kuca od naboja.
Ako pcela ima pruge na ledjima, to jos uvek ne znaci da je tigar...:P

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.088
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #10 послато: 02-01-2011, 17:50:03 »
Zdravko,

postoji tu logika jedan od mojih profesora sa fakulteta se proslavio u Iranu zahvaljuci glini. Iranci izgrade branu za hidroelektranu, na svecanom otvaranju krenu da pune akumulaciono jezero sa vodom kad se ispostavi da dno propusta vodu i da ona ponire. Godinama nisu znali sta da rade dok taj nas profesor nije rasio problem na vrlo jednostavan nacin. On je potrazio i nasao leziste gline koja je bila vodonepropustljiva. Ne znam tacno koji tip gline bio (to je velika familija minerala u koju pripadaju kaolinit, ilit, motmorilonit, hlorit i tako redom). Sve u svemu iranci su tu glinu navukli kao jedan sloj po dnu rezervoara i tako spasli pare i cast. Znaci sloj gline koji je nalepljen u temeljnu rupu stiti kucu od vlage a ne kameni ili betonski temelj. Primljeno k' znaju.

Laza
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже Boza Trbojevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.030
  • Године: 61
  • Локација: Zemun
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #11 послато: 03-01-2011, 07:23:32 »
Vidim da su ove kuce na slikama odvojene od zemlje kamenom kao temelj i izolator vlage.

Moje misljenje je da neobradzeni kamen uopste nije stabilan za gradnju, to mislim na onaj kamen nepravilnog oblika koji se zida i spaja sa cistim cementnim malterom ili betonom, a razlog je jednostavan, zemljotres ga rastrese, to se i dokazalo u Crnoj Gori kada je bio zemljotres, tamo je jedan veci deo kuca upravo zidan kamenom jer kamena ima u izobilju, kao sto u Vojvodini ima gline, ali samo kod tako slaganog- zidanog kamena. Obradzeni kamen kao blokovi cetvrtastog ili pravougaonog oblika sasvim je druga stvar. Druga stvar je kada se onaj nepravolnog oblika zida da spoljna i unutrasnja strana budu i sluze kao dekoracija, a ujedno kao salung, a izmedzu se lije beton koji se armira mrezom, pa je taj armirani beton nosivi deo zida. Nisam projektant ni gradzevinarac, ali sam razgovarao s ljudima koji godinama rade sa kamenom.
E sad, cim je prisutan beton sa kamenom, eto vlage jer beton povlaci vlagu.

Interesantan mi je ovaj nacin izolacije koji je izneo Zdravko Obradovic, sada me ovo izintrigiralo, pa cu se raspitati kod dugara koji je upoznat, a i radio sa nabojem

Lazo.

U Vojvodini prilikom gradnje nabojem ili cerpicem prozori su manjih dimenzija, i vrlo malo ima spoljnih otvora, na ovim slikama koje si postavio sve je u staklu, tu se izgubio znacaj termoizolacije. Shvatam da su to samo vikendice i da se gledalo na estetiku, jesu lepe,nema sta.

Pozdrav
Boza Trbojevic

Ван мреже Sasa Ilic PILE

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.382
  • Године: 43
  • Локација: NIŠ / DONJI DUSNIK * ZAPLANJE
  • Пол: Мушкарац
  • dolce vita
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #12 послато: 03-01-2011, 13:47:21 »
Postoji jos jedna tehnika, to su kovanice, gde se zemlja nabija izmedju dva reda baskija, ili ti rucno deljanih letvi. Ja vec dugo razmisljam da napravim takvu kucicu, ali prvo moram da zavrsim ovu obicnu, tako da za sada mogu samo da mastam

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.088
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #13 послато: 03-01-2011, 18:26:24 »
Sasa,

postoji jedna vikendica kod Boze u Cortanovcima koja je napravljena na slican nacin po ugledu na ruske dace. Temelj je izliven od betona i isto vreme su postavljeni drveni noseci stubovi na odredjenom rastojanju. Zatim su sa spoljne i unutrasnje strane postavilidrvene fosne ili talpe. Time se se dobio zid koji je u sredini bio supalj. U tu supljinu je nagurana mesavine zemlje, peska i slame kao za kuce od naboja. Ako se dobro secam fosne su bile jelove i bile su impregnirane katranom radi bolje zastite od vlage.
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже Moma Milovanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 6.331
  • Године: 65
  • Локација: Valjevo-Osecina-Gornje Crniljevo
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #14 послато: 03-01-2011, 18:30:45 »
Malo je nejasno ili ja ne razumem od cega su zidovi bili ko kuca od naboja.

Velibore, naboj se pravi od mesavine zemlje, peska i slame (pleve), pomalo se kvasi (samo se vlazi pomalo), da bii se moglo sabijati, obicno se radi maljevima.....

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.088
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #15 послато: 03-01-2011, 20:03:01 »
Proizvodnja energije je mozda najvece pitanje danasnjice. Moze se slobodno reci da se vecina ratova u danasnje vreme vode zbog energije. Bice da je doslo vreme da se polako promene navike u pogledu proizvodnje i potrosnje energije. U svetu je prisutan novi trend proizvodnje generatora za struju koje pokrece snaga vetra. Te moderne vetrenjace bi mogle lako da se podele na tri kategorije po svojoj velicini (male, srednje i velike). Shodno tome bi se mogla napraviti podala i za velicinu propelera koji se koristi u te svrhe (do 1m, do 10m i do 100m). Velicina propelera i generatora opet diktira visinu tornja. Osim propelera se koriste sistem vertikalnih lopatica koje na neki nacin izgledaju kao vodenicko kolo ako tako mogu da izrazim, tu je video na kojem se to bolje vidi.
Ima jako puno materijala na tu temu do kojeg je moguce doci preko Interneta. Ja sam samo postavio par linkova na temu malih i srednjih vetrenjaca odnosno generatora jer velike vetrenjace vec spadaju u domen industrijske proizvodnje. Mene su posebno fascinirale male vetrenjace do 1000W jer verujem da bi se one lako dale napraviti od domacih meterijala. To bi mogao da bude jedan lep praktican projekat za srednjoskolce koji pohadjaju neku od tehnickih skola sa idejom da jednog dana predju sa malih na vece vetranjace, princip je isti a sve ostalo su samo nijanse. Na taj nacin djaci bi se ukljucili u nesto sto je korisno i konstruktivno. Postoji i druga varijanta a to je da neko preuzme prodaju ovih vetrenjaca na srpskom trzistu. Ipak mislim da bi zbog velike cene proizvodnje bolje bilo proizvoditi ih kod kuce.

http://www.windenergy.com/index_wind.htm


http://www.youtube.com/watch?v=aNI9ATPZ9Ok&feature=related (Embedding disabled, limit reached)
http://www.youtube.com/watch?v=qkliyuME2cc&NR=1 (Embedding disabled, limit reached)
http://www.youtube.com/watch?v=Nsno1LW4N-o&feature=related (Embedding disabled, limit reached)
http://windturbine.ca/
http://www.evolvegreen.ca/500W_20KWwindturbines.html

50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.088
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #16 послато: 04-01-2011, 21:58:30 »
U Iranu od davnina su pravili velike gradjevine u kojima su cuvali led, meso, mlecne preradjevine , povrce i voce. To su u neku ruku bile pretece danasnjih frizidera.  Na farsiju su ih zvali yakh-chāl (u slobodnom prevodu ledarnici  "yakh" led "chāl" rupa). Za razliku od danasnjih frizidera tim takvim zgradama su se koristila cela sela ili delovi gradova. Za gradnju ovih objekata se pravio specijalni malter sacinjen od peska, kreca, kozije dlake, belanaca i pepela u odredjenoj razmeri. Takav malter je imao dobre termicke karakteristike – nije propustao toplotu i bio je vodonepropusan.  Zidovi su dostizali  debljinu od 2m u osnovi  a celi objekti su isli i do 5000 kvadratnih metara. U Iranu je postojalo preko 50 000 ovih gradjevina od kojih se bar polovina koristi i dan danas. Ova vrsta gradjevina se kasnije rasprostranila duz celog Mediterana sve do Spanije na jednoj strani i do Kine na drugoj strani sveta. Put svile je bio i ostao najznacajniji trgovacki put  na kome ljudi vec hiljadama godina razmenjuju saznanja i ideje.
Ceo sistem je opet bio povezan sa podzemnim tunelima putem kojih su se ta naselja snabdevala vodom i navodnjavala polja. Nesto slicno kao rimskim akvaduktima samo podzemnog tipa u vidu tunela. Arapski naziv za taj tip vodovoda je Qanat  koji je u stvari jedan tunel izradjen sa malim padom. Najstariji i najveci poznati Qanat nalazi se u iransko gradu Gonabad i traje vec 2700 godina, pomocu njega se vodom snabdeva 40 000 ljudi i navodnjavaju pola oko tog mesta. Ovaj tunel je po potrebi spojen sa povrsinom sa uskopima odnosno bunarima. Veliki persijski graditelji su se dosetili i direktno spojili vodovod, odnosno bunar sa friziderom tako da su uvek imali svezu vodu pri ruci a to je bio civilizacijski napredak za to vreme. Postojala je velika razlika izmedju temperature vazduha koji je dolazio spolja (topao vazduh) i vazduha u tunelima (hladan vazduh) koja je prouzrokovala kretanje vazdusne struje u sistemu. Time se stvarala neka vrsta promaje koja opet bila potpomognuta specijalnim tornjevima odnosno otvorima na vrhu zgrade pomocu kojih se kontrolisau ulaz vetra (za vetar iz razlicitog pravca otvarali su se razliciti prozori odnosno kapci). U arapkom jeziku se ti tornjevi nazivaju Malqaf ili Malgaf odnosno Bardzil (Barjeel) u zavisnosti od govornog regiona. Na slikama i semama se najlakse vidi kako oni funkcionisu. Ovaj sistem rashlade se koristi vec dugo vremena i on je preteca danasnjih er kodisn uredjaja ali bez placanja struje i koriscenja freona. Mnogo je lepih primera javnih zgrada, bogomolja i vladarskih palata u kojima je koristena ovakva rashlada.


Uzastopna poruka: 04-01-2011, 22:05:18
Slike:
« Последња измена: 04-01-2011, 22:06:18 Lazar Rajcic »
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже miodrag stanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 454
  • Године: 48
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #17 послато: 17-01-2011, 11:07:49 »
Secam se i ja tih glinenih cigli jel kao klinac od 10 godine radeo 22 dana nosio onaj kalup sa po dve cigle izvestio sam se bio kako se na brzinu okrene taj kalup da bi ispale cigle na vec pripremljeno mesto,to je bilo 75 il 76 god ne secam se bas tacno.tada su ljudi u mom kraju masovno to radeli.radeli su i ostali klinci ne samo ja to je za nas bio dozivljaj jos smo i dobijali pare za to ja sam tada kupio svoj prvi motor.

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.088
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #18 послато: 20-01-2011, 02:49:29 »
21. vek ce biti zapamcen po nevidjenom transportu robe u svim mogucim pravcima pri cemu se puno koriste kontejneri radi lakseg manipulisnja teretom. Kontejneri imaju svoj vek trajanja i veliko je pitanje sta raditi sa njima kad dodju do "penzije". Puno kontejnera ode u celicane na pretapanje ali postoji i druga lepsa prica u kojoj su oni iskoristeni za pravljenje raznih tipova objekata (kuca za odmor i stanovanje, prodavnica, radionica). Tu su neka od resenja pa prosudite sami.
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 4.581
  • Године: 58
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: Alternativna radionica za gradjevinske poslove
« Одговор #19 послато: 02-02-2011, 08:49:58 »
stare kuće u Vojvodini radjene su i kombinacija cigle i čerpiće

kroz prozor automobila - jedno selo u blizini