Tri strategije koje redovno gube u borbi sa Varoom:
1. Poricanje – Nisam video ni jednog krpelja, tako da odatle proizilazi zakljucak da je broj krpelja mali
2. Put do pakla je poplocan dobrim zeljama – Nisam video puno krpelja i molim Boga da sve bude dobro sa mojim pcelama
3. Slepa vera – Nabavio sam najnoviji tretman protiv Varoe i sigirno mora da je dobar
Problem sa Varoom je taj sto kad primetite prisustvo Varoe prilikom redovne inspekcije tad je vec mozda kasno. Treba imati na umu da je 2/3 populacije krpelja skriveno u poklopljenom leglu. Takodje puno pcelara cesto ne zeli ni da se suoci sa realnosu jer zivot je lepsi bez Varoe.
Koji je najbolji nacin za pracenje brojcanog stanja Varoe ?
Postoje tri nacina uzorkovanja i procene brojnosti Varoe unutar pcelinje zajednice
1. Putem lepljive table uhvatimo sve krpelje koji prirodnim putem opadnu sa pcela tokom odredjenog vremenskog intervala
2. Uzorkovanje pomocu tegle
A) upotrebom etera i tegle
B) odvajanje varoe i pcela uz pomoc tegle i deterdzenta
C) tegla i secer u prahu
3. Uzorkovanje trutovskog legla uz pomoc viljuske
Svaki od ovih nacina ima svojih prednosti i mana. Takodje svaki od ovih nacina pokazuje razlicitu tacnost u zavisnosti od doba godine.
1. Lepljive table
su generalno najtacnije za procenu velicine populacije Varoe. Takodje pokazuju najvecu ravnomernost u merenju. Razlog lezi u tome sto je merenje reprezentativno za celo pcelinje drustvo a ne samo za jednu kolicinu pcela preko koje se kasnije ekstrapoliraju rezultati za celu zajednicu. One se koriste da procene totalnu populaciju krpelja u kosnici tako sto zalepe sve opale krpelje sa pcela bez obzira da li su zivi ili mrtvi. Preko broja opalih krpelja lako se izracuna broj krpelja u kosnici. Broj opalih krpelja zavisi od stadijuma razvoja pcela (da li ima legla ili nema i u kom stdijumu je to leglo). Prema Martinu (1998) procena se vrsi tako sto se dnevna kolicina otpalih krpelja pomnozi sa 250 do 500 kada nema legla ili sa 20 do 40 kada je leglo prisutno. Drugi autori koriste razlicite brojeve za preracunavanje broja krpelja. Na svu srecu nije potrebno znati tacan broj. Cak i priblizan broj ce dati jasnu sliku gde se populacija nalazi na razvojnoj krivi a samim tim mozemo proceniti opasnost koja preti od tog broja.Ovaj metod je jako netacan u periodu koji se poklapa sa pocetkom i krajem razvojne sezone. Lepljive ploce su najtacnije tokom vremena kad nove pcele krenu da se pojavljuju.
Lepljive table se lako izradjuju, pcele se ne ubijaju prilikom merenja, cak nema ni otvaranja kosnice i uznemiravanja pcela. Lako se koriste u slucaju kad postoji zicana podnjaca ali problem se javlja kad nje nema. Broj opalih krpelja je promenljiv i nije isti cak ako su merenja vrsena sa melim vremenskim pauzama, pogotovo je to slucaj kad nema velikog opadanja Varoe.
Bieñkowska & Konopacka (2001) podaci koje su dobile tokom istrazivanja govore da vreme trajanja uzorkovanja od 5-7 dana nije dovoljno dugacko jer se desavalo da u nekim drustvima nije otpala ni jedna mrtva zenka Varoe tokom cele nedelje osmatranja. Zato su oni preporucili da se duzina vremena poveca na 3 nedelje. Svejedno posmatrajuci dnevne rezultate opadanja krpelja dolazi se do zakljucka da se pojedinacni rezultati razlikuju neki put i vise od 20%. Vecina autora preporucje da se merenje uradi u par dana. Merenje na vecem broju kosnica tokom kraceg vremenskog perioda je bolj nego vremenski duze merenje na malom broju kosnica. Generalno pravilo je sto se veci broj krpelja nakupi na lepljivoj ploci tokom jednog merenja to je merenje tacnije.
Problem sa dugotrajnim merenjem se ogleda u velikom broju krpelja i gomilom drugog djubreta koje napada na plocu i izaziva konfuziju u prebrojavanju nahvatane Varoe. Prebrojavanje Varoe je vrlo pipav posao. Neki pcelari su se dosetili pa koriste specijalnu kvadratanu mrezu pomocu koje olaksavaju sebi posao tako sto izbroje krpelje na samo jednoj trecini ploce. Opet neme potrebe izbrojati sve krpelje do jednog pogotovo kad ih ima puno. Cim broj krpelja predje 50 treba prduzeti neke mere. Vecina istrazivaca preporucuje da period osmatrnja bude duzi od jednog dana. U tom vremenskom periodu se nakupi puno krpelja i jos vise raznog drugog djubreta. Postoji nacin da se opadanje Varoe “ubrza” malo. Varoa je ekstremno osetljiva kako na svaku vrstu iritacije tako i na vibracije. Zato je lako ubrzati opadanje Varoe. Na prvom mestu je dimilica u kojoj se sagorevaju razliciti prirodni metarijali: duvan, kora od grejpfruta, aromaticnog lisca. Ista stvar se postize rasprsivanjem mentola, timola, mravlje i oksalne kiseline. U istu svrhu se koristi zaprasivanje pcela sa secrom u prahu. Svaki od ovih metoda dovodi do velikog i brzog opadanja slobodne Varoe. Iz tog razloga ne sme se koristiti dimilica ako se ima namera da se utvrdi broj Varoe koja otpada prirodnim putem jer dim ubrzava opadanje krpelja.
Taktika koja se zasniva na kaubojskoj logici prvo pucaj a pitanja postavljaj kasnije
Koriscenjem raznih metoda za ubrzavanje opadanja krpelja dobija se velika kolicina krpelja za kratko vreme. Na taj nacin postize se dvojaki efekat. Prvo drustvo preventivno dobije jedan brz tretman u kome strada jedan lep broj krpelja. A u isto vreme se dobije uzorak za merenje.
Rendi postavi lepljive ploce na celom pcelinjaku i ubrzao opadanje krpelja na neki od poneutih nacina. Na licu mesta klasira lepljive ploce po boji (bele – sive – crne). Table sa malim brojem krpelja indiciraju drustva koja nemaju problem i to su ujedno potencijalna drustva za razmnozavanje. Zatim popise za dalje pracenje sva drustva u kojima broj krpelja je na granici tolerancije (sive ili sarene table). Sva drustva sa kojih je opalo puno Varoe treba tretirati u letu odnosno odmah.
Matematika koju Rendi koristi u svojim prognozama je sledeca. Ako predpostavimo da se 2/3 krpelja nalzi u poklopljenom leglu i ako uspemo da polovini krpelja pomognemo da otpadnu sa pcela u roku od 24 casa onda cemo uspeti da se resimo 1/6 ukupnog broja Varoe u kosnici. Tako ako prebrojimo 200 krpelja na lepljivoj tabli, ovaj broj ukazuje na populaciju Varoe od 1200 jedinki. Taj broj ne izgleda strasno u Septembru ali je katastrofalan za Juli mesec.
Pri izradi lepljive ploce je vazno da ona pokriva celu povrsinu nastavka. Treba da bude u beloj boji radi boljeg kontrasta. Parafinisani karton i plasticne table su najcesci metrijal koji se koristi u izradi lepljivih ploca. Na te table se nanese lepljiva substance koja ce zarobiti krpelja kad dodje u kontakt sa njom. Jestivo ulje i vazelin se koriste za premazivanje table u domacoj radinosti. Najbolja provera za jacinu lepljive substance se dobija posmatranjem sredisnjih linija izmedju ramova. Ako je lepak dobar tad ce krpelj ostati na istom mestu tamo gde je i pao. Najbrzi nacin nanosenja lepljive materije je pomocu malog valjka za farbanje. Najlakse se ociste uz pomoc spakle. Lepljiva daska je prekrivena zicanom mrezom sa sitnim okcima (3x3mm), odmaknuta je od zice najmanje 6mm kako bi se sprecio povracaj krpelja na pcele i kako pcele ne bi grizle krpelje u neki slucajevima (Dr. Zoran Stanimirovic 2005. godine). Lepljive table daju mogucnost pronalazenja pcela sa Varoa senzetivnim higijenkim ponasanjem. Uz pomoc lupe moze se prekontrolisati stanje krpelja koji su pali na lepljivu tablu (treba ustanoviti da li postoje ostecenja na krpeljim koja su posledica ugriza).
2.Uzorkovanje pomocu tegle
Kako nije moguce tokom cele godine koristiti lepljive ploce sa istom sigurnoscu pribegava se upotrebi drugih metoda za odredjivanje broja krpelja u kosnici. U slucaju kad nema legla prirodno opadanje Varoe je do te mere smanjeno da je jako otezano koriscenje lepljivih ploca jer uzima previse vremena dok se dodje do reprezentativnih uzoraka. Zato su izmisljeni drugi metodi koji su generalno brzi i u nekim slucajevima tacniji s’obzirom na velicinu uzorka sa kojim se radi. Pomocu tegle za uzorkovanje lako se odredi procenat slobodnih nepoklopljenih krpelja u odnosu na pcelinju populaciju. Npr. ako se pronadje 3 krpelja u uzorku koji broji 300 pcela, podelimo 300 sa 3 i dobijemo procenat infestacije u nasem slucaju 1%. Najveci problem prilikom koriscenja ovog metoda je velicina uzorka odnosno reprezentativnost uzorka jer broj pronadjenih krpelja nije konstatan (javljaju se velike razlike u merenjima). Javlja se razlika prilikom visekratnih merenja u okviru jedne kosnice u zavisnosti iz kog dela kosnice pcele poticu (pcele radilice nose na sebi najvise krpelja).
Postoje tri nacina pri kojima se koristi tegla za odredjivanje broja krpelja. Opisani su po redu od najbrzeg do najsporijeg nacina rada iako nijedan nacin ne uzima vise od tri minuta od vremena kada je kosnica otvorena. Najvaznije je da se pcele uzmu sa plodista gde je najveca koncetracija krpelja u kosnici. Koriscenje levka sa sirokim otvorom olaksava ceo posao prebacivanja pcela sa ramova u teglu. Teglu od 1 litra sa sirokim grlom treba napuniti sa pcelama do visine od 2cm da bi se nakupilo 300 pcela za testiranje.
A) Upotreba etera i tegle
To je vrlo brz metod. Izdvojimo u teglu 300 pcela kao sto smo vec ranije opisali. Pcele naprskamo sa sprejom koji zimi koristimo za pokretanje dizel motora u trajanju od 2 sekende. To je u stvari etar samo upakovan u sprej bocu. Zatvorimo poklopac i promuckamo teglu pola minute. Zaboravio sam napomenuti da zidove tegle navlazimo sa secernim sirupom taman toliko da se krpelji koji otpadnu sa pcela zalepe lakse na zid tegle. Na taj nacin je olaksano brojanje krpelja. Pomocu ovog metoda moguce je detektovati izmedju 50 i 70% prisutnih krpelja. Rezultati dobijeni ovim putem se razlikuju od merenja do merenja. Zato je preporucljivo uraditi sto vise meranja na jednom pcelinjaku kako bi se dobili sto reprezentativniji rezultati. Bez obzira na sve postoji velika mogucnost da primenom ove metode ostane neprimeceno prisustvo krpelja u pocetnom stadijumu razvoja. Deo pcela moze da prezivi zaprasivanje sa eterom ako ih istresemo dovoljno brzo iz tegle nakon merenja.
B) Odvajanje varoe i pcela uz pomoc tegle i deterdzenta odnosno alkohola
Na poklopcu od tegle se naprvi sito od parceta zicane mreze sa malim okcima (3x3mm). Sakupimo uzorak od 300 pcela iz plodista kao i u prethodnom testu. Naspemo vode do polovine tegle i jednu cetvrtinu kasike deterdzenta za masinsko pranje sudova (tecni deterdzent za sudove pravi preveliku penu). Jaci deterdzent radi bolje od slabijeg. Dobro protresti teglu u trajanju od jedanog minuta kako bi odvojili krpelja sa pcela. Procediti tecnost kroz poklopac na filter za kafu ili gazu. Dodati jos vode u teglu kako bi pokupili sve zaostale krpelje iz tegle. Prebrojati sve krpelje koji su se nakupili na filteru.
Za odvajanje krpelja sa pcela koristi se i alkohol. Prilikom koriscenja oba ova metoda doalzi ubijanja pcela sto bas nije najsretnije resnje.
C) Tegla i secer u prahu
Isto se krece od 300 pcela kao i u prethodna dva metoda. Posebno treba obratiti paznju da greskom ne ubacimo maticu u teglu. U teglu sa pcelama se doda 1 kasika secera u prahu. Protresemo teglu da bi odvojili krpelje sa pcela. Na kraju prosjemo secer u prahu i krpelje kroz zicanu mrezicu sa malim okcima (3x3mm). To sito mozete sami dodati svakom pokopcu za teglu. Na kraju nakon testa vratimo pcele zive i zdrve njihovoj kuci. Ovaj metod se koristi dva puta godisnje. U rano prolece pre nego sto se stave medisni nastavci i kasno na leto pre nego sto se medisni nastavci skinu.
2. Uzorkovanje trutovskog legla uz pomoc viljuske
Varoa vise voli da lezi jaja u trutovskom leglu nego u radilickom leglu i taj odnos je 10:1 u korist trutovskog legla. Najlakse je pocetkom proleca zalomiti trutovsko leglo u blizini satonose. Treba biti brz pri inspekciji jer krpelj se brzo ponovo sakrije. Viljuska za otkapanje je nabolji alat koji se koristi pri inspekciji. Pronadjemo mesto na ramus a dosta trutovskih celija i viljuskom skinemo gornji sloj voska u potrazi za pupama Varoe. Sledeci korak se sastoji u tome da se viljuska zabode u sace i na taj nacin izvadi jedna dobra kolicina trutovskih pupa za detaljniji pregled. Ovaj metod nema veliku tacnost jer rasprostranjenost krpelja u trutovskom leglu nije ista. Iz tog razloga testira se na vise mesta tako da se sabere bar 100 trutovskih pupa tokom inspekcije jedne kosnice. Nece skoditi ako prekontrolisemo i vise trutovskih pupa.
Vizuelno osmatranje
Stalno treba pratiti stanje u kosnicama i beleziti svaku promenu koja moze da indicira na pojavu krpelja: drustva koja stagniraju odnosno ne napreduju, matica iz nekog razloga neravnomerano polaze jaja, pomanjakanje unosa hrane u kosnicu.
Prva procena situacije i prebrojavanje krpelja treba obaviti pocetkom proleca, sledeca kontrola dolazi na red u isto vreme kad se krene sa dodavanjem medisnih nastavaka, treca provera pad u vreme kada je najveca populacija Varoe pocetkom Avgusta i poslednja provera je na kraju jesni uoci zazimljavanja.
