Аутор Тема: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)  (Прочитано 560780 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Drago Duronjic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 553
  • Године: 49
  • Локација: Derventa
  • Пол: Мушкарац
AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« послато: 17-02-2011, 12:17:49 »
Pošto smo se već dotakli ove teme u temi "POČETAK GLADI" možda ne bi bilo loše da o tome ovdje diskutujemo, da ne bi smo pomenutu temu skretali u drugom pravcu.

Molio bih sve koji nešto znaju (i to primjenjuju) o ovakvom načinu uzgoja biljaka da to ovdje podijele sa nama, jer nas, vidim, ima mnogo koji bi voljeli za sebe i svoju porodicu proizvesti hranu koja nije zaražena pesticidima i ostalim otrovima.
Ne raspravljajte se sa budalama. Posmatrači neće konstatovati nikakvu razliku.

Ван мреже Goran Stanojevic

  • Urednik foruma
  • *****
  • Поруке: 4.675
  • Године: 47
  • Локација: Smederevska Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #1 послато: 17-02-2011, 12:20:16 »
Odlicna tema Drago!

Ван мреже rajic zivoslav

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.632
  • Године: 67
  • Локација: kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #2 послато: 17-02-2011, 12:41:13 »
Drago,svaka cast.Ja vec godinama trubim da se cuva staro,delim "zainteresovanim"seme i rasad,kad oni iduce godine opet traze,izgubil su,kazu.Ja imam neko iskustvo mada nisam strucnjak,tako da se ne ocekuje ovde misljenje samo kompetentnih.Svako po nesto zna.Za sada ovoliko pa kako se tema bude razvijala da se ukljucujemo.
Za coveka je najvaznije da bude istinit.
               Otac Sava Rukumijski.

Ван мреже Sasa Perica

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.320
  • Године: 44
  • Локација: zagreb, moravče, croatia
  • Пол: Мушкарац
  • onaj koji sljedi stado, može slijediti samo šupke
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #3 послато: 17-02-2011, 12:45:40 »
ova tema traži dosta materijala, prvo danas zbog promjene klimata veći broj štetnika i bolesti se pojavljuje. na fakultetu oživljavamo već zaboravljen sorte graha, luka, češnjaka, lubenice. uglavnom svuda postoje gen banke a malo bolje se radi u seed net projektu. neke autohtone sorte se i dalje koriste kao podloge i plemke ili se cijepe na druge otpornije podloge. moje iskustvo je sa korištenjem podloge rajčice herkules gdje se cijepila na nju sorta zagrebčanka koja opet nije autohtona već udomaćena sorta. održiva poljoprivreda traži dosta rada i u prinosima je mala. više se dobiva nekim agrotehničkim zahvatima, rezidbom, sadnjom dobrih susjeda (alelopatija), postavljanjem staništa za prirodne neprijatelje određenih štetnika ili introdukcija istih uzgojenih u labaratoriju (od bubamara do bakterija).
korištenje malčiranja, manja uporaba oranja, pojačivanje biogenosti tla.
još štošta.

Ван мреже Rodoljub Živadinović

  • Predsednik SPOS-a
  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 11.658
  • Године: 46
  • Локација: Житковац
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #4 послато: 17-02-2011, 12:52:02 »
Добра тема!
Што се јабука тиче, не морају бити аутохтоне, да би биле отпорне на болести.
Рецимо, летња јабука Прима, настала као последица дугогодишњег планског укрштања апсолутно је отпорна на краставост и пепелницу. Ја имам пар стабала, и прелепа је заиста, једино што не може дуго да се чува.
Апсолутно јој је непотребно било какво прскање.

Добра је и Крстовача од старих, али ја нисам одушевљен њеним укусом.
Умерено толерантна (може да прође са пар прскања на почетку вегетације против чађаве краставости) је Будимка, која се одлично чува. Мени се њен укус веома допада, морате пробати да би знали да ли се и вама допада, специфична је.

Наравно, све сорте морају се прскати инсектицидима ако желите да немају црвљивост. Ако то толеришете, онда је све максимално чисто, а ако не, користите препарате који се брзо разграђују на нетоксичне материје, рецимо Icon и Hostaquick. Мада овог другог нема одавно у продаји, а нисам информисан има ли замене. Ту је и ненадмашни, потпуно биолошки препарат, на бази бактерије бацилус турингиенсис, Match, који је чудо над чудима, добар је и за кромпирову златицу, али га избегавају звог цене. Мени то дође мало сулудо, јер кромпир можете прскати данас и истог дана га јести без било какве бојазни, ако има кртола у време прскања, наравно. На бази друге подврсте ове бактерије постоји препарат за заштиту саћа од восковог мољца, који користим већ неко време, фантастична ствар. Једина мана, евро по наставку.

Ако немате непријатеље, значи да нешто нисте урадили како треба (Конфучије).

Веома је тужна судбина оног ко нема непријатеље (Публилије).

"I'm not sorry they stole my ideas, I'm sorry they didn't have their own" - Nikola Tesla

Ван мреже Drago Duronjic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 553
  • Године: 49
  • Локација: Derventa
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #5 послато: 17-02-2011, 13:04:28 »
Drago,svaka cast.Ja vec godinama trubim da se cuva staro,delim "zainteresovanim"seme i rasad,kad oni iduce godine opet traze,izgubil su,kazu.Ja imam neko iskustvo mada nisam strucnjak,tako da se ne ocekuje ovde misljenje samo kompetentnih.Svako po nesto zna.Za sada ovoliko pa kako se tema bude razvijala da se ukljucujemo.

Odlično, hajde da razmjenjujemo iskustva, ne moramo biti neki stručnjaci iz te oblasti, mada vidim da ima i studenata poljoprivrede, možda i inžinjera.
Svaki savjet je dobrodošao.

Ne raspravljajte se sa budalama. Posmatrači neće konstatovati nikakvu razliku.

Ван мреже rajic zivoslav

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.632
  • Године: 67
  • Локација: kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #6 послато: 17-02-2011, 14:11:12 »
Ja bih prvo da se dobovorimo da li pricamo o industrijskoj proizvodnji ili o proizvodnji za svoje potrebe.Ovo kazem iz razloga sto je bioloska proizvodnja zahtevna i trazi dosta manuelnog rada.A da se dobovorimo i ovo,to je samo predlog,da li pricamo o tome kako covek moze da proizvede zdravu hranu bez kupovine bilo cega sa strane(seme,rasadi,djubrivo) ma kako to zdravo bilo,jer ako zavisimo od drugih opet necemo nista uraditi,mislim:da li je pitanje kako covek moze da opstane u izolovanimu slovima?
Za coveka je najvaznije da bude istinit.
               Otac Sava Rukumijski.

Ван мреже Drago Duronjic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 553
  • Године: 49
  • Локација: Derventa
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #7 послато: 17-02-2011, 14:22:13 »
Ja sam lično imao ideju (radi svoje porodice) kako proizvesti sebi hranu koja nije zatrovana, ili kako to svesti na najmanju moguću mjeru,kako doći do sjemena koje nije genetski modifikovano i održati ga..
Međutim ako neko ima iskustava i u većoj proizvodnji za tržište, neka to slobodno podijeli sa nama, nekome će ti savjeti sigurno dobro doći..
Ne raspravljajte se sa budalama. Posmatrači neće konstatovati nikakvu razliku.

Ван мреже amir smajlovic

  • Gost
  • ***
  • Поруке: 34
  • Године: 46
  • Локација: Zvornik
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #8 послато: 17-02-2011, 15:24:17 »
Ja planiram još da sadim domaće sorte jabuka,krušaka i trešanja al samo one sorte stare.
Kod nas ima veoma dobar i kvalitetan rasadnik i uopšte nije skup.

Ван мреже rajic zivoslav

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.632
  • Године: 67
  • Локација: kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #9 послато: 17-02-2011, 15:33:49 »
Ja imam i mali vinograd,pored kalema ima i stare sorte:liparku,tamnjaniku i,kod nas je zovu"petstogodisnjica" koja se ne prska a razmnozavaju se iz reznice bez kalemljenja.
Za coveka je najvaznije da bude istinit.
               Otac Sava Rukumijski.

Ван мреже Milanko Bjelic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 486
  • Године: 60
  • Локација: Нова Варош
  • Пол: Мушкарац
  • Ко ХОЋЕ нађе начин-Ко НЕЋЕ нађе разлог
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #10 послато: 17-02-2011, 16:26:19 »
Postovanje drage kolege.Pre nekoliko dana sam slucajno razmenio nekoliko pp sa Zivoslavom na ovu temu i ocekivao sam da je sam Zivoslav otvori jer je prvi o tome samnom komentarisao kako rekoh u pp.No svaka cast i Dragu sto je otvorio i ovu po meni VRLO vaznu i odlicnu temu.Ovo iz razloga sto je po mome skromnom misljenju  vazno da se edukujemo u ovoj temi o nacinu uzgajanja i opstanka skoro zaboravljenih(autohtonih) sorti voca i povrca i da se u njihovom uzgajanju po svaku cenu izbace iz upotree pesticidi i insekticidi jedino da se koriste prirodna organska sredstva i tako se proizvede i organska hrana.Svetska globalizacija i zelja svetskih mocnika gladnih velikih profita i zedni monpoola nas su doveli dotle da i pored kako kaz(proizvodnje puno vise hrane na istom prostoru)mi eto nazalost hocemo da ostanemo gladni a pri tome jos i otrovani.Na hiljade je hektara neobradjenog zemljista jer se industrijalizacija takvih podrucja pokazala kao pogresna i mi eto nazalost ostadosmo i bez industrije i bez sela i bez hrane ali zdrave.Ovo je poslednja sansa da pokusamo zadrzati makar ovo malo sorti voca i semena povrca koje su ostali na ovim  prostorima.Tema je ozbiljna stoga molim i ozbiljhan prustup istoj.Pozdrav svima!!!

Ван мреже dragan.rakic

  • Rado viđen gost
  • ****
  • Поруке: 64
  • Године: 61
  • Локација: Кучево
  • Пол: Мушкарац
  • dobro dobrim dobri
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #11 послато: 17-02-2011, 18:33:34 »
   Bravo Drago, Zivoslave, vidis sta je mladic, radi na prvu loptu, hehehe, malo sale ne skodi.
   Prosle sezone uzgajah 11 povrtarskih kultura, bez vestackih djubriva i hemikalija, (godinama unazad i za svoje potrebe) prezadovoljan sam prinosima. Rasade uzgajam licno, seme Novosadsko i Velika plana. Ulozio sam mnogo vremena, svakodnevno bar sat vremena, okopavanja, zalivanja, obaranja krompirove zlatice, ...ali, slatko mi je brate kada sednem za sto!
   Posedujem nesto obradive zemlje i uzgajam na nekoliko ari domaci "osmak" kukuruz, cija je reprodukcija beskonacna, opet bez navedenih sintetickih sredstava, pa je zrnevlje u celosti samleveno na potocari, pa kada se smucka kacamak, pa ... ma hajte svi jutre (sutra) na dorucak, pricacemo do mile volje!!!
   Zdravi bili

Ван мреже Rodoljub Živadinović

  • Predsednik SPOS-a
  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 11.658
  • Године: 46
  • Локација: Житковац
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #12 послато: 17-02-2011, 18:37:37 »
Апсолутно тачно. Ко данас жели да једе 100% здравствено исправну храну, мора сам да је произведе, другог решења нема.
Ако немате непријатеље, значи да нешто нисте урадили како треба (Конфучије).

Веома је тужна судбина оног ко нема непријатеље (Публилије).

"I'm not sorry they stole my ideas, I'm sorry they didn't have their own" - Nikola Tesla

Ван мреже milan vujović

  • Doseljenik
  • *****
  • Поруке: 149
  • Године: 45
  • Локација: priboj
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #13 послато: 17-02-2011, 19:21:37 »
Na moju sreću i sreću moje porodice svo voće i povrće koje proizvedemo je 100% prirodno bez trunke veštačkog đubriva,bilo kakvog prskanja jeste da je količina skromna ali dovoljna za nas tokom cele godine.Nekih četri godine unazad svake jeseni kada stane vegetacija krenem u Gobatsko brdo i Vranovinu(zna moj kum Milanko Bjelić) iskopam po nekoliko divljih jabuka(zukvi) ,krušaka i trešanja pa ih posadim na mojoj zemlji i u proleće kalemim samo starim sortama koih još hvala bogu ima u mom selu.Sorte jabuka koje kalemim su Kožara,Raićka,Kolačara,Senabija  i nekih sorti koje neznam ime a donosili su mi mladice moje kolege koje žive u selima prema Bosni pa ako dadne dragi bog trebalo bi ove godine poneke da počnu i da rađaju.

Ван мреже Dragan Djordjevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.239
  • Године: 38
  • Локација: Zaječar
  • Пол: Мушкарац
  • pčelar početnik
    • Društvo Pčelara Grljan
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #14 послато: 17-02-2011, 19:36:50 »
 Super je tema. Iz iskustva mog prijatelja, mislim da moramo izbeći veštačka đubriva i sl. Naime on se dosetio i zatvorio krug proizvodnje. Proizvodi pečurke za svoje potrebe, uzgaja gliste i proizvodi humus. Ima mali rasadnik, recimo ,,plasteniče'' koje je puno paradajza i paprika, ima i po koja tikvica i sl. Setio se i zatvara krug. Sve što mu ostane od hrane i voća, a ukvarilo se ili ostaci krtole krompira, jabuke i dr. on lepo plasira glistama, kao i slama koja ostane od pečuraka i dr. Suvo lišće s jeseni i osušena pokošena trava iz dvorišta, orezana živa ograda i mnogo toga organskog, jednostavno plasira glistama na preradu, a one proizvedu odličnu zemlju, valjda je to humus. Taj humus u plastenik. Naravno, on ga nekako obrađuje, tako da ubije sve one organizme, ne znam ni sam. Iz plastenika izlazi povrće.
 Čak se dogovorio i sa konjičkim klubom u Zaječaru da mu daju đubre od konja, jer njima ne treba, a kaže da je najbolje za gliste. I čovek širi legla glista. Kao mi pčelari pčelinjak. Ima relativno zdravu hranu, ne prska, ima je za sebe, a planira i da prodaje humus.
" Bolje je upaliti i jednu malu svetiljku nego proklinjati tamu. " ( Konfucije )
"Ljudi izvikuju mnoge istine, ali, kako to čine bez stila, one nemaju dejstva"
"Ne volim političare. Zašto bi ih voleo? To je kao da imaš kamen u žuči: treba para da bi se uklonio. Pa zašto bi ga onda imao?" (Bukovski)

Ван мреже Zarko Djordjevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.163
  • Године: 63
  • Локација: Bač
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #15 послато: 17-02-2011, 19:42:48 »


Uploaded with ImageShack.us


Evo i nešto konkretno. Za Vojvodinu nešto retko. Stara sorta kruške, vodenjak ili jeribasma. otporna na bolesti , a poznato je da su je i amerikanci uzeli za rad jer je otporna na najvećeg neprijatelja kruške kao što je bakteriozna plamenjača.
 Uz ovu krušku imam i jabuke Šumatovku koja je potpuno otporna na bolesti i ne može joj ništa ni plamenjača ni pepelnica. Imam još Budimku, Kolačaru, Kožaru i još nekoliko starih dobrih sorti.

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #16 послато: 17-02-2011, 20:00:03 »


Uploaded with ImageShack.us


Evo i nešto konkretno. Za Vojvodinu nešto retko. Stara sorta kruške, vodenjak ili jeribasma. otporna na bolesti , a poznato je da su je i amerikanci uzeli za rad jer je otporna na najvećeg neprijatelja kruške kao što je bakteriozna plamenjača.
 Uz ovu krušku imam i jabuke Šumatovku koja je potpuno otporna na bolesti i ne može joj ništa ni plamenjača ni pepelnica. Imam još Budimku, Kolačaru, Kožaru i još nekoliko starih dobrih sorti.



komšija molim te gde da kupim takve sadnice  jako sam zainteresovan?

Ван мреже Zarko Djordjevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.163
  • Године: 63
  • Локација: Bač
  • Пол: Мушкарац
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #17 послато: 17-02-2011, 20:09:44 »
Rasadnik Egzotik u Trsteniku ima stare sorte krušakai jabuka mada se neke jabuke mogu naći i u Petrovaradinu kod Ševara ili na Rimskim šančevima.

Ван мреже Milanko Bjelic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 486
  • Године: 60
  • Локација: Нова Варош
  • Пол: Мушкарац
  • Ко ХОЋЕ нађе начин-Ко НЕЋЕ нађе разлог
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #18 послато: 17-02-2011, 20:22:48 »
Drage kolege-Lepo je sto ste uzeli ucesce u ovoj za celo covecanstvo vrlo vaznoj temi ali bi bilo pozeljno da pored pisanja o (autohtonim)sortama voca i povrca pisemo i o njihovim karakteristikama u odredjenim klimatskim uslovima jer ne zivimo svi mi na istoj n/v.Voleo bi a nadam se i vecina Vas da kroz razmenu iskustava u ovoj VAZNOJ temi napravimo medusobnu razmenu kalema voca i povrtarskih semena.Mozda neko bude zainteresovan za ovakav vid saradnje.Pozdrav svima!!!

Ван мреже Радосављевић Ненад

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 7.385
  • Локација: Осаоница
  • Пол: Мушкарац
  • Чини другима оно што би волео да други чине теби.
Одг: AUTOHTONE SORTE POVRĆA I VOĆA (KAKO IH UZGAJATI BEZ PRSKANJA)
« Одговор #19 послато: 17-02-2011, 20:26:32 »
Драго  свака част за тему коју си започео.
Ја бих навео једну врсту воћа коју ми пчелари знамо јер је веома значајна за пчеларство. У питању је " Џанарика ". То воће се уопште не прска и отпорна је на све болести и веома је родна.
Добро чини , добру се надај.
Помозимо слабијим и немоћним и људима у невољи јер се добро се добрим враћа.
Да су људи само мало бољи и да имају више вере у Бога , било би нам боље свима.
http://www.pouke.org/forum/index