Аутор Тема: Manastir Morača  (Прочитано 3683 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже IvanMilosevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.081
  • Године: 42
  • Локација: Калиште, 12311 Мало Црниће
  • Пол: Мушкарац
Manastir Morača
« послато: 26-02-2011, 02:13:22 »

Manastir se nalazi u kanjonu reke Morače. Kad krenete na more nemožete ga promašiti !
Manastir ima svoj pčelinjak (pomalo zapušten) i svoju hidro-centralu !

Ван мреже Veselin Miletić

  • Stanovnik
  • *******
  • Поруке: 211
  • Године: 48
  • Локација: NIkšić - Crna Gora
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Morača
« Одговор #1 послато: 26-02-2011, 02:58:52 »
Manastir Morača je jedan od najmonumentalnijih pravoslavnih srednjevekovnih spomenika Crne Gore. Podignut je na desnoj obali Morače, u proširenom delu kanjona, na prirodnoj zaravni slikovitog pejzaža. Morački hram je podigao 1252. godine Stefan, sin kralja Vukana a unuk Nemanjin, što se spominje u natpisu na nadvratniku zapadnog portala.

Manastirski kompleks se sastoji od saborne crkve Uspenja Bogorodice, male crkve Svetoga Nikole i zgrada konaka. Porta manastira opasana je visokim zidom sa dve kapije. Saborna crkva je velika jednobrodna građevina građena u stilu raških crkava, sa polukružnom apsidom, bočnim pevnicama i kupolom i, za razliku od crkava građenih u primorskom stilu, zidovi su joj omalterisani. Uz naos je sagrađena prostrana priprata. Glavni portal je urađen u romaničkom stilu.

Pored arhitekture, posebnu znamenitost manastira Morača predstavlja njegov živopis. Od prvobitnog slikarstva iz 13. veka sačuvan je samo manji deo u đakonikonu, gde se monumentalnošću i snagom izraza izdvaja 11 kompozicija iz života proroka Ilije. Snaga i monumentalnost tog slikarstva nadmašuje sve što je kod nas u 13. veku, pre Sopoćana naslikano u fresko-slikarstvu. Ostali deo živopisa stradao je u prvoj polovini 16. veka kada su manastir opustošili Turci i odneli olovni krov.

Prema zabeleženom predanju je manastir spaljen 1505. i bio pust sve do 1565. ili 1570. godine kada je obnovljen, pod patronatom igumana Tome i Vukića Vučetića. Ukrašavanje se nastavlja do kraja 16. veka i tokom 17. veka. Morača je imala značajnu ulogu upravo u 17. veku, pogotovo kada je patrijarh Jovan 1608. godine ovde organizovao sabor narodnih prvaka, a u ovom manastiru je 1648. godine izabran patrijarh Gavrilo za naslednika patrijarha Pajsija.

Poslednji turski napad na manastir se desio 11. juna 1877. godine, kada je iguman Mitrofan Ban lično predvodio bataljon koji je odbranio manastir.

Današnji izgled manastira potiče iz 1935. godine kada je učinjena znatna restauracija.

Ван мреже Vladimir Kovacevic

  • Član redakcije časopisa "Pčelar"
  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.729
  • Године: 51
  • Локација: Kikinda
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Morača
« Одговор #2 послато: 26-02-2011, 10:00:29 »
Pogled na unutrašnjost...

http://spos.info/forum/index.php?topic=14201.msg220345#msg220345
"Baci dobro niz vodu, voda će opet tebi da donese"

Ван мреже IvanMilosevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.081
  • Године: 42
  • Локација: Калиште, 12311 Мало Црниће
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Morača
« Одговор #3 послато: 03-03-2011, 10:46:16 »

Veseline,
Hvala na svim ovim informacijama, ja sve ovo nisam znao !

Ван мреже Veselin Miletić

  • Stanovnik
  • *******
  • Поруке: 211
  • Године: 48
  • Локација: NIkšić - Crna Gora
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Morača
« Одговор #4 послато: 08-03-2011, 13:42:45 »
Drugi o Manastiru Morača... (preuzeto iz knjige ''ODBRANA MORAČE OD POTOPA'' Komnen Bećirović)

Први знаменити странац који је боравио у Морачи, јесте свакако Јегор Коваљевски, који је, августа 1838, провео неколико дана у манастиру, описавши овако свој доживљај морачке светиње: «Манастир се пред нама указао изненада и одјеном, кад смо били недалеко од њега. На стејновитој обали Мораче уздизала се се древна црква словенске архитектуре, предмет захвалности и дивљења цијеле Црне Горе, али и предмет ужаса непријатеља крста, мјесто чудеса и салве Господње, једини остатак града српскога кнеза Стефана, који је он изградио, у коме је живио и умро.»  Затим прелази на каснија времена турске окупације гдје се мијеша историја и легенда: «Турска освета дошла је до пуног изражаја у неким ударима на морачки манастир. Сваки пут у свом рушилачком налету они су настојали да сруше цркву, а сваки пут, захваћени страхом, гоњени невидљивом силoм, бјежали су од ње. Тако је, напуштена од свихм светиња, као укор спашавала саму себе. Предање је обавило легендом једну хридину, скоро вертикалну и високум с које се некада, поражено чудесима, један за другим низ њу стропоштало 10 000 и нашло сигурну смрт у брзацима Мораче. Та хридина назва се Светигора.»
Његов први инострани значенити посјетилац, Ковљевски га овако описује: «Морачки манастир основан 6760 како свједочи сачувана повеља коју је потписао оснивач манастира  «Стефан Урош, по милости Божјој краљ и самодржац српски ». У цркви су сачувани зидови, чврсто озидани од тесане седре. Једино су мермерни стубови код улаза и врата, који цркву дијеле на двоје, унеколико пострадали: њихова сјајна политура је вјероватно изазивала халапљивост Турака. Није тако било у унутрашњости храма: од сјајних времена српских краљева остао је једино ћивот краљq Стефана, непокретан и неотворен, без обзира на сва настојања муслимана и хришћана. Први су мислили да у у њему нађу скривену ризницу, а други очувано тијело. Поколоници мјесеца, Турци, били су спремни на све могуће пријетње и паљевине... Црквене двери, дуго скриване у једној од пећина, сада се налазе у цркви, на предходном мјесту, и исто су онако лијепе као и раније. Оне су покривене разним шарама, необично умјетнички израђеним у мозаику – од црног дрвета и слонове кости. »  Коваљевски завршава своје виђење морачког храма подсјећањем да је некада био покривен оловом које су Турци скинули приликом похаре манастира прије 300 година, а да је сада покривен складним троугластим буковим даскама, да је живопсан фрескама једноставнијим од оних првобитних и које личе на фреске у Суздаљу, да црква има облик грчког крста и да су јој дјелови сразмјерни, а купола величанствена.

Са своје стране, много касније, Ровински пише: «Манастир је живописно смјештен на високој обали ријеке Мораче, која окомито пада ка ријеци и одакле с висине од око четрдесет метара, обрушава један водопад док је тамна греда низ коју се ломи, покривена густим зеленилом биљака пузавица и лијана. Равнина на којој се налази манстир, широка је отприлике стотинак метара, а надвисује је брдо стрмо као литица у чијем подножју избија моћно врело које се мало подаље претвара у водопад».

Хасерт, савременик и једном моменту сапутник Ровинског по Црној Гори, који силази на стари мост испод манастира и одатле посматра литице Светигоре, употпуњује тај опис геолошким подацима:  «Спустили смо се до шумног водотока који код Манастира премошћује камени мост, па смо се одједном нашли испод колосалних маса осулина, кречњака свих боја и величина, тамнозелених дијабаза, палеозојских и верфенских шкриљаца  и моћних блокова што су се одвалили од стрмих пећинастих зидова чији конгломерати средње величине нијесу били потпуно слијепљени  природним клаком окер боје. Mали водопади, код којих се јасно видјело дјејство усијецања у стијену, веселим скоковима су падали у плавозелену Морачу, а на висини од 50 метара рјечне терасе смјештен је манастир који чува мошти Светога Стефана. Он је највећи те врсте у Црној Гори...»

Други чувени њемачки географ Бернхард Шварц, који је, у друштву Ровинског, посјетио Црну Гору 1881,  исказује нам, у својој књизи Црна Гора, изашлој 1888 у Лајпцигу, своје одушевљење красном морачком грађевином утолико више што се она налази у једном потпуно дивљем крају у коме јој нема ништа слично. Он пише:

«Наспрам здања пред којим сам се налазио, уздизала се црква, Божји храм, саграђен једноставно и складно, једино здање у великом стилу које привлачи поглед у читавом предјелу. Зид фасаде према мени красила је велика фреска на којој био представљен Свети Ђорђе како убија аждају. Ријетко једна грађевина заузима заиста један тако лијеп положај, као манастир Морача, тај бисер Црне Горе.»