Аутор Тема: Екологија  (Прочитано 2958 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Рајко Борић

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.388
  • Локација: Београд
  • Пол: Мушкарац
Екологија
« послато: 06-04-2011, 10:07:59 »
Пчелари су еколошки свеснији од просека али има места за напредовање па није лоше да отворимо тему.
Жалимо се на друге а многи од нас уништавају корове хербицидима, сољу и старим уљем а неки и размножавају штетне корове "јер су добре медоноше", не обазирући се на шири комшилук којем ће знатно поскупети обраду земљишта и повећати употребу хербицида па тиме нанети штету и себи.

Вреди видети прилог "тужна Морава"

Ван мреже Nebojsa Grbic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 595
  • Године: 57
  • Локација: Novi Sad
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #1 послато: 06-04-2011, 11:07:46 »
Zaista tužan prilog o Južnoj Moravi.
Svest ljudi o ekologiji i zaštiti životne sredine na ovim našim prostorima je na vrlo niskom nivou, žalosno.

Ван мреже Ivan Ristic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.752
  • Године: 42
  • Локација: Negotin
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #2 послато: 06-04-2011, 12:14:15 »
Ово је језиво што је овде приказано али нажалост све ће се завршити гледањем клипа нико од нас неће да засуче рукаве и ово да чисти ,а и бесмислено је чистити јер ће за недељу дана опет бити тоне отпада
Čovek daje malo kad raspolaže samo materijalnim dobrima,ali daje mnogo kad predaje celog sebe.

Ludim proglašavaju onog čije se ludilo ne poklapa sa ludilom većine.

Тек кад и последње дрво буде срушено,последња река затрована,последња риба уловљена,човеку ће постати јасно да се новац не може јести.

Ван мреже kuzmanovic ivica

  • Doseljenik
  • *****
  • Поруке: 128
  • Године: 36
  • Локација: Велика Плана-Нови Сад
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #3 послато: 06-04-2011, 14:21:32 »
Nije samo Morava ovakva, manje vise sve su reke takve. Kum mi je iz Novog Pazara, i svaki put se zgrozim kad vidim reku Rasku.Njenim gotovo citavim tokom od Raske do Pazara teku kese, a obala je pretrpana istim.Pricao mi je da su se njegovi pre tridesetak godina kupali u toj reci pa cak mogli da je piju koliko je cista bila. Po mom kraju, tacnije u Pokajnici kod Velike Plane, ljudi gde stignu bacaju djubre, cak je neko u blizini mog placa, na jednoj zarasloj njivi istovario punu prikolicu djubreta. Srce me zaboli kad tako nesto vidim, a prag tolerancije mi se spusti na jako nizak nivo, tako da ne znam kako bih reagovao kad bi nekog zatekao u takvom poslu.
pozzzzzzzz
''Не брини се за сутра,сутра ће се бринути за се.Доста је сваком дану свога зла''
''Сиромаштва и богатства не дај ми,храни ме хлебом по оброку мом''

Ван мреже Рајко Борић

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.388
  • Локација: Београд
  • Пол: Мушкарац
Екологија
« Одговор #4 послато: 13-04-2011, 09:29:10 »
Видео "тужна Морава"


је обишао свет и покренуо власти али и добровољце из разних крајева па ће Јужна Морава да буде очишћена, радна акција почиње 15 априла
http://www.navodi.com/2011_Vesti/05-apr/tuzna-morava-01.html

Слично је на другим рекама
http://www.navodi.com/2011_Vesti/05-apr/drina.html

Да ли ће овај народ да престане са загађивањем природе у којој живи?

Ван мреже Todor Popov

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.085
  • Године: 63
  • Локација: Novo Miloševo
  • Пол: Мушкарац
  • Deda i unuka
    • Bee Cloud
Одг: Екологија
« Одговор #5 послато: 13-04-2011, 14:47:15 »
Čovek je sam sebi naj veći neprijatelj   unštavajući  okolinu uništava i sebe  Najlon vreće i plastične flaše  su otpad i zagađivači koje vidimo golim okom a mnogo je gore ono što se nevidi  zatrovani vodotokovi podzemne vode  kontaminirana zemljišta   a samim tim i hrana  pričamo o ekologiji  a na svom imanju koristimo hemiju  u enormnim  količinama  e  tako se kod nas radi kao da je ova planeta  data samo nama a ne i budućim pokoljenjima   pozdrav
Život je kratak,iskoristite ga maksimalno!
http://bee-cloud.co - Web aplikacija za pčelare

Ван мреже Jugoslav Perović

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 820
  • Године: 59
  • Локација: Raska
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #6 послато: 13-04-2011, 15:16:17 »
Rajko,odličnu si temu pokrenuo.Na žalost,osim javnog apela da se svi uključe u čišćenje svojeg prirodnog okruženja,i ne bacaju smeće,mi nismo u stanju mnogo da učinimo...Niska svest i nekultura učiniće da sve opet ubrzo bude isto.Mislim da je neophodno da se zakonska regulativa ovog problema iz korena promeni,da se drastično pooštre kazne za bacanje smeća.No,mislim da nama ni to ne bi bilo dovoljno...Možda treba razmisliti o zakonu o zabrani plastičnih kesa i plastične ambalaže.U svakom slučaju,životna sredina nam je ugrožena,reke posebno i preti nam ekološka katastrofa!Da ne pominjemo estetske vrednosti,jer reka Raška protiče stotinak metara ispod moje kuće i zgrozim se svaki put kad prema njenom toku pogledam...A i ja je pamtim kao biserno čistu i plavu.

На мрежи Moma Milovanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 9.006
  • Године: 70
  • Локација: Valjevo-Osecina-Gornje Crniljevo
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #7 послато: 14-04-2011, 17:53:25 »
Rajo druze, da li znas koliko "tuznih Morava" ima po Srbiji? Samo zabrana plastike nas moze spasiti, inace cela Srbija ce uskoro biti jedna velika "tuzna Morava"....

Pozdrav Moma....

Ван мреже miodrag jovanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.458
  • Локација: Donja Rasovača
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #8 послато: 14-04-2011, 18:09:59 »
Nema tužne Morave već tužne Srbije.

Ван мреже Vojko Aleksic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 3.779
  • Године: 66
  • Локација: Pozarevac
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #9 послато: 14-04-2011, 23:11:31 »
ЦЕЛЕР И БРЕСКВЕ ПУНИ ОТРОВА

Брескве и целер имају највише пестицида у себи, тврде истраживачи из америчке организације "Environmental Workin Group".

Модеран начин узгајања воћа и поврћа подразумева и велике количине пестицида којима се уништавају штеточине и разне болести воћа и поврћа. За резултат добијамо лепо и крупно воће и поврће, али са много хемикалија у себи.

НАЈВИШЕ ХЕМИКАЛИЈА: Целер, Брескве, Јагоде, Јабуке, Боровнице, Спанаћ, Кромпир, Грожђе.

НАЈМАЊЕ ХЕМИКАЛИЈА: Црни лук, Авокадо, Кукуруз за кување, Ананас, Киви, Купус, Патлиџан, Диња, Лубеница.

Ван мреже Воја Милошевић

  • Gost
  • ***
  • Поруке: 20
  • Године: 69
  • Локација: Ковиља у Португалу
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #10 послато: 20-04-2011, 08:43:04 »
Нажалост,Португал је и у овоме сличан Србији.
Већином странци-Северноевропејци-који су као Алтернативци дошли овде-су "највећи Еколози".
Домаћи-малобројни.
Живцира ме кад видим да се одпад/пластичне кесе/флаше баца свуда а понекад и токсичне материје-фарба,старо уље,разноврсан грађевински и др.одпад.
Али,то сам видео и у Француској,Немачкој,Италији.Њихов изговор:"то раде гастарбајтери"-можда делимично тачно.

Стари Португалци су пазили на природу,гајили земљу-млађи немају стрпљења,трка за брзим и већим профитом-једини интерес-ко ваљда свуд у свету.
Мене гледају ко луцкастог и чудног странца кад радим еколошки и садим дрвеће/биљке за биодиверзалност/будућност.
Кад сам посадио малу "шумицу"Гинко-а-објасних шта је-питале су комшије "шта се лудираш кад то нећеш доживети".О еколошком дивљем воћу/жбуњевима-"неће то успети овде,боље посади трешње,виноград..."Према литератури беше овде давно-трњине,дрењине,глогиње,оскоруше и сл.још негде појединачно се сретне.Еко-пчеларство= ко Србија.
"модеран свет".

Ван мреже Рајко Борић

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.388
  • Локација: Београд
  • Пол: Мушкарац
Екологија
« Одговор #11 послато: 24-04-2011, 10:28:35 »
Ако нисте задовољни квалитетом земљишта у својој башти, у овом чланку има неколико начина да то промените

Побољшавање земљишта

Пре зидања већих објеката је законски, исправно, најлакше и најјефтиније са целог плаца скинути горњих 20-30цм хумусног земљишта и одложити то у забачени угао. Добро је затим залити земљу и прекрити је нечим. Површину затом поравнати и изваљати, тако да може да се чисти од шута метлом. По завршетку градње вратити земљу где треба и посејати растиње а вишак хумусне земље продати.
Нажалост, код нас се овако, углавном, не ради, па већини следује вишегодишњи рад и трошкови на вађењу шута и побољшавању земљишта из дубине које смо помешали са хумусним слојем који је оштећен и сабијањем.
Ако је земља загађена моторним уљем, препуна шута или мртва, из дубоког ископа, размотрите скидање горњих 10-20 цм земље и доношење боље земље; (скоро сигурно ћете донети и разне штеточине као и семе и корење корова, од којих је неке тешко уништити).

Уколико одлучите да сами побољшате земљиште има начина али изискују знање, рад и трошкове. Корисно је урадити анализу земље у Институту за земљиште, Београд, Теодора Драјзера 7, тел. 2662-821 (300м изнад цркве у Топчидеру). Затим додати шта фали, по њиховом савету. Узорак се вади са више места у башти, по стотинак грама земље.

Земљу треба посматрати као живо биће. У њој живе милиони корисних бактерија и гљивица, инсеката и глиста. Треба тежити да се повећа број корисних а смањи број негативних елемената. Доле наведене акције су основне, можете сами да их спроведете, не могу да шкоде а помоћиће:

Додати глистењак: (стајско ђубриво и компост које су прерадиле глисте) – што више то боље, не може да се претера у додавању, лимитирајући фактор је цена. Битно побољшава квалитет земље, додаје хранљиве састојке, корисне бактерије и глисте (у глистењак полажу јаја).
- набавити глистењак, продаје се у џаковима, око Еур 10 за 50 литара. Има више произвођача, оглашавају се у пољопривредним часописима; ПКБ у Падинској Скели итд.
- раширити глистењак по плацу, око стабала, преко траве. Најчешће је довољно 1л по м², али има ефекта и од мање количине. Најбоље је разбацати га пре кише. Не ваља да се осуши. Боље га је мало укопати али може и да се спере у земљу водом (лети мора цревом). За травњаке је најбоље растворити глистењак у води или купити течни хумус.

Додати тресет: (органске наслаге које су дуго трулиле у мочвари) - што више то боље, лимитирајући фактор је цена. Корисно је око 5л по м². Побољшава квалитет земље, додаје хранљиве састојке и чини земљу мање блатњавом и лепљивом. Земљу, нарочито жуту - иловачу не ваља газити кад је влажна јер се сувише сабија па корен нема ваздуха. Ко има псе у башти треба да дода више тресета који решава тај проблем. Продаје га  Пољопривредно добро Први Мај, Ковин, 013 756 226 и цвећара у Лајковцу. Проблем: тресет се ставара хиљадама година па неки сматрају да није еколошки трошити га узалуд.

Додати компост: све органске отпатке из куће и баште бацајте на гомилу у неки ћошак баште. Понекад преврћите и квасите по потреби. Кад иструли употребите као ђубриво. Ово ће вас учинити еколошки исправнијим човеком.

Додати креч: Потребан је биљкама и глистама. Помаже јачање корена траве да се не суши лети. Ко хоће да буде сигуран може да измери ПХ земље, који је идеално од 6,5 до 7. Мање од 7 је кисело (додати више креча); више од 7 је базно, додати ђубриво а у тежим случајевима и гипс, али уз стручни надзор.
Без анализе важи правило: Од 100г (ако није ђубрена земља) до 500г (ако је редовно додаван стајњак) по м². Креч треба помешати са земљом. Може да се баци и преко снега.

Доле наведене акције су корисне, можете сами да спроведете, не могу да нашкоде а помоћиће у извесној мери:
Прекопати земљу и избацити стакло, шут, камење и ексере (великим магнетом). Камење се раствара хумусном киселином и тако се земља богати минералима, али то траје хиљадама година. Процес се може убрзати додавањем каменог брашна: што више то боље, лимитирајући фактор је рад и време. Довољно је 0.1 кг – 1 кг по м². Побољшава растреситост земље (као и песак), додаје хранљиве састојке - минерале. Може да се добије бесплатно код каменорезаца.
Додати калифорнијске глисте: што више то боље, лимитирајући фактор је цена. Битно побољшавају квалитет земље, чине је плоднијом и растреситијом, чине ђубриво употребљивим за биљке, регулишу киселост земље. Глисте ноћу покупе ђубриво са површине и однесу га дубље, што је начин за ђубрење формираног травњака.
Једно легло, које садржи око 100 000 глиста, је довољно да побољша 10 ари просечне земље. Кошта око Еур 100. Само их разбацате по влажној земљи и температури изнад 0 и терате птице 10 минута. Можете и сами да гајите глисте; постоји књига о томе, није тешко. Треба времена, ђубрива и воде. калифорнијске глисте су сличне нашим обичним само су мање, црвеније и одгајене да живе на малом простору и до 25 цм, док наше кад је суша иду и до 6м у дубину.
Поставити траву у ролнама: као за фудбалске терене, моментално спречава ерозију на падинама и претерано загревање и исушивање земље. Таква трава може да се постави и на шљунак или шут, с тим да се залива раствореним глистењаком, али се пробију каменчићи који су опасни за шишање машином и квалитет траве је тешко одржати. У цену је урачунато копање, ситњење, равнање и постављање траве. У ролни се постави и 3-5 цм добре земље. Неопходно је редовно шишање. Заливање у рану зору, натопити са 2 цм једном недељно (ако нема кише). Нову - засејану траву држати влажном.

Доле наведене акције могу да користе али и да шкоде:
Додати стајско ђубриво:  1-5кг по м², помешати са земљом. Битно побољшава квалитет земље, додаје хранљиве састојке и корисне бактерије, служи  глистама као храна. Најбоља је мешавина коњског и птичијег 90:10. За осетљиве биљке треба да је одлежало бар 3 месеца. Ако немате биљке него прво желите да оживите земљу треба је прекопати, додати мало креча и стајњака, прекопати опет, сквасити и прекрити сеном и оставити. Можете а не морате да на крају додате глисте. У повољним условима ће се саме намножити али то траје дуже.   
Проблеми: У измету често опстане семе корова и то најжилавијих – зубаче и пиревине. са ђубривом можда довучете и штетичине: Ровце, мраве, пужеве голаће, стоноге и друге инсекте којих ћете се тешко отарасити. Следећи проблем је смрад. Затим, биљке могу да  користе стајњак тек за више месеци, кад се преради у земљи. Ако претерате са ђубрењем земљиште ће постати сувише кисело али се то лако решава додавањем креча.
Додати вештачко ђубриво: у јесен или крајем зиме 10 грама по м². Најлакши и најјефтинији начин прехрањивања биљака који се највише користи али  може да упропасти земљу трајно. Зато то треба радити само под надзором стручњака а и тада ретко и умерено, примењивати комбиновани тип ђубрива са додатком микроелемената.
Додати песак: стручњаци за спортске травњаке саветују мешање са земљом око 30% песка због дренаже. Неки додају песак у тешка глиновита земљишта. Мислим да треба прво пробати са горе наведеним додатима јер су кориснији.

Ако немате пара нити снаге а ипак желите да нешта учините за своје земљиште има решења: на пролеће, кад ноћу пада киша, устанете рано ујутру, прошетате и покупите кишне глисте са асфалта. Ако их ви не покупите угинуће, а ако их покупите и пустите у башту обогатиће вам земљу. Неки сматрају да су кишне глисте најкориснија жива бића. Скупљате их тако што испод глисте гурнете чачкалицу, придржите је прстом и ставите у кесу. У башти их избаците из кесе на гомилице и покријте картоном или сеном. Ако је земља сува залијте кофом воде глисте и земљу.

Ако вам се све ово чини компликованим, не очајавајте: Биљке добијају 99% хране из ваздуха и воде а само 1% из земље. То су углавном минерали, којих има у свим врстама земље. Уосталом, како год да смо упропастили земљиште, кад нестанемо, за двадесетак хиљада година ће све што смо створили нестати и природа ће се опоравити.

Р. Борић

Ван мреже Vojko Aleksic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 3.779
  • Године: 66
  • Локација: Pozarevac
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #12 послато: 28-04-2011, 20:47:09 »
Evo još jednog ekološkog problema.

http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2009/037.html

Uzastopna poruka: 28-04-2011, 20:58:19
Ovo je već nešto veoma opasno, to se, jednostavno, mora znati:

http://www.pecat.co.rs/2011/03/projekat-stit/
« Последња измена: 28-04-2011, 20:58:19 Vojko Aleksic »

Ван мреже Dragan Šošić

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 940
  • Локација: Mala Moštanica
  • Пол: Мушкарац
Одг: Екологија
« Одговор #13 послато: 28-04-2011, 23:33:16 »
Misliš li da ima smisla ovo ponavljati? Tema koja obrađuje Codex Alimentarius postoji « послато: 07-12-2009, 21:22:44 » i ima 896 poseta. Druga tema “Генетски модификоване биљке” zaključana posle 549 poseta i posle protivljenja pokretača teme. Naravno, da smo zaboravili reakciju Dragana Rakića, koji je bio jako nezadovoljan učešćem forumaša u ovoj temi. Šta vredi pričati bilo šta narodu koji je za sto banki dao zeleno svetlo avanturistima da rasprodaju i ono što je ostalo i ima neku vrednost. Naravno da neću stati u red za neke subvencije. Država lagano na ovakav način podstiče uvođenje raznih stvari na kojima će kompanije dobro zaraditi. To je ista buva kao i za onih sto banki. Mala pokazna vežba kakvi smo. Omladino najvažnija je “ljubav” u nekom poslu (mada sam ja mislio da je ljubav važnija za druge stvari). Ionako će biti klope za džabe (malo genetski istumbane, pa da vidimo šta će biti sa našom decom i unucima). Ništa alternativno (Vojo)...Samo provereno sa sertifikatom. I ako bude malo sreće pocrkaćemo brzo da se ne mučimo. Ah, da kad je reč o alternativnim stvarima: vidim u jednoj temi da je stiropor alternativni materijal za košnice. Pošto je predlog od “preko grane” treba ga prihvatiti (Aco), pa da time zaključimo o Codexu...samo prorodno-stiropor. E jbg...
„1984“ George Orwell

Čega se pametan stidi, tim' se budala ponosi. (Za new Tihomir OVDE;D