Sta je propolis?Za sta ga koriste pcele,a za sta ljudi?

[Igor Radunovic]

O propolisu sam nasao malo tema,a ni u jednoj ne pisu osnovne stvari!Voleo bih da neko,nama pocetnicima,objasni osnovne stvari o propolisu,jer o tome vrlo malo znamo!

Evo ja da kazem sta znam o propolisu,sve sto nije tacno,ispravite me i naravno dopunite!

Propolis je smolasta materija,karakteristicnog mirisa.Propolis je ime dobio od grckih reci Pro-ispred i polis-grad,grci su zapazili da pcele njime oblazu ulaz u svoj "pcelinji grad" -supljinu u drvetu,pa odatle i naziv.Propolisom pcele zatvaraju prazan prostor u kosnici kroz koji same nemogu da prodju,premazuju zidove kosnica i ramove.Propolis koriste za svoju zdravstvenu zastitu,od raznih infekcija,virusa i oboljenja,kao dezinfekciona materija.
Propolis kod ostalih životinja i kod ljudi deluje vrlo široko: protivupalno, protivbiotski, protivvirusno, protivgljivično i protivoksidativno, a ima i anestetičke sposobnosti. Ozbiljna naučna istraživanja pokazala su značajan uspeh kod karcinoma i uopšteno u jačanju i stimulaciji imuniteta.

A i da bi poceli o tome da pricamo,evo i ja da postavim neka pitanja:

Od cega zavisi kolicina propolisa u kosnici?
Sta propolis sadrzi u sebi i od cega se dobija?
Kakav znacaj propolis ima za pcelinje drustvo?
Da li stvaranje propolisa ima nekakve veze sa unosom nektara i polena?
Da li stvaranje propolisa ima nekakve veze sa genetickim osobinama drustva?

I konkretno pitanje,dve kosnice vidljivo imaju mnogo vise propolisa po zidovima kosnica,ispod poklopne daske,satonosama,u cemu je razlika izmedju ta 2 drustva i ostalih?

Molim sve pcelare,koji znaju odgovore na ova pitanja,koji imaju sta da pitaju o propolisu,koji imaju sta da priloze (tekst,sliku,snimak..) da se prikljuce ovoj temi!

Pozdrav!

[Vojo Brstina]

E pa dragi moj Igore postavio si puno pitanja na koje veoma malo pčelara može da da adekvatne odgovore. I ja ću malo sačekati da vidim koliko smo upućeni u ovu tematiku. Pozdrav...

[Sveto Stevanovic]

O većini ovih pitanja već smo pisali na temama: alkoholni ekstrakt i sakupljanje propolisa. Pozdrav.

[Igor Radunovic]

Ja sam citao te teme,ali nisam uspeo da zakljucim ni osnovne stvari,sta je to u stvari,i zasto ga u nekim kosnicama ima vise,a u nekim manje,od cega to zavisi?Neki kazu skupljaju ga od smole,neki sa vrhova pupoljaka,ja sam shvatio samo gore navedeno.
Da li i kod vas,koji imate puno kosnica postoji razlika u kolicinama propolisa u kosnici,i sta je tome razlog?
Pozdrav!

[nenad savic]

Sta propolis sadrzi u sebi i od cega se dobija?
Kakav znacaj propolis ima za pcelinje drustvo?

  sto kaze voja mnogo pitanja a i voja sad posmatra pa nije bas prosto nesto napisati ak pogresim voja ce me pregazi ko valjak pa sam se opredelio laganice samo dva pitanja pa ako prodje ce da pisem dalje 

  propolis je smolasta materija koje pcele sakupljaju sa odredjenih biljaka i drveca ( pupoljaka topole,breze, bora i drugih rastinja ) i obradjuju ga sa svojim sekretima koji su bogati fermentima tako daodredjene biljne materije postaju biohemiski kompleksna supstanca specificnog izgleda, ukusa, i mirisa. veoma je znacajan za prezivljavanje pcela stiti ih od bolesti obezbedjuje sterilnost saca i cistocu kosnice kao i u gradjevinskom smislu smanjuju ovore i supljine zbog zastite od neprijatelja tako i zbog vetra i hladnoce
  sastav propolisa cine najvecim delom biljne smole ( 50-55% ) vosak ( 30% ) esencijalna ulja, polen ( 4-10% ) organske materije ( 5% ) masti, amino-kiseline, i esteeri kao i mnogi oligo elementi od minerala mikroelemenata se nalazi kalcijum, hrom, gvozdje, bakar, mangan, cink, kobalt iiiiiiiiiiiiii jos toga zatim sadrzi i fitoncidi i antibiotici zatim vitamine c,e kao i provitamin a i kompleks vitamina b

  moze o propolisu jos dosta toga

[Sveto Stevanovic]

"Dosta dobro je izučen mehanizam kako pčele sakupljaju propolis. Pčele dolaze na ona mesta na drvetu, gde se luče smolaste materije. One zahvataju te materije vilicama i istežu ih u konce dok se ne prekinu. Zatim kandžama nogu skidaju smolu sa vilica i smeštaju je, kao i cvetni prah, u korpice. U toku sakupljanja pčela meša smolastu materiju sa sekretom gornjo-čeljusnih žlezda. Sakupljanje smolaste materije traje dugo i veoma često ove pčele sakupljivačice prekidaju sakupljanje i vraćaju se u košnicu da bi popunile medne voljke hranom. U košnici same pčele se najčešće ne oslobađaju propolisa; ovu funkciju obavljaju pčele prihvatiteljice. Smolasta lučenja pupoljaka sakupljaju pčele starije od 15 dana. Osnovni deo propolisa sakupe pčele od 10h do 15h i 30minuta ( najtopliji deo dana )... U rane sate pčele u košnici ne lepe pukotine; to rade posle 16h.
U košnici pčele koriste propolis za oblepljivanje pukotina, za suženje leta, za oblaganje unutrašnjih zidova košnice i poklopca, poliranje neravnina i krpljenje delova košnice. Takođe, propolisom izoluju ( oblepljuju ) ubijene neželjene goste. Propolis ima baktericidno dejstvo i, osim zaštite od suvišnog gubitka toplote i zaštite od hladnoće, ima svojstvo zaštite od štetnih mikroorganizama. Prilikom zagrevanja košnice sunčevim zracima isparavaju etarske materije propolisa i zasićuju vazduh košnice, delujući antiseptično i dezinfikujuće. Pčelarima je odavno poznato da pčelinja društva, koja su razmeštena na dobro osunčanom mestu, znatno ređe oboljevaju od invazionih bolesti - nozemoze i varoze. Medonosne pčele koriste propolis za poliranje i dezinfekciju ćelija saća, pre nego ih matica zaleže..." Toliko za sada.
Podaci su iz knjige Krivcova i Lebedeva: Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda   izdanje SPOS-a 2000. godine. Čini mi se da su sva pčelarska udruženja dobila po nekoliko primeraka ove knjige za potrebe svojih članova, pa Igore potrudi se da je pronađeš, jer u njoj ima mnogo dobrih stvari o svim pčelinjim proizvodima. Možda SPOS ima još primeraka knjige u svojim zalihama, raspitaj se. Pozdrav.

[Igor Radunovic]

Potrudicu se,i hvala na tekstu!
I dalje pitanje,konkretno,2 drustva,koja sam formirao od rojeva,koje sam dobio na poklon od istog coveka,imaju mnogo vise propolisa u kosnicama,od ostalih,pcele su zdrave,brzo su napredovale,ali da li to znaci da i sakupljanje propolisa ima veze za genetikom?Posto sam ta 2 roja dobio sa istog pcelinjaka?

Pozdrav!

[Sveto Stevanovic]

Ima tu mnogo faktora. Ako ti je klima u košnici i oko košnice mnogo vlažna pčele će više lepiti propolis. Okolnu klimu možeš promeniti premeštanjem pčelinjaka. Unutrašnju klimu ćeš regulisati vrstom podnjače i brojem nastavaka ispod legla. Verovatno da i geni igraju značajnu ulogu. Sklonost pčela da donose propolis možeš da iskoristriš da ga sakupljaš za svoje potrebe, koristiće ti. Na količinu propolisa utiče i statički elektricitet, a otome će ti napisati nešto više Živomir i Živojin. Pozdrav.

[Igor Radunovic]

Citao sam njihove tekstove o statickom elektricitetu,specijalnom farbom za kosnice,uzemljavanju kosnica,zanimljivo..Na osnovu ovo malo znanja i ja mislim da i na sakupljanje propolisa utice genetika..kosnice su na istom mestu,iste su konstrukcije,priblizno ista jacina drustava..tako da bi vlaga trebalo da je ista..a kolicine propolisa,velika razlika..
Pozdrav!

[Dragan Šošić]

Jedno zanimljivo postavljeno pitanje je „da li stvaranje propolisa ima nekakve veze sa unosom nektara i polena.“. Stvaranje svakako ne, jer se propolis takođe prikuplja iz prirode, ali količina unesenog propolisa će zavisiti od dostupnosti i kontinuiteta ponude nektara i polena iz prirode i u dužem roku. Primetio sam da i u uslovima kada propolisa ima i previše (na pupoljcima bilja, npr. topole), unos propolisa u košnicu nije u srazmeri sa ponudom. To zavisi i od stanja u košnici i sve dok ima unosa hrane količine propolisa su samo u granicama nužnih potreba. Tek smanjenjem ponude nektara i polena dolazi do pojačanog sakupljanja propolisa i to ako je košnica dobro snabdevena hranom. Ne treba ići daleko u prošlost da se naprave poređenja. Samo u prethodne dve sezone se ovo pokazalo tačnim. 2007 je bila jako sušna i društva koja su bila situirana u svakom pogledu su unosila više propolisa, jer ostalog praktično i nije bilo, osim u ranim jutarnjim časovima. Rezerve polena u košnicama su bile minimalne pa sam pri proizvodnji matica prilikom prihrane koristio i polen kao dodatak. 2008 je bila drugačija. Tokom dugog perioda je bilo polena i ponešto nektara i u najsušnijim periodima jer se npr. medljika 2007 rano pojavila i usled jake suše rano je i prekinuto sakupljanje jer su lisne vaši jednostavno nestale, a 2008 je bilo medljike, pa ako nije bilo nektara sa cveta unos nije prestajao. Imao sam stalni problem u izolatorima jer je celog leta stvarana blokada polenom. Količina propolisa nije značajno uvećana ni krajem leta jer se nastavio unos polena i nektara sa bršljana. Tako da i prognoze koje se daju na osnovu unetog propolisa nisu tačne. Druga stvar je namerni ili slučajno izazvan poremećaj nedefinisanog prostora (nedefinisanog sa stanovišta gradnje i on iznosi oko 8-11 mm). Tada je uneta količina propolisa veća. Kvalitet saća možda može uticati na razliku između pojedinačnih košnica u sličnim uslovima: ranije se napustaju mlađi ramovi i to popunjavanjem polenom i premeštanjem legla na starije ramove. Zadovoljavanje potreba ili nemogućnost daljeg skladištenja polena ili nektara mogu pojačati unos propolisa i ovo se odnosi na jesenji period, ili ponekad za vreme jakih suša kada prestaje aktivnost pčela po pitanju polene i nektara kojeg kojih u prirodi nema ni u tragovima. Inače, ako se posmatraju eventualno postojeći otvori i pukotine u gornjem delu košnice u jesen, može se videti da pčele ne teže da ih zatvore, ako mogu proći ovuda ili ako procene da treba proširiti pukotinu da bi je koristile kao gornje leto. Otvor koji omogućava prolaz pčelama se gotovo nikada ne zatvara propolisom. Tu se može videti kako pčele doživljavaju potrebu za utopljavanjem odnosno ventilacijom.

[Slobodan Jevtic]

Propolis
Šta je propolis?
Propolis je smolasta masa  koju pčele radilice sakupljaju sa lisnih pupoljaka  i sekretom svojih žlezda prerađuju.  Propolis je mrkozelene do kafenozelene boje - vremenom postaje  nešto tamniji. Karakteristične je arome i blago gorkog ukusa. Sastavljen je od smole, voska etarskih ulja i polena, a bogat je i mineralima, od kojih su najzastupljeniji gvožđe i cink.

Lekovitost propolisa
Zbog svojih dragocenih lekovitih svojstava propolis je našao široku primenu prvo u narodnoj, a zatim u opštoj medicini. Koristi se u lečenju krvnih sudova, astme, čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu, gastritisa i raznih upala usta i grla. Propolis se kao lekovito sredstvo sa uspehom koristi i u lečenju raznih kožnih oboljenja kao što su opekotine, razni ekcemi, bradavice i hemoroidi, a takođe stimuliše i regeneraciju tkiva.

Upotreba propolisa
Propolis se najviše koristi  rastvoren u etil-alkoholu  ili u uljanom rastvoru. Može se upotrebljavati i u svežem, izvornom stanju.

Kako čuvati propolis?
Propolis u izvornom stanju ili rastvoren treba čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, po mogućstvu u hermetički zatvorenim sudovima.

[Igor Radunovic]

Hvala!Ja imam mozda 200 grama,koji sam skupljao po malo sa poklopnih daski,i to najvise sa jednog drustva,koje ne znam iz kog razloga ima te materije mnogo vise u odnosu na moja ostala pcelinja drustva.Ili ova ostala imaju manje u odnosu na prosecna ili ovo jedno ima vise,ne znam!Ta materija koju sam ja skidao je apsolutno crvena,ima neki karakteristican miris,nema sta drugo da bude ili se varam da je to propolis?

Kako je najlakse sakupiti propolis,za svoje potrebe,malo,cisto da se ima?

Pozdrav!

[Slobodan Jevtic]

Propolis kvalitetan koji se iznosi na tržište ili za svoje potrebe. Može da se prikuplja sa ramova, zatim pokriju se ramovi mrežom plastičnom  koja se koristi za prozore I tako drži, pčele će istu nalepiti . Mrežu izvaditi stavidi kratko vreme u zamrzivač dok se ne stegne istu istrljati propolis će ispasti.Po pravilu propolis se prikuplja samo u julu mesecu. Veću antimikrobnu aktivnost ispoljava kada se iz njega izdvoji vosak koji, posle rastapanja u sudu stavljenom u vrelu vodu na62st C ispliva na površinu. Smolasti deo propolisa topi se na105-106stC Antibiotička svojstva propolis sačuva do 10 god.

[Igor Radunovic]

Meni to treba samo za moju porodicu,da se ima,za nedaj boze...glupo je da nemam ni malo,ne mislim da prodajem!I med prodajem samo da podmirim troskove koje proizvede sam pcelinjak,i ostane mi za mene i po malo za pokloniti!To je to,za sad,i skoriju buducnost,za kasnije,ne znam!

Propolis,onakav kakvog ga nalazimo u kosnici,moze se takodje koristiti,da li se osusi,usitni,i kao takav,stavlja na posekotinu,herpes na usnama,opekotinu,ili postoji neki drugi nacin,za koriscenje "svezeg" propolisa?

Pozdrav!

[Slobodan Jevtic]

PROPOLIS                                                                                                                       Opis : Propolis (pcelinji lepak) je zajednicko ime za smesu smolastih supstanci koje pcela skuplja sa cvetova razlicitih biljaka. To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih žlezda bogatih fermentima. Ona je specificnog izgleda, jedinstvenog nagorkog ukusa, karakteristicnog i aromaticnog mirisa. Intezivnim proucavanjem utvrdjeno je da je to prirodni baktericid, anestetik, antioksidant, antiseptik, antibiotik, da deluje protiv vecine virusa ukljucujuci i virus gripa. i da je odlican u borbi protiv gljivica i parazita. Pcele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštecenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava "uljeza" ih podstice na proizvodnju propolisa.Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstakli su naucnike da se zainteresuju za njegov sastav. Tako je utvrdeno da je propolis smolasta materija koju pcele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim nacinom prerade stvaraju supstancu karakteristicnog izgleda, boje i mirisa.

Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pcele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvecoj meri uticu na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno... delovanje.

Sama rec propolis dolazi od grcke reci: pro(pre) i polis (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što pcele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Do skora se propolis u košnici uzimao kao smetnja jer se, kada je topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja košnice i vadenja okvira što dodatno uznemirava pcele.

U pogledu hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog toga postoje velike razlike u uzorcima. Sastav nekog reprezantivnog uzorka izgledao bi ovako: voskovi 30%; smole i balzami 55%; etericna ulja 10% i oko 10% polena. U propolisu ima dosta flavonskih komponenti ciji je hemijski sastav veoma komplikovan. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkasto-crvene.

I pored toga što je na obicnoj temperaturi mek a na višoj lepljiv, propolis postaje cvrst i lomljjiv kada se ohladi. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah

propolis - pcelinja smola - simbol snage i oštrine. On je jedan od onih mudrih lekova prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno cuva zdravo tkivo i leci obolelo. Cist propolis sam je po sebi vec balzam: to je smola sa razlicitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Ukus mu je trpak i oštar, pece na jeziku, a miris karakteristican, varira od vrste do vrste, ali uvek je prijatan.

Kod nas se propolis može dobiti kao smola, ali i kao vec pripremljen rastvor, najcešce alkoholni, ili uljni, pre svega namenjen deci. Postoje i propolisne masti za spoljnu upotrebu. U alkoholu se najbolje rastvaraju sve komponente propolisa, a to su: etarska ulja, kompleks flavonoida, mikroelementi, vitamini... Od svih pcelinjih eliksira, propolis je najizdržljiviji i najstabilniji.
Biološka svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujuci njihovu životnu sposobnost. Deluje lokalno anesteticki, zaustavlja svrab i deluje umirujuce; dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisom alkoholaturom pa ce se umiriti kašalj i obezbediti dubok san.

Propolisne masti su odlicne za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: opadanje kose u vidu pecata, upalu kože nastalu spoljnim nadražajem, za gljivicna oboljenja kože i vlasišta, piodermiju, ekcem, seboreju, epidermofitiju (gljivicna oboljenja kože i noktiju)...

Propolis ima svojstvo da koci nenormalno razmnožavanje celija (citostaticko delovanje) i leci dobrocudne tumore. Poznata su regenerativna, epitelizirajuca i dermatoplasticka svojstva ovog balzama. On brzo obnavlja pozledena tkiva i ubrzava njihovo zarastanje. NJegovo delovanje protiv mikroba, krvarenje, opekotine i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, cireva, opekotina i dr.
Zapaženo je delovanje propolisa kao sredstva za pojacavanje znojenja i diurezu. U nauci je poznata i kao antioksidans, antivitaminozno i antitoksicko sredstvo. U slucaju teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao mocno i vrlo efikasno sredstvo, koje nema negativnih propratnih efekata.
Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma, povecanju telesne težine i normalizaciji

Interesantno je ukazati na to da su Stradivarius i mnogi drugi italijanski majstori za izradu violina iz Kremone koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova. Propolis se u SSSR-u i drugim istocno-evropskim zemljama upotrebljava u veterinarskoj i humanoj medicini za spravljanje raznih masti i melema za rane, posekotine, cireve i druga kožna oboljenja. Propolis se koristi i u obliku alkoholidnih tinktura, za lecenje ušnih oboljenja, desni i raznih oboljenja usta.

Propolis služi pcelama vec hiljadama godina kao dezinfekciona materija (poliraju sace i oblažu zidove košnice). Za covekov organizam je koristan zbog toga što deluje kao antibiotik na bakterije narocito za lecenje opekotina, posekotina i raznih rana na koži, pomaže i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida, upale mokracnih kanala, svraba, gastritisa, uzimati 3-4 puta po 15 kapi na kocku šecera ili u šolju caja za decu 10 kapi za vreme bolesti.


UPOTREBA

Vodeni ekstrakt propolisa.
Sirov propolis se pretvori u fini prah dubokim zamrzavanjem i mlevenjem u mlinu za kafu. Jedna kafena kašicica tog praha se uvece pomeša sa 250 ml ciste vode. Sledeceg jutra, pacijent može da popije tecnost (u malim gutljajima) a propolis da proguta pre dorucka ako je potrebno.

Sirov propolis: (3-5 grama dnevno, izmedu obroka) pre gutanja, pacijent treba da siše i žvace propolis najmanje 15-30 minuta.

Tinktura
20-90 kapi dnevno, prema stanju pacijenta, izmedu obroka, sa pola kašicice meda, mlake vode ili caja.

Ekstrakt propolisa sa puterom
Dobro izmešati u odnosu 1:8 propolis pretvoden u prah i puter (u vidu želea). Zagrejati smešu na slaboj vatri (plamen svece i slicno) ili u vodenom kupatilu, dok se smeša veoma dobro ne homogenizuje, ostaviti da se ohladi i onda staviti u frižider, uzimati 2-6 kašicica dnevno, prema stanju pacijenta, izmedu obroka.

DELOVANJE:

Za bolove u želucu preporucuju se 20 kapi 30% alkoholnog rastvora propolisa, a ako su bolovi cesti uzimati 30 kapi svežeg mleka ili vode, 3 puta dnevno pre jela u toku dvadeset dana.

Problemi sa žuljevima se rešavaju pomocu propolis masti, tako što se žulj namaže debelim slojem masti i fiksira flasterom.

Krvarenja od ozleda i posekotina zaustavljaju se brzo pomocu vate umocene u propolis kapi.

Gljivicna oboljenja kože se svakog dana namažu po nekoliko puta sa propolis mast ili propolis kapima.

Opekotine se odlicno lece stavljanjem gaze prethodno umocene u propolis mast.

Psorijaza se leci propolisom. Uzimati tri puta dnevno po 15 kapi propolisa a u isto vreme mazati

Hemoroide otklanja propolisova mast u kombinaciji sa propolis kapima.

Nakapati 10 kapi u posudu s cajem od kamilice ili majcine dušice, pokriti glavu peskirom i inhalirati se više puta dnevno po pet minuta.

Spolja se mažu akne ili kožni cirevi, promene kod neurodermitisa i psorijaze s ekstraktom propolisa.

Upaljenu sluzokožu usne šupljine, koja se inace dugo leci, tretira se tinkturom propolisa – namazati upaljeno zubno meso i ogoleli koren zuba tri puta dnevno, a pre toga dobro oprati zube cetkicom.

Kod seboreje pomaže 30 % propolis mast. Jedini nedostatak ovog delotvornog delovanja je što je kosa nakon tretmana masna, pa kosa deluje neestetski.

Medjutim, lako se ispere nekim od šampona za masnu kosu.

Dobro je umesto masti koristiti tinkturu i to samo na obolelim mestima.

Najcešce su to rubovi kose, ponekad i obrve.

Nakon nestanka seboreje može se još neko vreme koristiti tinktura, i tada se duže vreme nece pojavljivati seboreja.

Kod alopecije areate koristi se propolis kao manji deo celokupnog sistema lecenja, kao 30 % rastvor. Tinktura se razredjuje mlakom vodom u promeru 1 : 5. na taj se nacin dobije rastvor za masažu i ispiranje kose. Ujedno pospešuje zarašcivanje rana i porast kose.

U borbi sa streptokokima, stafilokokima i salmonelama ima antimikrobne osobine.

Pobedjuje i gljivice te viruse herpesa i gripe.

Primenjuje se kao dezinficijens usne šupljine i grla, kod paradentoze, prehlada i infekcija probavnog i mokracnog sistema.

Propolis sadrži balzame, aromaticne materijai, flavone, razlicite organske kiseline, mineralne materijai, njegov hemijski sastav je vrlo složen.

Propolis je snažno tajno oružje pcela, zbog kojeg svaki uljez biva kažnjen smrtnom kaznom, a košnica je cista zahvaljujuci njemu kao bolnica.

Propolis sadrži više od 55 % smola, 30 % voska, 10 % etericnih ulja i 5 % peludi, te mnogo flavona, enzima, organskih kiselina i vitamina E i B grupe, brojne minerale; cink, bakar, gvozdje.

Propolis se obicno uzima kao tinktura – alkoholni rastvor u obliku spreja ili kapi ( 10-15 kapi se kapne na kocku šecera i polako otapa u ustima).

Stari Grci su premazivali pupak propolisom za vreme zarastanja, a Plinije je tvrdio da propolis smanjuje opekotine i ublažava bol, a svakako pomaže zaceljivanju rana.

Premazivanje rana propolisom ostala je praksa do danas. U narodnoj medicini propolisom se mažu bradavice i kurje oci dok ne otpadnu.

Za opekotine se koristi caj od propolisa.

Posebna je odlika propolisa što bakterije na njega ne stvaraju otpornost i što nema štetnih popratnih pojava, a to je baš slaba strana sintetskih antibiotika..

pomaže kod stomacnih tegoba

olakšava tegobe i vrši dezinfekciju kod prehlade i lakših infekcija gornjihdisajnih puteva

koristan je za kompletan imunološki sistem: pospešuje regenerativne procese i revitalizaciju organizma na najpovoljniji nacin

ublažava zapaljenske promene i manje površinske povrede sluznice i kože

pospešuje proces epitalizacije oštecene ili povredjene sluznice i kože
Nadam se Igore da ovde imaŠ sve što ti treba
_________________
Благо томе, ко молитвом, постом и милосрђем чисти душу своју и на сиромахе пази као на малу браћу Христову, томе су врата раја отворена увек.

http://i39.tinypic.com/vmu49z.jpg

Edit By Sasa Colak uklonjeni tagovi sa velike slike i slika prebacena na nas server

[Radislav Stojanov]

PROPOLIS - Lek za sve...
Propolis je lekovit proizvod pčela medarica. Deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, pa ga stručnjaci smatraju lekom 21. veka. Zašto? Zato što bakterije protiv njega ne mogu da stvore otpornost, a takođe nema štetnih nuspojava, što je mana sintetičkih antibiotika. U medicini se propolis primenjuje kao lek kod raznih oboljenja i stanje.

Savršen je za lečenje anemije i respiratornih bolesti, neguje usnu šupljinu, koristi se u dermatologiji, osnažuje imunitet organizma, dobro se pokazao u lečenju infekcija organa za varanje, štiti jetru... Naravno koristi se i u kozmetici jer utiče na brzu regeneraciju tkiva i ima antibakterijsko i antigljivično delovanje.

Hemijski sastav

Hemijski sastav propolisa još nije u potpunosti razjašnjen. Propolis se razlikuje po boji, mirisu i lekovitim svojstvima, što zavisi od sastava i godišnjeg doba. Poznato je da propolis sadrži razne smole i smolama slične materije, balzame i eterična ulja, vosak, pelud, flavonoide, mineralne materije i takozvane biljne hormone. U propolisu su zastupljeni brojni flavonoidi: galangin, kvercetin, krizin, kempferol, apigenin, pinocembrin, pinobaksin.

Svojstva propolisa

Na temperaturi između 25 i 45°C propolis je mekan, podatan za oblikovanje i lepljiv. Na temperaturi nižoj od 15°C postaje krut i lomljiv, a na onoj iznad 45°C gumasto lepljiv.

U tečno stanje najčešće prelazi na temperaturi između 60 i 70°C. Propolis deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, pa se smatra lekom 21. veka. Zbog svog sastava propolis deluje protiv virusa, bakterija i gljivica. Posebnost propolisa je da bakterije na njega ne stvaraju otpornost i nema štetnih popratnih pojava, što je mana sintetičkih antibiotika.

Kao snažan antioksidant delotvorno deluje protiv slobodnih radikala, koji se danas smatraju uzročnicima mnogih, pa i najtežih bolesti, poput ateroskleroze, katarakte, starenja, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Propolis se takođe upotrebljava u stomatologiji kao sredstvo u lečenju paradentoze i za jačanje zubnog mesa. Preventivno deluje kod upale grla, a veoma dobre rezultate postiže u lečenju infekcija, opekotina, otvorenih rana i čireva sistema za varenje. Novija istraživanja sve više potvrđuju da jača imunološki sistem i ima neposredni antikancerogeni učinak.

Oblici i čuvanje

Proizvodi na bazi propolisa dolaze na tržište u različitim oblicima:
-alkoholni rastvor
-bezalkoholni rastvor
-uljne kapi
-sprej za usnu i nosnu šupljinu
-masti i krema
-tablete i kapsule

Ti proizvodi dolaze ili kao čisti propolis ili kao propolis obogaćen ekstraktima drugog lekovitog bilja. Za lečenje se propolis obično primenjuje s medom ili drugim pčelinjim proizvodima. Na našem tržištu najzastupljeniji je alkoholni rastvor propolisa koncentracije 20 odsto i više.

Takav rastvor propolisa može da se uzima pomešan s medom. U šoljicu se stavi kašičica meda i na med nakapa propolis, pa se dobro promeša sve dok se ne dobije mutna masa meda. Mešavina se može uzeti sama i topiti što duže u ustima, ili se upotrebljava kao namaz na hleb, ili se pak stavlja u hladni ili mlaki napitak.

Propolis je prilično stabilan, ali morate da ga čuvate pravilno. Potrebno je da ga držite u hermetički zatvorenim posudama, na tamnom mestu pri temperaturi od 10 do 12°C, daleko od izvora toplote. Isto tako, ne preporučuje se mešanje starog i novog propolisa. Tokom 12 meseci pravilnog čuvanja propolis će izgubiti vrlo malo ili skoro ništa na svojim antibakterijskim svojstvima.

 
skinuto sa linka http://users.teol.net/~automobile/magaz/Propolis.htm

[Radislav Stojanov]

Propolis / Rodoljub Živadinović, dr.med. 
Ponedjeljak, 12 Siječanj 2009 
Autor: Rodoljub Živadinović, dr.med
  Specijalista epidemiolog
  http://rodoljub.pcelinjak.com

Tekst o propolisu izdvojen iz članka Zdravlje iz košnice


 

Propolis
Propolis je lepljiva smolasta materija koju pčele sakupljaju sa pupoljaka biljaka, i služi im kao lek i kao gradivni materijal. Svaki deo košnice i saća prekriven je tankim slojem propolisa. Stalno je izložen isparavanju, i zato je i vazduh iz košnice veoma lekovit. Ovaj pčelinji proizvod je jedan od najproučenijih do sada, a rezultati istraživanja bukvalno zadivljuju.
Na tržištu se najčešće nalazi u originalnom obliku u dobro zatvorenoj ambalaži ili u vidu alkoholnog rastvora. Propolis deluje protiv bakterija, virusa, gljivica, protiv upala. Veoma je jak lokalni anestetik i prirodni antibiotik, pa se najčešće koristi za premazivanje rana. Zato svako domaćinstvo treba da ga ima u kućnoj apoteci. Stimuliše rad imunskog sistema, obnavlja oštećena tkiva. Štiti organizam od posledica zračenja.
Dokazano je da je odličan antivirusni lek. Sprečava razmnožavanje virusa i stimuliše imunski sistem da stvara više antivirusnih boraca, tj. interferona. Uz to, flavonoidi iz propolisa vezuju se direktno za virus. U preventivne svrhe, tokom meseci kada vladaju grip i prehlada, koristi se 15-20 kapi dnevno. Obično se nakapaju na kristalisani med ili se rastvore u mlakom čaju ili mleku. Najpoznatije antivirusno delovanje propolisa zapazio je narod kod pojave herpesa oko usana. Ako premažete kožu oko usana rastvorom propolisa pre pojave herpesa, čim zasvrbi, herpes se neće ni pojaviti! A ako propustite ovu šansu, nakon pojave, premazujte promene naizmenično propolisom i matičnim mlečom.
Fantastične efekte propolis daje i u sprečavanju pojave migrenozne glavobolje. Na prvi nagoveštaj glavobolje treba popiti šolju čaja u kojoj je rastvoreno 30 kapi propolisa i jedna kašika livadskog meda. To se ponavlja na svakih sat vremena do pred spavanje. Isto se radi i sutra, ali sa duplo manjom dozom.
Istraživanja pokazuju da propolis može biti prava zamena za lekove kod većine plućnih bolesti. Ima izraženo protivzapaljensko delovanje, te naročito pomaže kod astme i alergija. Posebno pomaže za smanjenje učestalosti astmatičnih napada. Matični mleč takođe proređuje astmatične napade, stišava kašalj i smanjuje stvaranje sadržaja za iskašljavanje.
Dokazana su i pozitivna dejstva propolisa u ometanju razvoja raka. Pored izraženih antioksidativnih sposobnosti, propolis sprečava rast tumorskih ćelija, blokira ih u pojedinim fazama ćelijskog razmnožavanja. Poznato je da je tumoru za rast potrebno mnogo hrane i ona se doprema stvaranjem novih krvnih sudova. Propolis suzbija proces stvaranja novih krvnih sudova, te time usporava rast tumorske mase.
Pošto ima u sebi mnogo flavonoida, redovni unos propolisa može ublažiti mnoge hronične bolesti, pre svega srca i krvnih sudova, cerebrovaskularne bolesti, dijabetes, reumatoidni artritis. Čak je mehanizam delovanja flavonoida na bolesti koje su uzrokovane oksidativnim stresom, potpuno naučno proučen i potvrđen. I propolis i matični mleč sadrže insulinu sličnu materiju i pomažu kod smanjenja nivoa šećera u krvi. Naučnici čak tvrde da se redovnom upotrebom propolisa može smanjiti dnevna doza insulina, ali se to radi isključivo pod kontrolom lekara.
Tokom 2005. godine je i zvanično dokazano da redovna upotreba propolisa smanjuje nivo holesterola, triglicerida i šećera u krvi, a povećava korisne masnoće, tj. HDL. Propolis i njegovi flavonoidi štite i obnavljaju ćelije pankreasa koje luče insulin, čak mogu da povećaju broj ostrvaca tih ćelija u tkivu pankreasa. Zatim, smanjuju usvajanje šećera, tj. glukoze iz creva, ali i ponovno njeno usvajanje u bubregu. Takođe povećavaju osetljivost ćelija na insulin.
Propolis čini krvne sudove elastičnijima, poboljšava cirkulaciju i utiče na sniženje krvnog pritiska. Poboljšava funkciju krvnih kapilara u mišićima. Ometa stvaranje ateroma, tj. začepljenje krvnih sudova. U Velikoj Britaniji je pre petnaestak godina dokazano takozvano antiagregaciono delovanje propolisa, tj. sprečavanje zgrušavanja krvi. Medicina danas u tu svrhu preporučuje acetilsalicilnu kiselinu, koja naročiti problem pravi onima sa gastritisom ili čirom, dok propolis nema neželjenih dejstava.
Propolis ometa rad fermenata za varenje hrane, te se uspešno koristi i u dijetama za mršavljenje. Najbolje je da se to čini u kombinaciji sa medom, jer se već par godina u Škotskoj uspešno sprovodi dijeta samo sa medom, tzv. hibernacijska dijeta, gde se mršavi tokom spavanja. Mehanizam je prirodan, izdata je i knjiga o tome, a zasniva se na osobinama voćnog šećera, tj. fruktoze iz meda da modifikuje razmenu materija u čoveku, tako da koristi masno tkivo za obnavljanje oštećenih mišića. Ali, mišiće prvo treba opteretiti da bi došlo do oštećenja. Prema autorima dijete, za to je dovoljan težak fizički rad, recimo dizanje tegova ili cepanje drva, u trajanju od samo 15 minuta svakog drugog ili trećeg dana, i ništa više od toga. U satu pre spavanja se svake večeri pojede kašika meda, najbolje bagremovog, što uz to učvršćuje san. Najbolje je kašiku meda rastvoriti u čaši mlakog čaja sa dodatkom 20-30 kapi propolisa i tako uneti u organizam. Mršavljenje je prirodno, 3-5 kilograma mesečno. Jer, čovek je nekada u dalekoj istoriji ceo dan trčao za hranom, pre svega voćem koje je prepuno voćnim šećerom, i uveče ga je jeo pre spavanja. Efekat je zapravo isti, mi samo imitiramo ono na šta je naš organizam navikao, a mi smo ga odvikli.
 
link   http://www.pcelinjak.com/content/view/1024/202/

[Ceric Dino]

Imaš nešto o ljekovitosti i na http://apize.co.ba/ ako znaš engleski