S obzirom da su izostala pitanja, pokušaću da pretpostavim problem i predložim rešenje pri čemu je najbitniji detalj da problemu treba ići u susret, a ne čekati da vas zaskoči. Trenutno stanje društava bi trebalo, prema kalendaru da bude prividno mirovanje međutim, vremenske prilike su takve da će biti društava koje će ponovo započeti odgajanje legla. U tim uslovima centralni deo sa hranom u kojem će biti zimsko klube biće dodatno oslabljen (odnosi se na društva sa tankim vencima hrane). Za sada je najbitnije znati kolike su te rezerve hrane u centru. Pravo stanje društva koje se zazimljava, znaće se tek pojavom prvih mrazeva, kada će klube biti zbijenije i moguća je procena snage i ponašanja zajednice tokom čitavog perioda zimovanja sa mogućom pretpostavkom daljeg razvoja tokom proleća. Time se određuje položaj društava u daljoj proizvodnji naredne godine (da li će društvo biti sabiračko ili pomoćno) ali i zahvati tokom zime. Osnovni problem je postupak sa jakim i slabim zajednicama u odnosu na dostupnost hrane (raspored hrane u košnici, kao jedan od najbitnijih elemenata prezimljavanja) i kvalitet zimovanja: pripremljenost košnice za zimovanje. Iako postoje oprečni stavovi smatram da društva uopšte ne treba utopljavati već je potrebno obezbediti zadovoljavajuću ventilaciju, koja je primerena području na kojem se nalazi zimovnik. Svaki vid dodavanja bilo kojeg leka u preventivne svrhe treba ukinuti (kada je o ovome reč, tu ubrajam i dodavanje bilo čega u pojilice, jer svaki lek ima neželjeno dejstvo a u slučaju pčela mislim da je to oštećenje korisne mikroflore u košnici). Izostaviti kao ustaljenu praksu dodavanje pogače svim društvima bez preke potrebe. Zimska pogača koju je nužno dodati pojedinim društvima mora biti bez dodataka koji su kvarljivi ili mogu podsticati pčele na odgajanje neželjenog ranog legla i dodati u određeno razumno vreme, a ne odmah. Takvu pogaču treba što jednostavnije pripremiti, a to je smesa šećera u prahu i meda (paziti da ne bude medljikovac). Izvaditi 1 ili 2 krajnja rama, čime se omogućava kraći, brži i efikasniji rani proletnji kontrolni pregled u stanju postojanja legla. Umesto pogače bolje je koristiti kristalisani med ili ove ramove ako imaju meda ali za to treba pripremiti dodatni ram koji se postavlja na nastavak ispod poklopne daske (paziti da u slučaju dužeg zadržavanja ovog rama u funkciji pogače ne dođe do popunjavanja prerađenom hranom i polenom pojavom prvog unosa polena ako je ram predviđen za pretapanje). Pripremiti opremu za proletnji postupak sa slabijim i srednje snažnim zajednicama.
DRUŠTVA SA NEDOSTATKOM HRANE U SREDIŠNJEM DELU KOJE ZAPOSEDA KUBE (tanki venci)
Srednje ramove sa vrlo malo hrane treba izvaditi iz košnice i uskladištiti zaštićene od glodara i pristupa pčela. Bočni ramovi su uglavnom uvek puniji i tako će biti dostupniji klubetu (ovo se kasnije može ponoviti i pri niskim temperaturama sve do pojave legla; pazite matica je tu u centru klubeta). Time bi se praktično ispunio pomenuti zahvat uklanjanja bočnih ramova u cilju lakšeg proletnjeg pregleda. Prostor ostaje nepopunjen i ne treba ga pregrađivati uspravnom pregradnom tablom jer nema nikakvog negativnog uticaja, naprotiv poboljšava odstranjivanje suvišne metaboličke vode i pomera ravan rošenja dalje od ramova. Potrošnja hrane u zimskim mesecima kada nije prisutno leglo kreće se oko 1 kg za mesec dana. Najčešće je navođena potrošnja od 0,8 kg za mesece novembar i decembar (ukupno 1,6-2 kg). Potrošnja slabijih društava je uvećana. Po ukupnoj težini rama sa medom može se predvideti kolika je potrošnja društva koje smatrate ugroženim usled tankih venaca sa hranom i odrediti vreme dodavanja dodatne hrane (pogače ili meda). Ovo je potrebno jer je prerano dodavanje pogače, kada su pčele udaljenije od nje štetno. Čitav period zimovanja je kritičan i najbolje je koristiti med kao dopunu hrane u zimskim uslovima s obzirom da rok za upotrebu jeftinijeg načina dopune zimnice nije odgovarajuće iskorišćen. Društva koja trpe nedostatak hrane morate smatrati društvima u oporavku i tako se prema njima ophoditi jer svaki nedostatak hrane u košnici podstiče pčele na sabiračku aktivnost i odgajanje kratkovečnijih pčela, a u svakom slučaju je stres negativnim posledicama po društvo. Utopljavanje takođe može dovesti do neželjenih posledica i uopšte ga ne preporučujem, bilo da se radi o novinama ili drugim materijalima koji se u ovu svrhu koriste jer primetićete, da je novina posle par minuta već vlažna pošto je hidroskopna i upija vlagu. Samo će se pojaviti plesan a rezultat je nikakav, čak štetan. Samo hrana može sačuvati povoljno stanje društva. Pročitajte npr. članak g. M. Opčića u pčelaru br 2 1989 koji razmatra ovo pitanje i biće vam jasnije mnoge stvari o utopljavanju (pazite jer su ispitivanja rađena u SAD a oni koriste italijansku rasu pčela).
Jaka društva sa dovoljnom količinom hrane ne treba previše uznemiravati. Utvrditi da li će klube imati uslove za prelazak u gornji nastavak (za tipove nastavljača koje se najčešće zazimljavaju u 2 ili više tela) i paziti da ramovi sa medom ne budu svi potpuno puni meda (ovo se odnosi na deo središnjeg prostora koji će zauzeti klube koje se zazimljava u jednom telu). Ovakva situacija može biti samo veštački izazvana, bilo da se radi o intervenciji pčelara ili se koristi matična rešetka (kod nastavljača). Ukoliko su ramovi u donjem nastavku tamniji i sa nešto hrane može se desiti da zbog vremenskih uslova pčele ne mogu preći u gornji nastavak. Male količine hrane biće brzo potrošene i dolazi do gubitaka pojedinih ulica pčela i to uglavnom bočnih jer središnji deo klubeta uz napor prelazi u drugi nastavak. Vrlo često se dešava da celo društvo strada. Ukoliko pčele prežive a ne pređu u gornji nastavak unos ranog polena (leska) navešće pčele da ga lageruju u donjem nastavku gde je klube i pojava legla koja zatim sledi usloviće trajni ostanak sada već gnezda u prvom telu košnice koje uglavnom nema više hrane. Gubitak društva je neminovan. Ukoliko imate situaciji u košnici tipa nastavljače da su svi ramovi u gornjem prostoru puni meda mora se u središnji deo ubaciti 1-2 rama iz donjeg nastavka da bi pčele prešle gore i formirale klube. Ukoliko ne pređu i posle ovoga mora se intervenisati kasnije i to kada nastupi niz od nekoliko hladnih dana kada se u drugo telo umesto ranije postavljenih ramova podignu ramovi zaposednuti pčelom. Pazite, ako ima legla ubrzati radove. Ovakav zahvat možete bez bojazni izvesti i pri temperaturi ispod nule. Pratiti dalji položaj klubeta jer pčele su nepredvidive i mogu se ponovo vratiti u donji nastavak. Snažna društva takođe ne utopljavati. Utopljavanjem se podstiče društvo da započne odgajanje legla. Do ove pojave dolazi usled nrušenog bilansa gasova što dovodi do uznemirenosti društva, pojačane aktivnosti, podizanja temperature i pčele stimulišu maticu za polaganje jaja. Sve ovo dalje pojačava potrošnju hrane i opterećenje probavnog trakta pčele sa daljim neželjenim posledicama. Snažna društva sa dovoljno hrane 2-3 puta u toku zime pogledati podizanjem poklopne daske i ukoliko ima vlage pojačati ventilaciju. Kada se ostvare prirodni uslovi za odgajanje legla laganim pomeranjem ramova (što će omogućiti ranije izvađen ram) pogledati kakvo je leglo i to brzo i bez vađenja rama. Ovo je neophodno, jer se procenom zvuka koji odaje društvo pri spoljnoj kontroli ne može utvrditi da li je matica postala trutuša.
Поруке спојио Драгољуб Крстић
