Аутор Тема: Vera kroz muziku.  (Прочитано 78437 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Радосављевић Ненад

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 7.389
  • Локација: Осаоница
  • Пол: Мушкарац
  • Чини другима оно што би волео да други чине теби.
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #280 послато: 01-01-2016, 19:19:18 »
Добро чини , добру се надај.
Помозимо слабијим и немоћним и људима у невољи јер се добро се добрим враћа.
Да су људи само мало бољи и да имају више вере у Бога , било би нам боље свима.
http://www.pouke.org/forum/index

Ван мреже Zoran Kojić

  • Stanovnik
  • *******
  • Поруке: 243
  • Године: 36
  • Локација: Лозница-Ново Село
  • Пол: Мушкарац
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #281 послато: 02-01-2016, 09:58:30 »
Мислим да ће Ненаде да ти се свиди ова песма :)

https://youtu.be/xGweX-hh0g0?list=PL7FE74A833EFBC242
http://spos.info/forum/index.php?topic=24972.new;topicseen#new

Када би теорија еволуције била тачна онда нису били човеколики мајмуни јер је  по тој теорији мајмун настао пре човека, већ би сада били мајмунолики људи зато што по тој истој теорији прво је настао мајмун а не човек.

Ван мреже Радосављевић Ненад

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 7.389
  • Локација: Осаоница
  • Пол: Мушкарац
  • Чини другима оно што би волео да други чине теби.
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #282 послато: 02-01-2016, 16:07:54 »
Прелепо је Зоране.
Добро чини , добру се надај.
Помозимо слабијим и немоћним и људима у невољи јер се добро се добрим враћа.
Да су људи само мало бољи и да имају више вере у Бога , било би нам боље свима.
http://www.pouke.org/forum/index

Ван мреже Радосављевић Ненад

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 7.389
  • Локација: Осаоница
  • Пол: Мушкарац
  • Чини другима оно што би волео да други чине теби.
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #283 послато: 13-03-2016, 22:13:45 »
Добро чини , добру се надај.
Помозимо слабијим и немоћним и људима у невољи јер се добро се добрим враћа.
Да су људи само мало бољи и да имају више вере у Бога , било би нам боље свима.
http://www.pouke.org/forum/index

Ван мреже Радосављевић Ненад

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 7.389
  • Локација: Осаоница
  • Пол: Мушкарац
  • Чини другима оно што би волео да други чине теби.
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #284 послато: 16-03-2016, 21:21:52 »
Добро чини , добру се надај.
Помозимо слабијим и немоћним и људима у невољи јер се добро се добрим враћа.
Да су људи само мало бољи и да имају више вере у Бога , било би нам боље свима.
http://www.pouke.org/forum/index

Ван мреже Радосављевић Ненад

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 7.389
  • Локација: Осаоница
  • Пол: Мушкарац
  • Чини другима оно што би волео да други чине теби.
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #285 послато: 01-06-2016, 19:33:47 »
Добро чини , добру се надај.
Помозимо слабијим и немоћним и људима у невољи јер се добро се добрим враћа.
Да су људи само мало бољи и да имају више вере у Бога , било би нам боље свима.
http://www.pouke.org/forum/index

Ван мреже Gradimir Avramovic

  • O Tim
  • *****
  • Поруке: 5.538
  • Године: 53
  • Локација: Beograd
  • Пол: Мушкарац
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #286 послато: 01-06-2016, 21:54:51 »

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.518
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #287 послато: 02-06-2016, 06:59:16 »
Soghomon Soghomonian ili Komitas kako su savremeneici većinom zvali ovog jermenskog sveštenika, muzikologa, aranžera, pevača i horovođu. Rođen je 1869. u Turskoj kada je u njoj živela većina Jermena (procenjuje se između 2 i 3 miliona).  On je utemeljivač Jermenske nacionalne muzičke škole. On se takođe smatra jednog od najranijih etnomuzikologa u svetu.
Ostao je rano siroče i odgajan je u jermenskom religijskom centru pri crkvi u kojoj su stolovali jermenski Katolikosi https://en.wikipedia.org/wiki/Etchmiadzin_Cathedral Ečmiadzinskoj katedrali. To je najstarija katedrala na svetu izgrađena na samom početku 4 veka. Tu postoji Gevorgianski čemaran ili seminar nazvan po Katolikosu Gevorgu IV koji je osnovao ovu teološku školu odnosno bogosloviju. Komitas se na kraju studija se zamonašio i postao vardapet (ako se ne varam arhimandrit kako bi se kod nas i Grka reklo). On je nakon toga upisao studije muzike na Humboltovom Univerzitetu u Berlinu. On je koristio zapadnu tehniku da bi izgradio nacionalnu tradiciju. On je prikupio i transkribovao oko 3000 komada jermenske narodne ili folklorne muzike. Više od polovine tog fonda se izgubilo i za sad je sačuvano oko 1200. Osim jermenskih pesama on je pokazivao veliko interesovanje za kurdsku narodnu muziku. 1904. je publikovao prvu kolekciju kurdskih narodnih pesama koja je ikada do tada objavljena.Njegov hor je predstavljao jermensku muziku i gostovao u mnogim evropskim gradovima. Između ostalih nagrada je dobio nagradu Kloda Debisia koji je bio jedan od najslavnijih kompozitora svog vremena.
Komitas se preselio u Istanbul kako bi izbegao nesporazume sa ultrakonzervativnim delom klera svoje crkve. Osim toga velika želja mu je bila da populariše jermensku narodnu muziku.Jermeni su ga jako cenili i voleli.
“ Godine 1915. godine počeo je pokolj Jermena u Turskoj. Do Hitlerovog vremena bio je to najveći pokolj u istoriji sveta, stradalo je milion i po Jermena. Turski vojnici popeli su Komitasa na scenu, sa koje je trebalo da ga gurnu. U poslednjem trenutku spasla ga je kćer sultana Istanbula, njegova učenica. Videvši ambis, poludeo je.
Imao je tada 45. Godina. Neko ga je odveo u Pariz. Nije znao da je u Parizu. Živeo je još 20 godina. Nikad nije progovorio. Proveo je 20 godina u bolnici za duševne bolesnike. Malo se kretao, ćutao i zurio. Pretpostavlja se da je video, jer oni koji su ga posećivali tvrde da se zagledao u lica.
Na pitanja nije odgovarao.
Pokušavali su razne stvari. Stavljali su ga za orgulje. Ustajao je i odlazio. Puštali su mu ploče. Pravio se da ne čuje. Neko mu je na kolena stavio narodni instrument tar. Oprezno ga je skinuo. Niko pouzdano ne zna da li je stvarno bio bolestan. Zbog čega je izabrao ćutanje ?
Možda se u tome sastojala njegova sloboda ?
Nije umro ali nije bio ni živ “
https://www.youtube.com/watch?v=XtPfE6mHA_s
https://www.youtube.com/watch?v=lAfZZyWUFZQ&list=PL41EA625F972FC539

http://www.komitas.am/eng/brief.htm
« Последња измена: 02-06-2016, 07:07:18 Lazar Rajcic »
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"

Ван мреже Gradimir Avramovic

  • O Tim
  • *****
  • Поруке: 5.538
  • Године: 53
  • Локација: Beograd
  • Пол: Мушкарац
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #288 послато: 02-06-2016, 22:09:05 »



    Neverovatna, potresna priča Lazo...a i u pravo vreme...

Ван мреже Lazar Rajcic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.518
  • Локација: Kalgari Alberta Kanada
  • Пол: Мушкарац
  • Član pčelarskog društva "Dunav" - Apatin
Одг: Vera kroz muziku.
« Одговор #289 послато: 09-06-2016, 05:26:17 »
Gradimire ovo je jedna velika emigrantska slikarska i arhitektonska škola na 4  različita kontinenta koja je verom i muzikom spojila toliko različitih naroda i država na  svetu

Hram Uspenja Presvete Bogorodice na praškom Olšanskom groblju
 


Crkvu je projektovao profesor V.A.Brandt uz pomoć studenata N.P.Paškovskog i barona S.G.Klodta
Gradnju crkve je pokrenulo Uspensko bratstvo uz veliku pomoć tadašnjeg čehoslovačkog Premijera Karela Kramara i njegove supruge Nadežde Nikolajevne rođene Hludove koja je bila ruskog porekla. Premijer Kramar je lično dao veliki prilog i povrh toga sakupio 4/5 ukupnih sredstava koja su uložena u njenu izgradnju. https://cs.wikipedia.org/wiki/Karel_Kram%C3%A1%C5%99 Protojerej Milivoje Crvčanin je ispred SPC i jugoslovenske države učastvovao u njenoj izgradnji i vršio je ulogu ravnatelja srpskog vojnog groblja. Temelje crkve je osvetio episkop Sergej Korolov 11. septembra 1924. godine.
Izgradnju crkve su vodili inžinjeri A.M. Mirkovič (А.М.Миркович), S.A.Veličkin (С.А.Величкин) i P.P. Nahodkin (П.П.Находкин). Jugoslovenski kralj ujedinitelj Aleksandar Karađorđević je podario pet velikih zvona i svedočanstvo o tome se nalazi u crkvenoj kripti.


 
Crkva je sa spoljnje strane ukrašena mozaicima Bogorodice sa Hristosom iznad ulaza u crkvu i Arhađela Mihajla.



       
Nacrte za mozaike je uradio čuveni ruski umetnik iz tog vremena Ivan Jakovljevič Bilibin (И.Я.Билибин) https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD  pod njegovim rukovodstvom u Parizu je mladi slikar K. M. Katkov (К.М.Катков)  naslikao 64 ikone za višespratni ikonostas. Bilibin je napravio skice za freske koje krase svod i zidove crkve po narudžbi američkog darodavca Č.Krejna (Ч.Крейна). Oslikavanja zidova je započeto u izuzetno teškim vremenima 1941. godine i trajalo je tokom celog drugog svetskog rata a završeno je 1946. godine.



 
Ispod crkve se nalazi kapela posvećena velikomučenici Sofiji u kojoj je sahranjen ktitor crkve Karel Kramar sa suprugom, mnogi poznati ruski emigranti, zemni ostaci srpskih vojnika i žena prote Milivoja Crvčanina - Živana. Na olšanskom groblju počivaju mnogi poznati i nepoznati emigranti koji su bili primorani da napuste svoju zemlju iz političkih razloga isto kao što je to slučaj sa jednim dobrim delom kanadskih Srba koji su napustili zemlju nakon II svetskog rata i tokom građanskog rata koji se odigravao na balkanskim prostorima tokom devedestih godina prošlog veka. Tu su grobovi čuvenog pisca Franca Kafke (1883-1924) na jevrejskom delu groblja gde postoji sinagoga i princa praškog proleća Jana Palaha (1948-1969) koji je položio svoj mladi život na oltar otadžbine za slobodu svog naroda.



Bilibin je između 1902. i 1904. putovao i boravio po predelima dalekog Istoka gde se susreo sa slikarskom tehnikom koju su koristili stari japanski majstori. Tu tehniku su preuzeli i koristili mnogi poznati evropski umetnici  kao recimo impresionisti Dega, Mane i Mone ili postimpresionisti Van Gog i Tuluz Lotrek https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%BE-%D0%B5

Usled naglog širenja Beograda nakon Prvog svetskog rata, javila se potreba za podizanjem hrama koji bi zadovoljio verske potrebe stanovnika Voždovačkog kraja, na području koje se u to vreme zvalo „Predgrađe Vojvode Stepe” današnje Pašino brdo. Pokretač ove zamisli je bio Živojin Radosavljević, učitelj u penziji i sekretar Odbora za izgradnju velikog hrama Svetog Save i za tu namenu je izabrana zgrada u ulici Gospodara Vučića br.89, koja je u to vreme bila letnjikovac vojvode Bojovića. Nakon što je kapela uređena, postavljen stari ikonostas iz crkve Svetog Save, nabavljeni bogoslužbeni sasudi, osvećena je 8. decembra 1935. godine. Osvećenje je izvršio episkop Vikentije (Vujić), i posvećena je Svetoj Trojici. Bila je neobično važna za duhovni život prestonice, jer je u to doba ovo bila jedina crkva na potezu hram Svetog Save - Grocka, i zadovoljavala je verske potrebe više od stotinu hiljada građanja.



Nov ikonostas, ukrašen biljnim i životinjskim ornamentima u duborezu, je crkvi Svete Trojice ustupio isti onaj protojerej Milivoje Crvčanin koji je proveo veliki deo svog života u predratnom Pragu. Osveštao ga je Njegova Svetost Patrijarh Srpski German 25. oktobra 1959. godine. Rađen je u Rezbarskoj školi u Ohridu po nacrtu ruskih umetnika Bilibina i Katkova iz Pariza. Ikone su raspoređene tako da se sa desne strane Carskih dveri nalaze ikone Hrista Spasitelja i Sv. Jovana, a sa leve strane ikona Presvete Bogorodice i arhiđakona Srefana. Na Carskim dverima su oslikane Blagovesti.
Svojevremeno je u radio emisiji ANTOLOGIJA SRPSKE MUZIKE, predstavljeno duhovno horsko stvaralaštvo Milivoja Crvčanina.
Ovaj sveštenik, kompozitor i dirigent, duhovnu muziku bliže upoznaje u Bogosloviji Sv. Save koju je završio 1914. godine. Kasnije je studirao muziku i estetiku u Pragu. Sve do 1941. godine Crvčanin je bio član jugoslovenskog diplomatskog predstavništva u Pragu, profesor srpske pravoslavne crkvene muzike na praškom Državnom konzervatorijumu, te kraljevski inspektor ratnog groblja u Čehoslovačkoj. Istovremeno služio je i dirigovao u sabornoj crkvi Sv. Kirila i Metodija u Pragu.
Kao izvrstan poznavalac srpskog narodnog crkvenog pojanja on se u svojim duhovnim kompozicijama povremeno oslanjao na tradicionalne melodije ali je češće težio ka individualnim rešenjima. U Kraljevu postoji hor koji nosi njegovo ime i neguje muziku koju je on komponovao.
https://www.youtube.com/watch?v=K49L7tvlcv4




 
 



 
Слава руске цркве Свете Тројице у Београду




https://www.youtube.com/watch?v=kPraBWz05AI

На празник Свете Тројице (Духовски понедељак) Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће свету Литургију са почетком у 8 часова у храму посвећеном Светој Тројици при Подворју Московске патријаршије у Београду.
Тога дана биће свечано уношење копије чудотворне иконе Достојно јест чији се оригинал чува у Саборном храму у Кареји - административном центру Свете Горе Атонске. Икона носи име по познатој црквеној химни посвећеној Матери Божјој, јер је, према предању, Арханђел Гаврило, ставши испред ове иконе, први пут отпевао ову песму која се данас свакодневно поје широм православне васељене, а сâм текст прстом записао у камену који се и данас чува у Цариграду. Копија ове иконе долази у српску престоницу са благословом Свештене Епистасије (Управе) Свете Горе, а добротом Балканско-светогорског друштва са седиштем у Софији.
У наставку свете Литургије одслужиће се  први акатист испред ове чудотворне иконе Матере Божје.
Овиме позивамо православне вернике да својим молитвеним присуством и поклоњењем, пред овом чудотворном иконом одамо дужно поштовање Њој  - Пресветој Матери Божјој - која нам је извор радости и утехе у свим животним околностима.
https://www.youtube.com/watch?v=7q3etswnbdk treća generacija ruskih sveštenika iz iste porodice u Beogradu - Vitalij Tarasjev čiji su deda i otac služili u istoj crkvi.
Ruska crkva Svete Trojce na Tašmajdanu (gde je zapravo spaljen Sveti Sava) i Uspenska crkva na praškom groblju su izgrađene u isto vreme.

Kiril Katkov (Кирилл Катков) se  rodio 9. jula 1905 u Moskvi. Njegov otac Mihail Mefodievič Katkov je bio profesor rimskog prava na moskovskom univerzitetu. Pet godina nakon Revolucije 1922. cela porodica Katkov emigrira iz novoformiranog Sovjetskog Saveza u Prag gde Kiril završava gimnaziju i upisuje se na Karlov Univerzitet. Po nagovoru Bilibina 1929. godine seli se u Pariz i sluša predavanja o vizantijskoj umetnosti na Sorboni. Osim što je u tom periodu oslikao ikone za prašku crkvu on pomaže Bilibinu da oslika dekor za čuvene ruske opere koje su se igrale u to vreme u Parizu. Sledi rad na pravoslvnoj crkvi u Urugvaju i katoličkim crkvama u Argentini. Sledi nova selidba 1965. godine iz Južne Amerike u Nju Jork gde radi na oslikavanju manastira Novo Diveevo u blizini Nju Jorka i pravoslavne ruske zagranične crkve u Montrealu. On je radio za akcionarsku kuću Sotbi gde se bavio retauracijom starih umetničkih dela. Kiril Mihajlovič Katkov je umro 27. Juna 1995. godine u Nju Jorku.   



 


http://s1170.photobucket.com/user/Lazarrajcic/media/unutrascaronnjost%20crkve%20San%20Telmo_zpsscqzlbzi.jpg.html
 


Kompozicija carskih dveri ikonostasa crkve Iglesia Ortodoxa Rusa - Arcangel San Miguel  i crkve Svete trojce na Pašinom Brdu je po mnogo čemu slična 


 
Kiril Katkov je svom svojom dušom i telom tokom celog života pripadao samoupravnoj zagraničnoj ruskoj crkvi koja je nastala 1921. godine u Sremskim Karlovcima isto kao i Sveti Jovan Šangajski rusko srpski emigrant i đak. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8
http://www.synod.com/synod/enghistory/enhis_rocorshukin.html
Eto tako se Božijom voljom spojiše Pašino brdo, Tašmajdan, Ohrid, Prag, Pariz, Buenos Aires, Nju Jork, Montreal, Šangaj, Kalgari.





Jindrihovice – stratište veće od Zejtinlika
Ovo mesto, dvadesetak kilometara od Karlovih Vara, moglo bi da bude ugroženo jer ističe period zaštite za vojnička groblja
 
Spomen-kosturnica žrtava austrougarskog logora Jindrihovice u Češkoj (Foto Wikipedia)
Dugo se verovalo da je Zejtinlik najveće srpsko vojno groblje izvan Srbije. Sumnju u to bude najnovija saznanja o žrtvama austrougarskog logora Jindrihovice, dvadesetak kilometara od Karlovih Vari, na obroncima planinskog masiva Hrušne gore (Rudne planine). U Prvom svetskom ratu ovo mesto se zvalo Hajnrisgrin i bilo je jedan od tri velika radna logora srednje Evrope u vreme Austrougarske. Poslednja saznanja kazuju da je tamo, među zarobljenicima nekoliko naroda, sahranjeno i 8.700 Srba. To je, beleže Vidoje Golubović, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, i Slavoljub Stojadinović Regrut, etnolog, više od solunskog groblja gde počiva 7.160 preminulih.
U mauzoleju u Jindrihovicama ne počivaju samo srpski vojnici i civili koji su bili zatočenici logora, već i naši sunarodnici ekshumirani širom Čehoslovačke 1926–1932. godine. O njima, navode Golubović i Stojadinović u naučnom radu, ne samo da nema zapisa u našoj istoriji, već kriptu u nekadašnjem Hajnrisgrinu, čija krovna konstrukcija prokišnjava, zajedno sa okolnim grobovima u fazi uništenja, čuvaju samo jedan naš sunarodnik koji živi u Karlovim Varima i Pravoslavna crkva u Pragu. A na sve to, ove godine ističe period u kojem je ovo groblje zaštićeno međunarodnim konvencijama, pa verovatno najvećem srpskom stratištu van matice preti opasnost da i samo strada ako nadležni državni organi ne pokrenu pred relevantnim institucijama inicijativu da se očuva to mesto sećanja.
Priča o mauzoleju vuče koren iz 1914, kada su u logor zatvarani Česi, Slovaci, Mađari i pripadnici drugih naroda koji su dezertirali iz austrougarske vojske na početku Prvog svetskog rata. Oni su bili prvi zarobljenici Jindrihovica. U naredne dve godine, kako se navodi u članku Golubovića i Stojadinovića „Jindrihovice (Hajnrisgrin) – austrougarski logor 1915–1918”, barake logora koji se prostirao na oko 20 hektara primile su više od 40.000 zarobljenika iz Srbije, Rusije i Ukrajine, uz nešto manje Italijana. Najbrojniji su bili srpski vojnici zarobljavani u povlačenju prema Albaniji i civili koji nisu mogli za njima.
– U Jindrihovicama nije bilo streljanja, ali je bilo iscrpljujućeg danonoćnog rada uz slabu ishranu. Zarobljenici su angažovani u kamenolomu i pogonima za proizvodnju artiljerijske municije, konzervi, vojničkih tanjira... Do pojedinih postrojenja išlo se peške 30 kilometara u jednom pravcu. Od iscrpljenosti i neuhranjenosti javljali su se pegavi tifus, dijareja i došlo je do masovnog umiranja. Logoraši su sahranjivani na istočnoj strani kompleksa, na dva hrišćanska groblja, jednom pored drugog: pravoslavnom za Srbe i Ruse i katoličkom za Italijane – pišu ova dvojica autora.
 
Pravoslavno groblje snimljeno tokom Prvog svetskog rata
Pokopi su najpre obavljani u pojedinačne rake sa drvenim krstovima i obredima. Od 1916, kada umire i do 40 logoraša dnevno, počinju sahrane u masovne grobnice. Po završetku rata, 1925. godine, prota Milivoje Crvčanin, sveštenočuvar Srpske parohije praške, pokreće inicijativu da se sakupe zemni ostaci umrlih Srba u logorima širom tadašnje Čehoslovačke. Vlada Kraljevine SHS prihvata ideju i uz pomoć čehoslovačkog predsednika Tomaša Masarika, čija je država poklonila zemljište, sprovedena je ekshumacija od 1926. do 1932. godine. Tela oko 7.100 Srba, zajedno sa ruskim žrtvama, pokopana su u nedovršenom rezervoaru koji su logoraši gradili i koji je preinačen u mauzolej u Jindrihovicama, zvanično otvoren 8. jula 1932.
A onda dolazi do preokreta: Dejan Ranđelović, jedina osoba koja i danas brine o mauzoleju – naš čovek koji živi i radi u Karlovim Varima – slučajno je otkrio još nešto...
– Obilazeći šumu oko nekadašnjeg logora, Ranđelović je naišao na masovne neekshumirane grobnice. Pored pojedinih su bili spomen-obelisci sa imenima srpskog porekla iz Čačka, Paraćina, Požarevca i drugih krajeva. O postojanju tih grobova naša ambasada i institucije Srbije nisu znali ništa. Uvidom u dokumentaciju u Pragu, utvrđeno je da 1.600 interniraca u zajedničkim grobnicama nije ekshumirano. Ta tela nisu preneta, jer mesta u kosturnici nije bilo – ističu Golubović i Stojadinović.
U njihovom radu dodaje se da prema Ženevskoj konvenciji vojnička groblja ne smeju da se diraju u periodu od sto godina. To vreme, upozoravaju, ističe ove godine, a već se priča da se neka češka firma zainteresovala da kupi ovo zemljište.
----------------------------------------------------------
Srpska crkva u logoru
Srpski zarobljenici u Jindrihovicama izgradili su za vreme rada logora i crkvu. Ona je razrušena, ali je locirano da se nalazila kod kapije logorskog groblja. To mesto danas je obeleženo improvizovanim gredicama.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jindrihovice-stratiste-vece-od-Zejtinlika.lt.html
http://punjenipaprikas.com/srpsko-vojni%C4%8Dko-groblje-jindrihovice
http://www.serbianorthodoxchurch.net/cgi-bin/getpage.cgi?action=getpage&page=music
http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=292.5;wap2
http://www.fmu.bg.ac.rs/fmu/stara_i_retka_knjiga.html
http://www.sv-djordje.org/delapopesmi.php?jezik=en
http://www.mrezakreativnihljudi.com/2013/12/novogodisnji-koncert-kraljevackog.html
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5_%D1%83_%D0%88%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0
50°46'53.40"  Ni Aljaska nije daleko od naše kuće
113°56'11.73"