Аутор Тема: NA DANAŠNJI DAN  (Прочитано 419364 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #20 послато: 11-06-2009, 07:28:02 »
   11 JIN                                                                                                               Umro je srpski istoričar Vasa Čubrilović, učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanada 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija.
1999. -    Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo je dovelike napetosti kada je ruski bataljon neočekivano prešao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava međunarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.
2000. -    Policija UN na Kosovu saopštila je da je tokom godinudana, koliko su međunarodne snage stacionirane na Kosovu, ubijeno više od 500 ljudi, među kojima najviše Srba.
2001. -    SR Jugoslavija je postala član Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu. Na skupštini banke izvršena je i podela akcija, zlata i deviznih sredstava bivše SFRJ koje su u toj banci bile pohranjene.
2001. -    U američkom federalnom zatvoru u Indijani pogubljen je Timoti Makvej. Makvej je osuđen na smrtnu kaznu zbog bombaškog napada na federalnu zgradu u Oklahoma sitiju u aprilu 1995, kada je poginulo 168 ljudi.
2003. -    U eksploziji bombe koju je aktivirao bombaš samoubica, naotvorenoj pijaci u centralnoj jerusalemskoj ulici Džafa, poginulo je 17, a povređeno 100 osoba. Odgovornost za taj napad preuzeo je teroristički pokret Hamas.
2004. -    Specijalna komisija vlade Republike Srpske priznala je daje u Srebrenici učinjen zločin nad hiljadama Muslimana 1995. godine.

•  1868. - U Topčideru u Beogradu, ubijen je knez Mihailo Obrenović (29. maj po starom kalendaru).
•  1903. - U konaku Starog dvora u Beogradu, ubijeni su kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Mašin (29. maj po starom kalendaru).

Majski prevrat je bio državni prevrat u kom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, kraljica Draga, čime se prekinula loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka. Nakon Majskog prevrata na čelo Srbije je došla dinastija Karađorđević. Prevrat je imao veliki uticaj na odnos Srbije i evropskih sila zato što su se Obrenovići politički oslanjali na Austro-Ugarsku, a Karađorđevići na Francusku.
Sam događaj, ubistvo kralja i kraljice, sprovela je organizacija „Crna ruka“ na čijem je čelu bio oficir Dragutin Dimitrijević Apis. To je bilo u noći između 28. maja i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru). Na isti taj dan je 35 godina ranije ubijen knez Mihailo Obrenović u Košutnjaku.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
???: NA DANA
« Одговор #21 послато: 12-06-2009, 09:50:08 »
12 JUN                                                                                                                                   
« Последња измена: 12-06-2009, 12:46:52 slobodanjevtic »

Ван мреже stojanovic predrag

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 5.813
  • Године: 72
  • Локација: Vlasotince
  • Пол: Мушкарац
???: NA DANA
« Одговор #22 послато: 12-06-2009, 12:49:22 »
Da dodam ne
Uzimaj med kao hranu da ga ne bi uzimao kao lek.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #23 послато: 12-06-2009, 13:09:55 »
Цитат
Цитат: stojanovic predrag  данас у 12:49:22
Da dodam nešto o Apisu. Njemu su se Karađorđevići odužili tako što su 1916 namontirali atentat na kralja Petra I Karađorđevića i u solunskom procesu ga osudili na smrt i streljali.

   Pozdrav Peca

P.S. Naravoučenije: U politici je čovek potrošna roba. 
   Peco brate uvek je tako i bilo a i biće u svakom vremenu sa svaku vlast, završiš posao završiš sa sobom. potpis Džo utovarna lopata

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #24 послато: 13-06-2009, 12:10:13 »
subota, 13. jun 2009,
 
Vremeplov (13. jun)
Najveći vojskovođa antičkog sveta, Aleksandar Makedonski umro je na današnji dan 323. godine p. n. e. Sa 33 godine života pokorio je grčke države, Malu Aziju, Siriju,
 
Na današnji dan, 323. godine p. n. e. umro je Aleksandar Veliki, najveći vojskovođa antičkog sveta. Bio je učenik atinskog filozofa Aristotela, kojeg je u prestonicu grčke države Makedonije, Pelu, doveo Aleksandrov otac kralj Filip. Na presto je došao u 20. godini, kad je 336. godine pre nove ere ubijen njegov otac. Dovršio je pokoravanje grčkih država i 334. godine pre Hrista poveo je sa 30.000 pešaka i 5.000 konjanika rat protiv Persije. Osvojio je Malu Aziju, Siriju, Egipat i Persiju i stigao do reke Ind. Za prestonicu carstva proglasio je Vavilon u kojem je po povratku iz Indije iznenada umro u 33. godini. Koristio je sadejstvo konjice i pešadije i prvi je u istoriji ratne veštine uveo sistematski rad štaba. Njegova vojnička genijalnost zasnivala se i na širokoj kulturi po čemu je bio superioran nad drugim vladarima tog vremena. Na svoje vojne pohode uvek je vodio i ekipu naučnika i istraživača raznih vrsta. Stoga nije bio samo osvajač već i nosilac širenja helenske kulture. Mit o njemu bio je bez premca u srednjovekovnoj Evropi, a u nekim delovima Centralne Azije on "vlada" i danas.
1456. - Sultan Mehmed 2. započeo opsadu Beograda
1811. - Rođen Visarion Grigorijevič Bjelinski, ruski književni kritičar (Sviborg, 13. 06. 1811 - Petrograd, 07. 06. 1848)
1865. - Rođen Vilijam Batler Jejts, irski književnik, nobelovac (Sadmonton, 13. 06. 1865 - Menton, 28. 01. 1949)
1871. - Svetozar Marković pokrenuo list  "Radenik"
1876. - Slikarka Katarina Ivanović izabrana za prvu ženu-akademika u Srbiji
1878. - Počeo Berlinski kongres 
1897. - Rođen Pavao Nurmi, finski atletičar-dugoprugaš, svetski  i olimpijski  rekorder(Abo,13. 06. 1897 - Helsinki, 02. 10. 1973)
1913. - Rođena Anita Mezetova, operska pevačica (Trst, 13. 06. 1913 - Beograd, 23. 03. 1980)
1914. - Rođen Vuko Pavićević, filozof i književnik (Rsojevići, 13. 06. 1914 - Beograd, 07. 10. 1978)
1921. - Rođen Marko Nikezić, političar i diplomata, ministar inostranih poslova SFRJ, predsednik CK SK Srbije (Beograd, 13. 06. 1921 - Beograd, 06. 01. 1991)
1923. - Osnovan Orkestar Beogradske filharmonije
1925. - Rođen Dušan Trbojević, pijanista i kompozitor (Maribor, 13. 06. 1925)
1933. - Rođen Jovan Kašić, lingvista, profesor Univerziteta u Novom Sadu (Veliki Grđevac 13. 06. 1933 - Beograd, 07. 02. 1987)
1943. - Poginuo Sava Kovačević, narodni heroj (Nudol, 25. 01.1905 - Sutjeska, 13. 06. 1943)
1950. - Rođen Radomir Mihailović - Točak, muzičar, gitarista i kompozitor, vođa grupe "Smak" (Čačak, 13. 06. 1950)
1966. - Rođen Nebojša Medojević, političar, izvršni direktor Grupe za promjene (Pljevlja, 13. 06. 1966)
1986. - Umro Beni Gudmen, američki džez - klarinetista i kompozitor (Čikago, 30. 05. 1909 - Njujork, 13. 06. 1986)
1990. - Prvi miting opozicije u Srbiji
1993. - Umro Gajo Petrović, filozof, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu (Karlovac, 12. 03. 1927 - Zagreb, 13. 06. 1993)
1993. - Kim Kempbel postala prva žena - premijer u istoriji Kanade
1997. - Umro Bulat Okudžava, ruski književnik (Moskva, 09. 05.1924 - Pariz, 13. 06. 1997)
2004. - Umro Stevan Dedijer, fizičar i novinar (Sarajevo, 1911 - Dubrovnik, 13. 06. 2004)
2005. - Umro Alvaro  Kunjal, portugalski političar, generalni sekretar KP Portugalije (Koimbra, 10. 11.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #25 послато: 14-06-2009, 11:48:12 »
Vremeplov (14. jun)
Na današnji dan 1928. godine rođen Ernesto Če Gevara, kubanski revolucionar. Petrovske poklade.
 
Na današnji dan 1928. godine rođen je argentinski revolucionar Ernesto "Če" Gevara, koji je postao simbol revolucionarnih težnji u Latinskoj Americi, ali i širom sveta. Diplomirao je medicinu u Buenos Ajresu 1953, potom otišao u Gvatemalu, pa u Meksiko, gde je upoznao Fidela Kastra, s čijom ekspedicijom se 1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede revolucije 1959. postao je 1961. ministar privrede, a Kubu je napustio 1965. u nameri da u Boliviji - gde je ubijen 1967. podigne ustanak, što nije uspeo. Dela: "Uspomene na kubansku revoluciju", "Dnevnik iz Bolivije".
1777. - Kongres usvojio simbole na zastavi SAD
1890. - Rođen Ljubo Babić, slikar, kritičar i istoričar umetnosti
(Jastrebarsko, 14. 06. 1890 - Zagreb, 04. 05. 1974)
1904. - Umro Jovan Jovanović - Zmaj, književnik i lekar
(Novi Sad, 06. 12. 1833 - Sremska Kamenica, 14. 06. 1904)
1907. - Žene u Norveškoj stekle pravo glasa
1917. - Streljani pukovnik Dragutin Dimitrijević - Apis i majori Ljubomir Vulović i Rade Malobabić, pripadnici organizacije "Crna ruka"
1930. - Rođen Predrag Palavestra, književnik, akademik
(Sarajevo, 14. 06. 1930)
1930. - Rođen Bora Kostić, fudbaler, reprezentativac
(Obrenovac, 14. 06. 1930)
1935. - Rođen Dragiša Vitošević, književnik i književni kritičar
(Bare, 14. 06. 1935 - Kutina, 04. 08. 1987)
1940. - Nemci zauzeli Pariz u Drugom svetskom ratu
1943. - Poginuo Veselin Masleša, publicista,novinar i prevodilac, narodni  heroj
(Banja Luka, 20. 04. 1906 - Sutjeska, 14. 06. 1943)
1947. - Rođen Ljubiša Pavković, harmonikaš, umetnički rukovodilac Narodnog orkestra RTB-a Beograd, 14. 06. 1947)
1954. - Otvoren Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu
1962. - U Parizu osnovana Evropska organizacija za kosmička istraživanja
1996. - Umro Oliver Tihi (Boris Đukić), slikar
(Bosansko Grahovo, 13. 04. 1943 - Verona, 14. 06. 1996)
2006. - Umro Radomir Kovačević, džudista
(Drvar, 20. 03. 1954 - Beograd, 14. 06. 2006)
2007. - Umro Kurt Valdhajm,austrijski političar i državnik, predsednik Austrije, generalni sekretar UN
(Sent Andra Vordern , 21. 12. 1918 - Beč, 14. 06. 2007)


2008. - Umro Dimitrije Manolev, likovni umetnik- fotograf, član ULUPUDS-a
(1936 - Beograd, 14. 06.  2008)
 


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #26 послато: 15-06-2009, 08:50:14 »
Vremeplov (15. jun)
Na današnji dan rođen Đorđe Vajfert, Vladislav Ribnikar. Petar I Karađorđević izabran za kralja Srbije.
 
Na današnji dan 1850. godine rođen Đorđe Vajfert, industrijalac i filantrop, guverner Narodne banke Srbije i Kraljevine SHS.  Vajfert je osnovnu školu i realku završio u Pančevu, gimnaziju u Pešti, a u Vijenstefanu kod Minhena Gospodarsko - pivarsku akademiju. Po završetku školovanja nastavio je porodičnu pivarsku tradiciju. Godine 1873, otvorio je na padinama Topčiderskog brda veliku i modernu pivaru. Pošto strancima, a Vajfert je bio Nemac, nije bilo dozvoljeno da imaju nepokretnosti, istupio je iz austrougarskog podanstva i primio srpsko državljanstvo. Pančevačku pivaru nastavio je da vodi njegov otac Ignjat. Vajfert je finansirao istraživanja rudnog blaga u Srbiji, u Kostolcu, borskim rudnicima, kao i rudniku žive na Avali. Bio je veliki kolekcionar. Bio je i veliki dobrotvor. Poklonio je zemljište na kome se danas nalazi bolnica "Dr Dragiša Mišović", a pomogao je i njenu gradnju. Osnivač je Fonda za brigu o ratnim invalidima, a sam je učestvovao u srpsko - turskim ratovima. Kao istaknuti industrijalac i finansijer, izabran je 1890. godine za guvernera Narodne banke Kraljevine Srbije. U novoj državi Kraljevini SHS ponovo je guverner od 1920 - 1926. godine. Jedan je od osnivača Beogradske zadruge i prvi predsednik Industrijske komore. Umro je 1937. godine u Pančevu i sahranjen u katoličkoj crkvi Svete Ane, koju je za života podigao. Proglašen je za počasnog građanina Pančeva, a njegov lik krasi našu novčanicu od hiljadu dinara.
Petar I Karađorđević izabran je za kralja Srbije 15. juna 1903. godine. Karađorđev unuk, Petar Karađorđević, školovao se u Beogradu, Ženevi i Parizu. Završio je najviše francuske vojne škole u Sen Siru i Mecu. Kao učesnik u Francusko - pruskom ratu odlikovan je najvišim francuskim ordenom "Legije časti". U Parizu mu je, 1936. godine, podignut spomenik, a takođe i jedna avenija, koja se uliva u Jelisejska polja nosi njegovo ime. Pod imenom Petar Mrkonjić, komandovao je ustaničkim odredom u Bosansko - hercegovačkom ustanku protiv Turaka, 1875. godine. Posle "Majskog prevrata" i ubistva Aleksandra Obrenovića, Narodna skupština ga je izabrala za kralja Srbije, 15. juna 1903. godine. Krunisan je u Sabornoj crkvi u Beogradu, a miropomazan u manastiru Žiča, po ugledu na Nemanjiće. Vladavina Petra I Karađorđevića bila je obeležena razvitkom građanskog parlamentarizma, brzim privrednim i kulturnim napredovanjem Srbije i spoljnopolitičkom orijentacijom ka saradnji sa Francuskom, Velikom Britanijom i Rusijom. Bio je vrhovni komandant srpske vojske u dva Balkanska rata, kojima je Srbija uvećala svoje teritorije, a kralj Petar je ovenčan titulom "Oslobodilac". Pod pritiskom oficirskih krugova iz "Crne ruke" preneo je vršenje kraljevske vlasti na prestolonaslednika Aleksandra, 1914. godine. Za vreme Prvog svetskog rata odlazio je na prve linije fronta, a sa svojom vojskom i narodom povlačio se preko Albanije na Krf. U Beograd se vratio 1919. godine i, iako još nominalno kralj, nije imao uticaja na vođenje državnih poslova. Umro je u svom vojničkom krevetu u vili na Senjaku 1921. godine, a sahranjen je u Crkvi na Oplencu, koju je podigao 1912. godine. "Čika Pera", kako ga je njegov narod zvao, bio je jedan od najpopularnijih srpskih vladara, upamćen po rodoljublju, hrabrosti, humanosti i, za jednog kralja, neuobičajeno skromnom načinu života. Petar Karađorđević bavio se i prevođenjem. Preveo je na srpski delo "O slobodi", engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.
- Rođen Georg Jozef Vogler, nemački kompozitor
(Vircburg, 15. 06. 1749 - Darmštat, 06. 05. 1814)
- Rođen Edvard Grig, norveški kompozitor, pijanista i dirigent
(Bergen, 15. 06. 1843 - Bergen, 04. 09. 1907)
- U Beogradu osnovano prvo đačko udruženje u Srbiji - "Družina mladeži Serbske"
- Sukob srpske policije sa turskim vojnicima kod Čukur - česme, u spomen na ovaj događaj, koji se zbio na praznik Trojice, ustanovljen je Dan policije Srbije
- Umro Lazar Arsenijević Batalaka, istoriograf, ministar prosvete i pravde Srbije
(Bukovik, 1793 - 15. 06. 1869)
- Rođena Zona Zamfirova (Jevrosima Kijametović-Grbić), junakinja istoimenog romana Stevana Sremca
(Priština, 15. 06. 1874 - Beograd, 22. 11. 1952)
- Rođen Vladislav Ribnikar, arhitekta, političar i novinar, prvi direktor "Politike" i agencije TANJUG
(Beograd, 15. 06. 1900 - Beograd, 01. 12. 1955)
- Rođen Stanislav-Staša Beložanski, slikar i scenograf
- Osnovana kompanija" Ford" u Detroitu
- Počela Druga haška mirovna konferencija (trajala do 18. 10. 1907)
- Rođen Hugo Prat, strip- crtač
(Rimini, 15. 06. 1927 - Lozana, 20. 08. 1995)
- Završena bitka na Sutjesci u Drugom svetskom ratu
- Izašao prvi broj lista ""Ruske slovo" na rusinskom jeziku
- Rođen Slavoljub Muslin, fudbaler i trener
(Kragujevac, 15. 06. 1953)
- Održani prvi slobodni parlamentarni izbori u Španiji posle 41 godine Frankove diktature
- Umro Janko Brašić, slikar - naivac
(Oparić, 09. 01. 1906 - Oparić, 15. 06. 1994)
- Umro Manos Hadžidakis, grčki kompozitor, dobitnik "Oskar"-a
(Ksanti, 23. 10. 1925 - Atina, 15. 06. 1994)
- Umro ser Ficroj Meklejn, britanski diplomata, šef britanske misije pri Vrhovnom štabu NOVJ
(Kairo, 1911 - Škotska, 15. 06. 1996)
- Umrla Ela Ficdžerald, američka džez - pevačica
(Njuport, 25. 04. 1918 - Los Anđeles, 15. 06. 1996)
- Umro Dragan Gajer, novinar "Ilustrovane politike"
(Novi Sad, 1940 - Beograd, 15. 06. 1999)
- Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Kranju
- Umrla Nada Matijević, sekretar Zabavno-humorističkog programa Radio Beograda
(Ljig, 12. 12. 1946 - Beograd, 15. 06. 2004)
- Umro Karlo Marija Đulini, italijanski dirigent
(Barleta, 09. 05. 1914 - Breša, 15. 06. 2005)
- Umro prim.dr Aleksandar Bajec, hirurg, direktor Kliničko- bolničkog centra "Dr Dragiša
Mišović" u Beogradu
(26. 12. 1951 - Beograd, 15. 06. 2006)
- Umro Marko Kovačević, dramaturg, profesor i prodekan Akademije scenskih umetnosti u
Sarajevu
(Vrbas, 1954 - Vrbas, 15. 06. 2008)
- Umro Sten Vinston, američki filmski autor, majstor specijalnih efekata, dobitnik "Oskar"-a
(Ričmond, 07. 04. 1946 - Malibu, 15. 06. 2008)


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #27 послато: 16-06-2009, 11:03:44 »
utorak, 16. jun 2009, 07:50 -> 07:54
Vremeplov (16.jun)
Valentina Terješkova na današnji dan 1963. godine postala prva žena koja je poletela u kosmos. Istaknuti srpski kompozitor, muzikolog, dirigent i pedagog Miloje Milojević umro je 16. juna 1946. godine.
 
 
Na današnji dan 1946. godine Umro je Miloje Milojević, kompozitor, muzikolog, dirigent i pedagog. Prva znanja u oblasti muzike Milojević je stekao kao đak Isidora Bajića, u Srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. U Beogradu je, uporedo sa studijama na Filozofskom fakultetu, pohađao Srpsku muzičku školu, a zatim je nastavio studije na Minhenskoj muzičkoj akademiji. Doktorat muzikologije položio je na Karlovom univerzitetu u Pragu sa disertacijom "Smetanin harmonski stil" i postao prvi doktor muzikologije u Srbiji. Predavao je istoriju muzike na Filozofskom fakultetu i kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Milojević se bavio muzičkim pisanjem, kritikom, horskim i simfonijskim dirigovanjem. Pretežno orijentisan na kamernu muziku i manje muzičke oblike, izrazit liričar sklon raznovrsnim stilovima, stvorio je niz solo - pesama, simfonijskih poema i klavirskih dela. Kao muzički pisac spada u red naših najboljih muzičkih esejista i začetnika muzikologije u Srbiji.
1824. - Otvorena prva pijaca u Srbiji, na prostoru današnjeg Studentskog parka u Beogradu
1842. - Rođen Milorad Popović - Šapčanin, književnik, upravnik  Narodnog  pozorišta u Beogradu (Šabac, 16. 06. 1842 - Beograd, 14. 02. 1895)
1876. - U Veneciji sklopljen Ugovor o ratnom savezu između Srbije i Crne Gore
1890. - Rođen Stanlio - Sten Laurel (Artur Stenli Džeferson), engleski filmski glumac (Ulverston, 16. 06. 1890 - Santa Monika, 23. 02. 1965)
1930. - Umro Ljubomir Stojanović, filolog, političar i državnik, sekretar  Srpske kraljevske akademije (Užice, 06. 08. 1860 - Prag, 16. 06. 1930)
1931. - Rođen Pavle Minčić, pozorišni, filmski i TV glumac (Beograd, 16. 06. 1931)
1944. - Sklopljen Sporazum Tito - Šubašić na Visu
1958. - Ubijen Imre Nađ, mađarski političar i državnik, premijer  Mađarske (Kapošvar, 06. 06. 1896 - Budimpešta, 16. 06. 1958)
1963. - Prva žena poletela u kosmos - Valentina Terješkova kosmičkim  brodom "Vastok 6" obletela Zemlju 48 puta
1966. - Osnovan Kajakaški savez Jugoslavije
1966. - Rođen Jan Železni, češki  atletičar (Malada Boleslav, 16. 06. 1966)
1973. - Umro Aleksandar Marinković - Šilja, operski pevač (Novi Sad,15. 12. 1910 - Cavtat, 16. 06. 1973)
1997. - Umro Zoran Polič, političar i državnik, predsednik  Jugoslovenskog  crvenog krsta
(Lenart, 20. 10. 1912 - Ljubljana, 16. 06. 1997)
1997. - Umro Stjepan Zaninović, filmski reditelj i scenarista (Herceg Novi, 04. 03. 1926  - Beograd, 16. 06. 1997)
2001. - Umro Sava Vuković, episkop šumadijski (Senta, 13. 04. 1930 - Beograd, 16. 06. 2001)
2001. - Umro Milivoje - Miša Sredojević, producent RTS-a (Ljig, 26. 11. 1946 - Ljig, 16. 06. 2001)
2008. - Umro prof. dr Miroslav Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu,  akademik, predsednik VANU (Brusnik, 03. 12. 1919 - Novi Sad, 16. 06. 2008)
2008. - Umro Nedeljko Ivanković Skale, odbojkaš, reprezentativac (1951 - Novi Sad, 16. 06. 2008)



Ван мреже Никола Петковић

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 761
  • Локација: Čačak
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #28 послато: 17-06-2009, 01:09:09 »
Postovni Slobo,
Kamo srece da imamo ovakvih ,  slicnih tema, na Forumu. Necu da kazem da druge nisu interesantne, ali ima i dosta gluposti. Uglavnom, jedni te isti guslaju, ali niko ih ne opominje, niti "bonuje". Izgleda da cu ja, jednog dana, puci. Uveren sam da cu izazvati, svakojake napade, a niko me nece braniti. Uostalom, vreme je da se pozdravim, a ne da mucim sebe.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #29 послато: 17-06-2009, 08:25:13 »
Цитат
Цитат: Nikola Petkovic  данас у 01:09:09
Postovni Slobo,
Kamo srece da imamo ovakvih ,  slicnih tema, na Forumu. Necu da kazem da druge nisu interesantne, ali ima i dosta gluposti. Uglavnom, jedni te isti guslaju, ali niko ih ne opominje, niti "bonuje". Izgleda da cu ja, jednog dana, puci. Uveren sam da cu izazvati, svakojake napade, a niko me nece braniti. Uostalom, vreme je da se pozdravim, a ne da mucim sebe.   
Dragi kolega Nikola napisaću vam svoj stav i svoje mišljenje ali sam sade u poslu tako da će to najkasnije biti urađeno do sutra. Nemojte zameriti primite moj srdačan pozdrav Trebamo biti mirni,tihi, puni ljubavi,dobrote. Ako ljudi misle o nama svašta, ako nas grde,ako nas psuju,mi treba da ih blagosivljamo obema rukama i svako dobro da im poželimo.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #30 послато: 17-06-2009, 08:49:32 »
sreda, 17. jun 2009, 07:30 -> 08:11
Vremeplov (17. jun)
Na današnji dan osnovano prvo Srpsko društvo za civilni saobraćaj "Aeroput", rođen Stravinski, Franklin otkrio gromobran.
 
 
Prvo Srpsko društvo za civilni saobraćaj "Aeroput"-  preteča JAT-a osnovano je 17. juna 1927. godine. Srpski civilni avio-prevoznik otvorio je svoju prvu liniju  15. februara 1928, samo nekoliko meseci nakon osnivanja. Let od Beograda do Zagreba obavljen je avionom "Potez - 29" sa 5 putničkih sedišta uz brzinu od 175 km na sat. Prvi putnici bili su novinari. Civilni vazdušni saobraćaj u našoj zemlji obnovljen je posle II svetskog rata, zahvaljujući angažovanju Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Nastavljajući tradiciju "Aeroputa" osnovano je preduzeće "Jugoslovenski aerotransport", koji je svoju prvu liniju otvorio 1. aprila 1947. godine.
Na današnji dan 1882. godine rođen ruski kompozitor Igor Fjodorovič Stravinski.  Stravinski jedan je od najuniverzalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka. Odlikuje ga velika raznovrsnost muzičkog izraza i stila. U prvoj fazi svog stvaralaštva nadahnut je ruskom narodnom muzikom, u drugoj ekspresionizmom, s povremenim oslanjanjem na džez, u trećoj je okrenut neoklasičnom stilu, a zatim primenjuje principe dodekafonije. Od 1910. je živeo u Francuskoj, a od 1937, do smrti u SAD. Najpoznatija njegova dela su baleti "Žar- ptica" i  "Petruška" i  opera - oratorijum  "Kralj Edip".

1752. - Američki fizičar Bendžamin Franklin  otkrio gromobran
1862. - Turci bombardovali  Beograd
1925. - Usvojen Ženevski protokol o zabrani upotrebe bojnih otrova i  bioloških sredstava u ratnim operacijama
1929. - Rođen Tigran Vartanovič Petrosjan, jermenski šahista, svetski prvak
(Tbilisi, 17. 06. 1929 - Moskva, 14. 08. 1984)
1950. - Štampan prvi broj lista "Međunarodna politika"
1975. - Rođen Milan Gurović, košarkaš
(Novi Sad, 17. 06. 1975)
1998. - Umro Ratko Đurović, filmski scenarista i istoričar kulture,  profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
(Nikšić, 25. 11. 1914 - Beograd, 17. 06. 1998)
2004. - Umrla Zorica Bulja, novinar i urednik Radio Jugoslavije
(Zrenjanin, 14. 04. 1935 - Beograd, 17. 06. 2004)


Ван мреже Никола Петковић

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 761
  • Локација: Čačak
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #31 послато: 17-06-2009, 15:34:17 »
Malo ste me smirili g. Slobo. Nadam se da to nece prekratko da traje.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #32 послато: 17-06-2009, 16:04:26 »

Цитат
  Одг: NA DANAŠNJI DAN
Цитат: Nikola Petkovic  данас у 01:09:09
Postovni Slobo,
Kamo srece da imamo ovakvih ,  slicnih tema, na Forumu. Necu da kazem da druge nisu interesantne, ali ima i dosta gluposti. Uglavnom, jedni te isti guslaju, ali niko ih ne opominje, niti "bonuje". Izgleda da cu ja, jednog dana, puci. Uveren sam da cu izazvati, svakojake napade, a niko me nece braniti. Uostalom, vreme je da se pozdravim, a ne da mucim sebe.   
Obraćanje>  Nikoli Petkoviću Pčelaru iz Čačka Kolega Nikola ti si postao član foruma30 11 2008 u14,57,13sek od tada imate napisano121 poruku. Posle predstavljanja počeli ste da pišete u vezi statuta I pčelarskih udruženja sasvim normalno poznajete materiju. Prvi odgovor dobijate od Ljubomira Maksimovića o osnivanju prvog srpskog pčelarskog društva septembar 1900 u Beogradu. (nije Beograd moj komentar) Tada pišete pohvale SPOSU komentari sa kolegom Brajkovićem tada su komentari o dobijanju diplome2007 zaslužni pčelar vi izjavljujete da ima I boljih, za pohvalu, Nigde od nikog do sada uvreda a ni vi prema nikome.Dolazi do izložbe u Kragujevcu vi imate sumnju na organizaciju. Tu dolazite sa Rusmirom malo do razilaženja mišljenja I to je normalno.Pohvaljujete Marjanović Slobodana Dolazite za predsednika PD Matica iz Čačka 06 05 poželeli ste Slobi Marjanoviću svako dobro rečima I ja krećem tvojim putem.Ali nedaj vraže tu se putevi razilaze on desno vi levo I počinje peckanje obostrano kao dečica. Tada kažete nije strašno što se Pepi okliznuo to mu se događa I na forumu, a po meni ni to nije uvreda. Tada upućujete izvinjenje malom Igoru Nenadu Radisavu jer je pitanje bilo sa dosta ironije. Oni vama isto Nigde neumesnosti nigde uvrede. Na koga se ko ljuti I zašto ja ne shvati a pročita 121poruku. Moje privatno mišljenje svako ima prava da piše ali bez vređanja ja Nikola ne idim niti učestvujem na dosta tema kao prvo zbog mog neznanja a kao drugo što ima par pisara koji pišu samo da je kontra, mene to ne pogađa.Nikola moj je predlog treba ju  svi praštati bolje je praštati nego ispaštati .Zašto otići sa foruma zar nije lakše jedan drugome oprostiti ikrenuti kao ljudi ili ili ili Pa ljudi zar nije hrišćanski praštati. Niste se vređali ali pročitajte ovo Misao  kaze:"..da deca dosezu do fakata, obicni ljudi do zakona, mudri do istine.
fakt se izmeri, zakon se opise, istina se niti meri niti opisuje.
ko je u istini, istinu oseca ali je ne može preneti onima koji stoje van istine u krugu fakata i zakona
fakti i zakoni sakrivaju i ogranicavaju istinu i ne dozvoljavaju da se ona govori drugacije nego samo kroiz njih...zato se mudri i spustaju na nivo dece i pucaju kada govore istinu..."


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #33 послато: 17-06-2009, 16:13:12 »
PRVI SRPSKI PČELARSKI ZBOR                                                                                                        Nije u vezi ove teme ali dugujem odgovor na predhodnu temu                                 Sazivači prvog srpskog pčelarskog zbora su: iguman Metodije, starešina manastira Vitovnice; Jovan P. Jovanović, učitelj; Milosav Bogdanović, trgovac; Ljuba F. Popović, sveštenik; Todor Naumović, trgovac; Marinko Petrović, učitelj; Sava Ilić, trgovac; Milan Jevremović, trgovac; Anta Ristić, kafedžija; Mijajlo Jovanović, težak; Gligorije Petrović, učitelj i Steva Mijailović, terzija.
Prvi pčelarski zbor je održan 7. avgusta 1897. godine u 10 časova, u prisustvu više od 60 pčelara i prijatelja pčelarstva, u osnovnoj školi u Jagodini. Zbor je otvorio iguman Metodije, u prisustvu izaslanika Ministra narodne privrede Milovana Marinkovića. Na zboru je jednoglasno doneta odluka "da se za unapređenje pčelarstva u nas obrazuje naročito društvo pod imenom Srpskog Pčelarskog Društva koje da isključivo radi na unapređenju ove privredne grane u Srbiji i u srpstvu". Izabran je privremeni odbor za izradu pravila i uređenje društva, u koji su ušli Aleksa M. Živanović, sekretar Ministarstva narodne privrede, iguman Metodije, Dragutin Dimitrijević, Jovan P. Jovanović, Milovan Marinković i Steva Veljanović.
Privremeni odbor je izradio pravila za obrazovanje Srpskog pčelarskog društva i sazvao drugi zbor pčelara u Kraljevini Srbiji, za pretres pravila i radi obrazovanja Srpskog pčelarskog društva. Zbor je održan 31. oktobra 1897. godine (po Julijanskom kalendaru) u domu Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu u prisustvu preko 160 pčelara i prijatelja pčelarstva. Zbor je otvorio predsednik privremenog odbora Aleksa M. Živanović. Po konstituisanju zbora, pročitana su i usvojena pravila Društva. Pošto predsednik zbora izjavi da je Srpsko pčelarsko društvo formirano, obavljen je upis članova i izbor uprave. Za predsednika upravnog odbora izabran je Aleksa M. Živanović, sekretar Ministarstva narodne privrede, za potpredsednika Franc Tobolar, industrijalac, a za blagajnika Steva Veljanović, telegrafista. Za članove upravnog odbora Ilarion Vesić, arhimandrit, Kosta Glavinić, profesor Velike škole, Triša Đorđević, trgovac, Velimir Stefanović, pukovnik u penziji i Josif Kovačević, profesor. Za predsednika nadzornog odbora Milan R. Antić, načelnik Ministarstva narodne privrede u penziji, a za članove Svetozar Milojević, načelnik Ministarstva finansija i Milan Arsenijević, trgovac.
I ovde treba naglasiti da Srpsko pčelarsko društvo iako je u svom naslovu nosilo nacionalno opredeljenje nikada nije nosilo bilo kakve nacionalističke podele. U njemu, kao i danas u SPOS-u, pčelari se nisu delili po nacionalnosti, već su se okupljali s iskrenim pčelarskim osećanjima, dobrim međunacionalnim i međuljudskim odnosima i zajedničkim interesima.
Na prvoj sednici Uprave Srpskog pčelarskog društva, 26. novembra 1897. godine, shodno odluci drugog pčelarskog zbora, odlučeno je da društveni list "Pčelar" počne izlaziti 1. januara 1898. godine, a da urednik bude Aleksa M. Živanović.
Srpsko pčelarsko društvo je radilo preko poverenika. Tako je u 1898. godini bilo formirano 14 povereništava po okruzima sa 26 poverenika,
:

Ван мреже Никола Петковић

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 761
  • Локација: Čačak
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #34 послато: 18-06-2009, 10:11:02 »
Sve Vas g. Slobo razumum. Dosta ste mi poklonili paznje. Ipak, covek ne moze da pobegne od svoje prirode. Saveti su dobri, ali se ne mogu uvek upotrebiti.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #35 послато: 18-06-2009, 10:48:46 »
četvrtak, 18. jun 2009, 08:00 -> 22:52
Vremeplov (18. jun)
Na današnji dan 1839. godine osnovana Prva beogradska gimnazija. Pušten u saobraćaj prvi električni tramvaj u Beogradu. Donet Ustav Evropske unije.
 
Na današnji dan 1839. godine osnovana je Prva beogradska gimnazija, najstarija srednja škola koja postoji u kontinuitetu u prestonici Srbije. Najpre je imala dva razreda, tri godine docnije pet, a profesori su bili, prvih decenija, po pravilu, Srbi iz Vojvodine. Kroz nju je prošla plejada istaknutih ličnosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, uključujući Stojana Novakovića, Milana Milićevića, Slobodana Jovanovića, Petra Kočića, Branu Petronijevića, Veselina Čajkanovića, Aleksandra Belića, Milovana Glišića, Jovana Skerlića, Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića Alasa, Lazu Lazarevića, Stevana Sremca, Mokranjca, Kornelija Stankovića, kralja Petra I Karađorđevića, Živojina Mišića, Stepu Stepanovića, Gavrila Principa, Milana Stojadinovića, Aleksandra Deroka, Momčila Nastasijevića, Mošu Pijade, Svetozara Gligorića.
1536. - U Engleskoj izdata prva polisa životnog osiguranja
1815. - Završena bitka kod Vaterloa
)
1894. - Pušten u saobraćaj prvi električni tramvaj u Beogradu
1932. - Rođen Angel Šurev, dirigent (Titov Veles, 18. 06. 1932)
1936. - Umro Maksim Gorki (Aleksej Maksimovič Pješkov), ruski  književnik (Njižnji Novgorod - Gorki, 28. 03. 1868 - Gorki, 18. 06. 1936)
Maksim Gorki  jedan je od utemeljivača socijalističkog realizma u sovjetskoj književnosti. Strasno je zastupao ideju o uticaju književnosti na stvaranje humanijih odnosa među ljudima. U teatru je video najsnažniji medijum za neposredno opštenje sa publikom. Junaci njegovih drama najčešće se bore protiv malograđanskog mira i lažnog morala. Najpoznatija njegova dela su: autobiografska trilogija "Detinjstvo", "Među ljudima" i "Moji univerziteti", romani "Delo Artamonovih" i "Život Klima Samgina", kao i drame: "Na dnu", "Vasja Železnova", "Jegor Buličov" i  "Malograđani".
1937. - Sovjetski piloti Valerij Čkalov, Georgije Bajdukov i Anton  Beljakov avionom ANT- 25 obavili prvi transpolarni let od  Moskve preko  Severnog pola do Vankuvera
1942. - Rođen Pol Makartni, britanski muzičar, član grupe "Bitlsi"
 (Liverpul, 18. 06. 1942)
1947. - Rođena Vesna Pećanac, pozorišna, filmska i TV glumica
(Ljubljana, 18. 06. 1947)
1954. - Umro Risto Ratković, književnik i književni kritičar
(Bijelo Polje, 03. 09. 1903 - Beograd, 18. 06. 1954)
1974. - Umro Aleksandar  Acković, novinar, glavni i odgovorni urednik Trećeg  programa  Radio Beograda (Zaječar, 17. 12. 1922 - Beograd, 18. 06. 1974)
1974. - Umro Georgij Konstantinovič Žukov, sovjetski maršal i vojskovođa
(Strelovka, 01. 12. 1896 - Moskva, 18. 06. 1974)
1978. - Rođena Snežana Perić, karatistkinja, najmlađi svetski šampion u  istoriji karatea (Zrenjanin, 18. 06. 1978)
1979. - U Beču potpisan "SALT 2", sporazum SAD i SSSR o ograničavanju strategijskog naoružanja
1991. - Umro Milorad Dobrić, karikaturista (Beograd, 18. 08. 1924 -      18. 06. 1991)
1994. - Umro Branko Petranović, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu (Cetinje, 31. 10. 1927 - Beograd, 18. 06. 1994)
1994. - Umro Branislav D. Janković, imunolog, prvi doktor medicinskih  nauka u istoriji Medicinskog fakulteta u Beogradu (22. 02. 1920 - Beograd, 18. 06. 1994)
2001. - Umro Davorin Popović, pevač grupe "Indeksi"
(Sarajevo,   1945 - Sarajevo, 18. 06. 2001)
)
2002. - Umro Vili Devenport, američki atletičar, svetski i olimpijski  šampion (Alabama, 08. 06. 1943 - Čikago,18. 06. 2002)
2004. - Donet Ustav Evropske unije
2007. - Umro Jovan Arežina, novinar i urednik Drugog programa Radio Beograda,  v.d. direktora Radio Beograda, direktor RTV Studio B, pomoćnik direktora Radio Beograd (Sarajevo, 20. 10. 1949 - Beograd, 18. 06. 2007)
2007. - Umrla Vilma Esmin, kubanski političar i revolucionar, predsednik Federacije kubanskih žena,  supruga Raula Kastra.  (Santjago, 07. 04. 1930 - Havana, 18. 06. 2007)
2008. - Umro Žan Delanoa, francuski filmski reditelj
(Noasi l Sek, 12. 01. 1908 -  Ženvil, 18. 06. 2008)
 


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #36 послато: 18-06-2009, 22:28:47 »
Izvinjavam se kolegi LJubomiru Maksimoviću  zbog izvršene ispravke koju sam uradio u vezi prve državne pčelarske izložbe koja je održana pročitajte A ja sam permutovao sa prvim pčelarskim društvom Još jednom izvini prijatelju na mojoj nenamernoj grešci koja se da ispraviti                                                                                                                    Iako vrlo mlado, Srpsko pčelarsko društvo, učestvovalo je na Svetskoj pčelarskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Za učešće na izložbi i izložene pčelarske eksponate Srpsko pčelarsko društvo odlikovano je zlatnom i srebrnom medaljom, a predsednik Društva i urednik lista "Pčelar" Aleksa M. Živanović, za organizovanje izložbe i svoj doprinos njenom uspehu, zlatnom medaljom.
Nakon dve godine od osnivanja, Srpsko pčelarsko društvo je, pod najvišom zaštitom Njenog Veličanstva Kraljice Drage, održalo Kongres pčelara i izložbu od 30. septembra do 2. oktobra 1900. godine u Beogradu. Po osvećenju izložbe prvi se govorom i pozdravom prisutnih obratio potpredsednik Srpskog pčelarskog društva arhimandrit Ilarion Vesić, profesor bogoslovije. Potom je uzeo reč predsednik Društva Aleksa M. Živanović i umolio g. Ministra narodne privrede Dušana M. Spasića da prvu zemaljsku pčelarsku izložbu otvori, što je ovaj nadahnutim govorom i učinio. Pošto je g. Ministar narodne privrede otvorio izložbu, Visokopreosvećeni Gospodin Mitropolit Inokentije, u veoma lepoj besedi izneo je korist od pčela ne samo u materijalnom, nego i u religiozno-moralnom pogledu. Izložbi i Kongresu pčelara prisustvovali su i pčelari iz Hrvatske, Vojvodine, Slavonije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Među ostalima su bili i prof. Jovan Živanović i Ivan Maširević iz Sremskih Karlovaca. Na izložbi su podeljene brojne i vredne nagrade za izložene eksponate i pčelinje proizvode.
Prvi svetski rat je opustošio Srbiju. Narod je desetkovan, privreda uništena, pčelarstvo takođe pretrpelo ogromnu štetu. Pčelari su ginuli u ratu, a pčelinjaci propadali. Drastično je smanjen i broj pčelara i broj pčelinjih društava. Prema popisu iz 1910. godine u Srbiji je bilo 269.768 košnica, a 1920. godine 175.592 košnice, što znači da je u ratnom vihoru stradalo blizu 100.000 košnica.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #37 послато: 19-06-2009, 10:49:49 »
petak, 19. jun 2009, 08:00 -> 08:01
Vremeplov (19. jun)
Na današnji dan rođeni su slavni francuski slikar i vajar Edgar Dega, kao i Stevan Hristić, srpski kompozitor čije je najpoznatije delo balet "Ohridska legenda". Zvanično ukinuto ropstvo u SAD.
 
 
Godine 1834. na današnji dan rođen je Edgar Dega, francuski slikar, grafičar i vajar. Do 1860. godine nacrtao je više od sedamsto kopija drugih dela, iz rane italijanske renesanse i francuske klasične umetnosti. Jedno od najpoznatijih Degaovih dela je slika „Apsint" nastala 1876. godine. Slika je kupljena iako je pokupila mnoge loše kritike. Apsint je inače bilo kontraverzno piće tog doba, a glavni uzrok kontraverzi bio je visok postotak alkoholizma među radničkom klasom. Umetnici svih vrsta posebno su uživali u apsintu. Okrećući se Parizu tog doba, kafanama, trkaćim stazama, pozorištima i bulevaraima Dega je nastojao da dočara tadašnji ritam života. "Umetnik samo slika ono što je na njega ostavilo utisak, dakle ono što je potrebno", govorio je Dega. Njegove najpoznatije slike su "Trkaći koš", "Loš start", "Foaje operne kuće", "Sat plesa", i mnoge druge.
(Pariz, 19. 06. 1834 - Pariz, 26. 09. 1917)
1885. - Rođen Stevan Hristić, kompozitor i dirigent, akademik
Hristić je muzičko obrazovanje sticao u Beogradu, Lajpcigu, Moskvi, Rimu i Parizu. Kao osnovu svog stvaralaštva prihvatio je muzički folklor.Još kao student komponovao je pozorišni komad "Čučuk - Stana". Ogledao se u skoro svim muzičkim oblicima, a njegova dela su pisana u nacionalno - romantičarskom stilu sa impresionističkim elementima. Komponovao je solo - pesme, horsku muziku i muziku za filmove "Sofka" i "Bila sam jača". Hristićevo najpoznatije delo- balet "Ohridska legenda" pronelo je slavu autora i van granica naše zemlje. Hristić je bio  dirigent i direktor Opere Narodnog pozorišta, osnivač i dirigent Beogradske filharmonije, profesor Muzičke akademije u Beogradu i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije.
(Beograd, 19. 06. 1885 - Beograd, 21. 08. 1958)
1862. - Zvanično ukinuto ropstvo u SAD
1873. - Rođen Vladimir Petković, geolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu,akademik (Boljevac, 19. 06. 1873 - Beograd, 20. 03. 1935)
1886. - Rođen Jovan Bijelić, slikar (Kolunić, 19. 06. 1886 - Beograd, 12. 03. 1964)
1892. - Rođen Pavle Beljanski, diplomata i kolekcionar
(Veliko Gradište, 19. 06. 1892 - Beograd, 14. 07. 1965)
1918. - Rođen Ivan Hajtl, pozorišni, filmski i TV glumac
(Osijek, 19. 06. 1918 - Novi Sad, 04. 05. 2005)
1929. - Doneta Uredba o radnom vremenu u trgovačkim i zanatskim radnjama u Beogradu
1933. - Prvi put izvedena Mocartova opera "Otmica iz Seraja" na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu
)
1949. - Umro Vladimir Nazor, književnik, književni kritičar i prevodilac
(Postire, 30. 05. 1876 - Zagreb, 19. 06. 1949)
1953. - Pogubljeni Julius i Etel Rozenberg, zbog navodnog odavanja tajne atomske bombe Sovjetskom Savezu
1994. - Umro Pavle Bogatinčević, pozorišni glumac (Beograd, 07. 10. 1905 - Beograd, 19. 06. 1994)
2007. - Umrla Živka Barać-Hubač, pozorišna glumica (Čačak,  1933 - Beograd, 19. 06. 2007)

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #38 послато: 20-06-2009, 08:37:43 »
Vremeplov (20. jun)
Rođenje srpskog književnika i diplomate Marka Ristića i smrt nemačke revolucionarke i osnivača ženskog međunarodnog radničkog pokreta Klare Cetkin obeležili su današnji dan kroz istoriju.
 
Na današnji dan 1902. godine rođen je Marko Ristić, književnik i diplomata. Pesnik, esejista i kritičar, Marko Ristić jedan je od osnivača nadrealističkog pokreta kod nas. Rođen je u uglednoj beogradskoj porodici. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a po završetku Drugog svetskog rata bio je ambasador FNRJ u Parizu. Uređivao je časopise i revije: "Putevi", "Svedočanstva", "Nemoguće" i "Nadrealizam danas i ovde". U posleratnim godinama objavljivao je u "Politici" tekstove o aktuelnim problemima. Kao retko koji naš pisac , ostao je veran i dosledan svom književnom ukusu, umetničkom programu i društveno - političkoj opredeljenosti, što su neki tumačili kao Ristićevu nemoć da ide dalje i u korak sa vremenom. Krajem 1990. godine njegova supruga Jelica i kćerka Mara poklonile su Beogradu biblioteku i arhiv Marka Ristića. U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu nalazi se Legat koji nosi njegovo ime.
Klara Cetkin, nemačka revolucionarka i osnivač ženskog međunarodnog radničkog pokreta umrla je 20. juna 1933. godine. Organizovala je 1907. godine prvu Međunarodnu konferenciju žena. Na njen predlog 8. mart je proglašen Međunarodnim danom žena.
1819. - Parobrod "Savana", prvi koji je preplovio Atlantik, stigao u Liverpul
1925. - Rođen prof. dr Vladeta Urošević, fizičar, osnivač Instituta za fiziku, član Srpskog naučnog društva (Stopanje, 20. 06. 1925 - Beograd, 30. 12. 2005)
1928. - Rođen Žan - Mari Lepen, francuski pravnik i političar, predsednik Nacionalnog fronta  (Trinite sir Mer, 20. 06. 1928)
1937. - Rođen Ljubomir - Muci Draškić, pozorišni i TV reditelj, upravnik Ateljea 212, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (Zagreb, 20. 06. 1937 - Beograd, 25. 01. 2004)
1939. - Rođen Vjačeslav - Slavko Lebedinski, slavista, književnik,  prevodilac i novinar(Moskva, 20. 06. 1939)
1941. - Osnovan koncentracioni logor Jastrebarsko
1958. - Rođen Svetozar Cvetković, pozorišni, filmski i TV glumac, upravnik Ateljea 212(Beograd, 20. 06. 1958)
1963. - Potpisan američko - sovjetski sporazum o uvođenju "crvenog telefona" između Moskve i Vašingtona
1967. - Rođena Nikol Kidman, američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a (Honolulu, 20. 06. 1967)

2001. - Umro Ljubomir Koraksić, šahista (Beograd, 12. 04. 1937 - Beograd, 20. 06. 2001)
2002. - Umro Jovan Hristić, književnik, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu(Beograd, 26. 08. 1933 - Sremska Kamenica, 20. 06. 2002)
2004. - Umro Milan Damnjanović, novinar i urednik "NIN"-a (Šabac, 08. 12. 1951 - Beograd, 20. 06. 2004)
 (
2006. - Umro Šefko Alomerović, književnik i političar, predsednik  Helsinškog odbora za ljudska prava u Sandžaku (  - Beograd, 20. 06. 2006)
2008. - Umro prof. Aleksandar Marinković-Mačak, atletičar i  trener "Crvene zvezde"(Beograd, 24. 08. 1930 - Beograd, 20. 06. 2008)
 


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.391
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #39 послато: 21-06-2009, 09:10:40 »
Vremeplov (21. jun)
Na današnji dan rođen Žan Pol Sartr, francuski filozof i književnik. Preminuo Nikolaj Rimski Korsakov, ruski kompozitor. Ratifikovan Ustav SAD.
 
Godine 1905. na današnji dan rođen je Žan Pol Sartr, francuski filozof i književnik, nobelovac. Osnivač i teoretičar egzistencijalizma, Sartr je svojim delom obeležio jedno razdoblje u filozofskom i književnom stvaralaštvu Francuske. Savremenik Malroa, Aragona, Bretona i drugih velikih intelektualaca, on je ostao svojstven i svoj. Prvu filozofsku raspravu napisao je kao učenik, 1924. godine. Sartr je diplomirao filozofiju 1929. godine. Tokom studija upoznao je svoju životnu saputnicu, Simon de Bovoar. Objavio je dela "Mučnina", "Zid" i "Biće i ništavilo", a pisao je i pozorišne komade. Izjašnjavao se o svim posleratnim problemima: u Alžiru, Vijetnamu, Čehoslovačkoj, Izraelu i Kambodži i podizao  svoj glas protesta kad god je smatrao da su ugroženi principi demokratije u svetu.
Fond Biblioteke RB:
- Žan Pol Sartr:"Kritika dijalektičkog uma", "Biće i ništavilo"
- Sreten Marić: "Ogledi"
Fond Programskog arhiva RB:
- Žan Pol Sartr - kao učesnik: TG - 4952 / 2, TG - 2301, TG - 1959,  TG - 1681
(Pariz, 21. 06. 1905 - Pariz, 15. 04. 1980)
1908.- Umro Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, ruski kompozitor, jedan od petorice kompozitora poznatih kao "Velika petorka", i profesor harmonije i orkestracije. Bio je poznat po naklonosti prema narodnim i bajkovitim temama i po svojoj izvanrednoj veštini orkestracije, na koju je mogla uticati njegova sinestezija.
(Tihvin, 18. 03. 1844 - Lubensk, 21. 06. 1908)
1788.- Ratifikovan Ustav SAD
1837.- Početak organizovanog turizma u Srbiji, u Sokobanji
1861.- Rođen Frederik Gaulend Hopkins, engleski fiziolog i  biohemičar, osnivač nauke o vitaminima, nobelovac
(Istburn, 21. 06. 1861 - Kembridž, 16. 05.1947)
1914.- Rođen Pavle Mijović, istoričar umetnosti
(Brčeli, 21. 06. 1914 - Podgorica, 06. 02. 1996)
1943.- Rođen Andrej Šerban, rumunski reditelj, upravnik Narodnog  pozorišta u Bukureštu(Bukurešt, 21. 06. 1943)
1949.- Umro Mihailo Petrović, novinar
(Brza Palanka, 01. 03. 1901 - Beograd, 21. 06. 1949)
1955.- Rođen Mišel Platini, francuski fudbaler i selektor reprezentacije, predsednik UEFA
(Mert-e-Mozel, 21. 06. 1955)
1956.- Potpisana Moskovska deklaracija o odnosima SSSR  i  FNRJ
1961.- Rođen Manu Čao (Oskar Tramor), francuski muzičar
(Pariz, 21. 06. 1961)
1966.- Rođen Ivan Tasovac, pijanista, direktor Beogradske filharmonije (Beograd, 21. 06. 1966)
1997.- Umro Živan Milisavac,  predsednik Matice srpske, akademik
(Batrovci, 25. 02. 1915 - Novi Sad, 21. 06. 1997)
2001.- Umro Krsta Petrović, pevač
(Beograd, 27. 09. 1928 - Beograd, 21. 06. 2001)
2001.- Umro Džon Li Huker, američki bluz - gitarista
(Klarksdejl, 22. 08. 1917 - San Francisko, 21. 06. 2001)
2006.- Umro Borivoj Dedić, keramičar, profesor i prodekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu
(Zrenjanin, 1942 - Beograd, 21. 06. 2006)