Аутор Тема: NA DANAŠNJI DAN  (Прочитано 419273 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #40 послато: 22-06-2009, 09:51:52 »
ponedeljak, 22. jun 2009, 07:46 -> 07:47
Vremeplov (22.jun)
Na današnji dan otvoren kulturni centar "Građanska kasina" u Beogradu, preteča "Kolarčevog narodnog univerziteta". Rođen Erih Marija Remark.
 
"Građanska kasina", preteča "Kolarčevog narodnog univerziteta" otvorena je na današnji dan 1869. godine u zgradi Zadužbine Nikole Spasića u Beogradu. Osnovana je sa ciljem da Beograđanima pruži mesto za druženje i sastanke. Trgovački svet, pored zabave, tu je mogao da se bliže upozna i obavi poslovne kontakte. Tokom skoro pet decenija postojanja, "Građanska kasina" je odigrala značajnu ulogu u kulturnom razvoju grada. U njoj je, na inicijativu dr Vladana Đorđevića, osnovan  Srpski crveni krst, 1876, a zatim i Srpsko novinarsko udruženje, 1880. godine.
Na današnji dan 1898. godine rođen Erih Marija Remark, nemački književnik. Književnik i antifašista, Remark je 1933. godine, po dolasku Hitlera na vlast, bio prisiljen da emigrira. Najveći deo života proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskoj. Prvi roman "Na zapadu ništa novo",u kome je realistički i sa potresnim humanizmom prikazao  razdoblje Prvog svetskog rata, doneo mu je svetsku slavu. Ovo delo, kao i  ostale njegove knjige: "Trijumfalna kapija", "Povratak", "Tri ratna druga"i "Vreme života, vreme smrti" bile su zabranjene u Nemačkoj. Remarkov pristup književnosti temeljio se na reportažnoj dokumentarnosti, snažnoj društvenoj kritici i specifičnom stilskom izrazu.
1826.- Rođen Bogoboj (Timotej) Atanacković, književnik (Baja, 22. 06. 1826 - Baja, 09. 09. 1858)
1905.- Osnovano Srpsko književničko društvo u Beogradu
1911.- Rođen Mile Stanković, književnik, novinar i urednik Radio Beograda (Šabac, 22. 06. 1911 - Beograd, 26. 05. 2005)
1927.- Rođen Srđan Barić, kompozitor, muzički urednik RTB-a (Beograd, 22. 06. 1927 - Beograd, 07. 11. 2005)
1934.- Udruženje nemačkih proizvođača automobila potpisalo sa austrijskim inženjerom Ferdinandom Poršeom ugovor o konstruisanju  "folksvagena"- narodnih kola
1940.- Francuska kapitulirala u Drugom svetskom ratu
1941.- Nemačka napala SSSR u Drugom svetskom ratu
1949.- Rođena Meril Strip (Meri Luiz), američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a (Simit, 22. 06. 1949)
1961.- Umrla Marija Karađorđević, rumunska princeza, jugoslovenska   kraljica, nosilac  Ordena Legije časti (Goti, 09. 01. 1900 - London, 22. 06. 1961)
1966.- Rođen Jagoš Marković, pozorišni reditelj (Podgorica, 22. 06. 1966)
1969.- Umrla Džudi Garland (Frensis Gam), američka filmska glumica,  dobitnica "Oskar"-a  (Grend Repids, 10. 06. 1922 - Čelzi, 22. 06. 1969)
1984- Rođen Janko Tipsarević,  teniser, reprezentativac (Beograd, 22. 06. 1984)
1987- Umro Fred Aster (Frederik Austerlic), američki igrač i  filmski glumac, dobitnik   "Oskar"-a (Omaha, 10. 05. 1899 - Njujork, 22. 06. 1987)
1998.- Umro Miroslav Vitorović, novinar i diplomata  (Jabukovac,      1913 - Beograd, 22. 06. 1998)
2000.- Umro dr Slobodan Inić, sociolog i naučni radnik (Zrenjanin, 28. 06. 1946 - Beograd, 22. 06. 2000)
2008.- Umro Alber Kosri, egipatski književnik (Kairo, 03. 11. 1913 - Pariz, 22. 06. 2008)


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #41 послато: 23-06-2009, 10:41:07 »
Utorak, 23. jun 2009, 08:02 -> 08:07
Vremeplov (23. jun)
Na inicijativu Pjera de Kubertena, 23. juna 1894. godine doneta je odluka o obnavljanju modernih Olimpijskih igara. Na današnji dan 1889. godine rođena je jedna od najvećih pesnikinja 20. veka, Ana Ahmatova.
 
 
Na današnji dan, 1889. godine, rođena je ruska književnica Ana Ahmatova (Gorenko). Jedna od najvećih pesnikinja 20. veka, detinjstvo je provela u Carskom selu, gimnaziju završila u Kijevu, gde je počela da studira. U Petrogradu se udala za pesnika Nikolaja Gumiljova, koji je kasnije stradao u staljinističkim čistkama. Bila je prijateljica Osipa Mandeljštama, Borisa Pasternaka, posvetila je pesmu Majakovskom, pisala o Ljermontovu, drugovala sa Modiljanijem, koji je slikao njene portrete... Prva knjiga Ahmatove "Veče", izašla je 1912. godine, "Brojanice" 1914., a "Belo jato" 1917. godine. Stekla je izuzetnu popularnost, iako njena poezija, jednostavna i ispovedna, izgleda kao da je pisana da ostane u koricama dnevnika. Njena lirika odiše erotikom i mistikom. U svojim stihovima negovala je i tradiciju narodne poezije. Posle revolucije objavila je knjige "Ano Domini" i "Bokvica". U nemilosti totalitarnog režima, sledeće tri decenije nije objavljivala. Iz Saveza sovjetskih književnika isključena je 1946. godine. U Petrogradu je živela izolovano, u hladnoći i gladi, a svoje pesme pamtila jer je morala da spali papir na kome su pisane. Danas je u tim prostorijama Muzej koji nosi njeno ime. Rehabilitovana je posle 20. kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Godine 1962., objavila je "Poemu bez heroja", koju je pisala 22 godine, a "Rekvijem" je posvećen teškim vremenima stradanja i progona, čija je žrtva bio i njen sin. Pesme Ane Ahmatove, čudesne poete koja je svojim stihom očarala svet, kod nas su puno prevođene i objavljivane.
1668. - Rođen Đovani Batista Viko, italijanski filozof, istoričar i estetičar (Napulj, 23. 06. 1668 - Đerolinimi, 20. 01. 1774)
1785. - Turska vojska pod komandom skadarskog vezira Mahmud - paše Bušatlije prodrla u Cetinje i porušila manastir na Ćipuru, koji  je u 15. veku podigao Ivan Crnojević
1848.  - Ustanak radnika u Parizu
1862. - Srpski dobrovoljci odbili turski artiljerijski napad sa Kalemegdana  na varoš Beograd
1892. - Rođen Žak Konfino, književnik i lekar (Leskovac, 23. 06. 1892 - Beograd, 16. 08. 1975)
1894. - Na inicijativu Pjera de Kubertena doneta odluka o obnavljanju  modernih Olimpijskih igara
1910. - Rođen dr Nikola Rot, psiholog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu (Koroš, 23. 06. 1910 - Beograd, 24. 07. 2007)
1929. - Rođen Stevan Šalajić, pozorišni, filmski i TV glumac (Borča, 23. 06. 1929 - Novi Sad, 30. 06. 2002)
1946. - Rođen Gojko Šantić, pozorišni, filmski i TV glumac (Mostar, 23. 06. 1946)
1972. - Rođen Zinedin Zidan, francuski fudbaler (La Kastanela, 23. 06. 1972)
1984. - U Parizu osnovan Međunarodni olimpijski komitet (IOC)
1989. - Umro Bogdan Čiplić, književnik (Novi Bečej, 02. 11. 1910 - Beograd, 23. 06. 1989)
1993. - Otvoren Teatar "Kult" u Beogradu
1995. - Umro Džonas Salk, američki mikrobiolog, pronalazač vakcine  protiv dečje paralize (Njujork, 28. 10. 1914 - La Jola, 23. 06. 1995)
1996. - Umro Andreas Papandreu, grčki ekonomista, političar i državnik, premijer Grčke (Hios, 05. 02. 1919 - Atina, 23. 06. 1996)
1996. - Umro Zoran Petrović, slikar i književnik (Sakule, 07. 04. 1921 -  23. 06. 1996)
1998. - Umrla Morin O Saliven, američka filmska glumica (Bojl, 17. 05. 1911 - Skotsdejl, 23. 06. 1998)
2000. - Umro Aleksandar Obradović, sportski lekar i funcioner SD "Crvena zvezda" (Mionica, 14. 09. 1922 - Beograd, 23. 06. 2000)
2002. - Umro Milorad Ivković, profesor i dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, projektant i graditelj HE "Đerdap 1" (Beograd, 23. 06. 2002)
2004. - Umro Aleksa Radovanović, solunski ratnik, predsednik Udruženja boraca ratova od 1914. godine (Medveđa, 1900 - Medveđa, 23. 06. 2004)
2006. - Umro Aron Speling, američki TV producent (Dalas, 22. 04. 1923 - Los

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #42 послато: 24-06-2009, 10:52:22 »
sreda, 24. jun 2009, 08:00 -> 08:02
Vremeplov (24. jun)
Galileo Galilej, italijanski fizičar, astronom i matematičar osuđen je na današnji dan 1633. godine pred sudom inkvizicije. Vilhelmina-Mina Karadžić-Vukomanović, slikarka i književnica, kćer Vuka Karadžića umrla je 24. juna 1894. godine.
 
Na današnji dan 1633. godine, pred sudom Inkvizicije osuđen Galileo Galilej, italijanski fizičar, astronom i matematičar. Galilej je bio profesor u Pizi i Padovi. Otkrio je izohronost oscilacije klatna, formulisao zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže, kretanja po kosoj ravni, uveo pojam ubrzanja i inercije, što je bilo od izvanrednog značaja za kasniji razvoj mehanike. Godine 1609. konstruisao je astronomski durbin, koji je demonstrirao na zvoniku crkve Sv. Marka u Veneciji. Sledila su zatim otkrića: Kumove slame, površine Meseca i Venere, Jupiterovih satelita, pega na Suncu... Povod za Galilejevo izvođenje pred Inkviziciju bila je knjiga "Razgovor o sistemu sveta", u kojoj je razradio Kopernikov heliocentrični astronomski sistem, po kome centar vasione nije Zemlja, već Sunce oko koga se okreću sva nebeska tela, pa i Zemlja. Dokazao je neodrživost Ptolmejevog geocentričnog sistema. Ova teorija je umanjila značaj ne samo Zemlje, već i hrišćanske nauke, crkve, pape, a to je za to vreme bila jeres i smrtni greh. Izmučen u tamnici, da bi izbegao smrt na lomači, Galilej se javno odrekao svoje koncepcije i izjavio da Zemlja stoji. Ostala je legenda da je posle tih izgovorenih reči, prošaputao za sebe: "Ipak se okreće".
Vilhelmina-Mina Karadžić-Vukomanović, slikarka i književnica, kćer Vuka Karadžića umrla je 24. juna 1894. godine. Osnovno obrazovanje Mina Karadžić je stekla uz oca, pokazujući od ranog detinjstva interesovanje za slikarstvo. Dva su stilska razdoblja u njenom stvaralaštvu: bidermajersko i rano romantičarsko. Sačuvano je pedesetak njenih radova, pretežno uljanih portreta, od kojih se većina čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Osim prevoda srpskih narodnih pripovedaka i poslovica, objavljenih 1854. godine u Berlinu, s predgovorom Jakoba Grima, Mina je štampala i svoje uspomene na Branka Radičevića i ostavila zabeleške sa puta po Srbiji, 1850. godine. Brinula je o očevoj zaostavštini i radila na izdavanju njegovih dela što je od izuzetnog značaja za proučavanje Vukovog ukupnog doprinosa srpskoj književnosti.
1519 - Umrla Lukrecija Bordžija, italijanska vojvotkinja, mecena umetnika i naučnika (Rim,18. 04. 1480 - Ferara, 24. 06. 1519)
1788. - Rođen Silvio Peliko, italijanski književnik  (Saluco, 24. 06. 1788 - Turin, 31. 01. 1854)
1798. - Pogubljen Riga od Fere (Rigas Konstantinos), grčki patriota, književnik i prevodilac(Velestina, stari grad Fera, 1757 - Beograd, 24. 06. 1798)
1822. - Formirana prva beogradska opštinska uprava (obščestvo)
1859. - Bitka kod Solferina između Austrijanaca i udružene vojske Francuske i
Sardinije, nakon koje je začeta ideja o osnivanju Međunarodnog crvenog krsta
1911. - Rođen Huan Manuel Fanđo, argentinski automobilista, svetski šampion "Formule 1" (Balkarka, 24. 06. 1911 - Buenos Aires, 17. 07. 1995)
1912. - Ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu - na Olimpijskim igrama u Stokholmu učestvovala prva srpska olimpijska ekipa, atletičari Dušan Milošević
i Dragutin Tomašević
1923. - Osnovana Zadruga za saobraćaj i promet stranaca - preteča kompanije "Putnik"
1930. - Rođen Klod Šabrol, francuski reditelj, scenarista i producent (Pariz, 24. 06. 1930)
1932. - Rođen Prvoljub Pejatović, književnik, novinar i urednik "Borbe" i RTB-a (Skoplje, 24. 06. 1932 - Beograd, 01. 11. 2005)
1940. - Uspostavljeni diplomatski odnosi između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza
1947. - Prvi put objavljeno saopštenje da je viđen leteći tanjir (NLO), u Dejtonu, SAD
1986. - Umro Miroslav Mika - Antić, književnik, novinar, slikar i filmski režiser (Mokrin, 14. 03. 1932 - Novi Sad, 24. 06. 1986)
1987. - Rođen Lionel Mesi, argentinski fudbaler (Rosario, 24. 06. 1987)
1998. - Umro Đorđe Canić, arhitekta i slikar, direktor Narodnog muzeja u Nišu (Niš, 1943 - Niš, 24. 06. 1998)
2001. - Umro Đorđe Martinović, novinar i urednik "Večernjih novosti" (Cetinje, 1931 - Beograd, 24. 06. 2001)
2002. - Umro Pjer Verner, političar i državnik, premijer Luksemburga, idejni tvorac Evropske monetarne unije ( Sent Andre, 29. 12. 1913 - 24. 06. 2002)
2004. - Papa Jovan Pavle Drugi i Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi počeli dijalog
podeljenih hrišćanskih crkava
2005. - Umrla Milena Miloradović, muzički urednik Radio Beograda (Zaječar, 09. 04. 1949 - Beograd, 24. 06. 2005)
2008. - Umro Vojin Ocokoljić (Toma Brut), diplomata i pisac naučne fantastike ( - Beograd, 24. 06. 2008)
2008. - Umro Luka Ježina, filolog i sportski novinar RTB-a (Šibenik, - Beograd, 24. 06. 2008)
2008. - Umro prof.dr Slaviša Prešić, šef Katedre za algebru i matematičku logiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu (Kragujevac, 25. 03. 1933 - Beograd, 24. 06. 2008)
2008. - Umro Vasilije-Vasa Stojković, pravnik, košarkaš "Crvene zvezde", reprezentativac, sportski radnik, novinar i publicista ( Beograd, 08. 01. 1923 - Beograd, 24. 06. 2008)
2008. - Umro Jozef Šajna, poljski slikar, scenarista, režiser, pedagog i teoretičar umetnosti  (Rešov, 13. 03. 1922 - Varšava, 24. 06. 2008


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #43 послато: 25-06-2009, 09:27:43 »
četvrtak, 25. jun 2009, 08:00 -> 08:06
Vremeplov (25. jun)
Na današnji dan rođen engleski književnik Džordž Orvel. Američki pronalazač Aleksandar Grejem Bel prikazao na izložbi tehnike u Filadelfiji svoj izum - telefon. Počela izgradnja Ade Ciganlije.
 
Godine 1903. na današnji dan rođen je Džordž Orvel (Erik Artur Bler), engleski književnik. Orvel se školovao u Itonu, a živeo je u Indiji, Burmi, Parizu, Londonu. Levičar, pristalica Komunističke internacionale, učestvovao je u Španskom građanskom ratu. Za vreme Drugog svetskog rata radio je na Bi-Bi-Si-ju. U svojim antiutopijskim delima, Orvel je, u tradiciji klasične engleske satire, gorko, oštro i duhovito izvrgao ruglu diktature 20. veka, tiransku vladavinu države nad pojedincem, posebno staljinizam. Postavio je pitanje smera i smisla tehnokratski oganizovane civilizacije. Prvo delo "Bez prebijene pare u Parizu i Londonu", objavio je 1933. godine. Sledili su: "Burmanski dani", "Sveštenikova kći", "Zabeleške iz Španije", "U čast Katalonije"... Popularnost kod čitalaca stekao je satirom "Životinjska farma", za koju je sam rekao da je to prva knjiga u kojoj je pokušao da spoji politički i literarni cilj. Roman "1984" objavljen je 1949. godine. Nikad naslov jedne knjige nije do te mere univerzalno prihvaćen kao pojam tragične, zastrašujuće budućnosti čovečanstva i nikada stvarnost nije u toj meri upoređivana i analizirana u odnosu na roman. Odbrojavanje je počelo odavno, odmah po objavljivanju romana i još uvek traje... Ratovi, beda, glad, postojanje totalitarnih režima čine da i danas konstatujemo i razmišljamo koliko je svet u kome živimo "orvelovski".
(Motihari, 25. 06. 1903 - London, 21. 01. 1991)
1876. - Američki pronalazač Aleksandar Grejem Bel prikazao je na izložbi tehnike u Filadelfiji svoj izum-telefon. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu Bel se preselio u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. godine Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.
1822. - Umro Ernst Teodor Amadeus Hofman, nemački književnik, kompozitor i slikar (Kenigsberg, 24. 01. 1776 - Berlin, 25. 06. 1822)
1848. - Prve fotografije objavljene u štampi - francuski fotograf Tibo snimio pobunu za vreme revolucionarnih događaja u Parizu, 1848, za  časopis "Ilustration journal universal"
1888. - Rođen Milutin Borisavljević, arhitekta
(Kragujevac, 25. 06. 1888 - Pariz, 03. 07. 1970)
1891. - Umro Vasa Živković, književnik
(Pančevo, 31. 01. 1819 - Pančevo, 25. 06. 1891)
1913. - Umro Ljubomir Jovanović - Čupa, političar i publicista
(Brezova, 1877 - Skoplje, 25. 06. 1913)
1920. - Hag izabran za sedište Stalnog suda međunarodne pravde, danas Međunarodni sud pravde Organizacije Ujedinjenih nacija
1925. - Prvi voz "Ćiro" stigao iz Sarajeva u Užice
1947. - Osnovan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture
1950. - Počeo Korejski rat
1959. - Počela izgradnja Ade Ciganlije
1991. - Hrvatska i Slovenija jednostrano proglasile nezavisnost od jugoslovenske  federacije
1997. - Umro Žan Iv Kusto, francuski istraživač i okeanograf, akademik, dobitnik "Oskara" (Bordo, 11. 06. 1910 - Pariz, 25. 06. 1997)
1997 - Umro Bogdan Mrvoš, književnik i novinar
(Gomirje,  04. 01. 1939 - Pančevo, 25. 06. 1997)
1998 - Doneta Arhuska konvencija o zaštiti životne sredine
2006 - Umro Živomir Simović, urednik Radio Prištine, deska Prvog programa Radio Beograda i Redakcije za istorijat Radio Beograda (Kamenica, 19. 04. 1932 - 25. 06. 2006)
2007 - Umro Meho Puzić, pevač (Odžaci, - Odžaci, 25. 06. 2007)
 


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #44 послато: 26-06-2009, 09:15:51 »
Vremeplov (26. jun)
Na današnji dan rođen je Šarl Mesije, poznati francuski astronom. Preminuo pisac Janko Veselinović. Potpisana Povelja Organizacije Ujedinjenih nacija.
 
Godine 1730. na današnji dan rođen je Šarl Mesije, francuski astronom. Rođen je u istočnoj Francuskoj kao deseto od dvanaestoro dece u porodici. Od dečačkih dana počinje da se interesuje za astronomiju. Zabeleženo je da je u četrnaestoj godini posmatrao jednu kometu, a zatim i pomračenje Sunca od 25. jula 1748. Kad je napunio 21 godinu zaposlio se u Parizu kod tada poznatog astronoma Nikole Delila zbog svog lepog rukopisa, te je precrtavao mape. Delil ga je međutim uveo i u osnove astronomije i on je po je Delilovim proračunima 1757. počeo da traga za Halejevom kometom. Pojava ove komete se očekivala 1758. ali u to vreme to je bila samo naučna pretpostavka. Mesije je 21. januara 1759. zaista ugledao ovu kometu, ali ga je tom traganju za oko mesec dana pretekao nemački astronom amater Palic iz Drezdena. Palic je ovu kometu ugledao Božićne noći između 25. i 26. decembra 1758. Ispostavilo se da su Delilovi računi bili pogrešni i da je Mesije stoga kometu tražio na pogrešnom mestu. Svejedno, od tog doba Mesijeov život je bio neraskidivo vezan za komete. A nešto ranije, 28. avgusta 1758. Mesije otkriva u sazvežđu Bika svetlu kometoliku mrlju, koja se, kako je zatim utvrđeno, nije kretala. To je danas čuvena Krab maglina, nastala nakon eksplozije supernove iz 1054. a ovaj slučaj dovešće do Mesijeove odluke da sačini katalog "sumnjivih", kometolikih objekata.
(Badonvije, 26. 06. 1730 - Pariz, 12. 04. 1817)
1905. - Umro Janko Veselinović, književnik
Janko Veselinović je bio učitelj u Mačvi, a od 1893. godine je živeo i radio u Beogradu. Uređivao je "Zvezdu", "Srpske novine" i druge književne listove. Bio je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu i korektor Državne štamparije. Proganjan je i hapšen kao protivnik režima. Bio je pod uticajem ideja Svetozara Markovića i ruskih realista. Sa Milovanom Glišićem i Lazom Lazarevićem tvorac je srpske seoske pripovetke, od kojih su najpoznatije: "Poljsko cveće", "Od srca srcu", "Rajske duše" i "Slike iz seoskog života". Napisao je romane "Seljanka", "Junak naših dana" i 1896. godine, svoje najpopularnije delo "Hajduk Stanko", sa temom iz Prvog srpskog ustanka. Poznat je i Veselinovićev pozorišni komad "Đido". Sa mnogo topline  opisao je stari, patrijarhalni život seoskih zadruga svog zavičaja, Mačve.
(Crnobarski salaši, 13. 05. 1862 - Glogovac, 26. 06. 1905)
1867. - Skinuta turska zastava sa Beogradske tvrđave
1871. - Umrla Draga Dejanović -Dimitrijević, književnica
(Stara Kanjiža, 1840 - Stari Bečej, 26. 06. 1871)
1899. - Rođen prof. dr Aleksandar Simić, specijalista-radiolog
(Osečina, 26. 06. 1899 - Beograd, 26. 07. 1966)
1933. - Rođen Radivoje - Raša Popov, književnik i novinar
(Mokrin, 26. 06. 1933)
1936. - Belvederske demonstracije na Cetinju
1942. - Rođen Ismet Rebronja, književnik
(Goduša, 26. 06. 1942 - Novi Pazar, 01. 05. 2006)
1945. - Potpisana Povelja Organizacije Ujedinjenih nacija
1963 - Rođen Džordž Majkl, britanski rok pevač (London, 26. 06. 1963)
1995. - Umro Žarko Broz, sin Josipa Broza Tita
(Veliko Trojstvo, 02. 02. 1924 - Beograd, 26. 06. 1995)
2001. - Katastrofalni zemljotres u Indiji (20 000 mrtvih)
2003. - Umrla Aleksandra - Duda Ivanović, mecosopran, solista Hora RTB-a, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu
(Beograd, 16. 01. 1937 - Beograd, 26. 06. 2003)
2004. - Umro Predrag - Peca Dobrohotov, novinar, reli - vozač
( 10. 04. 1948 - Beograd, 26. 06. 2004)
2007. - Umro Jup Derval, nemački fudbaler i selektor reprezentacije
( 26. 06. 2007)                                                                     
2008. - Umro Andreja Miletić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu
(Svetozarevo, 28. 09. 1937 - Beograd, 26. 06. 2008)
 


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #45 послато: 27-06-2009, 09:20:50 »
subota, 27. jun 2009, 07:29 -> 20:43
Vremeplov (27. jun)
Na današnji dan 1969. godine počelo emitovanje programa "Beograd 202".
 
Program "Beograd 202" nastao je kao svojevrsna dopuna radijske ponude, koju su do 1969. godine činili Prvi, Drugi i Treći program Radio Beograda. Zamišljen je kao gradska stanica, koja emituje muziku, kratke informacije i ekonomsko - propagandni program. Slušaoci su tog 27. juna 1969. godine, u 6 sati ujutro, najpre imali prilike da čuju zvuke tada popularne pesme Olivere Katarine"Šu - šu - Šumadijo". Prvi voditelj programa bila je Hanija Gaković, a muziku je birala Darinka Ristović. Program je u početku trajao 18 časova, a od 01. maja 1987. emituje se celodnevni program, koji se čuje u celoj Srbiji. Za više od tri decenije postojanja, program "Beograd 202" stekao je specifični zvučni lik. Neke od emisija postale su kultne: "Sav taj džez", "Indeksovo radio - pozorište", "Dragstor ozbiljne muzike", "Poetski teatar", "Krug 202"......
1858. - Mirom u Tjencinu završen rat između Kine i Francusko - britanske koalicije
1905. - Pobuna ruskih mornara na oklopnjači "Potemkin"
1926. - Češki predsednik Tomaš Masarik odlikovao Beograd Ordenom Ratnog krsta
1928. - Rođen Đorđe Lebović, književnik i scenarista
(Sombor, 27. 06. 1928 - Beograd, 22. 09. 2004))
1942. - Rođen Vidosav Stevanović, književnik
(Cvetojevac, 27. 06. 1942)
1950. - Uvedeno radničko samoupravljanje u jugoslovenskim preduzećima
1953. - Rođena Tatjana Bošković, pozorišna, filmska i TV glumica
(Beograd, 27. 06. 1953)
1954. - Počela sa radom prva nuklearna elektrana u svetu - "Obninsk" u  Sovjetskom Savezu
1956. - Međunarodna komisija donela odluku da se jedinici magnetne indukcije da ime"Tesla", kao priznanje našem genijalnom naučniku
1991. - Počeo rat u Sloveniji napadom jedinica Teritorijalne odbrane  Slovenije na vojnike JNA
1996. - Umro Nikita Iljič Tolstoj, slavista, akademik, praunuk Lava Tolstoja
(Vršac,15. 04. 1923 - Moskva, 27. 06. 1996)
1999. - Umro Jorgos Papadopulos, grčki političar i državnik - diktator
(  - Atina, 27. 06. 1999)
2001. - Umro Čiko O Farili (Arturo O Farili), kubanski muzičar i kompozitor, "otac" latino - džeza
(Havana, 28. 10. 1921 - Njujork, 27. 06. 2001)
2001. - Umro Džek Lemon (Džon Aler), američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a
(Boston, 08. 02. 1925 - Los Anđeles, 27. 06. 2001)
2007. - Umro Zoran Ševaljević, inženjer, rukovodilac Službe održavanja Tehnike TV Beograd
(Kovin, 07. 04. 1944 - Beograd, 27. 06. 2007)
2007. - Umro Dragutin Tadijanović, hrvatski književnik, direktor Instituta za  književnost JAZU, predsednik Društva književnika Hrvatske
(Rastušje,  04. 11. 1905 - 27. 06. 2007)


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #46 послато: 28-06-2009, 08:53:47 »
Vremeplov (28. jun)
Na današnji dan 1389. godine odigrala se Kosovska bitka. Sarajevski atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Osnovani Stomatološki fakultet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu. Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu.
 
Na polju Kosovu 1389. godine odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj "Srbljem i Bosni" Tvrtko  Kotromanić - koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića - pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara. Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. U svakom slučaju, nesporna je posledica bila da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu "Il Regno degli Slavi" (Kraljevstvo Slovena) - koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.
1874. - Umro Ilija Garašanin, političar i državnik, ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade Kneževine Srbije
(Garaši, 28. 01. 1812 - Beograd, 28. 06. 1874)
1907. - U Banjaluci izašao prvi broj časopisa za književnost " Otadžbina"
1914. - Sarajevski atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca  Ferdinanda
1919. - Versajskim mirovnim ugovorom završen Prvi svetski rat i stvorene nove države u Evropi: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljska, Čehoslovačka, Mađarska, Finska, Estonija, Letonija i Litvanija
1919. - U Versaju osnovana Međunarodna organizacija rada (ILO)
1920. - Rođen Dragoslav - Draža Marković, političar i državnik,  predsednik Predsedništva Srbije,  Predsedništva  SFRJ i  Predsedništva CK SKJ
(Popović, 28. 06. 1920 -  Beograd, 20. 04. 2005)
1921. - Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca  izglasala Vidovdanski ustav
1921. - Rođen Dušan Kanazir, biolog, profesor Prirodno- matematičkog  fakulteta u Beogradu, akademik, predsednik SANU
(Mošorin, 28. 06. 1921)
1924. - Svečano otvoren stadion "Karađorđe" u Novom Sadu 
1926. - Rođen Mel Bruks (Melvin Kaminski), američki filmski glumac i reditelj
(Njujork, 28. 06. 1926)
1929. - Rođen Andrej Karađorđević, princ
(Bled, 28. 06. 1929 - Palm Springs, 09. 05. 1990)
1931. - Rođen Svetozar Petrović, teoretičar književnosti, profesor Filološkog  fakulteta u Beogradu, glavni i odgovorni urednik Izdavačkog  preduzeća Matice srpske, akademik(Karlovac, 28. 06. 1931- Novi Sad, 23. 10. 2005)
1935. - U Kragujevcu izašao prvi broj lista "Svetlost"
1938. - Otkriven spomenik Neznanom junaku na Avali
1940. - Rođena Stojanka Grozdanov - Davidović, književnica, urednik Radio Beograda(Zrenjanin, 28. 06. 1940)
1946. - Rođen Slobodan Inić, sociolog
(Zrenjanin, 28. 06. 1946 -  Beograd, 22. 06. 2000)
1948. - Objavljena "Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ"
1948. - Osnovan Stomatološki fakultet u Beogradu
1948. - Rođen Radoslav Bratić, književnik i urednik književnih časopisa
 (Korita, 28. 06. 1948)
1960. - Osnovan Univerzitet u Novom Sadu
1971. - Rođen Fabijan Bartez, francuski golman
(Laveljanat, 28. 06. 1971)
1977. - Umro Ivan Tabaković, slikar, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu,
akademik
(Arad, 10. 12. 1898 - Beograd, 28. 06. 1977)
1987. - Umro Rato Dugonjić, političar i državnik, narodni heroj
(Trebinje, 10. 01. 1916 - Sarajevo, 28. 06. 1987)
1989. - Na Gazimestanu obeležena 600. godišnjica Kosovske bitke
1990. - Počelo emitovanje programa Televizije "Politika"
1992. - Umro Mihail Talj, sovjetski šahovski velemajstor, svetski šampion
(Riga, 09. 11. 1936 - Moskva, 28. 06. 1992)
Talj je naučio da igra šah sa 10 godina. Na Omladinskom šampionatu SSSR-a, 1953. godine, podelio je prvo i drugo mesto i uskoro postao majstor sporta. Na Seniorskom prvenstvu Sovjetskog Saveza debitovao je 1956. godine, da bi već sledeće godine postao prvak svoje zemlje u šahu. Prvak Sovjetskog Saveza bio je šest puta. Pobedivši Mihaila Botvinika, 1960. godine, postao je  najmlađi svetski šampion u istoriji šaha. Igru ovog "Gusara iz Rige", kako su ga od milja zvali ljubitelji šaha, krasio je neobično agresivni stil, ofanzivna igra, zasnovana na intuiciji i spremnosti na rizik. Otuda njegova velika popularnost ne samo u Sovjetskom Savezu, već i širom sveta. Svoju poslednju šahovsku partiju odigrao je u Moskvi, na predolimpijskom brzopoteznom turniru. Bilo je to 28. maja 1992. godine, samo mesec dana pre njegove tragične smrti. Ime šahovskog genija, Mihaila Talja, postalo je simbol kreacije, fantazije i lepote kraljevske igre, kako neki nazivaju šah. Bio je izuzetan prijatelj naše zemlje i naših šahista. U Beogradu se osećao kao kod svoje kuće, a dobro je govorio i srpski jezik.
2001. - Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević izručen Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu
2006. - Umro Slobodan-Boban Janković, košarkaš, reprezentativac
(Lučani, 15. 12. 1963 - Rodos, 28. 06. 2006)
2006. - Umro Branislav-Ciga Jerinić, pozorišni, filmski i TV glumac
(Kragujevac, 20. 03. 1932 - Beograd, 28. 06. 2006)
 

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #47 послато: 30-06-2009, 18:30:26 »
ponedeljak, 29. jun 2009, 07:55 -> 07:56
Vremeplov (29. jun)
Na današnji dan rođeni Petar Kočić, Vasko Popa. U Sofiji doneta Konvencija o zaštiti Dunava.
 
Književnik Petar Kočić rođen je 29. juna 1877. godine. Jedan je od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma i nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Studije slavistike završio je u Beču, a zatim službovao kao nastavnik u Skoplju. Po povratku u Bosnu, bavio se političkim i javnim radom i žurnalistikom. U Banja Luci je pokrenuo list "Otadžbina", koji je često zabranjivan, a sam Kočić je više puta bio zatvaran.U književnosti se javio pesmama, ali je kasnije pisao uglavnom prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom snađno je prikazao svoj zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, dok je u satirama britko kritikovao austrougarsku vlast u Bosni. Kočićevi najznačajniji radovi su satire: "Jazavac pred sudom" i "Sudanija" i zbirke pripovedaka "S planine i ispod planine" i "Jauci sa Zmijanja".
Na današnji dan 1922. godine rođen je književnik Vasko Popa. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a studirao je i u Beču i Bukureštu. Bavio se profesionalno novinarstvom i bio urednik izdavačkog preduzeća "Nolit". Srpska poezija u drugoj polovini 20. veka nema značajnijeg pesnika od Vaska Pope, niti je ijedan drugi srpski pesnik, koliko on, prevođen na druge jezike. Još za života, Popa je stekao ugled ne samo nacionalnog, već i evropskog pesnika, čije delo ulazi u probranu svetsku književnu riznicu. Od prve objavljene pesme "Branim" (1950) i prve štampane knjige, "Kora" (1953), preko zbirke pesama "Nepočin polje", Popa je intrigirao ne samo kritičare, već i ljubitelje poezije, izazivao polemike o smislu poezije u savremenom svetu. Njegov pesnički izraz je naklonjen aforizmu, eliptičan je i jezgrovit. Nema antologije moderne srpske poezije u kojoj nije zastupljen. Popina dela nastoje da u novom svetlu prikažu poetski svet narodnih umotvorina ("Od zlata jabuka"), pesničkog humora ("Urnebesnik") i pesničkih snoviđenja ("Ponoćno sunce"). Knjiga poezije "Nepočin polje" Vaska Pope proglašena je 1995. godine najboljim poetskim ostvarenjem na srpskom jeziku posle Drugog svetskog rata.
1842. - Rođen Gligorije - Giga Geršić, političar i pravnik - stručnjak za  međunarodno javno pravo, akademik
(Bela Crkva, 29. 06. 1842 - Beograd, 08. 03. 1918)
1844. - Rođen Ljubomir Klerić, matematičar, profesor mehanike na Velikoj školi, ministar prosvete i privrede Srbije, akademik
(Subotica, 29. 06. 1844 - Beograd, 21. 01. 1910)
1892. - Uveden vodovod u Beogradu
1933. - Rođen Mirko Šouc, dirigent, kompozitor i aranžer
(Zemun, 29. 06. 1933)
1933. - Rođen Aleksandar Joksimović, modni kreator
(Priština, 29. 06. 1933)
1943. - Masovni zločin Nemaca  nad stanovništvom Kruševca na Kasinskom polju
1948. - Osnovano Slavističko društvo Srbije
1967. - Izrael izvršio aneksiju starog grada Jerusalima
1984. - Umro Dušan Nedeljković, filozof i etnopsiholog
(Isakovo, 18. 05. 1899 - Beograd, 29. 06. 1984)
1994. - U Sofiji doneta Konvencija o zaštiti Dunava,ovaj datum obeležava se kao Dan Dunava
1995. - Umrla Lana Tarner, američka filmska glumica
(Volis, 08. 02. 1921 - Senčri Siti, 29. 06. 1995)
1998. - Izvršio samoubistvo Slavko Dokmanović, političar, gradonačelnikVukovara
(Hag, 29. 06. 1998)
1999. - Umro Petar Mandić, profesor Univerziteta u Sarajevu, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske
(Vlahovlje, 12. 07. 1928 - Beograd, 29. 06. 1999)
2003. - Osnovan Savez srpskih horova (građanskih i crkvenih) u zemlji i  rasejanju
2004. - Umro Stipe Šuvar, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu,  političar i državnik
(Zagvozd, 17. 02. 1936 - Zagreb, 29. 06. 2004)
2004. - Umro Dragan Marković, novinar i publicista, osnivač Radija Studio B, direktor Radio Jugoslavije, direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u  Njujorku
(Beograd, 01. 04. 1929 - Beograd, 29. 06. 2004)


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #48 послато: 30-06-2009, 18:43:04 »
utorak, 30. jun 2009, 08:00 -> 07:59
Vremeplov (30. jun)
Smrt poznatih književnika Branka Radičevića i Milana Rakića, kao i rođenje sportista Majkla Tajsona, Ralfa Šumahera i Majkla Felpsa obeležili su današnji dan kroz istoriju.
 
Na današnji dan 1853. godine umro je književnik Branko Radičević (Slavonski Brod, 27. 03. 1824 - Beč, 30. 06. 1853). Romantičarski lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa, Radičević je bio oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Stefanovića Karadžića. Prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije i pesničkim slobodama označio prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, vragolanske žudnje i uživanja u prirodi, ali i predosećaja sopstvene smrti. Mladost je proveo u Karlovcima, čije su lepote, posebno Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. Pored više romansi, toliko melodičnih, da je, kako to kaže Skerlić, "on ne samo najčitaniji, no i najpevaniji srpski pesnik", ističu se još pesme "Đački rastanak", "Tuga i opomena" i "Kad mlidijah umreti". Radičevićev alegorijsko - satirični spev "Put" svojevrsni je pesnikov obračun sa pseudoklasicizmom, s protivnicima stare feudalno-crkvene kulture i konzervativnom građanskom inteligencijom. Branko Radičević je umro u Beču, gde je studirao pravo i medicinu. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. godine preneti iz Beča u Sremske Karlovce i sahranjeni na Stražilovu.
1865.- Otvorena prva bolnica u Beogradu - Bolnica varoši i okruga Beograd
1876.- Srbija i Crna Gora objavile rat Turskoj
1882.- Umro Medo Pucić, književnik, vaspitač kneza Milana  Obrenovića (Dubrovnik, 12. 03. 1821 - Dubrovnik, 30. 06. 1882)
1889.- U Beču osnovana Interparlamentarna unija (IPU)
1894.- Rođen Jurij Zavadski, ruski pozorišni reditelj, glumac, scenograf  i slikar (Moskva, 30. 06. 1894 - Moskva, 07. 04. 1977)
1896.- Rođen Hauard Hoks, američki režiser (Gošin, 30. 06. 1896 - Palm Springs, 26. 12. 1977)
1913.- Počeo Drugi balkanski rat napadom bugarske armije na srpske  položaje na Bregalnici
1930.- Rođen dr Aleksa Piščević, profesor i dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu (Čačak, 30. 06. 1930 - Beograd, 17. 12. 2007)
1934.- "Noć dugih noževa", Hitlerov obračun sa opozicijom u Nemačkoj, u kome su likvidirani komandant " jurišnih odreda"Ernst Rem i nacistički vođa Georg  Štraser
1937.- Poginula Amelija Erhart, prva žena koja je preletela Atlantik (Boston, 24. 07. 1898 - Tihi okean, 30. 06. 1937)
1938.- Rođen Petar Ljubojev, filmski reditelj, profesor Univerziteta u  Novom Sadu i urednik TV Novi Sad  (Obrovac, 30. 06. 1938 - Novi Sad, 11. 06. 2000)
1938.- Umro Milan Rakić, književnik i diplomata, akademik (Beograd, 18. 09. 1876 - Zagreb, 30. 06. 1938)
1966.- Rođen Majk Tajson, američki bokser, prvak sveta u teškoj kategoriji (Njujork, 30. 06. 1966)
1975.- Rođen Ralf  Šumaher, nemački automobilista, vozač "Formule 1" (Hirt, 30. 06. 1975)
1985.- Rođen Majkl Felps, američki plivač, osmostruki olimpijski šampion (Baltimor, 30. 06. 1985)
1994.- Umro Dušan Stojanović, profesor Fakulteta dramskih  umetnosti  u Beogradu (Beograd, 29. 10. 1927 - Beograd, 30. 06. 1994)
1997.- Kina preuzela upravu nad Hong Kongom nakon 156 godina britanske kolonijalne vladavine
2001.- Umro Čet Etkins, američki gitarista (Lutrel, 20. 06. 1924 - Nešvil, 30. 06. 2001)
2001.- Umro Boško Petrović, književnik, akademik (Veliki Varadin, 20. 01. 1915 - Novi Sad, 30. 06. 2001)
2002.- Umro Stevan Šalajić, pozorišni, filmski i TV glumac (Borča, 23. 06. 1929 - Novi Sad, 30. 06. 2002)
2006.- Umro Milivoj S. Nešić, majstor problemskog šaha (Senta, 12. 12. 1940 - Beograd, 30. 06. 2006)


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #49 послато: 01-07-2009, 08:55:52 »
sreda, 01. jul 2009, 08:00 -> 07:57
Vremeplov (1. jul)
Svetski dan arhitekata. Nacionalni praznik Kanade, Ruande i Burundija. Dan Beogradskog univerziteta. Osnovana prva Astronomsko - meteorološka stanica u Srbiji.
 
 
Na današnji dan 1887. godine u Beogradu osnovana prva Astronomsko - meteorološka stanica u Srbiji. Meteorološku stanicu je, u svojoj kući na Vračaru, organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Četiri godine kasnije, na najvišoj tački grada, na Zvezdari, podignuta je zgrada opservatorije, koja i danas služi toj svrsi. Nedeljković je 1902. godine  počeo da objavljuje  prvu opštu prognozu vremena u Srbiji.
1835. - U Pešti  štampan prvi broj  "Serbskog narodnog lista", ilustrovanog  književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj
1838. - Odlukom kneza Miloša Obrenovića ustanovljen Licej u Kragujevcu, u  spomen na ovaj događaj, 1. juli se obeležava kao Dan Beogradskog univerziteta
1868. - U Vrnjačkoj Banji osnovana prva turistička organizacija u  Srbiji
1883. - Osnovano Srpsko arheološko društvo
1903. - Organizovana prva biciklistička trka "Tur d Frans"
1916. - Počela bitka na Somi u Prvom svetskom ratu  - u toku bitke prvi put upotrebljeni tenkovi u ratnim sukobima
1921. - Osnovana Komunistička partija Kine
1935. - Rođen Ivo Eterović, fotograf (Split, 01. 07. 1935)
1935.- Rođen Dalaj Lama (Tenzin Gjatso), tibetanski duhovni vođa
(Tagtser, 01. 07. 1935)
1941. - Streljan Pavle Bihalji, književnik i izdavač
(Zemun, 08. 08. 1898 - Beograd,  01. 07. 1941)
1941. - Emitovana prva televizijska reklama - na televiziji NBC prikazan spot od 10 sekundi za  "Bulova Watch Company"
1942. - Posle osmomesečne opsade Nemci  zauzeli Sevastopolj u Drugom svetskom ratu
1953. - Osnovana Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN)
1955. - Rođen Vladimir Petrović Pižon, fudbaler, reprezentativac i trener FK Crvena zvezda (Beograd, 01. 07. 1955)
1961. - Rođena Dajana Spenser, britanska princeza
(Sandringem, 01. 07. 1961 - Pariz, 31. 08. 1997)
1966. - Održan Brionski plenum CK SKJ
1967. - Rođena Pamela Anderson, američka filmska glumica
(Vankuver, 01. 07. 1967)
1968. - Zaključen Ugovor o neširenju nuklearnog oružja
1974. - Umro Huan Domingo Peron, argentinski general, političar i državnik,  predsednik Argentine (Buenos Aires, 08. 10. 1895 - Buenos Aires, 01. 07. 1974)
1977. - Umro Zoran Ristanović, pozorišni glumac
(Skoplje,    1924 - Beograd, 01. 07. 1977)
1980. - Rođen Ilija Marinković, violinista (Zemun, 01. 07. 1980)
1989. - Počeo sa radom Treći kanal RTB-a, prestao sa emitovanjem programa 2006. godine
1990. - Stupila na snagu monetarna i ekonomska unija Savezne Republike Nemačke i Demokratske Republike Nemačke   
1991. - Umro Đura Jakšić, dirigent
(Karlovac, 30. 04. 1924 - Beograd, 01. 07. 1991)
1994. - Umro Slobodan Božović, novinar RTV Novi Sad i književnik
(Beograd, 04. 11. 1938 - Novi Sad, 01. 07. 1994)
1996. - Umro Stojan Stiv Tešić, američki književnik i scenarista, dobitnik  "Oskar" -a (Užice, 29. 09. 1942 - Sidnej,Kanada, 01. 07. 1996)
1996. - Umrla Margo Hemingvej, američka filmska glumica, maneken i  foto - model, unuka Ernesta Hemingveja (Portland, 16. 02. 1955 - Santa Monika, 01. 07. 1996)
)
2004. - Umro Marlon Brando, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a (Omaha, 03. 04. 1924 - Los Anđeles, 01. 07. 2004)
2004. - Umro Ričard Mej, britanski sudija, predsedavajući suđenja Slobodanu  Miloševiću pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu
(London,       -     01. 07. 2004)
2007. - Umro Milan Oklopdžić - Mika Oklop, književnik
(Beograd, 09. 05. 1948 - San Francisko, 01. 07. 2007)
2008. - Umro Dejan Medaković, dr istorijskih nauka, istoričar umetnosti, profesor Filozofskog  fakulteta u Beogradu, književnik, akademik, predsednik SANU (Zagreb, 07. 07. 1922 - Beograd, 01. 07. 2008)
2008. - Umro Aleksandar Dragojlović, novinar i urednik Radio Beograda
( Beograd, 07. 08. 1937 - Beograd, 01. 07. 2008)

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #50 послато: 02-07-2009, 09:32:02 »
četvrtak, 02. jul 2009, 08:00 -> 08:00
Vremeplov (2. jul)
Na današnji dan rođen Herman Hese, nemački književnik i nobelovac. Preminuli Borislav Pekić i Žan Žak Ruso.
 
Godine 1877. rođen je Herman Hese, nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su "Stepski vuk" "Sidarta" i "Igra staklenih perli".
(Kalv, 02. 07. 1877 - Montanjola, 09. 08. 1962)
1992. - Umro Borislav Pekić, književnik, jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih pisaca. Pekić je ostavio delo koje po vrednosti i obimu čini temelj naše literature: dvadesetak proznih dela, knjige dnevničkih eseja, autobiografskih zapisa i više od trideset drama, koje su postavljane u pozorištima ili adaptirane za radio izvođenje. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prvu knjigu "Vreme čuda", koja ga je odmah uvrstila u sam vrh naše literature, objavio je 1965. godine. Sledila su dela: "Hodočašće Arsenija Njegovana", "Uspenje i pad Ikara Gubelkijana", "Odbrana i poslednji dani", "Kako upokojiti vampira", "Zlatno runo", "Godine koje su pojeli skakavci" i druga. Ubrzo nakon Pekićeve smrti, februara 1993. godine, osnovana je Fondacija, s ciljem da čuva i publikuje piščevu zaostavštinu, koju čini preko 20 hiljada strana neobjavljenih zapisa, dnevnika i prepiske, kao i da neguje uspomenu na znamenitog književnika. Takođe je ustanovljena stipendija "Borislav Pekić", za podsticaj darovitim mladim piscima.
Fond Biblioteke RB:
- Borislav Pekić: "Zlatno runo", "Besnilo"
- Radomir Baturan: "Roman Borislava Pekića"
Fond Programskog arhiva RB:
- Borislav Pekić - kao učesnik: TG - 6701/ 4,7,  TG -  6548/1
- O Borislavu Pekiću: TG - 8130/4
(Podgorica, 04. 02. 1930 - London, 02. 07. 1992)
1566. - Umro Nostradamus, francuski fizičar i astrolog
1844. - Počela sa radom Narodna banka Kraljevine Srbije
1884. - Odštampana prva srpska papirna novčanica
1914. - Umro Džozef Čemberlen, britanski državnik
1958. - Rođen Nebojša Čović, privrednik i političar, gradonačelnik Beograda, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Socijaldemokratske partije
(Beograd, 02. 07. 1958)
1961. - Umro Ernest Hemingvej, američki književnik, nobelovac
(Čikago, 21. 07. 1898 - San Vali, 02. 07. 1961)
1977. - Umro Vladimir Nabokov, ruski književnik
(Petrograd, 23. 04. 1899 - Montre, 02. 07. 1977)
1990. - Albanski delegati Skupštine Kosova usvojili Ustavnu deklaraciju i proglasili odvajanje Kosova od Srbije
1999. - Umro Slobodan Jakulić, neuropsihijatar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik (
Beograd, 1937 - Beograd, 02. 07. 1999)
2001. - U Jevrejskoj  bolnici u Luisvilu ugrađeno prvo veštačko mehaničko srce-abiokor
2002. - Otvoren prvi muzej automobila u Beogradu - Moderna garaža Bratislava Petkovića
2003. - Umro dr Dejan Kreculj, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, akademik 
(Mramorak, 08. 08. 1927 - Pančevo, 02. 07. 2003)
2004. - Manastir Dečani uvršten u listu Svetske kulturne baštine
2007. - Umro Aleksandar Aca Šišić, violinista, solista Velikog narodnog orkestra Radio Beograda
(Obrenovac, 17. 08. 1937 - Beograd, 02. 07. 2007)
2007. - Umro Vojislav Nikčević, filolog, direktor Instituta za crnogorski jezik, profesor Filozofskog fakulteta u Nikšiću, osnivač Dukljanske  akademije nauka i umjetnosti i Matice crnogorske
(Stubica, 18. 01. 1935 - Beograd, 02. 07. 2007)

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #51 послато: 03-07-2009, 08:08:13 »
petak, 03. jul 2009, 07:35 -> 08:01
Vremeplov (3. jul)
Rimski car Konstantin proglasio nedelju danom odmora i verskih obreda. Na današnji dan rođeni Kafka, Milovan Danojlić, Ljubivoje Ršumović, Dragan Velikić.
 
Na danšnji dan 1883. godine rođen je češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka. Do 1945. bio je nepoznat, jer za života gotovo i nije objavljivao. Glavninu spisa, uključujući pisma i "Dnevnike", izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kojem je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani "Proces", "Zamak", "Amerika", pripovetke "Presuda", "Preobražaj", "U kažnjeničkoj koloniji", "Seoski lekar", "Umetnik u gladovanju".
Knjižnjvnik Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine.  Nakon završenih studija francuskog jezika i književnosti  na Beogradskom univerzitetu, Danojlić je živeo i radio u Londonu, Čikagu, Njujorku, Poatjeu i Parizu, gde se zaustavio 1984. godine. Iz "dobrovoljne emigracije" bar jednom godišnje dolazi u Srbiju,  istovremeno ne prestajući da živi u njoj kroz svoje stvaralaštvo. Pesnik i esejista biranog i negovanog jezika i stila, Danojlić je jedan od rodonačelnika srpskog pesničkog modernizma. Kao književni hroničar vratio je u našu kulturu pomalo zaboravljeni žanr književnog feljtona - podlistka, obrađujući  zbivanja i duhovne fenomene u srpskoj kulturi i društvu. Napisao je  četrdesetak knjiga poezije i poetske proze, romana, eseja, knjiga za decu: "Urođenički psalmi", "Kako spavaju tramvaji", "Muka s rečima", "Kako je Dobroslav protrčao kroz Jugoslaviju", "Zmijin svlak", "Oslobodioci i izdajnici", " Dragi moj Petroviću"... Dobitnik je gotovo svih značajnih  književnih nagrada kod nas: "Oktobarske", "Zmajeve", "NIN"-ove, "Vitalove", nagrade"Isidora Sekulić", "Miloš  Đurić", "Brana Cvetković", kao i nagrade SANU iz fonda "Branko Ćopić". Izdavačka kuća "Filip Višnjić" objavila je njegov novi roman memoarskog karaktera "Pustolovina ili ispovest u dva glasa". Glavni junak je intelektualac u emigraciji, a pisana je u drugom licu ,čime je dočaran retrospektivni dijalog čoveka sa samim  sobom.
321. - Rimski car Konstantin proglasio nedelju danom odmora i verskih obreda
1841. - Rođen Mita Popović, književnik
(Baja, 03. 07. 1841 - Budimpešta, 06. 06. 1888)

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #52 послато: 03-07-2009, 15:59:39 »
Nastavak od na današnji dan)jer neznam kako je došlo do greške
1900. - Nad  Bodenskim jezerom  izveden prvi uspešan let cepelina 
1908.- Počela Mladoturska revolucija
 1928. - Rođen dr Slobodan Vitanović, književnik i prevodilac, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, osnivač i predsednik Društva prijatelja Francuske
(Beograd, 03. 07. 1928 - Beograd, 10. 02. 2007)
1939. - Rođen Ljubivoje Ršumović, književnik
(Ljubić, 03. 07. 1939)
1939. - Rođen Dušan Maravić, fudbaler, reprezentativac, olimpijski šampion
(Ženisi, 03. 07. 1939)
1953. - Rođen Dragan Velikić, književnik i diplomata
(Beograd, 03. 07. 1953)
1962. - Proglašena nezavisnost Alžira
1969. - Umro Brajan Džons, britanski muzičar, osnivač grupe "Roling Stons"
(Čeltenhem, 28. 02. 1942 - Saseks, 03. 07. 1969)
1971. - Umro Džim Morison (Džejms Daglas), američki muzičar, pevač grupe "Dors"
(Melburn, Florida, 08. 12. 1943 - Pariz, 03. 07. 1971)
1975. - Rođen Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije
(Beograd, 03. 07. 1975)
1995. - Na prvenstvu u Atini jugoslovenski košarkaši postali evropski šampioni
2000. - Umro Gojko Janjušević, književnik i prevodilac
(Ozrinići,15. 08. 1936 - Novi Sad, 03. 07. 2000)
2001. - Počelo suđenje bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću pred  Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u Hagu
2003. - Umro Prvoslav Raković, prvi direktor "Zastave" iz Kragujevca
2008. - Umro Milorad-Mida Stevanović, glumac, prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu (Gornji Ribnik, 22. 10. 1939 - Beograd, 03. 07. 2008)


Ван мреже Lazovic Zivojin

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.837
  • Локација: Горњи Милановац
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #53 послато: 03-07-2009, 16:05:51 »
1939. - Rođen Ljubivoje Ršumović, književnik
(Ljubić, 03. 07. 1939)
Slobo, u pitanju je LJUBIŠ (kod Užica) a ne LJUBIĆ (kod Čačka)
Nije toliko bitno, al tek da nam Ršuma Čačani ne prisvoje. >:(
Pozdrav
Жить хорошо, а хорошо жить ещё лучше
Бити жив је добро, а добро живети је још боље...

Што више рупа у сиру, то мање сира ... што више сира, то више рупа >>> што више сира то мање сира

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #54 послато: 03-07-2009, 17:48:44 »
Цитат
Slobo, u pitanju je LJUBIŠ (kod Užica) a ne LJUBIĆ (kod Čačka)
Nije toliko bitno, al tek da nam Ršuma Čačani ne prisvoje. Љутко
Pozdrav 
Žile ja uzimam to sa RTSvremeplov a šta je interesantno to da sam na svoj lični meil dobio grešku za 1jun od jednog kolege da ga ne imenujem jer ne učestvuje više na forumu.Te se greške pojavljuju a to je ustvari zvanična evidencija republike Srbije koja se treba ispraviti pokušaću da pošaljem te greške.Toje samo ono što mi primetimo a tek koliko prođe neprimećeno. vidiš da i meni otišlo pola vremeplova pa sam morao da ponovim Fala na zapažanjima jer ipak ima aktuelnosti pozzzzz

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #55 послато: 04-07-2009, 08:44:41 »
subota, 04. jul 2009, 08:05 -> 07:42
Vremeplov (4. jul)
Potpisivanje "Deklaracije nezavisnosti" i proglašenje nezavisnosti SAD od Velike Britanije, kao i rođenje džez ikone Luisa Armstronga, obeležili su današnji dan kroz istoriju.
 
Kongres predstavnika 13 američkih kolonija, pobunjenih protiv Velike Britanije potpisao je 4. jula 1776. godine "Deklaraciju nezavisnosti", u kojoj su izložene težnje nove nacije. Kongres je tada proglasio nezavisnost SAD. Stvarna nezavisnost izvojevana je 1781. godine, pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.
Na današnji dan 1900. godine, u Nju Orleansu je rođen Luis Daniel Armstrong, američki pevač i džez - trubač. Armstrong, kasnije nazvan "Sačmo" i " Paps", počeo je da se bavi muzikom svirajući trubu na parobrodima, u barovima, a zatim u ansamblu Kida Orija. Na poziv Džoa Kinga Olivera stigao je 1922. godine u Čikago. Bio je to početak zlatne ere džeza. Istoričari džeza navode da je u Čikagu prosto "oduvao" svoje kolege, ali i publiku koja je dolazila da ga čuje. Godine 1925. prešao je u Njujork, u orkestar Flečera Hendersona, a zatim sledi ulazak u studio. Snima ploče sa orkestrom Hendersona, Klarensa Vilijemsa, sa pevačicama Besi Smit i Ma Rejni. Sačmo postaje svetski poznati muzičar. Od kreolskog džeza i diksilenda, koji su se svirali na američkom jugu, Armstrong je stvorio autentični muzički izraz koji i danas važi za jedan od najznačajnijih doprinosa američke kulture svetskoj muzičkoj riznici. Pevao je i svirao sa Bingom Krozbijem, Frenkom Sinatrom, Elom Ficdžerald, Djukom Elingtonom, Leonardom Bernštajnom... Godine 1944. izabran je za najboljeg džez muzičara na svetu i tada je priredio prvi džez koncert u Metropolitenu. Armstrong je nastupao i u Beogradu. Aprila 1959. godine održao je dva veličanstvena koncerta u Domu sindikata, koje je direktno prenosila Radio televizija Beograd.
1776. - U Filadelfiji objavljena Deklaracija nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država
1845.- Uveden javni gradski saobraćaj u Novom Sadu
1853. - Rođen Petar Bojović, vojvoda (Mišićevo, 04. 07. 1853 - Beograd, 20. 01. 1945)
1855. - Rođen Vlaho Bukovac, slikar (Cavtat, 04. 07. 1855 - Prag, 23. 04. 1922)
1927.   - Rođena Đina Lolobriđida, italijanska filmska glumica (Subjak, 04. 07. 1927)
1934. - Umrla Marija Sklodovska Kiri, francuski fizičar i hemičar, akademik, nobelovac(Varšava, 07. 11. 1867 - Savoja, 04. 07. 1934)
1940. - Rođen Filip David, književnik, urednik RTS-a, profesor Fakulteta  dramskih umetnosti u Beogradu (Kragujevac, 04. 07. 1940)
1941. - Politbiro CK KPJ doneo odluku o dizanju ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu
1995. - Umro Arsen Diklić, književnik, filmski i TV scenarista (Staro Selo, 14. 11. 1922 - Beograd, 04. 07. 1995)
1997. - Umro Miguel Najdorf, argentinski šahista (Varšava, 15. 04. 1910 - Malaga, 04. 07. 1997)
2002. - Umro Aleksandar Karakušević - Klas, karikaturista, novinar i  slikar - grafičar(Skoplje, 17. 11. 1928 - Beograd, 04. 07. 2002)
2006. - Umro Bogdan Dečermić, novinar "Borbe" i "Novosti" (Zagreb,   1928 - Beograd, 04. 07. 2006)
2007. - Umro Vladeta Vlatković, novinar  RTB-a (Beograd , 28. 04. 1925 - Beograd, 04. 07. 2007)                 
2007. - Umro Bil Pinkni, američki muzičar, član grupe"Drifters" (Dalzel, 15. 08. 1925 - Dejtona Bič, 04. 07. 2007)


Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #56 послато: 05-07-2009, 08:28:28 »
nedelja, 05. jul 2009, 08:00 -> 08:01
Vremeplov (5. jul)
Na današnji dan rođeni Tin Ujević, Stevan Raičković, Klara Cetkin. Elvis Prisli snimio prvu pesmu.
 
Književnik, književni kritičar, publicista i  prevodilac Augustin - Tin Ujević rođen je na današnji dan 1891. godine. Ujević je Filozofski fakultet završio u Zagrebu, a zatim je boravio u Parizu, Beogradu, Sarajevu i Splitu, da bi se 1940. konačno nastanio u Zagrebu, gde je i umro 1955. godine. Bio je jedan od najvećih  boema, smatrajući da "samo iskreni privrženici umetnosti koji imaju čisto srce jesu pravi boemi"  i da boemiju modernog vremena označava" njen defetizam prema životu, prema njegovim ograničenjima i sporom tempu ostvarenja, fenomen dekadence u epohi imperijalizma". Najsnažnija poetska ličnost u međuratnom razdoblju, Ujević je pripadao naprednom nacionalnom pokretu i zastupljen je u zbirci "Hrvatska mlada lirika". Prva njegova samostalna knjiga pesama "Lelek sebra" predstavlja novinu u jugoslovenskoj poeziji, donoseći čudesnu, potresnu dramu poraženog čoveka. Sledila je zatim knjiga pesama "Kolajna", kao i dela iz oblasti poetske proze. Njegovi eseji su znalačka filozofska i estetička osvetljavanja poetskih struktura i sudbina velikih pesnika: Getea, Bodlera, Remboa...
1811.- Venecuela postala prva južnoamerička država koja je proglasila  nezavisnost od Španije
1832.- Pojavio se prvi plakat u Beogradu
1857.- Rođena Klara Cetkin, nemački revolucionar, pisac i  publicista, osnivač  međunarodnog ženskog radničkog pokreta (Viderau, 05. 07. 1857 - Arhangelsk, 20. 06. 1933)
1887.- Rođen Kosta Todorović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu,  predsednik   Srpskog lekarskog društva, akademik (Beograd, 05. 07. 1887 - Beograd, 19. 09. 1975)
1889.- Umro Jakov Ignjatović, književnik i advokat , akademik  (Sentandreja, 08. 12. 1822 - Novi Sad, 05. 07. 1889)
1901.- Rođen Sergej Vladimirovič  Obrascov, ruski pozorišni glumac i reditelj,   osnivač pozorišta lutaka (Moskva, 05. 07. 1901 - Moskva, 10. 05. 1992)
1911.- Rođen Žorž Pompidu, francuski politčar i državnik, premijer i  predsednik Francuske (Overnj, 05. 07. 1911 - Pariz, 02. 04. 1974)
1928.- Rođen Stevan Raičković, književnik, akademik (Neresnica, 05. 07. 1928  - Beograd, 06. 05. 2007)
1941.- Osnovan koncentracioni logor na Banjici
1943.- Počela Kurska bitka u Drugom svetskom ratu
1954.- Elvis Prisli snimio  prvu pesmu
1983.- Umro Radosav Bošković, slavista, profesor Beogradskog univerziteta (Orja Luka,   1907 - Beograd, 05. 07. 1983)
1990.- Skupština SR Srbije usvojila Zakon o prestanku rada Skupštine i Izvršnog veća   Kosova zbog njihovog secesionističkog delovanja
1999.- Umro Otac Mitrofan, epitron manastira Hilandar (Ratari,       1923 - Kakov, 05. 07. 1999)
2003.- Umro Milo Miranović, pozorišni, filmski i TV glumac (Kokoti, 23. 03. 1942 - Beograd, 05. 07. 2003)
2007.- Umro Režin Krespen, francuska operska pevačica, sopran i mecosopran (Marsej, 23. 02. 1927 - Pariz, 05. 07. 2007)
2007.- Umro Džordž Meli, britanski džez-pevač (Liverpul, 17. 08. 1926 - London, 05. 07. 2007)
 



Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #57 послато: 06-07-2009, 09:31:02 »
ponedeljak, 06. jul 2009, 08:00 -> 08:04
Vremeplov (6. jul)
Na današnji dan rođen Živojin Mišić. Luj Paster prvi put uspešno primenio vakcinu protiv besnila na čoveku.
 
Jedan od najboljih srpskih vojskovođa, vojvoda Živojin Mišić, rođen je 6. jula 1855. godine. Učestvovao je u dva oslobodilačka rata protiv Turske i u Srpsko - bugarskom ratu. U Prvom svetskom ratu je u toku Kolubarske bitke preuzeo komanadu nad Prvom armijom, koja se, zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, od formacije u povlačenju preobrazila u udarnu srpsku pesnicu i u silovitom kontranapadu strahovito porazila austougarsku vojsku. Kolubarska bitka smatra se jednom od najćih bitaka u nacionalnoj istoriji, a Živojin Mišić je od strane regenta Aleksandara unapređen u čin vojvode. Pred kraj rata Mišić je postavljen za načelnika Vrhovne komande i predvodio je Srpsku vojsku u toku proboja Solunskog fronta. Napisao je nekoliko vojnih dela od kojih je najpoznatije "Strategija".
1415. - Spaljen na lomači Jan Hus, češki verski i prosvetni reformator,  rektor Karlovog univerziteta u Pragu
(Husinc,     1371 - Kostanc, 06. 07. 1415)
1533. - Umro Ludoviko Ariosto, italijanski književnik
(Ređo Emilija, 08. 09. 1474 - Ferara, 06. 07. 1533)
1838. - Rođen Vatroslav Jagić, istoričar književnosti i književni kritičar
(Varaždin, 06. 07. 1838 - Beč, 05. 08. 1923)
1859. - Rođen Verner fon Hajdenstam, švedski književnik, nobelovac
(Olshamer, 06. 07. 1859 - Evralid, 20. 05. 1940)
1885. - Francuski biolog i hemičar Luj Paster prvi put uspešno primenio vakcinu  protiv besnila na ljudskom biću, pacijentu Jozefu Majsteru
1893. - Umro Gi de Mopasan, francuski književnik
(Turvil, 05. 08. 1850 - Otej, 06. 07. 1893)
1907. - Rođena Frida Kalo Kalderon , meksička slikarka
(Kojoakan, 06. 07. 1907 - Kojoakan,13. 07. 1954)
1909. - Rođen Andrej Gromiko, sovjetski političar i diplomata, ministar inostranih poslova SSSR-a (Minsk, 06. 07. 1909 - Moskva, 02. 07. 1989)
1927. - Rođena Dženet Li, američka filmska glumica, dobitnica "Oskar"-a
(Mersd, 06. 07. 1927 - Los Anđeles, 04. 10. 2004)
1937. - Poginuo Blagoje Parović, revolucionar, španski borac
(Beograd, 25. 03. 1903 - Bruneta, 06. 07. 1937)
1946. - Rođen Silvester Stalone, američki filmski glumac, režiser i scenarista, dobitnik "Oskar"- a (Njujork, 06. 07. 1946)
1949. - Rođen Dragoljub Bokonjić, novinar Beograda 202 i  Drugog programa Radio Beograda i dramski pisac (Beograd, 06. 07.1949 - Beograd, 16. 04. 2007)
1962. - Umro Viljem Fokner, američki književnik, nobelovac
(Nju Albani, 25. 09. 1897 - Oksford, 06. 07. 1962)
1971. - Umro Luis Armstrong, američki pevač i džez - trubač
(Nju Orleans, 04. 07. 1900 - Njujork, 06. 07. 1971)
2000. - Umro Lazar Koliševski, političar i državnik, predsednik Predsedništva SFRJ, narodni heroj
(Sveti Nikola, 12. 02. 1914 - Skoplje, 06. 07. 2000)
2004. - Umro Tomas Klestil, austrijski političar i državnik, predsednik Austrije (Beč, 04. 11. 1932 - Beč, 06. 07. 2004)
2005. - Umro  Klod Simon, francuski književnik, nobelovac
(Tananariva, 10. 10. 1913 - Pariz, 06. 07. 2005)
2008. - Umrla Olga Bruči, operska pevačica, prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (Prelog,   1923 - Poreč, 06. 07. 2008)

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #58 послато: 07-07-2009, 08:52:31 »
utorak, 07. jul 2009, 07:45 -> 08:08
Vremeplov (7. jul)
Izabrano "novih" sedam svetskih čuda. Na današnji dan rođeni su književnici Miroslav Krleža i Orhan Pamuk. Pogubljen je engleski književnik, humanista i državnik Tomas Mor, a preminuo engleski pisac Artur Konan Dojl.
 
Na današnji dan 2007. godine proglašeno je "novih" sedam svetskih čuda tokom svečanosti na stadionu Benfike u Lisabonu. Veliki zid u Kini, Petra u Jordanu, Statua Hrista Spasitelja u Brazilu, Maču Piču u Peruu, piramida Čičen-ica u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tadž Mahal u Indiji. Do ovakvog izbora je došlo glasovima oko 100 miliona ljudi širom sveta putem interneta i mobilnih telefona. Kritičari ovog izbora među kojima i UNESKO smatrali su da svetska čuda ne treba birati javnim glasanjem. Egipatske piramide u Gizi su jedine ostale sa izvorne liste sedam svetskih čuda starog veka, na kojoj su se još nalazili Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji.
1535.  - Pogubljen Tomas Mor, engleski književnik, humanista i državnik (London, 07. 02. 1478 - London, 07. 07. 1535)
1752. - Rođen Žozef Mari Žakar, francuski pronalazač, izumeo mehanički tkački  razboj (Lion, 07. 07. 1752 - Ulin, 07. 08. 1834)
1807. - Sklopljen Tilzitski mir između Francuske i Rusije
1816. - Umro Ričard Brinsli Batler Šeridan, engleski književnik i  političar (Dablin, 30. 10. 1751 - London, 07. 07. 1816)
1854. - Umro Georg Simon Om, nemački fizičar (Erlangen, 16. 03. 1787 - Minhen, 07. 07. 1854)
1860. - Rođen Gustav Maler, austrijski kompozitor i dirigent (Kalist, 07. 07. 1860 - Beč, 18. 05. 1911)
1887. - Rođen Mark Šagal, francuski slikar (Vitebsk, 07. 07. 1887 - Sen Pol d Vene, 29. 03. 1985)
1893. - Rođen Miroslav Krleža, književnik,akademik (Zagreb, 07. 07. 1893 - Zagreb, 29. 12. 1981)
1899. - Rođen Džordž Kjukor, američki filmski reditelj, dobitnik "Oskar"- a (Njujork, 07. 07. 1899 - Los Anđeles, 24. 11. 1983)
1901. - Rođen Vitorio de Sika, italijanski filmski glumac i reditelj (Napulj, 07. 07. 1901 - Pariz, 13. 11. 1974)
1911. - Rođen Đan Karlo Menoti, američki kompozitor (Kadeljano, 07. 07. 1911- Monte Karlo, 01. 02. 2007)
1913. - Rođen Milentije Popović, političar, revolucionar i državnik, ministar trgovine i finansija FNRJ, član Saveznog izvršnog veća  i CK SKJ (Crna Trava, 07. 07. 1913 - Beograd, 08. 05. 1971)
1921. - Rođen Dragomir Felba, pozorišni, filmski i TV glumac (Skoplje, 07. 07. 1921 - Beograd, 14. 07. 2006)
1922. - Rođen Dejan Medaković, dr istorijskih nauka, istoričar umetnosti, profesor Filozofskog  fakulteta u Beogradu, književnik, akademik, predsednik SANU (Zagreb, 07. 07. 1922 - Beograd, 01. 07. 2008)
1922. - Rođen Pjer Karden, italijanski dizajner i modni kreator (Venecija, 07. 07. 1922)
1930. - Umro Artur Konan Dojl, engleski književnik (Edinburg, 22. 05. 1859 - Krouborou, 07. 07. 1930)
1931. - Rođen Dejvid Edings, američki pisac epske fantastike (Spokejn, 07. 07. 1931 - Karson Siti, 02. 06. 2009)
1939. - Rođen Đorđe Bobić, arhitekta, glavni arhitekta grada Beograda (Beograd, 07. 07. 1939)
1940. - Rođen Ringo Star (Ričard  Starkni), britanski pevač i bubnjar, član grupe"Bitlsi" (Liverpul, 07. 07. 1940)
1941. - Počeo oružani ustanak u Srbiji u Drugom svetskom ratu
1952. - Rođen Orhan Pamuk, turski književnik, nobelovac (Istanbul, 07. 07. 1952)
1958. - Inženjer Zoran Manojlović izradio prvu TV kameru kod nas i njome načinio prve TV zapise
1980. - Rođena Mišel Kvan, američka klizačica, petostruka svetska  prvakinja u umetničkom klizanju (Torens, 07. 07. 1980)
1994. - Umro Stevan Pešić, književnik (Kovilj,     1939 - Sremska Kamenica, 07. 07. 1994)
1999. - Umro Mihail (Metodi Gogov), arhiepiskop, poglavar Makedonske  pravoslavne crkve (Štip,     1912  -     07. 07. 1999)
2001. - Umrla Vesna Jurišević, muzički urednik Radio Beograda (Beograd, 18. 06. 1959 - Beograd, 07. 07. 2001)
2005. - Teroristički napad u Londonu, poginulo 56 ljudi
2006. - Umro Sid Baret (Rodžer Kit), britanski muzičar, jedan od osnivača grupe "Pink Flojd" (Kembridž, 06. 01. 1946 - Kembridž, 07. 07. 2006)
2006. - Umro Mario Rijavec, slovenački kompozitor i dirigent (Zagreb, 17. 05. 1921 - Ljubljana, 07. 07. 2006)
2008. - Umro mr Dragan Čakarević, profesor Pete beogradske gimnazije, sportista, trener kajakaških klubova i reprezentacije, sportski funkcioner (Čačak, 1937 - Beograd, 07. 07. 2008)
2008. - Umro Brus Koner, američki avangardni umetnik i filmski autor
(Mek Ferson, 18. 11. 1933 - San Francisko, 07. 07. 2008
DODATAK Đavola Varoš  ušla u uži izbor za svecko čudo sutra proglašenje

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.387
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: NA DANAŠNJI DAN
« Одговор #59 послато: 08-07-2009, 08:30:06 »
Vremeplov (8. jul)
Rođenje La Fontena, Džozefa Čemberlena, Ferdinanda Cepelina, Ernesta Bloha, Petra Lalovića obeležilo je današnji dan kroz istoriju. U Beogradu, 1956. godine izveden prvi javni TV prenos bežičnim putem, povodom proslave rođenja Nikole Tesle.
 
Na današnji dan 1932. godine rođen  je filmski reditelj i scenarista Petar Lalović. Dokumentarista, svestrani filmski umetnik, Petar Lalović je za četiri decenije rada snimio  preko 50 dokumentarnih i kratkometražnih filmova, TV serija i igranih filmova sa temama iz prirode. Iz bogatog opusa dokumentarnog stvaralaštva izdvajaju se "Poslednja oaza" i "Svet koji nestaje", filmovi o kojima su izdate i fotomonografije. Lalovićeva najpoznatija TV serija je "Briga za potomstvo", a njegov prvi igrani film "Ptice koje ne polete". Nemoguće je nabrojati mnoštvo nagrada sa domaćih festivala, pre svega Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu. Nagradu Saveta jugoslovenskog filma za životno delo dobio je 1986. godine. Autor čiji su filmovi obišli zemaljsku kuglu, pobrali najviša međunarodna priznanja, u svetu je izuzetno poznat i cenjen. Napravio je putopisni filmski materijal sa Kube i autentične snimke Če Gevare, projekte o prirodi Amazonije, Indonezije...  Lalovićevi filmovi su vredna svedočanstva iz oblasti ekologije, biologije, medicine, antropologije, humanosti... Svedočenjem o prirodi, koja je ugrožena i nestaje, njegovo delo predstavlja i svojevrsnu opomenu. Film o posledicama NATO agresije na SRJ "Rekvijem za prirodu", uradio je bez honorara, izjavivši da je to njegov dug prirodi.
1621. - Rođen Žan d La Fonten, francuski književnik
(Šato-Tijeri, 08. 07. 1621 - Pariz, 13. 04. 1695)
1809. - Umro Tomas Pejn, američki književnik
(Tetford, 1737 - Njujork, 08. 07. 1809)
1822. - Umro Persi Biš Šeli, engleski književnik
(Fild Plejs, 04. 08. 1792 - Vijaređo, 08. 07. 1822)
1836. - Rođen Džozef  Čemberlen, britanski državnik
(London, 08. 07. 1836 - Birmingem, 02. 07. 1914)
1838. - Rođen Ferdinand Cepelin, nemački konstruktor aviona
(Konstans, 08. 07. 1838 - Šarlotenburg, 08. 03. 1817)
1839. - Rođen Džon D. Rokfeler, američki industrijalac
(Ričford, 08. 07. 1839 - Kejzments, 23. 05. 1937)
1885. - Rođen Ernst Bloh, nemački filozof
(Ludvigshafen, 08. 07. 1885 - Tibingen, 04. 08. 1977)
1936. - Rođena Gabi Novak, pevačica
(Berlin, 08. 07. 1936)
1942. - Umro Luj Feliks Fransoa Franše d Epere, francuski maršal, počasni vojvoda srpske vojske
(Oran, 25. 05. 1856 - Albi, 08. 07. 1942)
1951. - Rođena Anđelika Hjuston, američka filmska glumica
(Santa Monika, 08. 07. 1951)
1955. - Rođena Vladislava - Vladica Milosavljević, pozorišna, filmska i TV glumica(Beograd, 08. 07. 1955)
1967. - Umrla Vivijen Li, engleska filmska glumica
(Dardželing, 05. 09. 1913 - London, 08. 07. 1967)
1994. - Umro Kim Il Sung, korejski državnik, predsednik Severne Koreje
(Mangionde, 15. 04. 1912 - Pjongjang, 08. 07. 1994)
1996. - Umro Mitar Pešikan, lingvista, akademik
(Trešnjevo, 08. 11. 1927 - Beograd, 08. 07. 1996)
1998. - Umro Dušan Vukotić, reditelj, scenarista, animator i filmski pedagog, dobitnik
"Oskar"-a
(Bileća, 07. 02. 1927 - Zagreb, 08. 07. 1998)
2000. - Umro Nikola Hercigonja, kompozitor i muzikolog
(Vinkovci, 19. 02. 1911 - Beograd, 08. 07. 2000)
2000. - Umro Konstantin Vinaver, pijanista, muzikolog, direktor Opere  i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu
(Kustrih, 21. 05. 1930 - Beograd, 08. 07. 2000)
2007. - Umrla Gordana Jevtović-Minov, operska pevačica-sopran, prvakinja Beogradske opere, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu
(Beograd, 09. 06. 1947 - Beograd, 08. 07. 2007)