Аутор Тема: LEPŠA SRBIJA  (Прочитано 47886 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Dragan Djordjevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.239
  • Године: 37
  • Локација: Zaječar
  • Пол: Мушкарац
  • pčelar početnik
    • Društvo Pčelara Grljan
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #40 послато: 10-11-2013, 16:36:29 »
 Video sam da Bigar (vodopad iza mog sela Kalne ka Pirotu) slike nedostaju, pa eto, neka to bude moja slika sa prifila :D.
" Bolje je upaliti i jednu malu svetiljku nego proklinjati tamu. " ( Konfucije )
"Ljudi izvikuju mnoge istine, ali, kako to čine bez stila, one nemaju dejstva"
"Ne volim političare. Zašto bi ih voleo? To je kao da imaš kamen u žuči: treba para da bi se uklonio. Pa zašto bi ga onda imao?" (Bukovski)

На мрежи Branko Nikolić

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 3.663
  • Године: 67
  • Локација: Aleksinac, Bovansko jezero
  • Пол: Мушкарац
  • Živim i pčelarim na Bovanskom jezeru
    • Poljoprivredno gazdinstvo Branko Nikolić
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #41 послато: 28-02-2014, 21:09:41 »
Мислим да је овај линк у складу са овом темом. Ко воли нека чита, ја сам прочитао а даће бог да и обиђем сва ова прелепа места.

EKSKLUZIVNO: otkriveni elementi strogo čuvanog turističkog kataloga istočne Srbije!




Ван мреже Gradimir Avramovic

  • O Tim
  • *****
  • Поруке: 5.538
  • Године: 51
  • Локација: Beograd
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #42 послато: 28-02-2014, 23:36:03 »



     Naročito ovo sa druge fotografije, nekako se u pećini osećam stešnjeno... ;)

Ван мреже Milos Bogdanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 952
  • Године: 30
  • Локација: Galibabinac-Svrljig
  • Пол: Мушкарац
    • Pcelarstvo M. Bogdanovic
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #43 послато: 28-02-2014, 23:42:28 »
I meni se vise svidja druga slika  ;D.
Zvali su ga dar bogova, sok nebeske rose i tecno zlato prirode jer je od vajkada bio i hrana i lek...

Prezentacija pcelinjaka:
http://pcelarstvombogdanovic.weebly.com/

Ван мреже Sinisa Ognjenovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.261
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #44 послато: 16-06-2014, 19:47:00 »
Druga je savršena...
Nešto stala ova tema...

Stojkova ledenica skrivena u nedrima Dubašnice


U Srbiji postoji mnogo skrovitih mesta, ali ipak se u njihovoj blizini , tu i tamo nalazi po neki zaseok, selo ili omanji gradić. Najmanje naseljeni deo naše zemlje je nadaleko čuveno Homolje u zajednici sa masivom Kučaja. Upravo u tom delu je priroda odlučila da izravna jednu površ za koju je malo ljudi čulo, a još manje boravilo na njoj -  Dubašničku površ ili kako je lokalno stanovništvo najčešće jednostavno naziva – Dubašnica. Koliko je pusta ova oblast možda najbolje govori činjenica da na sto kvadratnih kilometara kreću samo četiri čobanina sa svojim omanjim stadima ovaca – i to je sve. Nema stalnih ljudskih nastambi, pojata ili štala koje se koriste preko cele godine, ali zato ima dosta divljači i naročito puno vukova. Tačan broj vukova koji ovde žive niko ne zna , ali se smatra da ih je na ovom području sigurno najviše u Evropi. Možda bi neke nevladine organizacije mogle u saradnji sa preduzećem Srbija Šume osmisliti neki program njihove reintrodukcije sa ovog područja u Evropske zemlje koje oskudevaju u njima. Četiri čobana bi možda onda malo odahnula, a Evropljani bi bili neizmerno srećni što ponovo imaju vukove u svojim opustelim šumama ...
Smeštena skoro u srcu Homolja, Dubašnica je prilično teško dostupna, jer na njoj nema asfaltnih puteva. Makadamski putevi koji postoje su većinom stari i u dosta lošem stanju, a služe nažalost najčešće  za izvlačenje kvalitetnog bukovog drveta iz ove oblasti. Hodajući po tim putevima može se uživati u deblima starim i po 200-300 godina, mada su na žalost i ona sve ređa jer Srbija Šume nemaju baš respekta prema ovim moćnim kreacijama prirode. Ipak ono što je za prave zaljubljenike u prirodu i istraživače najinteresantnije –to su neobični prirodni fenomeni i lepote koje su skrivene i najčešće se nalaze van svakog puta.
Tako je do mene doprla priča o neobičnoj Stojkovoj ledenici, jami na Dubašničkoj površi koja je jedinstvena po mnogo čemu i o kojoj su se ispredale od davnina mnogobrojne bajke. Para koja je izbijala iz nje u letnjim mesecima držala je na odstojanju lakoverne ljude koji su se nekada plašili svega što je nepoznato, a ogroman prečnik od oko 30 metara je onima ostalima ulivao strahopoštovanje, tako da se niko nije usudjivao da joj priđe.
Do same jame se hoda lokalnom putevima nekih 5 sati, a onda se skrene ka jednom uzvišenju gde je ona izuzetno dobro skrivena i zašuškana u gustoj šumi. Bez iskusnog vodiča ili satelitskog GPS navođenja ju je skoro nemoguće pronaći, ali to joj baš i daje šarm i lepotu nedirnutosti. Iznad nje prastare bukve umiru prirodnom smrću sušeći se ponosno i uspravno, a u jednu od njih koja ima poveću šupljinu bez ikakvih problema mogu se smestiti dva čoveka. S obzirom da se nalazi u gustoj šumi na dnu jame se u debelom sloju nalazi stelja - prirodno istrulelo lišće i debla koja pružaju skromnu zaštitu živom svetu koji s polja upadne u ovakvu prirodnu zamku. Tako sam tu ovog puta pronašao par žaba, gliste i insekte koji najčešće izgube svoj život pokušavajući da se na neki način vrate u spoljni svet. Zbog toga sam žabe i insekte po povratku izneo napolje, a za gliste sam procenio da će se već i same dobro snaći tu gde jesu.
Ova jama spada inače u prave ledenice, jer se nalazi na velikoj nadmorskoj visini, tako da se i u letnjim mesecima u njoj zadržava sneg i led koji je u nju upadao preko zime. Zbog tendencije hladnog vazduha da kao teži ide naniže, izmena sa toplijim letnjim vazduhom je minimalna, tako da čak i pri visokim letnjim temperaturama u jami ona nikada ne prelazi 2-3 Cº stepena. U takvim uslovima je otapanje snega i leda izuzetno usporeno, pa se iz tih razloga on nekih godina održi čak i do naredne zime.
Zbog ovakvih specifičnih uslova, kao i zbog same geološke građe Stojkove ledenice u njoj nailazimo na nekoliko jedinstvenih prirodnih fenomena. Prvi od njih me je sačekao odmah po silasku u jamu. Na njenim zidovima se ne nalazi klasičan pećinski nakit, nego izuzetno čudno oblikovan nakit, koji se uvija i izvija u svim pravcima, upravo onako kako su ga kristali leda primoravali da se poigrava silom gravitacije. Malo dalje jedistvena slika u podzemlju naše zemlje - dolomitski prah, belo brašno okrunjeno od mraza sa tavanice se spustilo nežno kao sneg na dno i prekriva ga ponegde u debelom sloju. Istina ovaj čudan sneg pada lagano, lagano, ali posle hiljada i hiljada godina, uspeo je da zabeli na nekoliko mesta pod u ovoj interesantnoj jami. Samo malo dalje predivni pećinski biseri, nedirnuto blago nastalo sporom kristalizacijom i radom vode koja ih kružno rotira. Video sam ih u još ponekim pećinama, ali u ovolikom broju sigurno nigde. Na milioni ih leže skriveni u svakom ćoškiću, bigrenim kadicama i između stenja i kamenja. Nezaboravan prizor koji se morao zabeležiti foto aparatom, kako bi ta lepota nedirnuta izašla i podelila se sa drugima...
Pomislio sam da je to sve, ali onda na kraju, kada više nisam očekivao nikakva čuda, sa desne strane zida – na  jednoj prirodnoj kamenoj polici neobična pojava iznenada privuče moju pozornost. Bele kamene pečurkice koje su tu izrasle nisu mali stalagmiti, niti su išta što mi je do tada bilo poznato. Jednostavno na toj polici se dešava još jedno pravo čudo prirode – mali beli kristali u obliku pečurkica rastu sami od sebe uvis, prkoseći zakonu gravitacije. Ponosno formiraju svoje malene i nežne , ali očigledno snažne glavice, stremeći uvis na mestu gde niko ne zna za njih, na mestu gde ne bi trebalo to da se dešava. Kome su to oni u mraku, daleko od bilo koga odlučili da ponude svoju jedinstvenu lepotu !?!
Poluošamućen i donekle zbunjen svime što sam doživeo polako izlazim u sred predivne jesenje noći obasjane punim mesecom. Hodim tako Dubašničkim šumama satima u tišini, a u meni odzvanja nekoliko pitanja. Pitam se da li će i dokle ova lepota ostati nedirnuta, da li će čovek biti dovoljno pametan da sačuva ili će uništiti i ovaj biser prirode, a na kraju ostade da mi odzvanja poslednje pitanje u toj divnoj noći - da li ću uopšte i imati dovoljno vremena da upoznam još ovakvih mesta u Srbiji kakva je danas?

Pcelarstvo je najplemenitije zanimanje na planeti...
Opravdajmo ga time što ćemo sem što smo pčelari, BITI I LJUDI...

Ван мреже Aleksandar Lazovic

  • Urednik foruma
  • *****
  • Поруке: 2.764
  • Године: 48
  • Локација: Kraljevo
  • Пол: Мушкарац
  • FR 480/170 mm
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #45 послато: 16-06-2014, 21:10:15 »
"Ona na drugoj slici" je moja drugarica Goca, a i prva slika Rajkove pećine je sa jednog od Freebiking, odnosno KAUP putešestvija po tom kraju.
Na mene uvek najlepši utisak ostavi prašuma Vinatovača i uvek joj se rado vraćam.

Zaključak - Ne dirajte nam Kučaj, pokušajmo da ga ostavimo netaknutim!!!
Life will find the way...

Ван мреже Sinisa Ognjenovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.261
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #46 послато: 16-06-2014, 21:19:16 »
Evo i fotografija, sve se uprostilo...Superiška...
Pcelarstvo je najplemenitije zanimanje na planeti...
Opravdajmo ga time što ćemo sem što smo pčelari, BITI I LJUDI...

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.297
  • Године: 69
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #47 послато: 16-06-2014, 21:22:27 »
Evo i fotografija, sve se uprostilo...Superiška...
Slike su ti super
samo idi na opciju 800*600 i ona je mnanja od 200kb a bolje se vidi
pozdrav

Ван мреже Aleksandar Lazovic

  • Urednik foruma
  • *****
  • Поруке: 2.764
  • Године: 48
  • Локација: Kraljevo
  • Пол: Мушкарац
  • FR 480/170 mm
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #48 послато: 16-06-2014, 21:30:31 »
Džaba povećavanje slika, to je sve najbolje kad se vidi uživo!  ;)
Life will find the way...

Ван мреже Sinisa Ognjenovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.261
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #49 послато: 16-06-2014, 21:46:27 »
Ovo teško da ćete videti uživo..
Prvo jama je u divljini teškoj do koje se hoda preko sat ipo.
Drugo treba da vucarate gomilu užadi i speleološke opreme..
Treće treba da ste speleolog da biste to videli..
Peto ..Najlaše je ipak pogledati fotografije veruj mi...
Pcelarstvo je najplemenitije zanimanje na planeti...
Opravdajmo ga time što ćemo sem što smo pčelari, BITI I LJUDI...

Ван мреже Aleksandar Lazovic

  • Urednik foruma
  • *****
  • Поруке: 2.764
  • Године: 48
  • Локација: Kraljevo
  • Пол: Мушкарац
  • FR 480/170 mm
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #50 послато: 17-06-2014, 11:14:27 »
Ovo teško da ćete videti uživo..
Prvo jama je u divljini teškoj do koje se hoda preko sat ipo.
Drugo treba da vucarate gomilu užadi i speleološke opreme..
Treće treba da ste speleolog da biste to videli..


Par puta godišnje smo mi na Kučaju, nema ćoškića koji smo preskočili...
A za opremu ne brini, ne silaze samo speleolozi u pećine, ima nas još: http://www.xcanyoning.com/vodici.htm ;)
Life will find the way...

Ван мреже Sinisa Ognjenovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.261
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #51 послато: 17-06-2014, 22:06:33 »
Ovo nije pecina...Ovo je jama...
Možeš da sidjes samo jednom bez opreme...
Pa da onda zovu nas da te vadimo...

U delovima...
Pcelarstvo je najplemenitije zanimanje na planeti...
Opravdajmo ga time što ćemo sem što smo pčelari, BITI I LJUDI...

Ван мреже Aleksandar Lazovic

  • Urednik foruma
  • *****
  • Поруке: 2.764
  • Године: 48
  • Локација: Kraljevo
  • Пол: Мушкарац
  • FR 480/170 mm
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #52 послато: 18-06-2014, 08:50:47 »
A kakva je razlika između jame i pećine?
Posebno na Kučaju koji je bušan kao švajcarski sir. Svaka vrtača ima svoju pećinu, manju ili veću... ovaj jamu?
Jel misliš da je njen jedini otvor onaj veliki, ulazni?

I... Koji ste to vi koji vadite zaglavljene alpiniste iz Kučajskih rupa... u delovima? I koliko ste ih do sada izvadili?
Life will find the way...

Ван мреже Радосављевић Ненад

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 7.243
  • Локација: Осаоница
  • Пол: Мушкарац
  • Чини другима оно што би волео да други чине теби.
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #53 послато: 18-06-2014, 22:58:07 »
Добро чини , добру се надај.
Помозимо слабијим и немоћним и људима у невољи јер се добро се добрим враћа.
Да су људи само мало бољи и да имају више вере у Бога , било би нам боље свима.
http://www.pouke.org/forum/index

Ван мреже Sinisa Ognjenovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.261
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #54 послато: 20-06-2014, 07:33:16 »
A kakva je razlika između jame i pećine?
Posebno na Kučaju koji je bušan kao švajcarski sir. Svaka vrtača ima svoju pećinu, manju ili veću... ovaj jamu?
Jel misliš da je njen jedini otvor onaj veliki, ulazni?

I... Koji ste to vi koji vadite zaglavljene alpiniste iz Kučajskih rupa... u delovima? I koliko ste ih do sada izvadili?

Jama ima vertikalan otvor i dubinu 30-40-150m...
Pecine su horizontalne ili sa manjim padovima.
Vrtace su nesto sasvim drugo, Udubljenja kraska,
Ponekad se desi da vrtaca predje u duboku jamu-ako joj se provali dno, ali je to jako retko  barem u Srbiji.
Obicno su zapusene i imaju samo male odvodne kanale za vodu u koje covek nikako ne moze da se uvuce.
Dakle vrtace nisu uopste interesantne...

A mi koji vadimo i spasavamo ljude iz pecina smo Gorska sluzba spasavanja i speleolozi obuceni za SPASAVANJE U TAKVIM PRILIKAMA.
NA zalost imao sam tu nesrecu da ucestvujem u prvom spasavanju jednog povredjenog biologa iz jedne jame na Pesteru, a moji drugari su zajedno sa profesionalnim rudarima vadili one mrtve momke iz Ravanice...

Nisam nista licno negativno uputio prema tebi, to je bilo malcice crnog humora(ne se ljutis molim te) i drugarsko upozorenje na opasne jame.
Svako dobro... ;)
Pcelarstvo je najplemenitije zanimanje na planeti...
Opravdajmo ga time što ćemo sem što smo pčelari, BITI I LJUDI...

Ван мреже Aleksandar Lazovic

  • Urednik foruma
  • *****
  • Поруке: 2.764
  • Године: 48
  • Локација: Kraljevo
  • Пол: Мушкарац
  • FR 480/170 mm
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #55 послато: 20-06-2014, 08:15:44 »
Odgovor za 5- ;D

Vidimo se u šumi!
Letos ne smem da omašim Vinatovaču na barem par dana, da se promuvam po Stražama, Botama i Trestama.
Nisam odavno, a i poboljšala se moja fotografska osposobljenost od prošlih puta ;)
A i prijele mi se posne pljeskavice na Mikulju :P
« Последња измена: 20-06-2014, 08:21:39 Aleksandar Lazovic »
Life will find the way...

Ван мреже Slobodan Stanojkovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 8.209
  • Године: 61
  • Локација: vranje
  • Пол: Мушкарац
  • ko zna i zna da zna, sledi ga
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #56 послато: 20-06-2014, 09:43:41 »
Post 44 sam sa zadovoljstvom procitao! Hvala ti Sinisa na ovako lepo i slikovito srocenom izvestaju sa Homolja!! A da se ti i Memedovic udruzite?? ;D ;)
Za bolesne - postoji bolnica, za lude - postoji ludnica, za budale nema nista, zato ih ima svuda!

Ван мреже Sinisa Ognjenovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.261
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #57 послато: 20-06-2014, 10:11:57 »
JA sam amater entuzijasta....memedovic treba da dodje da napravi reportazu o Gaju Oskorsa nasem eko selu..
Eto to je prvi vid naseg druzenja koji ce se desiti u buducnosti...


Uzastopna poruka: 20-06-2014, 10:17:12
Valožje - Suva Planina


Grebeni Suve planine lepo se uočavaju odmah već kada iz Niša krenete na jugoistok, ali njihovu pravu moć i veličinu čovek doživi tek kada dođe do Bele Palanke. Trem, Divna Gorica i ostali vrhovi ponosito štrče u nebo i izdvajaju ovu našu predivnu planinu od ostalog terena. Više puta sam boravio na ovoj lepoj i isto tako surovoj planini – naročito u zimskom periodu kada snegovi zaveju sve prilazne puteve i daleki vrhovi postanu još dalji.
Planinari relativno često obilaze ovu planinu, ali obično sa sličnim ciljevima - popeti se na najviši njen vrh Trem, prošetati eventualno oštrim grebenom, boraviti u planinarskom domu na Bojaninim vodama ( koji je na žalost nedavno  izgoreo do temelja). Malo njih se odvaži da potroši dan ili dva lutajući po Valožju - toj predivnoj visoravni sa bezbroj vrtača, uvala i udubljenja. Karstne površi ovog tipa izuzetno su retke u svetu i sem par planina u Kini i na Jamajci nema ih na drugim delovima naše planete. Stoga je upravo prava sreća da se nađete na jednom takvom mestu i da upravo na njemu rekognoscirate nepoznate speleološke objekte. Naravno oni su na ovakvom terenu većinom  jamskog tipa, sa manjim ili većim dubinama. Tražeći ove objekte u više navrata sam prepešačio čitavo to područje uzduž i popreko. Šta posle svega toga reći ? Šta reći i odakle početi kada su me svakoga puta dočekivala nova i sve lepša iznenađenja.
Prvo, neočekivano veliki broj plićih i dubljih jama sa još egzotičnijim nazivima: Krstata jama, Savina propast, Čavčja propast, Provalija, Ilijina jama... Njihovo pronalaženje i lociranje je pokatkad bilo na čistu sreću, a ponekad smo imali i najkvalifikovanijeg vodiča za ovaj deo Suve planine – ovčara Iliju. Kao iz starih priča, sa velikim brkovima i osobinama pravog gorštaka bilo nam je zadovoljstvo da se tih par dana družimo sa njim. Čovek koji sa rastojanja od tri kilometra čuje svaki – pa čak i tihi zvuk, koji namiriše vuka pre nego on njega, kome ni jedna ovca nije stradala zadnjih desetak godina... Bilo bi lepo kada bi bilo više ovakvih ljudi po našim  planinama...
Drugo veliko iznenadjenje priredila nam je predivna fauna ovog dela Suve planine. Košute koje su se s vremena na vreme pojavljivale, prebacile su nas u mislima na Alpe i na divokoze, kojih ovde više na žalost nema. Njihova hitrost i brzina međutim ne zaostaje nimalo, pa smo na žalost u njima mogli tek na kratko da uživamo, pre nego što bi nestale iza neke od hiljadu vrtača Valožja.
Visokoplaninske  galice lebdeći iznad naših glava su bile tu da potvrde da je ovde priroda još uvek veoma čista, jer da nije, njih tu ne bi ni bilo. Gnezde se u nepristupačnim jamama Valožja i tu su na sreću zaštićene od svih životinja ili ljudi koji bi ih eventualno ugrožavali. Duboko na strmim jamskim liticama mala gnezda sa po tri do četiri mladunca siguran su garant da će ova vrsta najverovatnije preživeti vremena koja su tu i koja će tek doći. Prizor kada ih se na desetine vine iz utrobe zemlje visoko u nebo, je nezaboravan i vredan truda i čekanja. Ništa manje nije lepo ni njihovo obrušavanje iz visina do gnezda u unutrašnjosti jama gde ponekad u potpunom mraku hrane svoje mladunce. 
Ipak ono što mi se najviše urezalo kao utisak bio je iznenadan susret sa krdom divljih konja posle izlaska iz Savine propasti, kada smo se oči u oči i oni i ja našli zatečeni. Oni, jer očigledno nisu očekivali da neko ljudsko biće izroni iz kamene utrobe zemlje, a ja jer nisam mogao da pomislim da na ovoj visini ima konja i to još divljih. Crni vranac koji ih je predvodio je sigurno najlepši ždrebac kojega sam ikada video u životu, a kako i ne bi bio, kada ima dovoljno prostora da trči, slobode da živi svojim pravim životom, hrane po izboru od raznovsnih planinskih i lekovitih trava. Jednim naglim trzajem glave i glasnim rzanjem dao je signal i za samo par sekundi celo krdo se u galopu velikom brzinom udaljavalo od mene. Čežnjivo i sa nekom setom sam ih gledao. Koliko znam samo još na Goliji, odnosno Radan planini ima još jedno ovakvo krdo odbeglih       ( podivljalih ) konja i to bi bilo sve što se tiče divljih konja u Srbiji. Nekad ih je kažu bilo i po čitavoj Šumadiji, ali to su bila neka druga vremena...
Jedna od osnovnih karakteristika Valožja je ta da skoro svaki njegov pedalj izgleda približno isto ili bar slično. Prešavši na primer sto metara u jednom pravcu, imate utisak da ste se vratili na mesto odakle ste krenuli, i to se tako stalno iznova ponavlja. Talasast teren sa manjim i većim vrtačama unosi zabunu u svačiji sistem orijentacije i prosto je nemoguće da dva puta ne prođete nekom stazom ili putićem kojim ste već bili prošli. Srećom visoki grebeni Suve planine su prirodna granica koja umnogome ipak pomaže da čovek može da se orijentiše i kreće po ovakvom terenu. Ako je čovek dovoljno pažljiv kretanje po svom tom kamenjaru mu ipak neće predstavljati neki veći problem, a onda će mu ta njegova pažljivost otkriti još mnogo toga. Retko lekovito bilje, uključujući i zaštićene vrste kao što su lincura, divlja ribizla, ramondia serbica, kriju se posvuda iza neke stene, kao da su tamo skriveni od vremena i prostora koji su na ovoj visoravni izgleda odavno ušli u neku sasvim drugačiju dimenziju.   
Shodno tome čim krenete da se spuštate nizbrdo od Valožja osetićete nešto kao tugu, nešto što će vam dati podstreka da iznova i ponovo dolazite na ovo predivno mesto pod suncem. Svaki sledeći put susretaćete se sa njim kao sa nekim starim drugarem, sa nekim sa kojim kao da se nikada niste ni rastajali i sa kime možete odmah da nastavite vašu priču upravo tamo gde ste je poslednji put završili.

Uzastopna poruka: 20-06-2014, 10:19:47
doslo je do moje greske pa sam duplirao slike izvinte evo druge dve koje su trebale biti gore...
« Последња измена: 20-06-2014, 10:19:50 Sinisa Ognjenovic »
Pcelarstvo je najplemenitije zanimanje na planeti...
Opravdajmo ga time što ćemo sem što smo pčelari, BITI I LJUDI...

Ван мреже zoran čurlić

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 663
  • Године: 44
  • Локација: Шумарице-Краљево
  • Пол: Мушкарац
  • Ушће Ибра у Западну Мораву 220м/нв
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #58 послато: 22-06-2014, 19:08:59 »
Цитат
Zaključak - Ne dirajte nam Kučaj, pokušajmo da ga ostavimo netaknutim!!!
Ацо потпуно се слажем са овим али се увек најежим када прођем ибарском магистралом а поред ње гомиле исечених сталактита и сталагмита из локалних пећина које наши људи купују да би градили фонтане, симбол помодарства, а поред најчистијих извора воде за пиће гомиле смећа чак и у мојим Гледићима... >:( :-[ :(

Ван мреже Sinisa Ognjenovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.261
  • Локација: Zajecar
  • Пол: Мушкарац
Одг: LEPŠA SRBIJA
« Одговор #59 послато: 30-07-2014, 16:43:40 »
Kakvi smo mi takva nam je i Srbija...Godinama sakupljam smeće iza naših pametnih komšija i onih koji se kunu u Srbiju...
Pcelarstvo je najplemenitije zanimanje na planeti...
Opravdajmo ga time što ćemo sem što smo pčelari, BITI I LJUDI...