Аутор Тема: Manastir Reškovica  (Прочитано 14829 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Gradimir Avramovic

  • O Tim
  • *****
  • Поруке: 5.538
  • Године: 53
  • Локација: Beograd
  • Пол: Мушкарац
Manastir Reškovica
« послато: 17-02-2013, 22:49:32 »


     Rano jutros, sa  mojim drugom Bucom i monahom manastira Sv. Stefan iz Slanaca- ocem Irinejem, krenuli smo put Petrovca na Mlavi, mesta Ždrelo, a krajnja odrednica nam je bio manastir Reškovica, koji je smešten u dubokom kanjonu usečenom u Homoljske planine.
     Neduga vožnja auto-putem je spasila "Nivu" negativnih kritika, a drugi deo i naročito završnica, joj je još jednom otvorila prostor da se pokaže na planinskim putevima, na kojima neprikosnoveno dominira, "peglajući" nekoliko kilometara šumskog puta, potpuno ignorišući blato, raskvašeno suvo lišće, nepristojne uspone i nizbrdice za svaki gradski auto, kao i dva prelaza puta preko planinske reke...
     Fascinirani prirodom, malo prestrašeni uskim planinskim putem i riskantnim spustom niz rečicu do manastira, stižemo do svetinje nekoliko minuta pre 09.00 sati kada je počela liturgija.
     Dočekala nas je monahinja Katarina (kojoj se Buca juče najavio telefonom) i sprovela kroz uski hodnik ulazne kapele i kružnim stepeništem, ne širim od jednog metra, popeli smo se sprat više, u deo gde se trenutno vrši liturgija. Taj deo, koji ima sve elemente unutrašnjosti crkve,  je nevidljiv sa spoljne strane jer se, potpuno, nalazi ispod zemlje.
     Liturgiju je vodio otac Dušan, koji je i starešina manastira, i koji je, na žalost redak primer revnosne službe Gospodu Isusu Hristu i koji je neobjašnjivom snagom uspeo da na tom mestu, daleko od puta, privede kraju izgradnju prelepe crkve u vizantijskom stilu. Jednostavno je neshvatljivo kako je tako velika količina građevinskog materijala dopremljena u tako nepristupačan kanjon i od njega sazdana prelepa svetinja.
     Posle liturgije, takođe diskretnim, na prvi pogled nevidljivim stepeništem popeli smo se još jedan sprat više i našli se u prostranoj priprati prelepe crkve, građene u vizantijskom stilu, koja je konstruisana da primi, sigurno, 150 ljudi. Tek tu smo, pri dnevnoj svetlosti, primetili nešto od građevinskih pomagala, tipa agregat i mešalica, nešto ručnog alata i jedan traktor koji je star oko 70 godina i koji je delimično odgovorio na pitanje kako je taj silni materijal stigao na gradilište. Besprekorne kupole manastira krase tri ogromna krsta od nerđajućeg čelika, koji su se blistali na maglovitom planinskom nebu, za koje je sestra Katarina rekla da ih je otac Dušan dopremio iz Jerusalima. Sa tog mesta mogli smo da vidimo i temelje porušenog manastira koji je poharan i sravnjen sa zemljom za vreme Turske vladavine, ali čiji temelji se i danas jasno vide, a otac Dušan ih je skromnom ogradom označio i zaštitio da čekaju srećnija vremena kada će neko  podržati ideju da se restauriraju i konzerviraju.
     U manastirskoj, toploj trpezariji, prepunoj neophodnog posuđa i kuhinjskih elemenata, posluženi smo ručkom i uz prijatan razgovor, prisustvovali smo potpisivanju gramate drugaru Buci pošto je, sa ocem Dušanom, za vreme Božićnih praznika, obišao Svetu zemlju, mesto Hristovog rođenja, mesto stradanja i grob, Sinajsku goru, reku Jordan i još mnogo svetih mesta kojima je Isus hodio.
     Pozdravili smo se bratski uz srdačan poziv da opet dođemo i dušu svoju napojimo nezamenjivom duhovnom snagom i osetimo, toliko nam potrebni mir, koji se može doživeti jedino u tom dubokom kanjonu gde svaki zvuk koji bi, eventualno, uznemirio prenapregnuta čula- upija moćni šum brze, planinske reke...
     U povratku, nekako rasterećeni, blagosloveni i posebno nadahnuti, uživali smo u prizorima koje smo u dolasku propustili pa sam u staroj bukovoj šumi primetio nekoliko drvenih cilindara koji su na sebi imali nešto kao poklopac, a pri dnu okruglu rupu i ništa mi nije moglo pasti na pamet- čemu to služi osim da je neki vid dubine, pčelinjeg staništa. Pošto je to stajalo na tri do četiri metra od zemlje, nisam mogao nikako to bliže ispitati a da pčele, penjanjem ne uznemirim, pa sam ih samo fotografisao, a ako neko nešto više zna o tome neka kaže ili otvori novu temu. Jedino mi nije jasno, ako su pčele u pitanju, zašto su postavljene u dubokoj, mračnoj, bukovoj šumi? Nisam siguran da tu ima neka paša za njih!!!
« Последња измена: 17-02-2013, 23:36:45 Slobodan Jevtic »

Ван мреже rajic zivoslav

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.632
  • Године: 67
  • Локација: kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #1 послато: 17-02-2013, 23:03:48 »
Grado,to je mnogo lep kraj,treba ga posetiti u proleće.
I ja sam jednog leta pokušao da dodjem do manastira,ali "stojadin" je počeo mnogo da diže temperaturu i dustao sam .
Ipak je "Lada" Lada.
U blizini je i Crkva  u Bistrici gde se čuva odjejanije Sv.Petke čije mošti presvlače svake godine.
Tu je i Manastir u Ždrelu a i Manastir Gornjak nije daleko.
A da bi do svega došao moraš da prođeš kroz moj lepi Petrovac :)
« Последња измена: 17-02-2013, 23:37:00 Slobodan Jevtic »
Za coveka je najvaznije da bude istinit.
               Otac Sava Rukumijski.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.383
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #2 послато: 17-02-2013, 23:34:45 »
Manastir Reškovica obišao sam pre 5 god sada tražim slike ali ide teško
Tada je bio u početnoj gradnji.
Lepo je videti krst na najvišljem brdu koji je izneo pešice otac Dušan
što se tiče puta više smo pešačili nego što smo se vozili.
Grada je sve to lepo opisao a meni je ostalo da nađem slike

Ван мреже zivorad ilic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.301
  • Године: 64
  • Локација: Simićevo -44.39°N 21.21°E 90m N.V.
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #3 послато: 18-02-2013, 15:01:57 »
Eto , da i ja napišem koju o ovom da kažem čudesnom manastiru i predelu u okruženju manastira Reškovica , teško ga je rečima opisati krajolik je tako nestvaran naročito istočni deo mastira kojim dominiraju visoki stubovi kamena , kada se priđe bliže treba da se bolje istegne vrat u visini dabi im sagledao vrhove . Naime selo Reškovica ima dva mastira , jedan je na samom početku sela , prelep manastir sa ,, živom " vodom , izvorom koji se tu pojavljuje iz kamena , i čini jednu svežinu za posetioce i putnike namernike . Drugi manastir , o kome je bilo reči na početku priče , je nešto dalji , treba se preći ,,pasuljarske livade" pa put ka planini sa kamena na kamen , dok se potpuno ne izgubi kontakt sa civilizacijom . U divljoj tišini koja ga okružuje stoji manastir Reškovica u kome je Otac Dušan svom snagom svog asketskog bića sa toliko ljubavi , sagradio nesvakidašnji manastir , koji se sastoji od nekoliko nivoa , pod zemljom , i  iznad zemlje , uz pomoć donacije porodica koji su na radu u inostranstvu , i meštana kroz dobrovoljnih priloga . Kada smo ja i moj drug bili u poseti tom manastiru , tamo smo zatekli monahinju sestru Miru , koja je sedela u hladu ispod jedne jabuke , čula buku motorcikala pošto smo samo tako i mogli da dođemo do samog manastira tada u to vreme , sada je možda nešto bolji put ( mada neverujem znam da Otac Dušan i nije baš oduševljen sa posetiocima turističkog manira ) jel je i sam težak podvižnik , zna da nestane i po nedelju dana , ode negde po tim vrletima skriven u tišini pećine , kako ode iznenada tako se i vrati i nastavlja svoj dalji asketski život . Znam da nam je jednom ispričao kako jede kada ogladni bobice od zove , divlje voće iz okruženja poznaje dobro  floru u okruženju , može da oseti pesticid u paradajzu koji zna ponekad da kupi u selo kod meštana ili dobije od dobronamernih judi , ali ih opominje da ako su bilo čime tretirali neće uzeti ponuđene plodove , ponekad pokušaju da mu podvale , ali on ih ukori jel oseti svojim ukusom da su hteli da ga prevare . Oca Dušana sam sretao u manastiru Đunis skoro svake godine kada smo bili u poseti toj svetinji , znam gde sam mogao da ga nađem , izbegavao je gužvu i poznanike jel smo ga dosađivali raznim pitanjima , pa je odlazio iza manastira na brdu gledao masu ljudi pridošlica u polutami jedva da ga prepozna čovek prilično mršavog i tankog tela zgurenog bez reči posmatra svetinju ispred sebe . Ima tu još nedorečenog  gospodin J.Slobodan će sigurno još što-šta reći što je meni promaklo da kažem . Pozdrav vama dragi prijatelji nazdravlje Živorad .
,,kakvi su ti misli, takav tije život" Otac Tadej.

Čovek je dobar advokat za svoje greške ,
a jako dobar sudija za tuđe greške !

 Ne sudite ljudima po izgledu , jer neznate šta ko nosi na dusi !

Немојте по оскудности мојих речи, судити о дубини мојих осећања.
Никола Тесла

Ван мреже Gradimir Avramovic

  • O Tim
  • *****
  • Поруке: 5.538
  • Године: 53
  • Локација: Beograd
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #4 послато: 19-02-2013, 12:30:11 »



       Slobo, ne možeš ni da zamisliš koliko bi tvoje ushićenje bilo kada bi sada posetio manastir, jer je meni mnogo lakše da zamislim kako je to bilo samo sa temeljima nego tebi da zamisliš svu sadašnju lepotu.
       Ako čovek može da napravi podvig onda je to sigurno napravio otac Dušan.
       Neko bi pomislio da takav način života odvaja čoveka od civilizacijsijskih tokova i osuđuje ga na izolaciju i neobaveštenost ali samo sat vremena razgovora sa njim razbija sve bojazni oko toga i lično sam se uverio da je čovek u toku svega; zna mnogo o biohemijskim tehnologijama, hemitrejlsu, organskom načinu proizvodnje hrane, najčešćim greškama u savremenoj ishrani ljudi...
       O njegovom sanlaženju prilikom putovanja kroz nekoliko zemalja (Egipat, Izrael, Sirija, Jordan...) gde bezbednost putnicima ne može da garantuje ni regularna vojska i policija, pričao mi je Buca-beogradski taksista (koji zna na čem nebo stoji) i kaže, da sada, kad razmisli kuda su sve prošli, po malo ga hvata jeza...

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.383
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #5 послато: 19-02-2013, 13:05:34 »
Grado
Verujem jer ja sam bio pre 5 godine kada je bio temelj i onaj deo u zemlji urađen.
Ona slika sa krstom na zemlji to su zidine starog manastira, nov je pomeren malo više prema brdu.
Kada sam krenuo u SV Trojicu to je put desno kod monaha Grigorija da snimim manastir da bi napravio takvu košnicu, posle obavljenog posla rekao sam da idem sa suprugom u manastir Reškovica Tada je to bilo manastirište (manastirište je neobnovljeni srušeni manastiri). Bio sam ubeđivan da ne odem put je loš i neprohodan , a problem je i reka Oreškovica koja se prelazi kroz vodu. Krenuo sam normalno ne najavljen Posle mnogo muka napokon smo stigli malo vožnje malo pešačenja. Kada sam stigao Jeromonah otac Dušan odveo je jednu grupu na Svetu Goru. U manastiru je bio samo jedan student teologije, koji mi je ispričao o radu i trudu oca Dušana, Tada je konak bio sazidan sa trpezarijom, podeljen na pola. Otac Dušan svojim putovanjima i vođenjem grupa po raznim manastirima zarađuje novac koji ulaže u zidanje manastira.
Onaj krst na vrh brda koji je postavljen postavio ga je otac Dušan, i ako tu ima vukova dva dana i dve noći je putovao da bi obavio to sveto delo.
Najgore je slike sam tražio nigde ih nema isto ni za manastir SV Trojica koji sam počeo da pravim i dok sam njega radio prste sam malo skratio, i na njemu prekinuo rad, tako da mi je ostao urađen krov.
Mnogo bih imao da pišem ali sam malo bolestan pa ću to odložitii za bolje vreme.

Ван мреже Gradimir Avramovic

  • O Tim
  • *****
  • Поруке: 5.538
  • Године: 53
  • Локација: Beograd
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #6 послато: 19-02-2013, 13:56:02 »



     Toga dana, u povratku iz Reškovice smo posetili i manastir Sv. Trojice, kao i manastir Gornjak, ali utisci iz Reškovice, razgovor sa o. Dušanom su nezaboravni.
     Želim ti da što pre ozdraviš...

Ван мреже slobodanpejovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 6.894
  • Године: 43
  • Локација: rudnik
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #7 послато: 19-02-2013, 15:24:38 »
Заиста леп путопис Градимире.
Јели о. Душан монах или мирски свештеник?

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.383
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #8 послато: 19-02-2013, 17:23:11 »
Заиста леп путопис Градимире.
Јели о. Душан монах или мирски свештеник?
Ja samo znam da je otac Dušan došao sa Sinaja 1989 god

Ван мреже Gradimir Avramovic

  • O Tim
  • *****
  • Поруке: 5.538
  • Године: 53
  • Локација: Beograd
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #9 послато: 19-02-2013, 21:49:59 »
Заиста леп путопис Градимире.
Јели о. Душан монах или мирски свештеник?


     Koliko ja znam, on je monah, ali nisam ga to pitao, jer sam ga toga dana video prvi put.

Ван мреже Radomir S. Jankovic

  • Gost
  • ***
  • Поруке: 20
  • Године: 41
  • Локација: Velika Plana
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Reškovica
« Одговор #10 послато: 19-02-2013, 22:26:59 »
Nisam bas siguran da je to monasko ime.Obicno se monasima daju imena svetitelja.Cuo sam o tom ocu Dusanu da cesto organizuje ekskurzije za Svetu zemlju.
Buduci da smo iz iste Eparhije saznacu koju informaciju vise.Inace manastir je vrlo lep.
Sve pohvale za detaljan i vrlo slikovit opis.Slike su odlicne.