Аутор Тема: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА - МАНАСТИР РУКУМИЈА  (Прочитано 54979 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
МАНАСТИР  РУКУМИЈА
Код Костолца
Слава Преображење Господње
Историјски извори не кажу ништа о времену настанка манастира Рукумије
Поминје се1376 по болоњском препису. Помиње се и1300 год, у време краља Милутина. Али стоји чињеница да је Браничево у то време припадало краљу
Драгутину.али манастир постаје у доба кнеза Лазара. Од више слава данас је слављено Преображење Господње. Поставићу неколико слика. Са данашнјег
Скупа и служења службе. О самом манастиру неби много писао јер је то једно предивно место и коначиште. Слике су мањег формата због приватности верника. У самом дворишту је и  мали пчелињак а изнад виноград.
Старешина манастира и братства је игуман Симеон.
 На путу за манастир код самог манастира чесма
Затим на улази чесма са светом водом
улазна врата манастира


« Последња измена: 01-09-2009, 14:42:45 Sasa Colak »

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #1 послато: 19-08-2009, 15:35:19 »
Изглед самог манастира са коначиштем

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #2 послато: 19-08-2009, 15:38:28 »
Пчелињак
манастирска петстогодишњица назив грожђа
« Последња измена: 19-08-2009, 17:15:07 Драгољуб Крстић »

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #3 послато: 21-08-2009, 22:12:18 »
Kolega Slobo, drago mi je da si postavio ovu temu. Kada budem imao slike aktivno ću se uključiti u ovu temu. Mislim da si dovoljno napisao o manastiru Rukumija. Moram priznati ( nije za pohvalu ) da nisam ni znao da postoji. Verovatno da nisam i jedini. Nadam se da će ova tema poslužiti članovima foruma da nešto nauče o našim manastirima. Slobo, fotografije su ti odlične. Pozdrav.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #4 послато: 21-08-2009, 22:21:44 »
Sveto to je jedan divan manastir! Lepo sređen i redovno održavan posete su više nego očekivane, zbog same jačine bratstva. Sada ću par sličica postaviti ovog malog ali lepog pčelinjaka sa kojim radi otac Sava

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #5 послато: 21-08-2009, 22:44:38 »
Da li si ti pravio ovu košnicu sa prve slike? Otac Sava sigurno ima tvoju pomoć? Pozdrav.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #6 послато: 21-08-2009, 22:51:54 »
šta misliš prva a ona plava na koje liče. Ima brate otac Sava je sada< počeo i treba mu pomoć.

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.214
  • Године: 64
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #7 послато: 22-08-2009, 17:21:08 »
jako lep opis manastira   samo nastavite

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА
« Одговор #8 послато: 28-08-2009, 19:17:52 »
Manastir Rukumija danas je obeležio svoju slavu Успење пресвете богородице
Велика Госпојина.Posle službe obavljena je pričest. sutrašnjim danom prestaje post do Božićne posti 27novembra. evo par slika

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Danas 19 avgusta 2010 slavi svoju slavu manastir Rukumija
Preobraženje gospodnje Manastir sam posetio sa suprugoim i unukom
videćete na osnovu predhodnik slika okolina manasatira je renovirana urađeni konaci sale za okupljanje i odmor ,svećarnik, prostorija za prodaju,urađen je i ogradni zid oko manastira.
slike

Ван мреже dejan milosevic

  • Član Izvršnog odbora SPOS-a
  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.134
  • Године: 44
  • Локација: Drmno , Pozarevac
  • Пол: Мушкарац
  • 063/221-501
    • www.pcelar-milosivic.com
Danas je sigurno posetilo manastir par hiljada ljudi.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Danas je sigurno posetilo manastir par hiljada ljudi.

Jeste Dejane odmaraj ti u Sutomore

Kada se vratiš da budeš spreman za organizaciju

Ван мреже Tatjana Mrdak

  • Član Izvršnog odbora SPOS-a
  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.545
  • Године: 47
  • Локација: Сивац
  • Пол: Жена
  • Какве су ти мисли такав ти је живот!
    • www.pcelarisivac.co.rs
Прелепо Слобче . Једва чекам све и уживо видети !  :D ;) А посебно тета Наду и Дуњицу .За Вас  :-* :-* :-*

Ван мреже Александар Ћосић

  • Novi stanovnik
  • ******
  • Поруке: 186
  • Године: 41
  • Локација: Врело код Уба
  • Пол: Мушкарац
  • Александар Ћосић
 

 

       

Манастир Рукумија

Испод Сопота "у шуми, на једном оцедном месту" на левој обали реке Млаве, налази се средњевековни манастир Рукумија, који народна традиција приписује кнезу Лазару и везује за култ сестре Јелице. Овој групи манастира везаних за овај култ припадају и цркве Сестрољин, Заова и Брадача. На основу народне песме неисторијског циклуса "Бог ником дужан не остаје", наивна народна етимологија доводи име манастира у везу са рукама сестре Јелице коју су браћа Павле и Радул растргли коњима на оптужбу снаје Павловице. Историјска наука, пак, доводи име манастира у везу са грчком речи Герокомија што значи старачки дом, место где се смештају остарела лица који су социјални случајеви. Већи средњевековни манастири имали су у свом комплексу и одељења за смештај и лечење старих и изнемоглих лица. Новија манастирска традиција која говори о краљу Милутину као ктитору Рукумије, нема историјског основа. Средњевековни извори манастир не помињу, а нема га ни у попису браничевске области из 1476. године, у коме се помиње само село Рукомије са 22 куће као саставни део заједничког тимара Хасан-бега, Абдуселима и Абдурахмана, који заједно иду у војну, а од села имају приход од 2.098 аспри. Вероватно Рукумија тада није била манастир већ само парохијска црква. Историјска наука идентификује Рукумију са манастиром Врлиште или Варлиште из каснијих турских пописа, лоцираног између села Рукомије и Маковца. Оба ова села, кнез Лазар је својевремено поклонио Раваници. У време султана Мурата III у манастиру живи игуман без монашког братства, а годишња обавеза према султановој благајни износи 300 акчи. Не располажемо никаквим подацима о даљој историји манастира све до времена аустријске окупације.

Опис из 1733. године који је оставио Максим Ратковић, егзарх београдског митрополита, каже да је црква посвећена Вазнесењу Господњем "мала, каменем создана на ћемер, покровеној турецкоју циглоју по шиндри старој". Припрата је била од дасака, па је и свод од дасака био урађен, а на левој страни је од камена гроб преподобног Мартирија Синајита. Унутрашњост цркве била је окречена а намештај примитиван. Царске двери на иконостасу биле су неисправне. Међу богослужбеним књигама било је неколико рукописних: еванђеље, триод посни, триод цветни, саборник, псалтир и минеј са службама Господњих празника. Конак и економске зграде: трпезарија, кухиња, ракичиница и штала, били су од чатме олепљене блатом. Манастирска порта била је ограђена плотом, са великом капијом од дасака и једном малом. Бунар је био неупотребљив. Од имовине је поседовао воћњак са 40 стабала, две баште, два винограда и 4 ливаде. Братство су чинили: игуман јеромонах Димитрије родом из Баната, који се иако седамдесетогодишњак, бавио пчеларством и имао је своје 73 кошнице; монах Гаврило, десет година млађи и такође из Баната, који је био неписмен и имао само 8 кошница; и јеромонах Висарион, бивши парох смедеревски, који се замонашио после смрти попадије.

За Рукумију су, као посетиоци и стараоци, везани браћа Шљивић - Живко и Јован, родом из Брежана а касније настањени у Брадарцу. Били су познати у борбама Првог српског устанка као изузетно храбри па су и у песмама опевани. Живко је постао војвода у кнежини рамској, а млађи Јован је бранио Пореч (Д. Милановац) после погибије Хајдук Вељка и пада Неготина, и у тим борбама био смртно рањен. Војвода Живко сахранио је брата у манастирској цркви "код средњег стуба с десне стране". После слома Првог српског устанка, Турци су спалили и до темеља разорили Рукумију.

Данашњу цркву, на истом месту али пространију, сазидао је кнез Милош 1825. године. Зато Јоаким Вујић који је наредне године посетио Рукумију пише "Основатељ овог манастира јест Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, који га је сопственим трошком дао созидати". Како се заборавило коме је претходна црква била посвећена, то је нова посвећена светом оцу Николају. Под у цркви урађен је од римске цигле донете са оближњих рушевина римског Виминацијума. Сачувана су докумета о исплатама које је кнез Милош чинио за изградњу Рукумије: набавкама гвожђа у Крагујевцу, чамових дасака у Београду, које су сплавом послане Дунавом до Дубравице, затим признанице о исплатама мајсторима: "Јањи малом и Николи за манастир Рукомију код Пожаревца ... За конту Јање молера за иконе манастира Рукомије" и сл. Непосредан надзор и руковођење радовима Милош је поверио кнезу пожаревачке нахије Димитију - Митру Јосифовићу (или Јосимовићу) из Петке, а за набавку материјала задужен је Алекса Симић, београдски базрђанбаша. Околна села су одређена да довлаче потребан грађевински материјал: камен, циглу, креч и друго. Црква је 1852. године, за суму од 17.000 гроша, изнова живописана и постављен нов богато изрезбарен иконостас. Посебно су двери китњасто урађене.

У последња два века Рукумија је парохијска црква, јер је била сиромашна да издржава монашко братство. Извештај из 1885. године каже да манастир има само 18 хектара горе које доносе мали приход. Тек 1953. основан је при њој женски манастир.

Архитектура - Манастирска црква је сасвим једноставна грађевина правоугаоне основе, са олтарским простором на источној страни, без певачких апсида и куполе. Зидана је од обрађеног и ломљеног камена и покривена црепом. Нема звоника. У укусно урађеној публикацији поводом стоседамдесетпетогодишњице обнове садашње цркве (1825-1995), констатује се да је црква "сасвим обична грађевина. Сва лепота њена, физичка и духовна, иза зидова је њених".

Живопис у манастирској цркви урадио је 1971. године монах Наум Андрић, као свој прилог манастиру. Рађен је у техници al secco, тј. на сувом малтеру и подражава српски средњевековни живопис. Сликар је насликао много ликова светих Срба, па и сцену Смрти сестре Јелице, овде означене као свете.

КОНАК са 25 одељења и трпезаријом, подигнут 1962. као и звонара. У оквиру припрема за прославу јубилеја, последњих је година извршена обнова конака, звонаре, конзервација живописа у цркви и рестаурација икона и иконостаса.

Манастир има две чесме са лековитом водом по имену Редуша и Јеринац. Обе су у прошлом веку биле веома цењене и посећиване а налазе се на местима где су по предању пале Јеличине очи.

Адреса: Манастир Рукумија 12208 Костолац; тел: 012/261-121  из иностранства 00381-12-261-121 begin_of_the_skype_highlighting              00381-12-261-121      end_of_the_skype_highlighting

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Oče Aleksandre
Konak je nov još jedan urađen sa trpezarijom završeno 2010
Sada su u izgradnji prostorija za prodaju sveća i knjiga i velika prostorija za paljenje sveća
jer se došlo do zaključka da paljenje sveća u samom manastiru šteti ikonama
Urađen je i zid koji odvaja manastir i ulazna nova svodna kapija.
Takođe urađen je pored još jedan deo za konak veće površine za konačenje sestara isti je odvojen od manastira.
Manastir je u velikoj izgradnji

Ван мреже Александар Ћосић

  • Novi stanovnik
  • ******
  • Поруке: 186
  • Године: 41
  • Локација: Врело код Уба
  • Пол: Мушкарац
  • Александар Ћосић
То је добро решење да се свеће пале у наменским просторијама то јест палионицама ,фреске(иконе) се сачувају од чађи свећа.то могу потврдити јер имам палионицу за свеће ван цркве и примећује се велика разлика нема дима у Храму и нема мириса од свећа које горе  па је пријатније у Храму.

Sasa Colak

  • Гост
Slobo, nadam se da se neces naljutiti sto cu ovo pitam bas ovde. Naime, u stalnoj dilemi su poneki pcelari da li se na "crveno slovo" moze i sme raditi na pcelinjacima i na pcel;arskim poslovima ili ne, pa me zanima tumacenje i misljenje svestenog lica, na koje bih se uvek mogao pozvati kada udjem sa kolegama u tiu pricu. Mene su uvek savetovali da se kod pcela moze raditi bez obzira da li je svetac ili ne?

Ван мреже marjanovic slobodan

  • Urednik foruma
  • *****
  • Поруке: 9.014
  • Године: 58
  • Локација: Uzice
  • Пол: Мушкарац
Meni su moji stariji govorili da se na svaki praznik moze raditi oko pcela i da treba da se radi. Da li je to poteklo od toga da su "radnim" danima obavljali druge poslove u polju ili negde drugde a da je praznik ostajao za pcele.
Da li su bili u pravu li ne ja ne znam ali ja oko pcela radim uvek. I na Bozic odem bar da obidjem pcele.

Sasa Colak

  • Гост

Da li su bili u pravu li ne ja ne znam ali ja oko pcela radim uvek. I na Bozic odem bar da obidjem pcele.

I ja takodje, ali me bas zanima misljenje svestenika, jer ce odagnati svaku dilemu.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.384
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: ПОСЕТЕ И ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ МАНАСТИРА - МА
« Одговор #19 послато: 20-08-2010, 21:58:21 »
Slobo, nadam se da se neces naljutiti sto cu ovo pitam bas ovde. Naime, u stalnoj dilemi su poneki pcelari da li se na "crveno slovo" moze i sme raditi na pcelinjacima i na pcel;arskim poslovima ili ne, pa me zanima tumacenje i misljenje svestenog lica, na koje bih se uvek mogao pozvati kada udjem sa kolegama u tiu pricu. Mene su uvek savetovali da se kod pcela moze raditi bez obzira da li je svetac ili ne?
Saša to je teško odgovoriti ako pitaš sveštenika ili starešinu manastira dobićeš različite odgovore
Po meni poslovi koji se ne mogu ostaviti za kasnije mogu se uradiuti i na praznik kao što je ne samo pčelarstvo i poljoprivreda Ako treba sakupiti detelinu ne možeš ostaviti uradićeš, greh je da propadne a nije greh što si radio na crveno slovo praznik.izašao roj normalno da ćeš ga uhvatiti i još more stvari uraditi.
Na praznik čuvaju se ovce svinje muzu se krave čiste se štale torovi
zašto se nebi radilo kod pčela ja radim sem na neke posebne za mene praznike
Ali nećeš početi temelj na kuću da radiš i takve poslove koji se mogu odložiti.
Ali uvek treba isplanirati
Na Vaskrs neće se ništa raditi,
Na Božić isto tada se ni opela ne vrše kao i za Nikoljdan jer nema ko, pola slave a pola idu na slave.
Treba u svemu biti umeren tako i u tome, ne može se decidirano kazati danas se ne radi, radi se svakodnevno ali zavisi šta i kada Greh je veća ne uraditi nego na svetac uraditi. Bog rad ne zabranjuje ali kaže 6 dana radi sedmi odmori. Nikada greh nije kada se radi
Greh ne ulazi na usta -greh izlazi iz ustiju
Svi oni koji ne poste trudnice bolesni mala deca nisu grešnici već ljudi kojima je potrebna određena vrsta hrane zbog zdravlja a zdravlje na usta ulazi.
Ako postiš i na vodi si pa zbog bolesti uvek možeš podići na jedan viši nivo
ili otišao si kod prijatelja ne možeš tražiti šta da ti spremi možeš jesti ili ne jesti
to nisu gresi

Ovo su moji stavovi na gledanje dali treba raditi na crveno slovo
Normalno da niko neradi na svoju slavu i na praznike koje za samog čoveka jedinke imaju veće znaćenje



Slobo ako dozvoljava vreme pogledaj slike ja sam otvarao košnice na Božić
Na božić se započinju poslovi zakove se jedan ekser u košnicu
tu nema paganstva
« Последња измена: 20-08-2010, 22:35:15 Slobodan Jevtic »