Аутор Тема: СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА  (Прочитано 4987 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.282
  • Године: 68
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА
« послато: 01-09-2009, 16:18:47 »
Капела Свете Петке
 Капела Свете Петке подигута је у периоду када, на молбу  кнегиње Милице Султану да их преузме, мошти ове светитељке долазе у Београд.  Део моштију бива смештен 1417. године у капелу коју је подигао неки београдски великодостојник у Доњем граду. Након коначног турског освајања Београда 1521. године, мошти заједно са великим делом становништва одлазе у Цариград где почивају до 1641. године када их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква  Ружица чува једну частицу моштију Св. Петке.
Није нам  сасвим познато да ли је ова првобитна капела била саграђена у близини извора, попут данашње. Извор помиње 1658. године Француз Килке у свом опису Београдске тврђаве. Иначе, сматра се чудотворним и тече вековима. Једном је пресахнуо, приликом повлачења војске из отаџбине 1915. године, међутим, поново је потекао 1918. године на Светог Онисима од када се овај празник  у храму служи Лутургија и врши освећење воде.
Та првобитна капела је била земуница у коју се улазило низ степенице, а један мали ходник водио је до извора. Због лошег стања у коме се налазила, на иницијативу Патријарха Варнаве изграђена је и освећена данашња капела на дан Св. Петке 1937. године. Приликом копања темеља пронађени су остаци неког ранијег храма и ископане су бројне кости војника погинулих у одбрани Београда 1914-1915. године. Пренете су у посебно изграђену костурницу у бедему испод Јакшићеве куле.
 
Живопис капеле
Капела је двапут живописана. Први живопис који је радио академски сликар Владимир Предајевић је пропао због слабог квалитета материјала због чега је други пут одабран мозаик као трајнија варијанта. Урадио га је београдски сликар Ђуро Радловић у периоду од 1975. до 1982. године, а осветио га је патријарх Герман 27. фебруара 1983. године.  На западном зиду капеле приказано је опредељење Светог кнеза Лазара за Царство Небеско. Ту се налазе Царица Милица, Свети Стефан, као и  Београд са небесним покровитељима Светим Симеоном и Светим Савом. Налазимо и конпозиције Свете Тројице, Благовести, Рођење, Преображење, Васкрсење Христово. Тематика живописа јужног зида капеле  повезује  извор Свете Петке и бању Витезди. Даље налазимо и Свету Петку у чијој позадини се види и ова капела, тврђава и црква Ружица, као и монументални лик Пресвете Богородице и Христов „нерукотворени образ“ отиснут на убрусу. Важно је истаћи и то да живопис капеле изражава стремљење од земље ка небу - доња зона представља земљу, средња појаву Бога у свету и историју нашег спасења, а трећа дочарава славу Царства Небеског.

Народна предања о    ЦРКВИ РУЖИЦИ
Народно предање сведочи да се Ружица налазила на истом месту где је и данас, јер је народ поштовао извор Св. Петке, између осталог, зато што је његова вода пролазила испод темеља храма цркве посвећене Пресветој Богородици. Верује се да су  сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву као своју задужбину које су биле прозване по њиховим именима. У једној старој народној песми се помиње  црква под овим именом на Београдској тврђави.
Црква је страдала током Првог светског рата, а поново је обновљена и освећена 11. октобра 1925. године. За успомену на обнову цркве из ове године,  десно од улазних врата је постављена спомен плоча на којој је записано: „За време светског рата 1914-1918. од стране аустроугарске и немачке војске опљачкан и порушен је овај свети храм војнички. Под Владом Њ. В. Краља Срба, Хрвата и Словенаца, Александра И,  управом првог српског Патријарха Димитрија... обновљен је храм Божији“. Приликом ове обнове израђене су и две статуе које су постављене на улазу у цркву, од којих једна представља копљаника цара Душана, а друга пешака из Балканских ратова. Од ратног материјала израђена су три полијелеја, чираци за свеће и вазе за цвеће од топовских чаура. У цркву долази, уз посредовање војног свештеника,  духовника цркве Ружице, и шест икона из логора Надор у Африци. Само су две очуване. Вршени су радови и након Другог светског рата. Том приликом је подигнута капија код олтара и продужен је и саниран водовод до Испоснице Св. Петке. Највећи радови  вршени су током 1937. године када је саграђена данашња капела Свете Петке, трем уз капелу и црквени дом који је приликом бомбардовања 1944. године био разорен.
Црква Ружица је од 31. маја 1965.  стављена под заштиту државе.
 


Иконостас и живопис
 Богат коностас Ружице осликао је свештеномученик Рафаило Момчиловић, који је урадио иконостасе манастира Раковице и цркве у Горњем Ковиљу. Ликовно образовање је стицао у Београду, Москви и Италији и током 40 година професионалног бављења сликарством  насликао је, поред поменутих иконостаса,  и велики број појединачних икона.  Иконе иконостаса Ружице је сликао уљем на шперплочи, по скицама епископа Иринеја Ђурића.
Преграду иконостаса са плитким дуборезом у позлати радио је столар Коста Тодоровић. Пројектована је са намером да следи национални стил опонашајући иконостасе моравског стила. Преграде су у рељефима преплета и розета у којима се осећа тенденција да олтарска преграда подсети на зидане мермерне преграде у појединим нашим црквама. Отвор олтарске преграде испуњава пет делова иконостаса, а по вертикали лево и десно су избачена слободна крила иконостаса, тако да има укупно седам делова.
Цркву је живописао познати академски сликар Андреј Биценко. Нажалост, услед влаге, живопис је у великој мери оштећен. Основна одлика стваралаштва овог руског емигранта који се школовао у Кијеву, а између два рата живео и радио у Београду, је спајање традиционалне шеме црквеног сликарства и елемената савремене реалистичне уметности. Карактеристично за живопис ове цркве је то да на њему налазимо известан број наших савременика. Наиме, целу западну страну црквене лађе покрива композиција на којој је представљена Христова Беседа на гори где међу случаоцима налазимо: војног свештеника Петра Трбојевића и Краља Александра И Карађорђевича, а на северној страни Краља Петра И и руског Цара Николаја ИИ Романова.



Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.282
  • Године: 68
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА
« Одговор #1 послато: 01-09-2009, 16:34:43 »
evo još slika

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.282
  • Године: 68
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА
« Одговор #2 послато: 27-10-2011, 17:39:39 »
СВЕТА ПЕТКА
Заштитница жена -болесних-
Срећна слава свима који славе

поклон неколико слика

Капела Свете Петке и цркве Ружице

Ван мреже Slobodan Stanojkovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 8.209
  • Године: 61
  • Локација: vranje
  • Пол: Мушкарац
  • ko zna i zna da zna, sledi ga
Одг: СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА
« Одговор #3 послато: 27-10-2011, 17:53:22 »
dugo nisam procitao nesto kao ovaj tekst, hvala ti na tom zadovoljstvu imenjace.
Za bolesne - postoji bolnica, za lude - postoji ludnica, za budale nema nista, zato ih ima svuda!

Ван мреже Stanković Miodrag

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.833
  • Године: 67
  • Локација: Sombor
  • Пол: Мушкарац
  • Čoveče,prvo otvori oči pa onda usta!
Одг: СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА
« Одговор #4 послато: 20-12-2011, 18:10:03 »
Slobodane hvala na puno korisnih podataka i na prelepim fotografijama.
Kad te ljudi nevole, to je zato što imaš nešto što oni nemaju!
http://spos.info/forum/index.php?topic=19277.0

Ван мреже Mirjana Bojovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.849
  • Године: 74
  • Локација: Ниш
  • Пол: Жена
Одг: СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА
« Одговор #5 послато: 09-01-2014, 13:59:14 »
Била сам у тешко решивим мукама.
На сан ми дође једна проста Циганска кочија,
пролази поред мене и нешто/незнано мени/ ме смести на та кола,
и ја са ногама које висе са стране узех учешће у том путовању........

Прво смо стигли до храма Св Саве, ништа ми се није рекло,
шта ту треба да урадим? не знам да ли сам и силазила са коњских кочија,
већ смо били на путу за Вождовац, на успону  улицом Војводе Степе близу броја 192....
тада сам, само ћутке слушала одјек копита  коњића који је уједначено касао.....

Тражећи решење свога тешког проблема , недељу дана сам се окупирала овим сном.
Седмог дана кренем на пут, било је то оно време, када смо са целом платом у џепу, стали у ред да купимо пакло маргарина, литар зејтина, млека,килограм брашна, и да док стигнемо до касе немамо довољно за све то.
За трошкове пута понела сам неке последње уситњене марке,
за то сам купила повратну карту и оставила ситнину за превоз, свеће...
У возу радничке класе било је гужве, у неки вакат неко је приметио да сам пребледела и да се знојим....Сели су ме у неки угао, осећао се нужник....и жамор, жамор....није ми сметало, била сам у својим тужним мислима.
У превозу за ХРАМ СВ. САВЕ седела сам и гледала кроз прозор како би тачно на време сишла,
једног тренутка чула сам како нека жена виче да силази и ја без икакве своје воље скочим са седишта и ужурбано сиђем за њом.
Жена ме доле на тротоару загледа,а ја као да треба њој нешто да се извињавам, погледам је и збуњено, кажем да није требало ту да сиђем јер ја идем до ХРАМА СВ. САВЕ.
Жена ме некако предусретљиво заинтересовано запиткивала и ја јој испричам сан .
-Обиђите Ви ХРАМ, тамо нема ништа, све је у изградњи, пратите себе до тамо вањда ће Вам се рећи шта треба да урадите,
али ја бих Вам рекла да Ви после одете до Калемегдана и помолите се у цркви Ружици и Св. Петки.
Две станице пешачења до Св. Саве , како сам се приближавала све сам чешће наилазила на просјаке те и ту изделих нешто ситнине, и онако у храму нема свећа,мислила сам.
  У храму, бетонски зидови су ми толико разводњавали  духовно стање да сам немоћно тумарала да пронађем неку нишу или бар рупу да оставим штогод новца,
нема свећа, мислила сам, да оставим нешто за изградњу храма, то је исто.
На старим зидинама на источној страни видим неки зид, извадим циглу,ставим новац, вратим циглу и би ми лакше.
Сада сам слободније кренула да разгледам грађевину, било је већ подне, хладовина у бетонском храму је била благотворна.
И даље сам размишљала о томе зашто сам ја сном позвана у овај храм. Нашла сам се тачно под највећом куполом, подигла сам очи ка њој као да ћу горе видети осликаног ГОСПОДА, наравно горе је била само  глатка бетонска површина, зажмурила сам и изговорила гласно ОЧЕНАШ,
очи су ми тако снажно засузиле и ја просто нагло клонух главом према напред, отварајући лагано сузне очи поглед ми је био мало испред ногу и открих зрак који је тачно ту падао.
- Шта ми то говориш Господе? поновила сам неколико пута гласно, била сам сама ту....одговора није било и ја сам клекла и пољубила место где је зрак пао, мало се загледах и узох осветљени камичак на коме је било везаног и осушеног бетона, поново га пољубих и ставих у празан новчаник, то и данас имам као амајлију.
  Даље ме сан водио на Вождовац.
Тамо сам имала заову и ја одем  до ње, и онако изненађеној, ненајављена, испричам да сам кренула трагом сна. Испричам о жени која ме је упутила на цркву Ружицу и СВ. Петку, она са одушевљењем подржа женину причу и хтеде да одмах после ручка кренемо заједно.
--Не, нема ручка, попићу кафу и идем  даље......то морам сама да обавим, нећу свраћати ни код сестре јер она није била у мом сну.
  Црква Ружица је била празна.Једним погледом сам обухватила унутрашњост, прочитала уклесана имена на западном зиду, упалила само једну свећу за моју сестричину Ружицу која је у 22. години умрла пре три године. Села сам у скамлији код зида и наслонила чело ту...
Грунуле су ми сузе, незаустављиво, плакала сам сигурно више од пола сата мада сам имала намере да ту само предахнем на тој скамлији и после се дуже задржим у Св. Петки.
Не, ја нисам могла да доследно испуним то шта сам ја хтела. Морала сам да ту останем бар док сузе намање и стану. Сузе нисам могла да задржим, изашла сам и кренула ка Св. Петки, зауставиле су се тек кад сам ушла у Св. Петку. Ту сам обавила ритуал молитве, како ме је ту неко упутио,осим унутрашњости Св. Петке и нише за молитве и жеље, слабо се чега сећам, све што ми се снажно догађало догодило се у цркви Ружици, и данас, кад се у мислима нађем тамо, у мислима наслоним главу на ону скамлију, обавезно заплачем.

Не знам шта ми је требало да ово сећање запишем и то баш овде,
али нека, ПРАЗНИК ЈЕ већ неколико дана а и ова тема освежила ми је све то доживљено. Тада за ове светиње нисам ни знала, све је покренула немоћ и сан.
У ПЧЕЛОСЕЛУ ПОЕТА је нејасно,
а требало би одговор бити прост,
ко је овде домаћин,
ко Богомдан гост. 
                      Град и Мир

Ван мреже Slobodan Stanojkovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 8.209
  • Године: 61
  • Локација: vranje
  • Пол: Мушкарац
  • ko zna i zna da zna, sledi ga
Одг: СВЕТА ПЕТКА И ЦРКВА РУЖИЦА
« Одговор #6 послато: 10-01-2014, 12:53:56 »
Ovo je moralo bitii dozivljeno i nama preneto, na jedini moguci nacin!! Moramo ponekad stati, i osvrnuti se!!
Za bolesne - postoji bolnica, za lude - postoji ludnica, za budale nema nista, zato ih ima svuda!