Аутор Тема: Manastir Šišatovac  (Прочитано 3398 пута)

0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.

Ван мреже miroslav sretenović

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.608
  • Године: 62
  • Локација: arandjelovac
  • Пол: Мушкарац
  • 250 mnv, LR
Manastir Šišatovac
« послато: 14-11-2016, 20:35:06 »

Predstavljajući, na moj način, Novu Ravanicu u Vrdniku, napisah na nas je, do tada, samo Gradimir podsetio na Kuveždin.
Od 17 Svetinja, predstavljene samo dve, a siguran sam, da smo obilazeći naše pčele, obilazili i znamenja Svete fruške Gore.
U blizini mesta gde selim pčele je i manastir Šišatovac.
Nadam se da tekst koji sledi nije preobiman. Ipak je u pitanju treće po redu, na ovom forumu, Svetinja Fruškogorska.
Nadam se i da će fotografije preneti lepotu i neobičnost ambijenta u kojem je smešten.

Manastir Šišatovac
Manastir Šišatovac se nalazi u istoimenom mestu, na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore. U blizini se nalazi i izvor čiste pijaće vode na potočiću Remeta, koji nosi naziv po crkvici koju su na tom mestu zatekli monasi iz manastira Žiča bežeći od Turaka 1520. godine. Nastanak ovog manastira se zasigurno veže za taj događaj, jer su monasi tu malu crkvu posvećenu Svetom Nikoli srušili i podigli novu posvećenu rođenju Bogorodice. Od tada je više puta rušena i obnavljana, da bi svoj konačni izgled dobila u drugoj polovini XVIII veka.
Ono što prvo privlači kod ove građevine jeste njena veličina koja je dodatno istaknuta pokraj okolnih seoskih kuća. Manastirski kompleks čine jednostrani spratni konak, manastirska crkva i kapela pored groblja smeštena na brdašcetu. Dvorište manastira, prekriveno travnjacima, živom ogradom u obliku lavirinta, prošaranim raznim vrstama drveća, cveća i žbunja, svojim skladom i uređenošću očaraće svakog posetioca.                                                                                                                                                  Tokom Drugog svetskog rata manastir je teško stradao. Stradale su manastirska biblioteka i arhiva, a dragocenosti su opljačkane.                                                                                                                             Sadašnja glavna crkva manastira Šišatovac je sagrađena u periodu od 1758. do 1778. godine. Sagradio je tadašnji arhimandrit ovog manastira, Vićentije Popović i to na temeljima nekadašnje dvokupolne crkve, koja je ovom prilikom porušena.
Arhitektura same građevine nije toliko zanimljiva koliko njena veličina, pe se upravo iz tog razloga manastir Šišatovac na Fruškoj Gori svrstava u najmonumentalnije i najveće Svetinje u ovom području.

Zanimljivosti

Kada se pomene manastir Šišatovac na Fruškoj Gori najčešće se pominje i ime najvećeg srpskog naučnika.Poznato je da je Nikola Tesla u mladosti bolovao od kolere, a upravo u ovom manastiru je boravio tokom lečenja i oporavka. Baš iz tog razloga, fondacija ” Nikola Tesla ” iz Filadelfije je nedavno pokrenula ideju da se u porti manastira Šišatovac na Fruškoj Gori podigne replika rodne kuće Nikole Tesle u Smiljanu, u Lici, kako bi se sačuvao spomen na njegov boravak u manastiru Šišatovac.

Uz zanimljivosti vezane za Teslu često se pominje i arhimandrit Petronije Trbojević, koji je bio sestrić Nikole Tesle, odnosno sin njegove sestre Angeline. Arhimandrit Petronije je bio doktor bogoslovije i prava, a sahranjen je upravo u ovoj Svetinji.

Ne može da se ne pomene i Stefan Štiljanović, čije su mošti čuvane upravo u ovom manastiru. Poznato je da je Stefan Šiljanović bio knez iz roda Paštrovića u Crnoj Gori, i da se krajem 15. veka istakao u borbama protiv turske vojske, ali i u borbama na strani Habzburške monarhije. Ostalo je zabeleženo da je bio izuzetno hrabar, da je čak uspeo da zadivi svojom hrabrošću i samog turskog sultana.
Mošti Stefana Štiljanovića su donete u manastir Šišatovac na Fruškoj Gori iz mesta Šikloša u susednoj Mađarskoj i tu su čuvane sve do 1942. godine, kada je profesor Radoslav M. Grujić, uz pomoć majora Vermahta, doktora Rajsvica uspeo da ih spasi od ustaškog pogroma. Tom prilikom su spašene i mošti cara Uroša iz manastira Jazak, kao i mošti srpskog kneza Lazara iz fruškogorskog manastira Bešenovo. Mošti despota Štiljanovića se od tada čuvaju u beogradskoj Sabornoj crkvi.

Istorija manastira Šišatovac je puna zanimljivosti, I gotovo nemoguće je pomenuti ih sve. Ali ne treba zaboraviti podatak da je glavni junak romana ” Seobe “, Miloša Crnjanskog, Vuk Isakovič 1742. godine dao novčani prilog zahvaljujući kome je izgrađen četvorosprtani zvonik manastira.

Takođe, zabeležen je i podatak da je Vuk Stefanović Karadžić upravo u ovom manastiru zabeležio neke od najlepših narodnih pesama koje je čuo od slepog guslara Filipa Višnjića. U tom periodu,početkom 19. veka arhimandrit manastira je bio Lukijan Mušicki, a često se upravo, period njegovog boravka u ovoj Svetinji, navodi kao najsvetliji u istoriji manastira.
Ako nećeš na kuću, kuća će na tebe
Kućni prag je najveća planina
Šapat kuću ruši
Okaljane haljine kod kuće se peru

Ван мреже slobodanpejovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 6.894
  • Године: 43
  • Локација: rudnik
  • Пол: Мушкарац
Одг: Manastir Šišatovac
« Одговор #1 послато: 17-11-2016, 09:50:37 »
Miroslave,bas si lepo predstavio manastir,kao da si istoricar umetnosti,a ne inzinjer rudarstva.
Zaista divan manastir,koji na zalost jos nisam posetio!
Koliko vidim sa fotografija,vrlo zanimljivo da crkva nema klasican ikonostas,nego samo zidanu pregradu!?
Inace je cudo kolike je crkve nas narod podizao,kada je bio "siromasan" od srednjeg veka pa do nasih dana. A danas to nesto slabo ide pored sve tehnike i drugog.