Sasvim opuštene teme, nevezane za pčelarstvo > Pcelari hodočasnici, u reči i slici...

Vavedenje 4.12.1946.godine

(1/2) > >>

Rade Kostadinovic:
U časopisu "Beogradski pčelar" za decembar 2016.g. objavljen je tekst čiji sam autor, o nezaboravnom dogadjaju
u mojoj familiji koji se dogodio na današnji dan pre tačno 70 godina.

Veliku zahvalnost dugujem Uredjivačkom odboru i uredniku Beogradskog pčelara Branislavu Zečeviću na objavi navedenog teksta.

Kao i svake godine, na ovaj praznik, i danas u Sabornoj crkvi upalio sam sveće imenovanim.
Naziv teksta, sve kazuje "Da se ne zaboravi, da se ne ponovi".

 

miroslav sretenović:
Priča nije obična i zaslužuje da se podeli sa drugima.

Rade Kostadinovic:
Davno je o ovome pisano... radi podsecanja...

Da se ne zaboravi, da se ne ponovi


Na Vavedenja - ovaj veliki Hriscanski praznik 4.12. 1946.godine, neposredno posle zavrsetka Drugog svetskog rata umro je rodjeni brat
 mog deda Milorada, Čedo u svojoj 51.godini zivota. Čedo je proveo ceo rat u zarobljenistu u Nemackoj i tamo jako oboleo.
Tog dana, kao i najcesce tada bilo je mnogo snega i velikih mrazeva. Bila je i velika nemastina u osnovnim zivotnim namirnicama,
 pre svega u šeceru, a trebalo je upokojenog Čedu sahraniti. Posto više nije imao meda u kantama, Milorad je odlučio da tog dana vadi (vrca) med?
Sa medom umesto secera se zasladjivala kuvana rakija a i panaija i pogaca se medom sladila.
Nije tada Milorad imao ni svoju centrifugu, pa je zamolio svog sinovca Radivoja (18 godina) da podje sa njim kod poznatog pcelara da
pozajme ovu napravu. Pesice su po snegu isli 3-4km i uvezanoj konopcem na motki su doneli centrifugu.
Imao je Milorad desetak Kongresovki i vise od 30 trmki (vrskara) tada.
Po velikom snegu i negativnoj temperaturi, otvorise prvu Kongresovku i nazalost stric i sinovac konstatovase da nema dovoljno meda u
krajnjim ramovima.
Steta.
Onda otvorise sledecu kosnicu i prijatno se iznenadise da ima mnogo vise meda od predhodne. Izvadise po 1 krajnji ram levo i
desno do zida kosnice i odnese u zagrejanu sobu. Tamo nekoliko sati kod furune grejase ova 2 rama da bi se med iz njih lakse izvrcao.
Zatim ubacise ova 2 rama u centrifugu i iz njih izvrcase oko 5kg meda.
Navedena kolicina meda, iako za danasnje uslove veoma mala, posluzi svojoj svrsi i ratnog zarobljenika pristojno sutradan sahraniše.

Da se ne ponovi - da se ne zaboravi.
Neka je laka zemlja Čedi, Miloradu i Radivoju.

Kao i svake godine, upaliću i danas voštanice imenovanim i pomoliti za njihove usnule duše.

Ivica Dimitrijevic:
Rade, hvala na priči koju si objavio.
Za sadašnje generacije ova priča ova priča pokazuje kolike su bile tada vrednosti i kako su se cenile!
Hvala.

Милорад Ашћерић:
Lepa i poučna priča.
Gde bi nam bio kraj kad bi i danas imali ljude kao što su bili Miodraga i Radivoje.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију