Sasvim opuštene teme, nevezane za pčelarstvo > Moj grad, moje selo...

"Ja sam Vojčan, golubice bela"

(1/5) > >>

Dušan Lazić:
Evo ima jedanaest godina kako mesna zajednica u na šem selu Vojka, dodeljuje plakete: najuspešnijem poljoprivredniku, najuspešnijem privredniku, najuspešnijem sportisti, najuređenije dvorište i najuspešnijem u oblasti kulture.

E, plaketu i povelju najuspešnijem u kulturi je dodeljena meni (moja malenkost) :D

Bilo je to preksinoć. Uoči srpske nove godine. Bilo je sve po protokolu. Zvanice, prigodan umetnički program, posluženje...Onda oficijelni spiker čita obrazloženje za svaku nagradu, pojedinca. Skoro da mi bilo nelagodno kad su čitali za mene...
          "...andrak me je neki spopo, samom bi se sebi dopo..."
Onda su rekli da se ja zahvalim u ime svih. Bila je tu i manja tamburaška banda, mog starijeg sina Ljubinka, pa sam rešio da otpevam jednu prigodnu:

Moj drug, Pavle Peršić(ne znate ga vi) iz Golubinaca, piše jako lepe stihove. "Ume sa rečima". Tako je napisao i više pesama koje su komponovane i koje tamburaši rado izvode. Ovog puta je uzeo pesmu Zvonka Bogdana (znate onu:"ne mogu se tačno setit leta..."). Znači, uzeo je tu melodiju i napisao druge stihove. Stihove je posvetio Golubincima a pesmu nazvao:"Golubinci, golubice bela". E, onda sam ja tu pesmu premundurio, ubacio nove toponime, izmislio nova imena. Sve pazeći na melodiju, poštujući metriku.

                   Ja sam Vojčan, golubice bela

Pokraj porte u Zemunskom šoru
Prvi put sam milovao Zoru,
Oči su me garave varale
Pazovačkom sve do Cigan Male.

Jelicu sam ljubio do zore
U šoriću Krivi što se zove,
Na Milicu kraljicu iz mašte
Sećaju me Američke bašte.

Stiglo pismo svako slovo kaska
Piše Mira ulica Hrvatska,
Ti meseče ne moraš izaći
I po mraku ja ću Veru naći.

Ala sam se švalero sa Brankom
Svake noći ulicom Grobljanskom,
Pendžere sam brojao sa Danom
Dužnim šorom, patosanom stranom.

Stari đeram škripnu, kera lanu
Kad Kertizom ja prođem po danu,
Sve zbog moje lepote momačke
Ludovalo pola Popinačke.

Tamburaši pratite me zorom
Polagano Novosadskim šorom.
Pozna jesen krije jednu tajnu
Zanatlijska osta u sećanju.

Oj bagremi,oj vi vrbe stare
Samonikle, Nanetove Bare,
Slavuj- tico, umilna i fina
Oj slavice seti se ledina!
Šorom ladom išao sam kradom.
Oženih se, nisam se ni nado.

Luda glavo u šta sprca dane?
Ko sad gazi staze zavejane?
Pitaš prijo iz kojeg sam sela?
JA SAM VOJČAN, GOLUBICE BELA!

Brobajte, može da se peva! Naravno, ovo je sve strogo lokalno. Ne znam koliko će te razumeti...



 

Ljilja Sretenovic:
Cestitam Dusane.
Sve pohvale za pesmu. :)

Tadić Savo:
Cestitam Dusane ,drago mi je kad vidim ljude aktivne u kulturi

miroslav sretenović:
Dušane, sve što si napisao me, nemam bolji izraz trenutno, a MEKANO je, ganulo.
Svako mesto na svetu ovom je CENTAR SVETA. Sve će se tu desiti, samo treba da protekne vreme.
Zato je ovo što si napisao  (i Zvonko i Pavle) UNIVERZALNO, a da bi to bilo prvo mora biti LOKALNO i proživljeno!!!
I svakako, prepoznatljivo definisano 8)

Goran.Popović:
čestitam na povelji

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију