Аутор Тема: PČELARI GLJIVARI  (Прочитано 56123 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
PČELARI GLJIVARI
« послато: 09-08-2009, 21:39:09 »
Sveto ja o gljivama neznam ništa ali ovim tvojim slikicama  da dodam još poneku

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #1 послато: 09-08-2009, 22:09:22 »
Slobo ta velika je kod mene u dvorištu na vrbovom panju

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.362
  • Године: 69
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #2 послато: 10-08-2009, 13:26:40 »


Sveto šaljem slike od gljiva interesuje me dali one mogu upijati otrov koji potiče od Toksalbumina robina iz kore bagrema.  ps:Sada sam slikao vidiš da pametnom čoveku 300 reči dovoljno ako se izgovore 300 puta odma sve shvati. poz

Kako sam brzo savladao rad sa aparatom ali tu je Zdravko i telefon. hvala ljudi
« Последња измена: 17-10-2009, 20:34:28 nenad savic »

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #3 послато: 10-08-2009, 20:58:15 »
Slobo, znači to su gljive koje rastu na bagremu. Ako sam dobro razumeo, ti me pitaš da li one iz kore bagrema uzimaju otrov ili tako nešto? To ti ne bih znao da odgovorim za ovu konkretnu gljivu jer ne znam, ali na bagremu raste jedna gljiva ( u zimskom periodu ) koja je jestiva. Ja sam je konzumirao. Nije neka kvalitetna gljiva, ali u to doba godine teško je u prirodi naći jestive i sveže gljive. Kako se ta gljiva zove, zaboravio sam. Pokušaću da je nađem u knjigama pa ću prezentovati. Kaži mi da li si ti ovaj trud sa bagrema koristio za dimilicu?
Evo još slika Zelene pupavke. Pozdrav.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.362
  • Године: 69
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #4 послато: 10-08-2009, 21:11:21 »
Sveto ja samo te od bagrema i koristim i to stalno sečem sekirom jer su strahovito tvrde, sad me interesuje u vezi varoe a i koliko je otrovna jer ipak se udiše. zato molim te ako možeš potraši pa mi napiši pozzz
« Последња измена: 17-10-2009, 20:35:21 nenad savic »

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #5 послато: 10-08-2009, 22:39:29 »
Slobo, bez obzira gde raste ova gljiva ( živo ili mrtvo drvo bukve, topole, hrasta, kestena i na drugom listopadnom drveću ) ona nije otrovna, ali nije ni jestiva, zbog toga što je previše tvrda i ne može se ni nakakav način spremiti za jelo, a verovatno nije ni ukusna ( kao kada bi jeli suv panj ). Zato nemoj da brineš, slobodno je koristi za dimljenje. Podatke sam našao u knjizi Dr Romana Božca "Gljive - 600 gljiva naših krajeva". Već sam negde napisao nešto o njoj, ona se nekada koristila za kresivo ( otuda joj i ime Kresivna gljiva ). A ono što sam spomenuo da sam na stablu bagrema nalazio neke gljive koje su jestive, koje sam konzumirao, i to sam našao. Ta gljiva se zove Baršunasta panjevčica ( Flammulina velutipes ) koja raste u kasnu jesen i zimi busenasto ili pojedinačno na panjevima i šiblju listopadnog drveća, osobito voli vrbe. Jestiv je samo klobučić jer je stručak tvrd. Njena vrednost je u tome što raste kada nema drugih gljiva, pa je zamena sa nekom otrovnom ili bilo kojom drugom gljivom nemoguća. Nemam njenu sliku jer je nisam video više od 20 godina, a tada se nisam bavio fotografijom. Zato evo jedne koja je najčešća na koricama slikovnica ili knjiga, a prilično je otrovna. Nju sigurno svi poznaju. Reč je o Muhari ( Amanita muscaria ). Otrovna je jer sadrži muskarin. Najčešće je zamene za jestivu Blagvu ( Amanita caesarea ) pa se tako otruju prilikom konzumiranja. Preživeli kažu da je veoma ukusna. Još kažu da su sve gljive jestive, neke više puta a neke samo jednom. Ovo je, naravno, crni humor. Kod branja i konzumiranja gljiva budite veoma oprezni, berite i jedite samo one koje odlično poznajete i za koje ste sigurni da nisu otrovne. Nepoznate nemojte ni šutirati jer time nekoga uskraćujete za dobru brbu a u isto vreme šutiranjem sejete spore, pa će onda više da ih ima. Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #6 послато: 16-08-2009, 21:40:42 »
Ponekad kada berem gljive, naiđem na ove neprirodne uslove. Nekom je palo na pamet da zagadi prelepu prirodu u podnožju Šargana, gde rastu prelepe rujnice.



Moram staviti neku lepšu sliku


Lisičarka, jedna od najboljih gljiva.
Pozdrav.
« Последња измена: 17-10-2009, 22:42:13 nenad savic »

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #7 послато: 16-08-2009, 22:22:30 »
Kolega Nusrete, smrčka ima na Tari, Torniku i murtenici, ali ja nikako ne nađem vremena da odem tamo kada je njihovo vreme jer tada imam puno posla u pčelinjaku ( maj ). 1999. godine sam ih zadnji put brao u Mataruškoj banji, u sred parka. Neverovatno ali istinito, ja uopšte nemam ni jednu sliku smrčka, jer kada sam ih brao nije me zanimala fotografija. Ovde u Užicu, pored Đetinje, raste Češka smrčkovica ( Verpa Bohemica ), jestiva gljiva, odličnog ukusa. Nju sam uspeo da slikam prošle godine. Evo nekih slika.





Pored Đetinje rastu ovi prelepi primerci a Đetinja je puna smeća.
Pozdrav.

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #8 послато: 16-08-2009, 23:06:37 »
ovo su fotke sa vikendice - gljive
« Последња измена: 18-08-2009, 10:17:32 Драгољуб Крстић »

Ван мреже Moma Milovanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 9.010
  • Године: 70
  • Локација: Valjevo-Osecina-Gornje Crniljevo
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #9 послато: 16-08-2009, 23:15:47 »
Ja ovo ne smem da gledam, u valjevskom kraju ove godine troje ljudi je platilo glavom, jer su zamenili  "pupavku" za "zeku".
Na mom jelovniku se nalaze samo sampinjoni, bukovace, lisicarke, bele-mlecnice, vrganji-medvedare i rujnice. Mislim da je
ipak raznovrstan izbor.

Pozdrav, jos se drzim one stare izreke, "sve se gljive jedu, samo neke po jedanput"...

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #10 послато: 05-09-2009, 23:07:51 »
Da nastavim sa ovom borbom postavljanjem nečega što je lepo videti. Negde na ovoj temi pisao sam o Zelenoj pupavci (Amanita phalloides), najotrovnijoj gljivi naših krajeva i o tome kako je zamenjuju sa Golubačom (Russula virescens), koja je u našem narodu poznatija kao Zeka. Ovde ću postaviti slike Zeke da vidite koliko se razlikuju od Zelene pupavke.
Golubača (Zeka) raste od kraja proleća do kraja jeseni, naročito u listopadnim šumama, pojedinačno ili grupno. Jestiva je i omiljena kod našeg naroda i ona je najpoznatija gljiva iz grupe Russula.
Napomena: Golubača (Zeka) je toliko tipična gljiva da je gotovo nemoguće pogrešiti. Prilikom branja potrebno je paziti na klobuk koji mora imati nepravilne plohaste bradavice. Stručak je tvrd, bez zadebljanja i ovoja, te bez venčića (ovoj i venčić ima Zelena pupavka). To se mora spomenuti da se neki neiskusan sakupljač gljiva ne zaleti pa ubere mladu Zelenu pupavku, koja je smrtno otrovna gljiva.
Podaci iz knjige: Gljive - Poznavanje i sakupljanje od Romana Bošca
Nadam se da sam pomogao da se nauči nešto o ovim gljivama. Na prve dve slike su Golubače (Zeke), a na druge dve je Zelena pupavka. Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #11 послато: 23-09-2009, 21:24:25 »
Treba pokazati i nešto lepo i zanimljivo. Pošto kolega Zdravko voli da slika gljive, nadam se da voli i da gleda slike. Na prvoj slici je Zavodnica (Omphalotus olearius), otrovna gljiva koja izaziva teške probavne smetnje. Često ju zamene za Lisičarku. Na drugoj je Škriplin (Polyporus squamosus), koji je jestiv samo dok je mlad. Na trećoj je deo plaže u Užicu na reci Đetinji, ispod starog srednjovekovnog grada koji je srušen 1862. g posle odlaska Turaka. Pozdrav.

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #12 послато: 24-09-2009, 08:40:20 »
moja gljiva u dvorištu opet narasla

Ван мреже Nikola Vukovic

  • Prolaznik
  • *
  • Поруке: 9
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #13 послато: 24-09-2009, 19:48:10 »
Evo da i ja, mada sam tek dosao na forum, dodam par slicica gljiva koje sam letos brao po mom Cemerniku... Bilo je puno lisicarki i vrganja ove godine, ali da stavim ove specificne vrste... Nadam se da ce vam se svideti. Na prvoj je onaj, kako se kod nas bar zove, brezov vrganj. Na drugoj je koralka, koja je meni licno jako interesantna... Na poslednjoj malo pogleda sa vrha Orlovac (oko 1650mnm). Uzivajte...Pozdrav svima!



« Последња измена: 24-09-2009, 19:53:55 Nikola Vukovic »

Ван мреже Djoko Zecevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 1.118
  • Локација: Zlatar - Nova Varoš
    • www.zlatarpcela.org.rs
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #14 послато: 05-10-2009, 08:22:32 »
Evo i ja da se malo pridruzim (zao mi je malo imam vremena na raspolaganja u toku dana) jer ima dosta slicica gljiva i ostalog pa cu ovih dana malo vise pisati i slati slike!
Pecurke koje sam juce slikao kod mene za Sveta.
Moli  komentar?
Jestive ili ne?

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #15 послато: 14-10-2009, 12:21:56 »
opet je narasla

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #16 послато: 20-10-2009, 17:00:08 »
Ove lepe sunčanice su ukras prirode. Na prvoj slici je Grbava sunčanica (Macrolepiota mastoidea), a na drugoj Sunčanica (Macrolepiota procera). Obadve su izuzetne, jestive gljive, veoma ukusne. Ako se ovakvo zagađivanje prirode nastavi, njih uskoro neće biti. Tu smo mi da pokušamo da se izborimo protiv neprirodnih uslova. Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #17 послато: 29-10-2009, 17:31:32 »
Ove Muhare su 100% prirodne, ukras su prirode i mnogih slikovnica (???). Samo im se divite i slikajte ih, ali ih ne dirajte. Inače su jestive, ali samo jednom. Šalim se. Nemojte ih nikako konzumirati jer su otrovne. Sadrže otrov muskarin po čemu su i dobile ime (Amanita muscaria). Moguća je zamena sa Blagvom (Amanita caesarea), ali ako se obrati pažnja na boju mesa onda nema problema (Blagva ima žuto meso, a muhara belo). Slike su slabijeg kvaliteta (slikano mobilnim telefonom) ali se ipak vidi njihova lepota. Nadam se da će Sreten biti zadovoljan. Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #18 послато: 30-10-2009, 19:10:24 »
Posle zanimanja nekih članova foruma za gljive odlučio sam da otvorim ovu temu. Nadam se da Domaćin i urednici foruma neće imati ništa protiv ove teme. Ovde ću izneti neko moje iskustvo u poznavanji gljiva i njihovom korišćenju u ishrani. Nadam se da će i drugi članovi ovog foruma, a koji su glivari, izneti svoja iskustva iz ove oblasti i da će aktivno učestvovati u ovoj temi. Ja ću pokušati da obradim one gljive, jestive i otrovne, koje potpuno poznajem i koje sam uspeo da fotografišem. Pozivam sve koji poznaju ovu tematiku da se uključe, a oni kojima je ova oblast nepoznata da slobodno pitaju a ja ću ili neko drugi pokušati da dam odgovor.

O GLJIVAMA

Gljive su heterotrofni organizmi koji žive na račun drugog živog organizma iz kojeg crpe gotove asimilate (paraziti) ili rastu na mrtvoj organskoj supstanciji (saprofiti). Postoje i takve gljive koje žive u simbiozi s drugim biljkama (mikoriza = mykes - gljiva + rhiza - korijen), od kojih uzimaju uglavnom ugljikohidrate, a zauzvrat korijenje takvog bilja postaje sposobnije za upijanje mineralnih tvari...
Ljubiteljima gljiva naročito naglašavam da pristup gljivama treba biti najozbiljniji, jer se svaka površnost i brzopletost može platiti vlastitim životom i životom najbližih. Kod sakupljanja gljiva ne smije se nikada zaboraviti na mogućnost opasnih zamjena jer, primjerice, samo jedna razvijena Zelena pupavka (Amanita phalloides), ili Bijela pupavka (Amanita verna) koje su smrtno otrovne, mogu uništiti jednu obitelj. Ovo upozorenje nema svrhu zastrašivanja ili udaljavanja  ljubitelja gljiva od naših ljepotica. Upozorenje je upućeno nevještim sakupljačima gljiva da s najvećom pažnjom i razumijevanjem pristupe proučavanju i konačnoj determinaciji gljiva...
Ne postoji nikakvo pravilo niti metoda (osim laboratorijskih analiza) pomoću kojih se može sa sigurnošću odrediti jestive, odnosno otrovne gljive.
Svaku gljivu potrebno je u "glavu" poznati pa zacijelo neće nikada biti neugodnih posledica. Mlade i nepotpuno razvijene gljive uvijek predstavljaju najveću opasnost i za dobre poznavaoce gljiva. Zbog toga naglašavam: Ne sakupljajte posve mlade i nerazvijene gljive.

1. AMANITA CAESAREA
BLAGVA,kneginja, blagar, đordani, gospa, rujnica, knez, škripac

Raste u ljeto i u jesen po svijetlim šumama i šumskim čistinama u toplijim predelima, u sjevernim predjelima je manje zastupljena.
Jestiva je, izvanrednog okusa, to je zasigurno jedna od najkvalitetnijih gljiva.

Napomena: Blagva je u ranoj mladosti obavijena u debeo, mesnat bijeli ovoj. Za vrijeme rasta i razvoja plodnog tijela ovoj se doslovce rastrga i iz njega izraste gljiva krasne narandžaste boje. Ostatak ovoja ostane na dnu odebljalog stručka do kraja. Ako obratimo pažnju samo na žućkasto meso i klobuk bez ostatka ovoja, nije moguća zamjena s otrovnom Muharom Amanita  muscaria) koja ima potpuno bijelo meso i redovito ostatke ovoja na površini klobuka u obliku malih krpica.

Romano Božac - Gljive poznavanje i sakupljanje - 300 vrsta



Sasa Colak

  • Гост
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #19 послато: 30-10-2009, 19:33:43 »
...Nadam se da Domaćin i urednici foruma neće imati ništa protiv ove teme.

Svakako da necemo imati nista protiv, jer i glivarenje je vezano za prirodu, jedino na sta i ovde apelujemo je da se tema ne pretvori o stovariste svega i svacega sto se moze naci na internetu, nego da bude sto vise prica pcelara-gljivara.