Аутор Тема: PČELARI GLJIVARI  (Прочитано 56965 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #20 послато: 30-10-2009, 22:35:26 »
Ovih slika nema na internetu, dosad. Nije zato što sam ih ja slikao, ali ovakve je teško naći. Ja sam imao veliku sreću da natrčim na ove lepe primerke, imam i video zapis ali ne umem da ga postavim. Blagva je jedna od najboljih gljiva naših krajeva, ali je sve manje ima, nažalost. Ako se pazi na boju mesa, koje je žuto i na ostatke belog ovoja na klobuku (nije Nešin) ne može se zameniti sa otrovnom muharom, mada znam slučajeve kada se to dogodilo. Prosto je neverovatno kako neko površno radi neke stvari, a kada su gljive u pitanju to može da dovede do tragičnih posledica. Gljive moraju dobro da se upoznaju, najbolje sa nekim ko ih dobro poznaje pa tek onda da se beru. Blagva se može spremati na razne načine, može se sušiti, zamrzavati, kiseliti. Kod mešavine sa drugim gljivama uvek se oseti njeno prisustvo. Neki ljudi je ne podnose (sindrom apetitum), kao što neki ne podnose med ili druge pčelinje proizvode (imaju alergiju), ali to je skoro zanemarljiv procenat.

Ван мреже Moma Milovanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 9.064
  • Године: 70
  • Локација: Valjevo-Osecina-Gornje Crniljevo
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #21 послато: 31-10-2009, 11:19:45 »
Rujnica ili carska gljiva (carska jer se nosila na poklon samo caru), je pravi biser nasih suma, a kakav je gulas od nje, prste da polizes.

Pozdrav Moma.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #22 послато: 31-10-2009, 23:45:29 »
Tako je Momo! Pošto je već ugrožena vrsta i ima je sve manje, ja je pomešam sa drugim gljivama koje nađem . Njen ukus se uvek prepozna među drugim gljivama. Ove godine se pojavila već polovinom jula, ali ja sam tada bio zauzet malinama. Tek sam početkom oktobra uspeo da nađem prve primerke (Ponikve). Pozdrav.

Ван мреже branimir denic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 869
  • Године: 49
  • Локација: prokuplje
  • Пол: Мушкарац
  • 80 DB kosnica
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #23 послато: 01-11-2009, 00:39:56 »
 Pecurke moga kraja                                                Familija vrganja je veoma raširena vrsta gljiva u našoj zemlji, a istovremeno gljiva koja se najviše sakuplja i izvozi sa naših prostora. Pet vrsta varganja su jestivi i svrstani u ekstra klasu gljiva. Ima ih više vrsta a odlikuju se time što imaju šešir i dršku, a na donjoj strani šešira cevčice. Rastu do visine do 20 cm, a prečnik šešira imaju od 5 do 30 cm. Zajedničko svim vrganjima su beličaste, žućkaste, odnosno zelenkaste cevčice ispod šešira, koje se lako odvajaju od podloge. Zatim, najčešće smeđi tonovi kožice na šeširu koji je poluloptastog oblika, trbušasta drška, mrežica na dršci, te belo nepromenljivo meso finog ukusa i mirisa, koji je po ovim gljivama nazvan karakteristično "gljivinim mirisom". Raste na gotovo celoj teritoriji naše zemlje, u hrastovim, bukovim i četinarskim šumamama. U zavisnosti od sredine gde raste i boja šešira varira od svelte (gotovo bele) do temne (skoro crne) boje, sa raznim braon i crvenim varijacijama. Raste s proleća (maj - jun) i do kasne jeseni (novembar).Poznata je još i kao lisičara, lisičica, lisica. Cela familija gljiva je nazvana po njoj. Ima ih više varijeteta, koji su dobri za jelo. Vrlo je cenjena i dobra gljiva. Raste do visine od 3 do 10 cm, a prečnik šešira ima 3 do 12 cm. Šešir je u centru ulegnut i vijugava oboda. Promenljive je boje, od žute do narandžaste, s belkastim tonom. Listići su svetliji od šešira (kao žumance jajeta), dugo silaze niz dršku. Meso je žućkasto bele boje, prijatnog mirisa na breskve i ima slatkast ukus. Nalazi se od proleća do jeseni, a najviše u junu, kada je vlažno i toplo. Rastu u grupama po travi, mahom u četinarskim i bukovim šumama. Priprema se na razne načine. Pogodna je za konzerviranje, a ređe se koristi za sušenje.
Bane

Sasa Colak

  • Гост
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #24 послато: 01-11-2009, 02:09:49 »
@ branimir denic

Prilog o vrganjima je prevucen odavde na nas forum, a samo pet postova iznad sam vas zamolio da ne pravimo od naseg foruma kopiraliste drugih sajtova, tj da ne radimo bas ovo sto si ti sad uradio.

Molim vas da u cilju sto boljeg rada naseg foruma ne radite ovakve stvari. Ako vec zelite da prevucete nesto kod nas, napisite svoj tekst, dodajte par recenica teksta sa sajta sa kog skidate i postavite link ka tom sajtu tako da se vidi izvor informacija

na primer:

...Familija vrganja je veoma raširena vrsta gljiva u našoj zemlji, a istovremeno gljiva koja se najviše sakuplja i izvozi sa naših prostora. Pet vrsta varganja su jestivi i svrstani u ekstra klasu gljiva. Ima ih više vrsta a odlikuju se time što imaju šešir i dršku, a na donjoj strani šešira cevčice...

izvor

Ali i ovo raddite samo u nuzdi... Ponavljam, ne zelimo da postanemo kolektor kojecega sto se moze naci na svakom koraku na internetu. Za takve stvari sluze pretrazivaci...

Ван мреже Moma Milovanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 9.064
  • Године: 70
  • Локација: Valjevo-Osecina-Gornje Crniljevo
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #25 послато: 01-11-2009, 09:40:58 »
Tako je Momo! Pošto je već ugrožena vrsta i ima je sve manje, ja je pomešam sa drugim gljivama koje nađem . Njen ukus se uvek prepozna među drugim gljivama. Ove godine se pojavila već polovinom jula, ali ja sam tada bio zauzet malinama. Tek sam početkom oktobra uspeo da nađem prve primerke (Ponikve). Pozdrav.
Ove godine imao sam srece da nabasam na rujnice tako da je bila skoro puna jedna plasticna kofa. U pravu si svake godine ih je sve manje i manje.

Pozdrav Moma.

Ван мреже branimir denic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 869
  • Године: 49
  • Локација: prokuplje
  • Пол: Мушкарац
  • 80 DB kosnica
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #26 послато: 01-11-2009, 11:30:36 »
Hvala na obavestenju pridrzavat cu se toga.To se vise nece ponoviti
Bane

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #27 послато: 02-11-2009, 13:09:19 »
O vrganjima ću pisati malo kasnije (mislim da im je sezona završena, bar u okolini Užica). U subotu sam bio kod Živojina na slavi pa sam igrom slučaja nabrao dosta gljiva koje odavno nisam video a nisam imao ni fotografije iste. Radi seo:
VELIKA GNOJIŠTARKA (Coprinus comatus)

Veoma karakteristična gljiva. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom otrovnom gljivom. Mislim da će fotografije biti veoma korisne u determinaciji ove gljive i da će zainteresovani moći dobro da je nauče. Klobuk (šešir) joj je 3-8 cm visok, najpre cilindričan, kasnije otvoren, kao izduženo zvono i taj oblik uvek zadrži.Ima iscepkan rub, bele je boje, kako stari počinje da dobija crnkastu boju po obodu, čupavo je čehasta, a kada ostari iz nje kaplje crna tečnost koja liči na tintu. Listići su joj vrlo gusti, beli, na oba kraja uži, slobodni, od oboda vremenom počnu crvenjeti, pa smeđiti dok potpuno ne pocrne. Stručak (stablo) može biti visoko 10-15 cm, uzdužno je šupalj, zadebljan je na dnu, beo, manje -više vlaknast, ima slobodni venčić koji brzo otpadne. Meso joj je belo, tanko, bez nekog posebnog mirisa i okusa.
Raste u proleće (ređe) i jesen (češće), busenasto, grupno ili pojedinačno na dobroj zemlji, po vlažnim šumama, uvalama, uz puteve, pored potoka i rečica i po vrtovima.
Jestiva je gljiva, prava delikatesa. Upotrebljavati treba samo mladu gljivu pre nego listići počnu da dobijaju crvenkastu boju.
Mnogi autori smatraju ovu gljivu po kvalitetu odmah iza blagve a i ja bih se složio sa tim. Sada je pravo vreme za njih a tamo gde ih ima ima ih u izobilju. Ova gljiva može se i uzgajati pa ako nekoga zanima mogu mu donekle pomoći, imam neke literature za to. Nadam se da će ove slike biti od velike pomoći, a oni koji žele slike u punom formatu neka mi se jave.
Zahvaljujem se Živojinu zbog ovih gljiva i napravljenih slika. Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #28 послато: 02-11-2009, 13:44:43 »
Ovako izgledaju one gnojištarke koje su prestarile i nisu za upotrebu, sem za slikanje. Nadam se da je svima zainteresovanima sada jasno kako ova gljiva izgleda i da će se usuditi da je beru i konzumiraju, jer je stvarno izvanredna. Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #29 послато: 12-11-2009, 21:13:23 »
Kolega Đoko, tek danas videh one tvoje slike od 5.10. Na prve dve je Turski vrganj, Turčin (Leccinum aurantiacum), jestiva gljiva izvanredne kakvoće. Ne smeta što meso na prerezu mijenja boju. Raste najčešće ispod topola i jasika ali se može naći i ispod drugog listopadnog i crnogoričnog drveća. Ima ga u velikim količinama u ljeto i u jesen. Meso na prerezu postaje prvo crvenkasto, pa se mijenja preko plave do crne boje, a prilikom kuhanja dosta pocrni. Bez obzira nato jestiva je i odlična gljiva. Ja je najviše volim ukiseljenu.
 Na trećoj slici si već napisao da je Sunčanica (Macrolepiota procera), izvanredna jestiva gljiva, samo klobuk jer je stručak vlaknast i tvrd. Raste ljeti po svim šumama, a u jesen je najviše ima po pokošenim livadama uz rub šume, u septembru i oktobru, pogotovo ako je prethodno bilo dosta kiše a nije bilo mrazeva. Može se spremati na razne načine ali je najbolja za pohovanje i pravljenje rolata ( nešto slično Karađorđevoj šnicli). Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #30 послато: 14-11-2009, 22:36:20 »
Još nekoliko slika Sunčanice. Pozdrav.

Ван мреже Slobodan Jevtic

  • Dokazani prijatelj foruma SPOS Info
  • moderator
  • *****
  • Поруке: 18.369
  • Године: 70
  • Локација: St.Kostolac
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #31 послато: 18-11-2009, 14:53:20 »
Majstori koja je ovo gljiva raste ispred nukleusa do sada to nisam video

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #32 послато: 18-11-2009, 20:29:47 »
sveto danas u dvorištu uslikah gljive ako sam razumeo tvoj tekst gore ovo je jestivo

Ван мреже tuba goran

  • Novi stanovnik
  • ******
  • Поруке: 152
  • Године: 51
  • Локација: Zrenjanin
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #33 послато: 18-11-2009, 20:48:59 »
Drage kolege sve se Gljive jestive ali neke se jedu samo JEDNOM

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #34 послато: 19-11-2009, 13:58:42 »
Kolege Slobo i Zdravko, nemojte biti leni, pogledajte datum 2.11. Tamo sam objasnio sve o ovoj prelepoj gljivi. Samo morate voditi računa da su za jelo samo mlade gnojištarke, to jest one kojima meso nije počelo da menja boju u roze i crnu. Pozdrav.

Ван мреже zdravkoobradovic

  • moderator
  • *****
  • Поруке: 5.212
  • Године: 63
  • Локација: Bačka Palanka
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #35 послато: 19-11-2009, 22:16:24 »
hvala  na odgovoru pročitao sam tekst tekst o gnoištarki ali sam ipak pitao za svaki slučaj

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #36 послато: 20-11-2009, 22:18:31 »
Grbava Sunčanica (Macrolepiota mastoidea)

Raste uz rubove šuma, uz živice, na pašnjacima i livadama. Klobuk joj naraste u prečniku 6-15 cm. Od Sunčanice (Macrolepiota procera) se razlikuje u veličini i visini, manja je. Poseduje dvobojni venčić (s gornje strane je bele boje, a s donje je svetlosmeđ) i jako ispupčen klobuk, a dok je mlada, još nerazvijena poseduje maljavo beli stručak. Meso joj je nežno, belo, nepromenjive boje, poseduje lagan i ugodan miris, a okus joj je sličan lešniku. Jestiva je gljiva.

Na mojoj poruci od 14. 11. greškom sam postavio sliku br. 7 , pa molim urednike da mi je postave ovde uz ovu poruku jer se radi o ovoj  Grbavoj Sunčanici.

Podaci su iz knjige: Romano Božac - Gljive poznavanje i sakupljanje - 300 vrsta

Ван мреже Zoran Sević

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 497
  • Године: 52
  • Локација: Љубовија, Соколске планине
  • Пол: Мушкарац
  • Zimi kolko leda, leti tolko meda
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #37 послато: 21-11-2009, 01:00:22 »
Kod mene je poznata kao Prstenka!
Pozdrav od Sokola Alekse!

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #38 послато: 23-11-2009, 00:05:44 »
Tako je Zorane, I ovde u Užicu je zovu prstenka, valjda zbog prstena na stručku. Pošto urednici ne čitaju ovu temu ili ne mogu da premeste onu sliku, ja ću je postaviti i ovde. Radi se o Grbavoj sunčanici (Macrolepiota mastoidea). Pozdrav.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: PČELARI GLJIVARI
« Одговор #39 послато: 23-11-2009, 21:45:37 »
Još nekoliko slika Sunčanice (Macrolepiota procera).