Dvojno - dvomaticno pcelarenje

[marjanovic slobodan]

Mnogih smo se tema dotakli. Ove ne sem u jednoj napomeni oko fararovih kosnica. Ima li kolega koji pcelare ovako? Kod mene ih ima nekoliko koji pcelare sa DB 12 u plodistu podeljena na dva dela po 6 ramova sa zajednickim medistima ispod kojih su maticne resetke. Neki su napravili DB kosnicu sa 14 ramova koja je takodje podeljena na dva puta po 7 . Oni uglavnom ne sele pcele. Sto se tice meda postizu sasvim pristojne rezultate, ali i sami priznaju da sa takvim kosnicama ima previse posla. Molim vase komentare.

[Nikola Vucinac]

Probao sam nacin dvomaticnog pcelarenja Janka Pejanovica opisanom u casopisu "Pcelar" i jako sam zadovoljan 

[nenad savic]

ma napravio sam pet kosnica pregradio pregradnom daskom na sredini dupla mreza 10x10 prozorce zbog njih sam saznao sta je maticna resetka ali nikako uvek jedno drustvo jace od drugog onda ujednacim oba kad malo opet isto nisam se najeo meda od njih tri godine pa sam izvukao pregradnu dasku ovih dana slajfujem zadnju sa dve boje sa prednje strane.neverujem da cu ponovo u taj eksperiment ali interesuje me gde sam gresio.

[goran pesevski]

pozdrav svima na forumu! ove sam sezone po prvi puta zazimio 16 dvomaticnih kosnica DB 12.  na pregradnoj dasci postoji mreza 10x15 cm.  do poslednjeg pregleda u oktobru sve je bilo OK.  Muci me dilema oko zamrezenog otvora, jel mora da se koristi dupla mreza ili je i jednostruka dovoljna? u literaturi sam naisao na razlicite odgovore u vezi kako dimenzije otvora tako i u vezi duple mrezice.

[Zoran Jončić]

Dok sam to radio imao sam jednostruku mrežu istih dimenzija i nikad nije bilo problema. Ali, ko zna?

[goran pesevski]

hvala Zorane, ali zasto "dok sam to radio". . .

[Zoran Jončić]

Počeo sam da pčelarim sa udvojenim društvima. Dobar je to sistem, ali mislim da je primereniji profesionalcima koji imaju prateću mehanizaciju za utovar i istovar košnica itd. Ovde zaista ima mnogo razloga za i protiv. Kod mene su posle jedne havarije u seobi prevagnuli razlozi protiv, iako sam tada, i pored svih peripetija, iz 10 udvojenih i 2 obična društva izvadio oko 700 kg bagremovog meda (malo više o tome sam pisao na forumu: pčelarski razgovori koji je vodio Željko iz Pančeva, kad bih znao kako postavio bih link do tamo). Moguće je ovo raditi "na o ruk" sa manjim brojem društava, pod uslovom da pre seobe imate vremena da izvadite med sa prethodne paše. Što se tiče stacionarnog pčelarenja, nisam baš siguran da je ovo najsrećnije rešenje.

[goran pesevski]

malo razocaravajuci odgovor, ja sam se nadao da cu stacionarno bolje proci dvomaticnim sistemom.

[Željko Jankov]

. . . (malo više o tome sam pisao na forumu: pčelarski razgovori koji je vodio Željko iz Pančeva, kad bih znao kako postavio bih link do tamo).   

Evo Zoranovog teksta:

Počeo sam da pčelarim sa dva roja u jednoj košnici i već na bagremu od njih izvadio desetak kilograma meda (u istoj godini, rojeve sam nabavio pre bagrema).    Moj sistem i nije bio pravi dvomatični, pre bi se reklo udvojeni: dva društva u jednoj košnici odvojena snelgrovom daskom sa četiri leta.    U vreme paše manipulacijom letima usmerite izletnice iz gornjeg društva u donje i ako imate prosečnu pašu bez problema možete staviti 2 LR nastavka za medište.    Tačno je da i u slaboj paši ima meda, tačno je da u prosečnoj paši donesu duplo više nego obična društva i tačno je da vam u dobroj paši treba dizalica da utovarite košnice.    Elem, jedne godine posle solidne prve paše bagrema krenem u seobu na drugi bagrem sa 10 udvojenih i dva obična društva.    Udvojena društva su imala po 4-5 LR nastavaka (2 plodišna i 2-3 medišna puna otvorenog meda koji nisam imao gde, početnička greška).    Svaku košnicu su u kamion tovarila četvorica, na svakom uglu po jedan.    Selio sam sa kolegom koji je imao oko 30 običnih društava.    Uz put je počela da rominja kiša pri temperaturi od oko 18 stepeni.    Prvi peh je da je kamion proklizao na jednoj blagoj uzbrdici jer je na tucaniku bilo trave.    Vratim se u selo, nađem traktor, iščupa nas on i nastavimo.    Nakon 200m pri prelasku preko jedne livade kamion je prosto skočio preko jednog malog jarka koji nisam video zbog visoke trave, i čulo se: tup, tup, tup.   .   .   Kad smo otvorili kamion, sve crno, ne vide se košnice, samo pčele.    12 košnica smo istovarivali 4 sata, neke bukvalno nastavak po nastavak.    Preko 100 uboda samo u predelu glave i vrata kod mene.    Jedno društvo je u potpunosti stradalo i nekoliko je bilo oštećeno i još mnogo toga.    Epilog u medu: izvrcano oko 700kg meda.    Šta bi se tek dogodilo da nije bilo svega ovog.    Naravno, ja sam napravio mnogo grešaka i zato se sve ovo i događalo, ali to je danak neiskustvu.    Zaključak: sistem rada je dobar ukoliko možete da ga ispratite potrebnom mehanizacijom (kamion sa dizalicom i verovatno palete), kao i ostalom opremom, jer u dobroj paši zaista nećete moći da podignete košnicu.    Ovo važi ako sa jedne paše žurite na drugu (recimo, sa prvog na drugi bagrem), a med nije zreo za vrcanje.    Ako imate dovoljno vremena da skinete med, situacija se menja.    Ja to nisam mogao da ispratim, a mislim da je dobro za profesionalce ili one koji to nameravaju da postanu.    Ja to još uvek nisam, a ako rešim da budem, lako ću naći kamion.   

PS: Sistem sa matičnom rešetkom je verovatno bolji od ovoga što sam ja radio.   

[goran pesevski]

sada mogu mirnije na spavanje.   sanjacu kamione i palete ali sta je tu je.

[Zoran Jončić]

Hvala Željko, pitao sam se što Vas nema.
Gorane, ovo je samo moje mišljenje i iskustvo. Neko će sigurno o ovome misliti drugačije. Treba prikupiti što više tih saznanja i iskustava i onda odlučiti šta i kako raditi. Svi mi imamo slične i različite načine rada, a svi radimo sa pčelama. Različitim nas čine uslovi u kojima radimo, znanje i iskustvo kojim raspolažemo (lično ili iskustvo drugih pčelara).
Kad sam pesimistički govorio o ovom sistemu pri stacionarnom pčelarenju, prevashodno sam mislio na brzinu kojom ovakva društva "uništavaju" hranu u košnici kad nema dovoljno jake paše u prirodi, a to sam video. Pretpostavka je da stacionarni pčelari imaju potencijalno slabiju pašu od onih koji stalno sele (mada može biti i suprotno). Sve zavisi od okruženja.

[Predrag Brajkovic]

Немам довољно искуства са двоматичним пчеларењем, па ме интересују запажања искуснијих. Наиме, имам утисак да заједнице у двоматичним кошницама, када их дели само мрежа веће површине, ређе улазе у ројевни нагон. Да ли има још неко слична запажања или сам ја можда нешто лоше проценио. ХВАЛА!

[Jožef Mesaroš]

Ja sam radio Venerovim dvojnim sistemom, a drugi način nisam probao. Ako dve zajednice deli mreža, onda su one u kontaktu. To je kod Venera mreža manje površine(1-2 dm2). Po nekim autorima, bitan uzrok rojenja je i veliki broj pčela, jedinki, kojima više nije dovoljan feromon koji proizvodi matica, naime tvrdi se, da matica stalno "deli" feromon, koji bi trebalo da dođe do svih pčela, a kad ih je mnogo, nekima neće ostati. E kada su dve matice, onda one zajednički proizvode dovoljno feromona.
 

[Nikola Vucinac]

Da li je jos neko probao da pcelari po dvomaticnoj tehnologiji Janka Pejanovica?

[Jožef Mesaroš]

Ja sam slušao njegovo predavanje i imam CD o dvomatičnom pčelarenju, ali nisam probao. Neki su ovde u Bečeju probali, i kažu da problema nema u prolećnom razvoju ali kasnije, ako dođe do bespašnog perioda, onda se pčele ponašaju krajnje racionalno, i uklone jednu maticu. Ali tu je između njih rešetka, a ne mreža.

[Predrag Brajkovic]

Ja sam radio Venerovim dvojnim sistemom, a drugi način nisam probao. Ako dve zajednice deli mreža, onda su one u kontaktu. To je kod Venera mreža manje površine(1-2 dm2). Po nekim autorima, bitan uzrok rojenja je i veliki broj pčela, jedinki, kojima više nije dovoljan feromon koji proizvodi matica, naime tvrdi se, da matica stalno "deli" feromon, koji bi trebalo da dođe do svih pčela, a kad ih je mnogo, nekima neće ostati. E kada su dve matice, onda one zajednički proizvode dovoljno feromona.
 

Управо мислим на ситуацију када се пчеле мешају, а матице су наравно одвојене, можда и решетком (све зависи о којим кошницама се ради). Феромони су продукти мирисних жлезди многих инсеката па и пчела (матица, падилице и трутови). Поред осталих начина комуникације чланова пчелиње заједнице, феромони имају врло важну улогу у остваривању кохезије заједнице и стимулисању целе заједнице на одређене активности. Када је у питању ројење, феромони такође у том правцу мобилишу заједницу. У случају да у једној кошници имамо две матице (два ''господара''), две заједнице, да ли се можда ројевно расположење једне заједнице неутралише или слаби феромонима друге. То је моја предпоставка, а на основу заиста скромног искуства, што се тиче двоматичног пчеларења. Ништа не смем да тврдим, јер нисам сигуран у то што предпостављам.
Колега Јожеф, хвала што сте обратили пажњу на моје питање.

[marjan petrusevski]

Posto dosada nisam radio sa dvomatcnim drustvima interesuje me:kada je najbolje oformiti dvomaticno drustvo i na koji nacin,mislim dali je bolje dva vec postojeca drustva smestiti jedno iznad drugoga ili podeliti jedno drustvo i dodati mu jos jednu maticu? 

[Slobodan Jevtic]

 Moja iskustva      Dvojno dvomatično pčelarenje je prikladnije za AŽ košnice. Sa između zatvorenom rešetkom otvoriš iza proveriš: dve matice, odvojena društva, nema smetnje matice svaka za sebe, nema napada ,spajanje u bagremu kako jedna napreduje tako druga.
Dvojno dvomatično AŽ između dupla rešetka neizvesnost ogromna dali će preživeti obe matice u toku zime.           Dvojno dvomatično AŽ između žičana mreža, ako u proleće u  jedno matično ima 6 rama legla u dvomatično ima 2puta po 3 ja sam očekivao  zbog veće prolećne  temperature da će biti više ali nisam imao objašnjenja?  Nije rađeno sa jednim već sa više pčelinjih zajednica
DB bilo kako ali kada podigneš gornji nastavak i ukloniš tu pšelinju zajednicu da bi pregledali doljnju događa se spasavaj se ko može od napada pčela.
Zašto dve matice kada je izmedju žičana mreža u proleće ne daju veću količinu legla od jedne samostalne??
Dali one znaju šta je za njih bolje ami želimo da promenimo? Ovo su moja tačna i istinita iskustva

[nenad savic]

  slobo sve sto si napisao su i moja iskustva a krenuo sam u ovaj eksperiment po citanju teksta iz pcelara koji je govorio da se dobije dosta vise meda u stacionarnom pcelarenju sa ovom metodom a uz mnogo truda nisam dosao do nikakvih rezultata pa sam morao da odustanem a iz tog istog pcelara povremeno procitam da se drze predavanja o toj metodi dalje i da je DB kosanica stvorena za to itd negde smo gresili ali gde zasad je bar za mene tajna mozda u ovim nasim razgovorima i dodjemo do resenja a mozda je ovo samo jedno od zadiranja u pcelinji zivot na los nacin podstio bi da je i vener odustao od udbajanja drustva na LR kosnici

[Sveto Stevanovic]

Kolege Slobodane i Nenade, greška je to što između matica imate mrežu. Ako hoćete dvomatično sa DB 12 ili 14 na pregradnoj dasci ne sme da se stavlja mreža zbog toga što nikada ne možete imati dve iste matice, pa uvek pčele izaberu jaču. Ako nema mreže, onda su to dva odvojena , nezavisna društva, sve dok ne stavite matične rešetke i medišta ( koja su u ovom slučaju zajednička ). Ovakav dvomatični sistem uspešno primenjuje Miroslav Prokić u Makovištu. I on je u početku imao zamrežen otvor između matica i nije imao uspeha. Sada pčelari sa 40-tak dvomatičnih DB 12 ( po 6 sa svake strane ), od toga 10-tak DB14 ( po 7 sa svake strane ). Po ugledu na njega i ja sam formirao 4 dvomatične DB 12. Malo je komplikovano kod kontrole starosti i zamene matica, ali Miroslav mi je obećao da će objasniti kako on to radi pa ću vam to izneti u dezalje neki drugi put, ako vas zanima. Pozdrav.