Аутор Тема: Бумбари  (Прочитано 46034 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Rusmir Cohodar

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 359
  • Године: 73
  • Локација: Rača (Kragujevačka)
  • Пол: Мушкарац
Бумбари
« послато: 03-12-2008, 09:44:50 »
Шта знамо о бумбарима? ??? Покушао сам да се мало информишем на разне начине али резултати су скоро никакви. Где станују? Како опстају? Да не набрајам све је интересантно, можда зато што незнам скоро ништа о њима. ??? :( ::)
Rusmir

Ван мреже nenad savic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 5.767
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #1 послато: 04-12-2008, 21:05:52 »
da vreme je da polete srpski bumbari oni sa sajkacom samo kako prvo da saznamo kakav im je zivotni ciklus i gde da nabavimo prve  zum zum zum
Kap nebusi kamen snagom nego cestim kapanjem

Ван мреже Mario Ratancic

  • Rado viđen gost
  • ****
  • Поруке: 76
  • Локација: Moskva
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #2 послато: 06-12-2008, 14:45:42 »
Izivnjavam se za priložen sirov i u prevodu nedorađen materijal jer sam ga radio sa sopstvene potrebe.

Materijal je preveden iz enlgeske verzije Wikipedije.


Bumbar je član pčelinjeg roda Bombus, familije Apidae u koji primereno ulazi preko 250 rodova bumbara. Primarno se nalazi u svernoj hemisferi Zemlje. Spada u grupu socijalnih insekata. Ima karakteristične žute i crne dlačice prstenasto raspoređne po telu, a može biti i u potpunosti sa isključivo crnim dlačicama.
Naučna klasifikacija definiše bumbare na sledeći način:
Carstvo: Animalia
Grupa: Arthropoda
Klassa: Insecta
Red: Hymenoptera
Familija: Apidae
Podfamilija: Apinae
Porodica: Bombini
Rod: Bombus
Sledeća primetna, ali ne i jedina, karakteristika je mekana priroda dugih dlačica koje pokrivaju celo telo i pri čemu daju izgled i osećaj mekoće bumbara. Poput pčela, ženke bumbara na zadnjim nogama imaju udubljenje, na obodu optočeno sitnim dlačicama koje pomažu u sakupljanju i transportu polena.
Jednako kao i njihovi daljnji rođaci pčele, bumbari sakupljaju nektar iz cvetova i sabiraju polen za ishranu podmladka.

Biologija bumbara
Krv ili tačniji naziv hemolimfa, kao i kod drugih artropoda, kruži kroz otvoreni krvni sistem. Svi unutrašnji organi tela, “srce” (ili tačnije dorzalna aorta), mišići, organi za reprodukciju, organi za varenje, itd. su okruženi i plivaju u hemolimfi. Dorzalna aorta svojim pulsiranjem omogućava cirkulaciju hemolimfe.
Polno aktivne matice bumbara imaju identičan sistem reprodukcije kao i matice kod pčela. Aktivni ovariji produkuju jajašca koja se preko ovidukta prenose do vagine. U vagini se nalazi srpemište, spermateka u kojem matica nosi spermu trutova nakon sparivaja. Na osnovu prirodnih mehanizama koji upravljaju razvojem društva, u momentu neposredno pre polaganja jaja, matica opredeljuje da li će ona biti oplođena  ili položena neoplođena. Procesom partenogeneze, kako se naziva razvoj jedinki iz neoplođenih jajašaca, izrastaju mužijaci (trutovi), a iz oplođenih jajašaca razvijaju se ženke-radilice ili matice.
Kao i kod svih drugih životinja hormoni definišu rast i razvoj bumbara. Hormoni stimilišu razvoj ovarija (jajnika) kod matica dok kod radilica onemogućavaju polnu aktivnost tokom prisustva i dominacije kraljice u gnezdu.

Proces i princip ishrane bumbara
Poput pčela, jezik bumbara (proboscis) je kompleksan, sastavljen iz nekoliko delova koje čine jednu celinu, specijalizovan za sisanje nektara kapilarnim procesom. Tokom neaktivnosti jedinke ili leta, jezik je savijen ispod glave.
Pljuvačne žlezde koje se nalaze u glavi insekta izlučuju tekućinu koja se meša sa nektarom i polenom. Tekućina, vodenastog vida, sadrži elektrolite, sluz, antibakterijske sastojke, kao i različite pa i antiseptičke enzime. Kao deo inicijalnog procesa probave hrane, enzimi u pljuvačnom sekretu razgrađuju delove hrane na molekularnom nivou. Pljuvačni sekret (izlučevina) tokom izgradnje gnezda se meša sa materijalom obezbeđujući njegovu mekoću.
Masne rezerve i masnoće
Pre ulaska matice u proces hibernacije (zimske neaktivnosti) jedinka nagomilava masne rezerve u organizmu. Uskladištena masna tkiva i masnoće u ćelijama se koriste u zimskom perioda za održavanje funkcija jedinke. Abdomen je segmentiran sa dorzalnim (leđnim) tergitima i ventralnim (donjim) sternitima. Vosak je izlučevina žlezda koje se nalaze u sternitu.

Blistavo obojene dlačice bumbara su oblik aposematične zaštite i upozorenja neprijateljima. Zavisno od roda i morfologije, boje mogu biti od sveukupno crne, ili kružnim segmentima – poljima žute, crvene, narandžaste, bele ili ružičaste. Gusta prekrivenost tela dlačicama obezbeđuju termoizolaciju i toplotu tokom hladnog vremena. Pored navedenog, tokom leta bumbara stvara se statički elektricitet i dlačice se pozitivno naelektrišu. Cvetovi su, preko stabljike i korenovog sistema, vrlo dobro uzemljeni i nose negativno naelektrisanje. Prilikom sletanja na cvet, pod dejstvom elektromagnetnih sila na polenu, koji se nalazi na ženskim reproduktivnim organima cveta (prašnicima) zbog najizraženijeg negativnog naelektrisanja, se “lepi” za pozitivno naelektisane dlačice bumbara.

Bumbari nemaju slušni aparat i nije poznato kako i na koji način bumbari mogu raspoznavati zvučne talase koji se prenose kroz vazduh, ali ujedno oni mogu osetiti vibracije zvuka kroz drvo ili drugi materijal.

Stanište
Prethodno navedenim, većinskim staništem bumbara preovladava severna hemisfera Zemlje, izuzev isključenja nekoliko tropskih rodova. Nekoliko rodova kao što su Bombus polaris i Bombus alpinus nalaze se u vrlo hladnim klimatskim područjima, gde pčele uopšte nemaju svoj habitus. Tako napr., B. polaris je lokalizovan na severnim delovima ostrva Ellesmere i to zajedno sa sopstvenim parazitima (B. hyperboreus). Jedan od razloga takvog habitusa je i osobeno izražena mogućnost regulacije temperature tela od solarne radijacije, pri čemu interni mehanizam „drhtanja” obezbeđuje radiativno oslobađanje hladnoće preko abdomena (heterotermija).

Gnezda
Bumbari formiraju kolonije. Kolonije bumbara su manje ekstenzivne u poređenju sa pčelinjim kolonijama. Različiti faktori uslovljavaju umanjenu veličinu koloniju: ograničeno prirodno stanište, činjenica da je matica (kao jedinaka) isključivo odgovorna za inicijalnu konstrukciju gnezda i reprodukciju u njemu, kao i ograničenje života kolonije na jednu klimatsku sezonu (kod većine rodova bumbara). U većini slučajeva, gnezdo sadrži oko 50-ak jedinki, i može biti izvedeno u tunelima u zemlji izgrađenim drugim životinjama ili u gustoj travi. Ponekad bumbari izgrađuju voštanu zaštitu vrha gnezda obezbeđujući izolaciju i zaštitu od vlage. Bumbari često ne zaštićuju svoja gnezda od zime, ali neki tropski rodovi mogu prerasti u velika društva, zavisno od fizičkog prostora i smeštaja gnezda. Poslednja letnja generacija izvodi određen broj mladih matica koje odvojeno prezimljavaju na izabranim i zaštićenim mestima. Matice žive oko jednu godinu, a pretpostavka je da tropski rodovi imaju i duži životni ciklus.

Ciklus kolonije
Prva gnezda, u proleće, izgrađuju matice koje su prezimele. Nakon buđenja iz hibernacije, matice sakupljaju polen i nektar i traže odgovarajuće mesto za izgradnju gnezda. Karakteristike gnezda zavise od rodova bumbara, tako da neki rodovi izgrađuju isključivo gnezda u zemlji dok drugi rodovi to rade u travi ili direktno na zemlji. Pronalaženjem odgovarajućeg mesta za gnezdo matica izgrađuje voštana saća za smeštaj nektara i voštane ćelije za poleganje jaja. Iz jaja se razvijaju larve, što prouzrokuje da izgrađene voštane ćelije dobiju izometričke deformacije grupisane u matičnjak.
Ishrana larvi se vrši podjednako nektarom (ugljeni hidrati) i polenom (proteini) radi obezbjeđenja razvoja.
Bumbari hrane larve tako što progrizu male otvore na svakoj ćeliji matičnjaka i kroz koje ubacuju nektar unutra. Larve se hrane polenom na dva načina zavisno od roda bumbara: jedni formiraju polenske džepove na dnu ćelija iz kojih larve same uzimaju hranu, dok drugi smeštaju polen u voštane ćelije i iz kojih potom hrane larve po identičnom principu kao i sa nektarom.
Uz odgovarajuću negu larve prolaze kroz četiri faze razvoja. Na kraju četvrte faze, larva se uvija u svilenu čauru, menjajući se u lutku. Tokom intenzivnog ćelijskog razvoja i diferencijacije prelazi u stadijum lutke. Lutka prerasta u odraslu jedinku koja progriza čauru i izlazi u spoljno okruženje. Jos uvek nezrela jedinake nemaju izrasle karakteristične dlačice i zadržavaju se u gnezdu kolonije minimalno 24 sata. Celokupan proces, od plaganja jajeta do razvoja odrasle jedinke, traje pet nedelja i zavisi od roda bumbara i životnih uslova okruženja.
Nakon pojavljivanje jedne do dve generacije odraslih jedinki, radilice preuzimaju brigu oko razvoja larvi, a matice tada isključivo polažu jaja. Progresivno kolonija raste i u određenom momentu matica polaže neoplođena jaja iz kojih će se razviti trutovi kao i jaja novih matica. Momenat koji određuje polaganje trutovskih jaja kao i razvoj budućih matica zavisi od roda i uslova preživljavanja kolonije. Poput radilica drugih socijalnih insekata, radilice bumbara nisu fizički reproduktivno sterilne i imaju mogućnost polaganja haploidnih jaja iz kojih će se razviti trutovi. Samo iz oplođenih (diploidnih) jaja razvijaju se radilice i nove matice.
U prvonačelnom razvoju kolonije, matica kompenzuje potencijalnu reproduktivnu aktivnost radilica onemogućavajući njihovo polaganje jaja principom fizičke agresije kao i feromonima. Prema tome, matica će biti majkom svih prvih izleženih trutova. Radilice, eventualno imaju mogućnost polaganja jaja krajem sezone kada oslabi fertilitet matice. Reproduktivno suparništvo između radilica i matice je jedan od razloga zašto se bumbari nazivaju „primitivno ili prvobitno socijalni” insekti.
Polno zrela matica i trutovi napuštaju koloniju. Bolje rečeno, radilice tada izbacuju trutove iz kolonije.
Izvan kolonije, nova matica i trutovi se hrane nektarom i polenom i provode noć u cvetovima ili skloništima. Matica se sparuje više puta a zatim traži odgovarajuće sklonište za prezimljavanje.

Ishrana i obezbjeđivanje hrane
Poput pčela, bumbari posećuju cvetove biljaka i imaju identičan “sindrom oprašivanja”. Radijus kretanja je od 1-2 km udaljenosti od kolonije. Bumbari imaju naviku da posećuju iste cvetove svaki dan sve dok oni produkuju nektar i polen. Brzina leta bumbara može biti i do 54 km/sat.
Prilikom posećivanja cvetova bumbari sišu nektar svojim dugačkim jezikom i smeštaju ga u voljku. Poznate su rodovi bumbara “grabitelji nektara” koji umesto da normalno preuzimaju nektar iz cveta buše
dno cvasti i direktno sišu polen bez samog oprašivanja.
Oprašivanje cvetova bumbari vrše namerno ili slučajno. Slučajno oprašivanje se dešava tokom sakupljanja nektara kada bumbari dolaze u dodir sa prašnicima. Polen se “lepi” na dlačice na telu bumbara, koje radilica potom čisteći ih sabira na zadnjim nogama. Bumbari, takođe, imaju mogućnost zvučnog oprašivanja ili „oprašivanje zujanjem”.
Neki rodovi bumbara, tokom posete cvetu, postavljaju mirisno obeležavanje. Mirisni marker opredeljuje posećenost cveta drugim bumbarima do momenta iščezavanja mirisnog tona. To je samo jedan od mirisnih markera koje bumari ostavljaju na različitim lokacijama (u gnezdu, neutralnim i mestima hrane) i oni identifikuju na osnovu toga posećene ili neposećene cvetove. Intenzitet markera je veći kod cvetova koji imaju složenu građu cvasti jer se bumbari tu duže i zadržavaju u pronalaženju nektara.

Nastavak sledi ...

Ван мреже Mario Ratancic

  • Rado viđen gost
  • ****
  • Поруке: 76
  • Локација: Moskva
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #3 послато: 06-12-2008, 17:06:35 »

Žaoka
Matica i radilice mogu ubosti žaokom. Međutim, za razliku od pčela, žaoka bumbara nije "nazubljena" tako da mogu ponoviti ubod u vrlo kratkom vremenskom razmaku nekoliko puta. Rodovi bumbara spadaju u grupu ne agresivnih insekata, ubadaju kod odbrane gnezda od napasnika ili u slučaju direktne fizičke ugroženosti jedinke.

Bumbari i ljudi
Bumbari su vrlo važni oprašivači kako kulturnih useva tako i divljih biljaka.
Imaju vrlo značajnu ulogu u agronomiji kao spcifični oprašivači zato što mogu vršiti oprašivanje  kulturnih plantaža koje drugi insekti oprašivači ne mogu, a prvenstveno zahvaljujući njihovim specifičnim zvučnim oprašivanjem. Kao naprimer, kolonije bumbara se vrlo često koriste u staklenicima i plastenicima kod oprašivanja paradajza zato što frekvencija zvuka “zujanje” najefikasnije oslobađa polen sa prašnika.
Drugi važan momenat je fizička građa i veličina bumbara. U potrazi za nektarom, bumbar vrši oprašivanje i specifičnih cvetova koji nisu “interesantni” za druge insekte pa u tome i pčele (uslovljeno je masom i snagom tela, dužinom jezika i sl.)
Humano korištenje bumbara se, isključivo, svodi na iskoristivost kod oprašivanja.
Nekoliko morfoloških faktora opredeljuje takvu funkciju:
-   samo mlada matica (tokom hibernacije) preživljava zimski period dok ostatak kolonije završava svoj jednogodišnji životni ciklus,
-   bumbari ne prerađuju nektar u med, nego vrše skladištenje u naturalnom vidu u kojem je i sakupljen.
Navedenom osobenošću, za čoveka, bumbari su potpuno beskorisni kao proizvođači meda.

Ugroženost vrste
Bumbari su ugrožena vrsta u mnogim zemljama zbog nekontrolisane primene pesticida.
Tako napr., u Velikoj Britaniji od 19 pozatih rodova bumbara ,3 roda su u potpunosti nestala a kod 8 rodova je ozbiljno ugrožen opstanak.
Smanjenje raznovrsnosti roda bumbara može prouzrokovati nesagledive posledice, širokih razmera, a time i dovesti do ugroženosti specifične flore i korelacija u ekosistemu prekidanjem životnih lanaca.

Ван мреже Rusmir Cohodar

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 359
  • Године: 73
  • Локација: Rača (Kragujevačka)
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #4 послато: 24-12-2008, 23:32:37 »
Пре свега желим да се захвалим господину Марију на уложеном труду и напору који је учинио пишући о теми коју сам започео. Тема о бумбарима је интересантна мени јер се о њима тако мало зна а нарочито како се бумбари и ројеви развијају у заједницама које контролише човек. Колико ја знам ројеви бумбара се производе само у Холанхији и Белгији, и нешто сам читао о неком познатом пчелару из Хрватске мислим да се зове Стјепан Кебет можда Гдин. Ктистијан нешто више зна о овоме ??? 
Rusmir

Ван мреже Mario Ratancic

  • Rado viđen gost
  • ****
  • Поруке: 76
  • Локација: Moskva
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #5 послато: 25-12-2008, 00:07:36 »
Господине Русмире,

Надам се да ће Вам ово помоћи:

http://www.kebet.net/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1

Виртуелни свет је јако мали (све је глобално село) и све се брзо налази.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #6 послато: 04-02-2009, 14:25:23 »
Zna li neko na kojoj najnižoj temperaturi bumbari sakupljaju nektar? Ja ih vidim rano ujutru kad nema pčela, još je prilično hladno, ispod 10.

Ван мреже Rancic Zoran

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.533
  • Године: 48
  • Локација: Velika Plana
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #7 послато: 05-02-2009, 10:23:45 »
Prelep prikaz,svaka cast Mario!Dal' se to meni ucinilo ili ih je malo bilo ove godine?Slabo sam ih vidzao,a i strsljene.

Ван мреже Sasha Mrkailo

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 853
  • Локација: Sombor
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #8 послато: 05-02-2009, 21:21:13 »
Bumbari su trazeni zboh toga sto su bolji u oprasivanju plastenika od pcela. Lete na nizim temperaturama i snalaze se u zatvorenoj okolini, za razliku od pcela. Zbog ovoga bumbari dostizu visoku cenu. O uzgajivanju se malo zna jer uzgajivaci teze da monopolisu znanje i sprece podelu zarade. Na netu potoji jedna diskusiona grupa o bumbarima i nesto malo literature o njima, na  engleskom naravno.
Ubi apis, ibi salus. - Gaius Plinius Secundus
Gde su pčele, tu je zdravlje. - Gaj Plinije Stariji

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #9 послато: 10-02-2009, 19:54:05 »
Evo slike bumbara.

Ван мреже Ilkov Igor

  • Stanovnik
  • *******
  • Поруке: 209
  • Године: 38
  • Локација: Gevgelija Makedonija
  • Пол: Мушкарац
  • Гевгелија Македонија 63м nmv
Одг: Бумбари
« Одговор #10 послато: 10-02-2009, 21:05:05 »
Na netu potoji jedna diskusiona grupa o bumbarima i nesto malo literature o njima, na  engleskom naravno.
А можете ли ви да поставите на овај форум линка са те дискусионе групе и са литературе има и меџу нама оне које знају енглески па да мало прочачкамо и о те теме.

Ван мреже Sasha Mrkailo

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 853
  • Локација: Sombor
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #11 послато: 10-02-2009, 21:45:29 »
http://shop.extension.umn.edu/PublicationDetail.aspx?ID=1902
Knjiga o uzgajanju bumbara, ovo bi vredelo imati ako se odlucis da kupis, razmisli o tome da mi je pozajmis kad je prostudiras. :)

http://www.beesource.com/bee-l/bombusl.htm
Kako se uclaniti u email listu o bumbarima.

Prirucna kosnica za bumbare:
http://crawford.tardigrade.net/bugs/BugofMonth36.html

http://www.bumblebee.org/
sve o bumbarima

Google:  kljucna rec (fraza za pretragu) bumble bee raising 

Internet je divan a google odlicna alatka zar ne?


:)

A sto kazes: "volim pcele ali one ne vole mene" ?
Ako treba jos koji link, kazi.
Pozdrav
« Последња измена: 10-02-2009, 22:05:08 Sasha Mrkailo »
Ubi apis, ibi salus. - Gaius Plinius Secundus
Gde su pčele, tu je zdravlje. - Gaj Plinije Stariji

Ван мреже Ilkov Igor

  • Stanovnik
  • *******
  • Поруке: 209
  • Године: 38
  • Локација: Gevgelija Makedonija
  • Пол: Мушкарац
  • Гевгелија Македонија 63м nmv
Одг: Бумбари
« Одговор #12 послато: 15-02-2009, 23:10:35 »
Мој пријатељ је купио једне колоније бумбаре и то по цене од 80 еура.
Па занима ме дали је могуче да ја некако произведем неке нове колоније са ове а да не нанесем штете по исте и да оне обаве своје дужности о опрашивања јагоде наравно у затвореном простору.

Ван мреже Milos Milosavljevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 969
  • Године: 74
  • Локација: BALJEVAC NA IBRU
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #13 послато: 17-02-2009, 16:07:51 »
  igore moj, godinama sam opterecen mislju da zapatim te, meni drage sarene pcelice, ocu reci bumbare. ti kazes da je cena 80 eura za jedan roj, koloniju bumbara. to nije mnogo, kada bi se radilo o bioloski sposobnom roju da opstane. medjutim prodavac prodaje iskljucivo sterilan roj bumbara i on, nakon odredjenog, po meni dosta kratkog vremena, nestane. uginu radilice a legla nema i tu je kraj. medjutim ako bi se moglo kupiti roj bumbara sa sposobnom maticom u njemu, e onda je to druga pesma. mala investicija u drvene kutijice sa parcetom creva (pvc crevo za vodu), sa malo strugotine i vate i na par mesta postavljena, u blizini kolonije bumbara i eto dogodine par rojeva bumbara. ovako, nema vajde od kupljenih kolonija, ali ima nade da se jos zimus postave lovci na matice bumbara, kada ih prodje zimsko spavanje i kada vrba iva ucveta, da ih privolimo da se usele u nase ponudjeno im gnezdo i da bar jednu maticu ove godine upecamo. a onda zime nema za sledece godine.

Ван мреже Ilkov Igor

  • Stanovnik
  • *******
  • Поруке: 209
  • Године: 38
  • Локација: Gevgelija Makedonija
  • Пол: Мушкарац
  • Гевгелија Македонија 63м nmv
Одг: Бумбари
« Одговор #14 послато: 17-02-2009, 17:23:52 »
Изгледа да је то тако јер колико су мени казали тај рој састои се са 100 единица, незнам дали у нјега уопште има матице ако је има ондак мислим да чу успети али ако је нема ондак добичемо само трутове.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #15 послато: 07-03-2009, 22:48:00 »
Kao helikopter.

Ван мреже Milos Milosavljevic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 969
  • Године: 74
  • Локација: BALJEVAC NA IBRU
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #16 послато: 09-03-2009, 15:39:37 »
  kad pomenes helikopter, jedna mala doza straha se pojavi negde u dubini duse. a kada kazes bumbar onda to milo zvuci i lepo ti je kao uostalom i on danas na ovom mom cveticu. zar nije krasan? veliki, krupan a nemerljivo vredan.

Ван мреже Sveto Stevanovic

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 4.055
  • Локација: Užice
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #17 послато: 09-03-2009, 18:02:25 »
Kolega Miloše, ja sam uz tekst "kao helikopter" hteo da zalepim Sličicu, ali sam negde pogrešio pa mi nije otišla. Zato ću sada ponovo pokušati. Pozdrav.

Ван мреже Tihomir Mačkić

  • Starosedelac
  • ********
  • Поруке: 2.008
  • Године: 46
  • Локација: Banja Luka
  • Пол: Мушкарац
Одг: Бумбари
« Одговор #18 послато: 21-06-2009, 14:35:48 »
Sad sam tek pronašao ovu diskusiju o bumbarima. O njima bih vam mogao mnogo pisati, jer sam ih sam pokušao uzgojiti pre par godina. Samo ću reći da Holanđani drže sve ovo u tajnosti i veoma mnogo traže (novca) za ova saznanja do kojih su došli 20. godišnjim iskustvom.
Za početak ću samo reći da se bumbari uzgajaju u zatvorenoj mračnoj prostoriji. Uzgoj matica i zatvaranje ciklusa je tek posebna priča. Ali ako stvarno mislite da se upustite u uzgoj bumbara, onda to morate shvatiti veoma ozbiljno, jer je mnogo teže i drugačije od držanja pčela.
Pozdrav!

Ван мреже Ilkov Igor

  • Stanovnik
  • *******
  • Поруке: 209
  • Године: 38
  • Локација: Gevgelija Makedonija
  • Пол: Мушкарац
  • Гевгелија Македонија 63м nmv
Одг: Бумбари
« Одговор #19 послато: 26-06-2009, 02:03:23 »
Sad sam tek pronašao ovu diskusiju o bumbarima. O njima bih vam mogao mnogo pisati, jer sam ih sam pokušao uzgojiti pre par godina. Samo ću reći da Holanđani drže sve ovo u tajnosti i veoma mnogo traže (novca) za ova saznanja do kojih su došli 20. godišnjim iskustvom.
Za početak ću samo reći da se bumbari uzgajaju u zatvorenoj mračnoj prostoriji. Uzgoj matica i zatvaranje ciklusa je tek posebna priča. Ali ako stvarno mislite da se upustite u uzgoj bumbara, onda to morate shvatiti veoma ozbiljno, jer je mnogo teže i drugačije od držanja pčela.
Pozdrav!
ima nas intuzijaste koi volsve da nauce, pa vi ukoliko imate sta da nam kazete slobodno mi cekamo da naucimo nesto vise.