|
Milos Milosavljevic
|
 |
« Одговор #403 послато: 25-03-2010, 17:43:13 » |
|
Ta drvca, što se postavljaju na vrškari, negde na jednoj trećini visine gledano odozgo, mi je hiljadu puta otežavala posao efikasnog vađenja saća iz vrškare, nakon iskucavanja pčela. Jer nije istina da pčela za njih neće da vezuje saće. Hoće i to kako. Kroz pet šest ramova se drvce uvuklo u saće od voska pa ni snažna, a popularna "konjska" klešta ima da zapnu da bi se drvce isčupalo. A i realno, stvarno ko udara drvčiće u krst u rupi drveta u koju roj pčela uleti. Međutim, kojiko sam se puta namučio dok sam drvčiće vadio iz više godina stare vrškare, toliko puta, a možda i više sam imao neprilika, baš iz razloga ne postavljanja drvčića u vidu krsta u praznu vrškaru, pre useljenja roja u nju. Jer, drvo u šumi stoji, kako stoji i čak ni jaki vetar ni za milimetar, tako ogromno stablo ne pomera, a kamo li da ga izvrće, kako mi to znamo i moramo sa našom pčelom u vrškari. Ne da je poželjno, već je obaveza da se prutići kao armatura saću i to u delu saća gde pčele med skladište, postavljaju, pri tome vodeći računa o njihovom, sutra lakom čupanju kleštima iz popunjene, saćem, naše iskucane vrškare. Pčele svoje saće kače za zidove vrškare i u toj gornjoj zoni odlazu teški med, pa potpora takvom saću, dobro dođu naši ukršteni štapići. Ispod štapica je u većini slučajeva saće plodišta, a ono je kao pero lako, te ne postoji opasnost njegovog otkidanja, prilikom našeg, ponekada nespretnog i dosta sporog, zagledanja prevrnute vrškare. Prutići se zavlače između pletiva pre mazanja vrškare kravljom balegom, ali pri tome se mora voditi računa, kažem, da se prutic, može skroz izvuci kroz pletivo vrškare, kada za to dođe vreme.
Podna daska kod vrškare, čak i ne mora da postoji. Okačite vrškaru o nekakvu čvrstu granu i dobro je učvrstite da se ne okreće, pomera i pčelama nije potrebna podna daska. Gde će pčele izletati? Pa skoro cela donja otvorena površina vrškare je otvori za komunikaciju sa okolinom. Međutim, pčela zna da saće izgradi i van gabarita vrškare, pa je za to potrebno pčeli ograničiti zapreminu date joj kućice. Gde će stajati vrškara? Na goloj zemlji, pri tome podignuta na tri nešto deblja oslonca, kamena. Ili još bolje parče lima od bureta, bačeno na golu zemlju i vrškara na lim postavljena. Ma ima da radi ko satić, samo ako priroda pruži povoljne uslove. Obična daska colara, pa još u krug ( nešto malo većeg prečnika) izrezana, da se atmosferski talog ne širi u unutrašnjost košnice, je odlična podna daska. Sve do sada nabrojano ne omogućuje pčelaru udobnost pri negovanju useljenih pčela u njegovu, ko biseri vrednu košnicu, vrškaru.
Ali, ako se na srugarama kupi otpadak, obično od dozemka nešto većeg prečnika trupca parče daske debljine oko 5 sm a da je širine oko 35 do 40 sm i takvo parče debele daske se poveri dobrom rukovaocu motornom testerom, koji će sa oštrim zupcima testere iskopati brazde po celoj dasci, uzduž i popreko, s tim što ne sme da drvo probije do kraja debljine daske. Kanali se vade samo u delu daske u vidu kruga čili prečnik je za dva sm manji od prečnika naše vrškare. Kada se testerom izvade kanali i isti međusobno spoje, istom tom testerom se izvuče kanal, pa skoro do samog kraja tako obrađene daske, Na kraju kanala se dletom napravi malo šira rupa u koju će pčelar uz pomoć levka sipati sirup, ili razblaženi med, kako bi pčele u vrškari nahranio. Pri tom ne pomerati košnicu sa mesta, niti pčele u košnici uznemiravati. Kada se kanali testerom izvade, vrelim voskom obložiti iskopane kanale ( da nam drvo ne popije sirup), a kanal koji je vani gabarita naše košnice, kao i sama rupa za sipanje hrane, mora se obložiti sa gornje strane limom kako bi sprečili pčelu tuđicu da nam ne pokrade našu muku.
Ali najbolja podna daska se može napraviti baš kako se vidi u prilogu na okačenim slikama. Obična plastična hranilica se ugradi i učvrsti za podnu dasku, ali tako da, njenim zadnjim delom bude van podne daske. Taj se deo pokrije limom koji se može okretanjem u stranu pomerati i u tako otvorenu hranilicu sipati ono što smo naumili pčelama dati. Lim, nakon sipanja ponovo vratimo na svoje mesto i time osigurali pristup tuđici do naše hrane. Znači vrškaru prilikom hranjenja ničim ne uznemiravamo, a tako hranjene pčele znaju da to cene pa će nam uzvratiti brzim razvojem, rojenjem, i veselom zukom bez i trunke želje za ubadanjem. Danas je jedna od šest vrškara pomerena sa takve podne daske i okrenuta objektivu da se i ona nađe među nama, na našem dragom forumu.
|
