• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

MERE ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA ZAHLAĐENJA U MAJU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 957

Povoljne vremenske prilike tokom marta i aprila uslovile su masovno cvetanje voća, zbog čega su se pčelinje zajednice solidno razvile i formirale određene zalihe meda. Međutim, hladni i kišni talas koji je krajem aprila i početkom maja zahvatio celu Srbiju, a u nekim delovima Srbije se proširio i do današnjeg dana, u periodu cvetanja najznačajnije medonoše – bagrema, negativno se odrazio ne samo na prinose, već i na stanje pčelinjih zajednica.

U pojedinim krajevima (delovi Vojvodine, istočne Srbije, pojedine lokacije u Šumadiji) ne samo da je došlo do prekida nektarske, već i polenske paše, pa je u mnogim zajednicama došlo do prekida zaleganja matice.

S obzirom na dužinu trajanja hladnog perioda, pčelari bi trebalo da preduzmu potrebne mere na svojim pčelinjacima, radi očuvanja snage i radnog raspoloženja pčelinjih zajednica za naredne paše, ako je već bagremova paša u većini krajeva bukvalno uništena i procenjuje se da će prinosi meda biti smanjeni za najmanje 65%-70%. U protivnom, može doći do težih posledica.

– Kod većine, pre svega kod jakih pčelinjih zajednica, trebalo bi preduzeti mere sprečavanja rojevog nagona (ako je bilo uslova za njegovu pojavu, a bilo je kod svih pčelara koji su imali dobre zalihe hrane u košnici, a pčele zbog lošeg vremena nisu redovno izletale) i usmeriti rad na kontrolisano razrojavanje pčela. U tom cilju potrebno je pripremiti određeni broj oplodnjaka i naseliti ih pčelama. Formiranim oplodnjacima dodati zrele matičnjake ili mlade matice iz rezerve. U krajnjem slučaju, pčelari koji nemaju pripremljene matičnjake, mogu koristiti matičnjake iz rojevog nagona. Voditi računa o redovnom prihranjivanju rojeva. U nekim krajevima košnice su potpuno bez meda, pa se čak i započeti rojevi nagon prekida. Ima dosta različitih situacija na terenu, zavisno od regiona, i teško je dati neke konkretne preporuke koje bi važile za sve, zato stalno treba pratiti stanje.

– U situacijama kada nema unosa nektara iz prirode, a pčelinja društva su već razvijena i poprilično jaka, dolazi do naglog smanjenja zaliha hrane u košnici. Tako se može dogoditi da i najjača društva budu na ivici gladovanja, u drastičnim slučajevima i da stradaju od gladi. Zbog toga je potrebno ustanoviti količinu hrane u košnici i po potrebi intervenisati prihranjivanjem.

Ako su zalihe hrane još uvek dobre, zajednice treba prihranjivati stimulativno, svako drugo ili treće veče sa 300-400 grama sirupa, u kome je odnos šećera i vode 1:1.

U slučajevima gde su zalihe hrane ispod 8 kg, potrebno je prihranjivati iz nužde. Zavisno od količine hrane u košnici, dužine trajanja bespašnog perioda i jačine pčelinje zajednice, zajednicama treba dodati dva do tri puta po najmanje par litara sirupa. Prihrana se uspešno može obavljati i pogačama.

Za sve vreme prihranjivanja preduzimati mere za sprečavanje grabeži na pčelinjaku.

Redakcija časopisa „Srpski pčelar“

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien