• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PČELE TO RADE BOLJE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.022

Ekskluzivno, kao najavu predstojećeg broja časopisa, samo za članove SPOS-a objavljujemo ceo tekst predsednika SPOS-a koji će biti objavljen u časopisu „Srpski pčelar“ za april 2018. godine, koji govori o jednoj promašenoj temi u pčelarstvu, koja nam je nepotrebno podigla troškove pčelarenja. Ceo pčelarski svet, cela Evropa, pa i mi, godinama unazad fascinirani smo idejom da pčelama damo invertovani sirup umesto običnog šećernog sirupa, i tako pčelama uštedimo energiju koju troše na invertovanje saharoze i njeno pretvaranje u glukozu i fruktozu. A to je zapravo jedna obična zabluda.

 

Dr med. Rodoljub Živadinović, spec.
Ul. Dr Stojana Janićijevića br. 12
18210 Žitkovac
(060) 444-01-01
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije

 

PČELE TO RADE BOLJE

 

Civilizacija Maja izgradila je neverovatne gradove velike lepote i arhitektonske vrednosti (Tikal, Čičen Ica…), formirala jedini potpuno razvijeni pisani jezik prekolumbovske Amerike sa oko 800 piktograma, razvili su umetnost, matematiku, poljoprivredu i astsronomiju do neslućenih granica, trojni kalendar (građanski, verski i dugoročni)… ali iako su koristili kružne oblike za razne stvari, nije im ni na kraj pameti palo da naprave i koriste danas „obični“ i toliko logični TOČAK, i tako sebi olakšaju sve svoje poslove.

Ni civilizacija nepoznatog imena koja je izgradila Teotihuakan, grad sa preko 200.000 stanovnika koji je u petom veku nove ere bio najveći na celom svetu, nije otkrila TOČAK.

Asteci su takođe napravili divne gradove, Tenočtitlan (današnji Meksiko siti) je bio jedan od najvećih gradova na svetu toga doba sa 200.000 stanovnika (samo su Pariz, Venecija i Istanbul bili veći), ali sa sistemom dnevnog odvoza smeća dok je Evropa grcala u smeću, i sve to bez TOČKA, iako su „točkove“ stavljali na razne igračke, ali im nikad nije palo na pamet da točak stave u funkciju kakva nam je danas poznata.

Inke su gradile velelepne gradove bez maltera, imali su ekonomiju koja je bila centralizovana, upravljali su teritorijom dugačkom 5300 km šireći informacije preko glasnika koji su poruke držali u mislima, jer nisu imali ni naznaku pisanog jezika… da li moram da naglasim da ni oni nisu otkrili TOČAK?

Da li bi možda ove civilizacije danas vladale planetom da su otkrile TOČAK? Moguće je, možemo samo da razmišljamo o tome, jer njih više nema, asimilovani su ili pobijeni…

 

INVERTOVANI SIRUP

Verujem da ste već pomislili da čitate istorijski, a ne pčelarski tekst, ali ko ne nauči istoriju, dužan je da je ponovo proživi. Pitam vas, da li smo mi pčelari dužni da svaku glupost proživljavamo i plaćamo, ili ćemo početi da koristimo ranije stečena znanja, i njihovim kombinovanjem dolaziti do korisnih zaključaka?

Naravno da isto pitanje postavljam i sebi. Godinama znamo toliko toga o pčelama, istraživanja koja ukazuju na temu koju ću obraditi – davno su nam poznata, ali iako nam je sve bilo pred očima, kao što je i točak bio pred očima starim civilizacijama Centralne i Južne Amerike, do danas ostadosmo slepi…

Tek u decembru 2017. godine su mi se „sklopile kockice“, i postalo mi je jasno koliko svi zajedno mnogo grešimo što mislimo da ćemo davanjem invertovanog sirupa pčelama, tim istim pčelama pomoći i poštedeti ih „teškog rada“ na invertovanju saharoze.

Ceo pčelarski svet, cela Evropa, pa i mi, godinama unazad fascinirani smo idejom da pčelama damo invertovani sirup umesto običnog šećernog sirupa, i tako pčelama uštedimo energiju koju troše na invertovanje saharoze i njeno pretvaranje u glukozu i fruktozu.

A zapravo, cela teorija zasnovana je na pogrešnom postulatu. Valjda se smatra da pčele imaju „senzore“ (receptore) kojima odrede procenat saharoze u hrani koju im damo, pa na osnovu toga u hranu dodaju onoliku količinu enzima invertaze koja je potrebna za invertovanje baš one količine saharoze koju smo im kroz hranu dodali?

Razočaraću vas. Pčele nemaju takve receptore. Pčele inače imaju veoma precizne receptore koji će odrediti zbirnu slatkoću hrane koju im dajemo. Tako pčele mogu da se odluče da li je koncentracija šećera u nektaru dovoljna, da bi taj nektar vredelo sakupljati. Pre nego što objasnimo suštinski razlog zašto je pčelama sastav hrane po vrsti šećera nebitan u odnosu na količinu invertaze koju će dodati hrani, najpre da pojasnimo kako pčele percipiraju nektar ili hranu koju im dajemo. I sve vreme imajte na umu samo jednu misao. Pčele znaju samo za nektar. One tokom evolucije nikad nisu videle ni klasičan šećerni sirup, ni kukuruzni sirup, ni invertovani sirup… šta god mi njima dali, one sve to vide kao nektar, i prema njemu se odnose kao prema nektaru.

 

Pristup celom ovom tekstu je moguć tek kad se ulogujete na sajt SPOS-a uz pomoć šifre i kontrolnog koda sa ID kartice članova SPOS-a. Napominjemo da je davanje svojih šifara trećim licima, ili prosleđivanje podataka sa zaštićenog dela sajta trećim licima, teško krivično delo, te da će oni koji to urade biti krivično gonjeni. Takođe će biti aktivirani i članovi Statuta SPOS-a koji to zabranjuju i preduzeće se predviđene mere. 

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI DEO VESTI NAMENJEN SAMO ČLANOVIMA SPOS-a, SA DETALJNIJIM INFORMACIJAMA
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien