SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PREVARNE RADNJE U PROIZVODNJI HRANE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 3.034

Prehrambena industrija Azija (FIA) sa sedištem u Singapuru je neprofitna organizacija koja je formirana 2010. godine kako bi omogućila da vodeći proizvođači hrane govore jednim glasom o složenim pitanjima, kao što su zdravlje i ishrana, bezbednost hrane i usaglašavanje (harmonizacija) standarda. FIA je izdala veoma korisnu javnu brošuru o prevarnim radnjama u proizvodnji hrane u Aziji, koja se dotiče i meda, a SPOS ju je prevođenjem učinio dostupnijom javnosti, i ovde je možete u celosti pročitati na srpskom jeziku.

 

 

 

ПРЕВАРНЕ РАДЊЕ

 у производњи хране

__________

 

РАЗУМЕВАЊЕ УТИЦАЈА ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ  У АЗИЈИ

 

 

О „FOOD INDUSTRY ASIA“ (FIA)

Прехрамбена индустрија Азија (ФИА), је непрофитна организација која је формирана 2010. године како би омогућила да водећи произвођачи хране говоре једним гласом о сложеним питањима, као што су здравље и исхрана, безбедност хране и усаглашавање (хармонизација) стандарда. Из своје базе у Сингапуру, ФИА настоји да у тој индустрији унапреди своју улогу поузданог партнера и сарадника у развоју научно утемељене политике широм Азије. Да би то постигла делује као центар знања за националне организације и повезане групе у Азији, подржан ангажовањем државних органа и других заинтересованих страна у целом региону.

 

НАША ВИЗИЈА

Бити поуздан партнер предузећима и владама – изградња виталне индустрије хране и пића за здраву и напредну Азију.  

 

НАША МИСИЈА

Представити индустрију хране и пића у Азији – промовисањe климе за одрживи раст и пружање услуга регионалног центра знања за научно заснована (јавна) заговарања.

 

О АУТОРУ

ФИА је овластила проф. Alan Reilly-а, бившег начелника Управе за безбедност хране Републике Ирске (FSAI), да напише овај извештај. Током 2013. године, oн je предводио тим у Управи за безбедност хране Републике Ирске (FSAI), који је открио скандал са коњским месом широм Европе, што је довело до великог реструктурирања званичног система контроле хране у ЕУ и иницијатива од стране европске прехрамбене индустрије да се ојача систем управљања безбедности хране у борби против преварних радњи у прехрамбеној индустирији. Он је ванредни професор на Институту за храну и здравље, Факултета Универзитета Даблин (University College Dublin), Република Ирска.

 

РЕЗИМЕ

Преварна радња у производњи хране je учињена када je храна нелегално стављeнa на тржиште са намером обмањивања потрошача, обично због финансијске добити. Преварна радња се може одвијати на више тачака дуж ланца снабдевања храном. Она обухвата криминалну активност која може садржати неисправно декларисање (обележавање), замену, фалсификовање, неисправно означавање робне марке, разблаживање и кривотворење хране (уношење других материја). Ове врсте преварних радњи, пре свега, доводе до варања купаца, али оне такође могу довести и до значајних ризика по безбедност хране, угрожавања здравља потрошача. Јавно здравље је доведено у питање када су у храну додате штетне хемикалије или када су алергијски или токсични састојци незаконито коришћени у производњи хране.

Прецизан обим и природа преварних радњи у производњи хране на ширем, глобаном тржишту хране је велика непознаница, међутим, постоје бројни докази и из научне литературе и друштвених/конвенционалних медија који указују на све већи проблем са озбиљним последицама по прехрамбени сектор. Иако такође постоји одсуство свеобухватних, независних података о обиму преварних радњи у Азији, овај регион је у посебној опасности од преварних радњи у производњи хране. Овде постоји све већа потражња за храном врхунског квалитета јер потрошачи постају све богатији и промет е-путем је у експанзији. Такође, растући је тренд фалсификовања хране средњег квалитета у Азији, а не само врхунских производа, што показују недавни извештаји о фалсификовању хране о којима се говори у овом извештају. Утицај преварних радњи у производњи хране значи губитак поверења потрошача, како у прехрамбену индустрију тако и у ефикасност владиних програма за контролу хране. Неколико инцидената високо-софистицираних преварних радњи у производњи хране у протеклој деценији такође је нанело штету угледу националних тржишта, са нежељеном пажњом која је била усмерена на безбедност, квалитет и аутентичност свих намирница (прехрамбених производа) које су биле извезене на глобално тржиште.

Сузбијање преварних радњи у производњи хране захтева различите тактике које се примењују у прехрамбеној индустрији како би се смањили ризици по безбедност хране а који су повезани са микробиолошким, хемијским и физичким опасностима. Постојећи системи управљања безбедношћу хране засновани на принципима Анализе опасности и критичним контролним тачкама (HACCP) нису посебно створени за идентификацију и спречавање преварних радњи у производњи хране. Борба против преварних радњи у прехрамбеној индустрији је сложен задатак и захтева дa прехрамбенa индустријa развије и спровeдe ефикасне, научно засноване системе следљивости хране и побољшање метода за испитивање аутентичности хране.

Потребно је такође да (у области преварних радњи у производњи хране) прехрамбена индустрија развије и примени системе за процену ризика како би установилa потенцијалне изворе преваре у својим ланцима снабдевања и да да приоритет мерама контроле које би допринеле смањењу ризика од добијања фалсификованих или неисправних сировина или састојка.

Сада је одговорност на прехрамбеним компанијама да развију документоване системе за Процену рањивости од преварних радњи у производњи хране (FFVA) и да спроведу мере за смањење ризика по јавно здравље, економске ризике и ризике по углед који могу настати преварним радњама у производњи хране. Да би се ефикасно супротставилa преварним радњама, прехрамбена индустрија у Азији мора проширити своје системе управљања безбедношћу хране на процес Процене  рањивости од преварних радњи у производњи хране (FFVA). Овај извештај разматра кораке које је потребно предузети од стране прехрамбених предузећа како би развила системе за идентификацију, управљање и смањење преварних пракси у трговини храном. Посебно, морају да предузму процене ризика, да идентификују потенцијалне изворе преварних радњи у производњи хране у својим ланцима снабдевања; као и да дају приоритет мерама контроле које би допринеле смањењу могућности за добијање фалсификованих или неисправних састојака, сировина или производа.

 

 

  1. УВОД

Прецизан утицај преварних радњи у производњи хране у азијској прехрамбеној индустрији, као и на ширем глобалном тржишту хране је веома непознат. Истовремено док обим преварних радњи у производњи хране може бити нејасан, постоје бројни докази како из научне литературе тако и средстава јавног информисања који указују на озбиљне последице по прехрамбену индустрију и потрошаче хране. Преварне радње у производњи хране нису нова појава, неки од најранијих прописа о храни који датирају хиљадама година уназад уочавају такве праксе као покварено вино и маслиново уљe, разблаживање (разводњавањe) млека, замена кафе и чаја са низом разних примеса. Више недавних инцидената високо-софистицираних преварних радњи су усмериле пажњу регулатроних тела, прехрамбене индустрије и потрошача на ову криминалну праксу. Додавање меламина у млечним производима ради повећања садржја протеина 2008. у Кини, као и замена прерађене говедине са коњским месом 2013. широм Европе, указују на угроженост глобалног ланца хранe малверзацијама. Ови и други недавни инциденти преварних радњи у производњи хране показују потенцијалне ризике по јавно здравље потрошача, углед и финансијске последице по прехрамбену индустрију. На основу тога ФИА је одлучила да објави овај извештај.

Сврха овог извештаја је да пружи детаљно објашњење настанка и последице које преварне радње у производњи хране изазивају за прехрамбена предузећа у Азији и да помогне прехрамбеној индустрији да предвиди могуће преварне нападе на многим и разноврсним линијама производа који се нуде потрошачима. Како би се помогло прехрамбеним предузећима да се припреме и предвиде могуће преварне радње, описан је процес ублажавања и укључивања у Систем управљања безбедношћу хране прехрамбених компанија. Заснива се на два нивоа приступа: први, спровођење процене ризика и идентификовање потенцијалних извора преварних радњи у производњи хране у својим ланцима снабдевања; и други, спровођење, као приоритетних, мера контроле које би допринеле смањењу могућности за добијање фалсификованих или неисправних састојака, сировина или производа.

 

  1. ШТА ЈЕ ПРЕВАРНА РАДЊА У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

Преварна радња у производњи хране je учињена када je храна нелегално стављeнa на тржиште са намером обмањивања потрошача, обично због финансијске добити. Једноставно речено, то је чин обмане купаца хране зарад економске добити. У суштини преварна радња је криминална активност која укључује превару и лажно представљање. То захтева кривичну истрагу, адекватне регулаторне одредбе и казне које обесхрабрују преварне праксе у ланцу производње хране.

Борба против преварних радњи у производњи хране захтева различите тактике које се примењују у прехрамбеној индустрији како би се смањили ризици по безбедност хране а који су повезани са микробиолошким, хемијским и физичким опасностима. Постојећи системи управљања безбедношћу хране засновани на принципима Анализе опасности и критичним контролним тачкама (HACCP) нису посебно створени за идентификацију и спречавање преварних радњи у производњи хране. Ови системи се фокусирају на контроли ризика, а који представљају природне, случајне или ненамерне контаминације и заснивају се на принципу да су сви играчи у ланцу исхране поштени и немају криминалну намеру. Комбинација претпоставке поштења и подмукле акције како би се прикриле преварне активности чини прехрамбена предузећа посебно осетљивим на преваре. У циљу борбе против преварних радњи, компаније у Азији треба да извршe процену ризика и уведу мере контроле хране које се фокусирају на ланаце снабдевања и интерни систем управљања.

Преварне радње у производњи хране могу довести до значајних ризика за безбедност хране због чега је здравље потрошача угрожено; Оне могу утицати на нутритивни квалитет хране, као на пример када се млеко или воћни сокови разблаже водом или шећерним растворима; Могу уништити поверење потрошача у исправност снабдевања храном; Могу довести до поремећаја на тржишту и смањења савесних прехрамбених предузећа; Такође, могу довести и до озбиљних економских последица по прехрамбену индустрију и оштетити националну репутацију на глобалном тржишту.

 

  • ВРСТЕ ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

Постоји неколико категорија преварних радњи у производњи хране, а које изазивају различите ризике како по прехрамбену индустрију тако и за потрошаче. Преварне радње се могу одвијати на више тачака дуж ланца снабдевања храном. Широк круг категорија или врста преварних радњи у производњи хране укључује замену, неисправно декларисање (обележавање), кривотворење, фалсификовање, разблаживање, прикривање и продају „сивих производа“. То нису круте класификације и преклапање може постојати између различитих категорија.

Замена је уобичајена врста преварне радње која подразумева замену производа високог квалитета са мање скупим или алтернативом мањег квалитета. Ово може  подразумевати делимичну или потпуну замену састојка високе вредности или производа са јефтинијом алтернативом. Кључни примери познатих преварних радњи које обухватају замену су замењивање екстра девичанског маслиновог уља са сортама јефтинијих биљних уља; замењивање у дивљини ухваћеног лососа са јефтинијим узгајаним врстама, врхунски производ као што је Манука мед је замењен са медом мањег квалитета или шећерним растворима; и замена говедине са производима од јефтинијег меса обогаћеним говедином.

Неисправно декларисање (обележавање) обухвата преварно представљање или опис хране са намером да се обмане потрошач или ради утаје пореза или царинских тарифа. Примери преварног означавања обухватају лажне тврдње засноване било на географском пореклу или ознаци порекла производа, као и лажних података о процесима производње хране. Уобичајени примери су лажно декларисање земље порекла, навођење потрошача на погрешно мишљење у погледу разноврсности пиринча (Басмати пиринач), и декларисање конвенционално произведене хране као органске. Шафран је високо цењени зачин који се користи за бојење хране и као ароматични додатак. Већина шафрана којим се тргује на међународном нивоу је подложна преварним радњама због високе цене и ограничене производње. Недавна студија о аутентичности шафрана уз помоћ новоразвијених метода „хемијских отисака прстију“ утврдила је да преко 50% тестираних комерцијалних производа су лажно означени у погледу декларације земље порекла.

 

ДЕКЛАРИСАЊЕ ХРАНЕ (обележавање)

Потрошачи захтевају тачне информације, тако да могу да направе „информисан избор“ хранe коју купују и једу. Избор хране одражава навике у исхрани и стилове живота, на пример када потрошачи желе да једу органски произведену храну или да избегну одређене животињске производе из религијских разлога. Посебно је важно, због потрошача који пате од алергија на храну, да се обезбеде прецизне и тачне информације о алергијским састојцима у храни. Правилно обележавање хране даје потребне информације потрошачима да изаберу један прехрамбени производ у односу на други. Да би се одржало поверење потрошача у исправност снабдевања храном, препакована и прерађена храна мора бити аутентично и прецизно означена.

Кривотворење представља додатак недекларисаног састојка у храну ради лажног унапређења њених особина. То не само да доводи до смањења квалитета производа, већ може довести и до ризика по безбедност хране за потрошаче. Примери су додавање меламина у млеку ради повећања нивоа азота, додавање индустријских боја, попут родамина Б или олово хромата, у млевени зачин ради побољшања боје, и  додавање неодобрених додатака за бојење у храни. Кривотворење биљним додацима храни са нелегалним састојцима је растући проблем у е-трговини и интернет продајама.

Фалсификовање значи производњу и продају лажних прехрамбених производа или имитација са намером да се преваре купци. Недавни примери фалсификованих прехрамбених производа на тржишту у Азији су лажни сосови пласирани на тржишту као популарне робне марке и лажне формуле за бебе продаване као формуле водећих робних марки.

Разблаживање хране и пића је вероватно један од најстаријих облика преварних радњи у производњи хране. То је облик замене где се храна и пиће у великој мери допуњује са јефтинијим врстама сличних производа, на пример разблаживањем воћних сокова врхунског квалитета са јефтинијим алтернативама, испраном пулпом, лимунском киселином и шећерима. Уобичајени примери ове врсте преварних радњи у проиизводњи хране обухватају додавање јефтиних јестивих уља у робне марке врхунског квалитета, као и додатак шећерних раствора у врсте високо квалитетног меда.

Прикривање је облик неисправног декларисања или замене. Примери обухватају непружање свих информација у вези са производом као што је не навођење земље порекла прехрамбеног производа због финансијске добити, пласирање конвенционалних производа као органских или пласирање „не халал хране“ као халал хране.

Сиво тржиште хране је она храна која је у промету а која је исправно произведена али којом се тргује илегално. Примери су храна која је украдена, храна са измењеним датумом важења или као „крај производне линије“ или вишак из производне серије. Такви производи се могу произвести за пласирање у надлежности једног подручја, али су продати на другом, а који се може јавити приликом продаје путем интернета (on-line продаја).

Без обзира на начин на који се преварне радње у производњи хране јављају, оне су нелегалне, могу негативно утицати на здравље људи и могу угрозити поверење на тржишту. Чак и ако се испостави да је страх од преварних радњи у производњи хране лажан, то може ипак негативно утицати на робне марке и трговину, са озбиљним последицама по прехрамбену индустрију, упоредо са економским, социјалним и еколошким трошковима.

 

  1. ОБИМ И УЧЕСТАЛОСТ ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ У СВЕТУ

Велики број чинилаца може да утиче на извештавање о случајевима преварних радњи и могу да представљају изазов у ​​процени обима или глобалну учесталост. Потрошачи често нису свесни да су купили нестандардну храну или неисправно декларисане прехрамбене производе и да као такви могу имати непосредне утицаје на здравље. Случајеви преварних радњи у производњи хране ће генерално проћи неопажено када потрошачи не трпе физичке повреде. Када прехрамбена предузећа посумњају или сматрају да су жртве преваре хране, невољно пријављују случај због страха од штете по углед. Прекомерно објављивање о случајевима преварних радњи у производњи хране може финансијски утицати на прехрамбена предузећа, било кроз губитак прихода или тржишног удела. Национална тела задужена за храну могу такође бити невољна да објаве случајеве певарних радњи у производњи хране из правних разлога или због страха од подстицања сличних поступања од стране других учинилаца.                                                                                                                                                

Трошкови преварних радњи у производњи хране у прехрамбеном сектору на глобалном нивоу процењују се да износе оквирно 40 милијарди долара годишње. Процене Удружења произвођача прехрамбених производа Сједињених држава (Grocery Manufacturers Association of the United States) показују да преварне радње могу коштати глобалну прехрамбену индустрију између 10 и 15 милијарди долара годишње, обухватајући око 10% свих прехрамбених производа којима се тргује. Резултати заједничке операције Еуропол-а и ИНТЕРПОЛ-а чији су циљ биле преварне радње у производњи хране и укључена 61 земаља, у марту 2017, показали су тренутни обим трговине фалсификатима и нестандардном храном и пићем. Исход овог истраживања довео је до заплене 9800 тона и преко 26,4 милиона литара потенцијално штетне хране и поврћа чија вредност је процењена на 230 милиона евра. Храна се кретала од свакодневних производа, као што су алкохол, минерална вода, зачинске коцке, морски плодови и маслиново уље, до луксузне робе као што је кавијар.

Иако постоји одсуство свеобухватних, независних података о обиму преварних радњи у производњи хране у Азији, овај регион је у посебној опасности од преварних радњи у производњи хране. Овде постоји све већа потражња за храном врхунског квалитета јер потрошачи постају све богатији и промет е-путем је у експанзији. Такође, растући је тренд фалсификовања хране средњег квалитета у Азији, а не само врхунских производа, што показују недавни извештаји о фалсификовању чоколаде, зачина и пилетине, где су власти у Кини открили масовну производњу фалсификованих робних марки сосова и зачина. У недавном извештају из Министарства трговине у Кини су открили да скоро 40% свих производа на интернет сајтовима за е-трговину су лажни. Анализа преко 1500 медијских извештаја о преварним радњама у производњи хране у Кини закључује да постоје разлози за озбиљну забринутост по безбедност хране у читавом прехрамбеном ланцу због широког спектра преварних пракси, као што су коришћење недозвољених адитива, због погрешног коришћења одобрених адитива, замене и неисправног декларисања, производње    фалсификата и лажне хране, разблаживања и кривотворења.

Додаци исхрани, посебно производи продати на интернету и путем интернет продајa су често неисправно декларисани или садрже састојке који нису наведени на етикети. Халал тржишта хране у Индонезији и Малезији су у опасности од пласирања „не халал“ производа као халал. Малезијске власти су недавно откриле коришћење лажних халал етикета на пилећим производима и на крекерима од шкампа. Недавна студија о неправилном декларисању увозних производа рибарства, спроведена од стране италијанских власти, утврдила је да су 22,5% производа неисправно декларисани, са највећом стопом неисправног декларисања производа који се увозе из Кине, Вијетнама и Тајланда. Истрагом о интернет продаји рибљих производа у Кини, утврђено је да 85% узорака које су идентификовани путем ДНК бар кода су неправилно обележене. Употреба индустријских или илегалних боја којe побољшавају боју хране у локалним „влажним пијацама“ у азијским земљама је такође растући проблем.

 

КОРИШЋЕЊЕ НЕОДОБРЕНИХ БОЈА РАДИ ПОВЕЋАЊА ВРЕДНОСТИ ЗАЧИНА И ДРУГЕ ХРАНЕ

Илегална употреба индустријских боја ради побољшања боје зачина главна је претња за прехрамбене индустрије у Азији. Кривотворење зачинима са генотоксичним индустријским бојама, као што су Судан црвена, довела је до повлачења производа на међународним тржиштима и увођење прописа који захтевају сертификовање да производи од чилија нису кривотворени. Куркума из Индије и Бангладеша, кривотворена са олово хроматом коришћеним за побољшање жуте боје, била је предмет великих повлачења са тржишта у Сједињеним Америчким Државама, због високог нивоа олова. Кривотворење путером од куркуме са садржајем олово хромата је такође довело до тровања оловом код деце у Бангладешу. Недавне студије у Мјанмару су показале да је на локалном тржишту чили прах кривотворен низом неодобрених додатака за бојење, а да је паштета од ракова кривотворена са родамином Б, и традиционални производ ферментисаног лишћа чаја са аурамином О.                       

 

       3.1. ПОСЛЕДИЦЕ ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ ПО ЗДРАВЉЕ И СИГУРНОСТ

Иако многи инциденти, о којима је извештавано у вези са преварним радњама на глобалном нивоу, не представљају непосредну опасност за јавно здравље, неколико случајева довело  је до стварног или потенцијалног нарушавања здравља потрошача. Јавно здравље је доведено у питање када се у храну подметну штетне хемикалије или илегалне супстанце ради комерцијалне добити. Примери таквих пракси у Азији су додавање меламина у млечне производе да би се повећao садржај азота и коришћење токсичних индустријских боја у млевеним зачинима, као што су олово хромат или Судан црвенa, ради побољшања боје. Куркума, чили у праху и паприка пореклом из Азије, све су биле предмет повлачења на међународном нивоу због кривотворења са штетним хемикалијама. Традиционална храна, као што су паштета од шкампа, ферментисано лишће чаја, тофу сир и млевени зачини, предмет су упозорења и повлачења са тржишта хране у многим земљама Азије због присуства потенцијално канцерогених нелегалних боја као што су родамин Б, аурамин О и метил жуто. Увоз одређених брендова уља за кување са Тајланда и Малезије су забрањени у Мјанмару због присуства илегалних додатака за бојење. Ризици по јавно здравље су повезани са допуњавањем и кривотворењем млевених зачина и сецканог биља са јефтиним биљним материјалом који може изложити потрошаче неозначеним алергенима. Једно од највећих повлачења хране са тржишта је настало због кривотворења са кумином и храном која садржи кумин са неозначеним присуством кикирикија. Кривотворење додатака исхрани који садрже загађиваче, пунила и недозвољене супстанце такође представља озбиљан ризик по јавно здравље.

 

ДОПУЊАВАЊЕ БИЉАКА И ЗАЧИНА

Замена скупог биља и зачина са биљним материјалом мањег квалитета је велики изазов за прехрамбену индустрију због тешкоћа у откривању и високих трошкова које захтева коришћење напредних аналитичких метода. Сецкање и млевење сушеног биља и зачина чини ове производе лаком метом за кривотворење јер ће прерада променити могућност разликовања физичких карактеристика које кривотворење у овом случају чини тешким за откривање. Недавне студије у Великој Британији и Аустралији откриле су оригано у малопродаји који је кривотворен са миртом, сумаком и маслиновим лишћем. У једној од највећих повлачења хране са тржишта у Сједињеним Државама, откривено је да је млевени кумин и храна која садржи кумин кривотворена са неозначеним присуством протеина кикирикија, због опасности од проузроковања велике алергије. Шафран, један од најскупљих зачина у свету, је такође био мета кривотворења са мање квалитетним биљним материјалом и неодобреним додацима за бојење.

У Азији постоје велики проблеми по безбедност хране повезани са заменом комерцијалних врста риба са токсичним сортама. Природно отровне врсте риба, које изазивају озбиљне облике тровања храном, а које понекад могу довести и до смртних исхода, обухватају неке врсте фугу рибе, рибе из фамилије „Scombridae“, есколар или уљарице, и врсте риба које садрже цигуатоксин. Током протеклих неколико година, постоје извештаји о смртним случајевима везаним за конзумирање фугу рибе у Бангладешу, који произилазе из безобзирног пласирања отровних риба у заједницама које нису могле имати никаквих сазнања о ризицима по здравље од фугу рибе, што је резултирало са три избијања ове појаве са 141 оболелим случајем и 17 смртних случајева. Јавно здравље је такође доведено у питање када се морска риба замењује са узгајеним врстама из загађених речних токова. Остаци антибиотика у узгајеним врстама могу такође представљати ризик по здравље потрошача, посебно наглашавајући везу између провере аутентичности врсте и безбедности хране.

 

ПРЕВАРНЕ РАДЊЕ СА РИБОМ У АЗИЈИ

Преварна радња са храном из мора је учињена када се храна из мора промишљено пласира на тржиште, зарад финансијске добити, са намером обмањивања потрошача. Постоји много различитих врста преварних радњи са храном из мора која се може одвијати на више тачака дуж ланца снабдевања. Најчешћи тип преварних радњи обухвата намерно неисправно декларисање и замену врста. У мањој мери преварне радње се јављају када се храна из мора премазује или ваља у презле, што доводи до обмане потрошача у погледу природе рибљег производа. Не навођење употребе водо-везујућих додатака је такође преварна пракса која доводи до повећања тежине производа и до продаје додате воде која замењује рибу. Иако преварне радње са храном из мора нису нови проблем, број пријављених случајева и инцидената у последњих неколико година, посебно у Азији, показује растући тренд замене врста и неправилног обележавања у светским размерама. Ланац снабдевања храном из мора је посебно рањив, као што је показала истрага преварних радњи у производњи хране спроведена у преко 57 земаља и координирана од стране ИНТЕРПОЛ-а и ЕУРОПОЛ-а у 2015. Храна из мора је идентификована као трећа највећа ризична категорија хране која има потенцијал за преварне радње. 2013. године, Европски парламент идентификовао је храну из мора као другу највећу категорију хране у ризику од преварних радњи којом се тргује на међународном нивоу.

Истраге у Азији користећи ДНК бар кодирање су такође показале случајеве  неисправног декларисања хране из мора. У пионирском форензичком истраживању хране из мора спроведеног у Малезији 2016, откривено да је 16% сирове, замрзнуте или комерцијално прерађене хране из мора било неисправно декларисано. Студије у Кини такође користећи ДНК бар кодирање су откриле широко распрострањено неисправно декларисање хране из мора на домаћем тржишту. Студија о аутентичности рибљег мехура (сушени, усољени рибљи мехур) на кинеском тржишту, утврдила је да 53,2% су били неисправно означени и да су комерцијалне врсте замењене са врстама ниског квалитета. Слично, истрага аутентичности хране из мора, увезене у Тајван, показала је да је 70% узорака неисправно декларисано. Недавна студија о неправилном декларисању увозних производа рибарства, спроведена од стране италијанских власти, утврдила је да су 22,5% производа неисправно декларисани. Највиши ниво неисправног декларисања је пронађено на производима на бази главоношаца (43,8%), затим раковима (17%) и рибама (14%), са највећом стопом неправилног декларисања производа увезених из Кине, Вијетнама и Тајланда. Сви ови подаци указују на озбиљан проблем преварних радњи са храном из мора у глобалном ланцу продаје хране.

 

  1. МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

 

ЗАШТО ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА У АЗИЈИ ТРЕБА ДА ДА ОДГОВОР

Преварне радње представљају велики изазов за прехрамбену индустрију у Азији због заштите брендова и угледа, као и смањења ризика по порошаче. Да би се ефикасно супротставила преварним радњама, прехрамбена индустрија мора проширити своје системе управљања безбедношћу хране који ће обухватити процес Процене рањивости од преварних радњи у производњи хране (FFVA). До недавно преварне радње као проблем нису биле део компанијских система управљања безбедношћу хране. Терет је сада на прехрамбеним компанијама да развију документоване системе за FFVA и да примене мере за смањење јавно-здравствених, економских и репутационих ризика који могу настати преварним радњама у производњи хране.

Истовремено док постоји значајан смисао за заштиту брендова и угледа, и здравља потрошача њихових прехрамбених производа, постоји низ других покретача који захтевају да се прехрамбена индустрија фокусира на мере ублажавања (смањења). Ово се односи на стандарде хране у приватном сектору, као што су Систем сертификације безбедности хране (Food Safety System Certification (FSSC) 22000) који је еквивалентан стандарду ISO 22000, стандарди Глобалне иницијативе за безбедност хране (Global Food Safety Initiative (GFSI)) и Глобални стандарди за безбедност хране Британског удружења малопродаје (British Retail Consortium (BRC) global standard for food safety). Усклађеност са овим стандардима је обично предуслов за трговање на међународним тржиштима. На пример, од јануара 2018, да би се сертификовало према (FSSC) 22000, биће обавезно за прехрамбене компаније да уведу систем за FFVA и да имају успостављену стратегију за превенцију преварних радњи у производњи хране. Најновија верзија (BRC) Глобалних стандарда за безбедност хране (Верзија 7) захтева да прехрамбене компаније морају имати „успостављене системе који смањују изложеност преварним радњама у производњи хране и да управљају аутентичношћу производа који задовољавају захтеве купца“.

Након скандала са европским коњским месом 2013. године, прописи хране у многим земљама су побољшани одредбама о превенцији преварних радњи у производњи хране и за њихово смањење. Прехрамбене компаније у Азији које желе да извозе на међународним тржиштима ће морати да докажу да су њихови стандарди безбедности хране једнаки онима у земљама увозницама. На пример, измењени прописи ЕУ за контролу хране захтевају од власти задужених за контролу хране да „идентификују могућа намерна кршења правила учињених путем преварних или обмањујућих пракси“ и да уведу да „новчане казне које се примењују за кршења правила извршених кроз преварне или обмањујуће праксе буду довољно одвраћајуће и постављене на ниво који тежи да премаши неоправдане користи за учиниоца услед тих пракси“. Строжији прописи и контроле су такође успстављени у САД са увођењем новог Акта о модернизацији безбедности хране (Food Safety Modernization Act (FSMA)). У Кини је уведен ревидирани Кинески закон о безбедности хране и владине агенције одговорне за безбедност хране реструктуриране за поједностављење контроле хране. У 2017, Кина је такође увела нове предлоге прописа који се односе на обим и законске обавезе за предузимање активности преварних радњи у производњи хране.

 

ПРЕВАРНЕ РАДЊЕ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ И (BRC) ГЛОБАЛНИ СТАНДАРД ЗА БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ (ВЕРЗИЈА 7)

Овaj међународно препознати стандард безбедности хране је ажуриран 2015. да би увео (регулаторни) оквир који помаже произвођачима хране да успоставе системе за смањење изложености преварним радњама у производњи хране и да управљају аутентичношћу производа који задовољавају захтеве купца. Стандард дефинише процену ризика као „документовану процену ризика која идентификује потенцијалне изворе преварних радњи у ланцу снабдевања и даје приорите мерама контроле које би допринеле смањењу могућности за добијање фалсификованих или кривотворених сировина“.

Клаузула 5.4.2 овог Стандарда захтева следеће „процена ризика ће бити разматрана како би одражавала мењање економских околности и тржишну интелигенцију која може да промени потенцијални ризик; и да то буде формално разматрано једном годишње „.

 

ТАБЕЛА 1: ЗАХТЕВАНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ – BRC ГЛОБАЛНИ СТАНДАРД ЗА БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ ВЕРЗИЈА 7

 

Основни захтеви

Прецизирани захтеви (клаузуле)

Захтеви који се односе на преварне радње у производњи хране

1.1 Обавезе вишег руководства и стално унапређење

1.1.6 Вишe руководство компаније треба да има успостављен систем како би се обезбедило да буде информисано и преиспитује:

·        Нове ризике по аутентичност сировина

3.5 Добављач, одобрење сировина и мониторинг перформанси

3.5.1.1 Компанија треба да предузме документовану процену ризика за сваку сировину или групу сировина, укључујући и амбалажу како би идентификовала ризике за безбедност производа, законитост и сигурност. Они треба да узму у обзир могућност за:

·        Замену или преварну радњу

5.4 Аутентичност производа, изјаве и ланац надзора

 

(Иако ово није наведено као основни захтев, то је захтев)

 

Системи треба да буду успостављени како би се смањио ризик од куповине лажних или замењених прехрамбених сировина и да осигурају да сви описи производа и тврдње буду у складу са законом, тачни и проверени.

5.4.1 Компанија треба да има успостављене процедуре како би приступила информацијама о историји и развоју претњи у ланцу снабдевања који могу представљати ризик од кривотворења или замене сировина. Такве информације могу доћи од:

·        Струковних удружења (трговаца)

·        Владиних извора

·        Приватних ресурсних центара

 

5.4.2 Документована процена рањивости треба да буде спроведена над свим прехрамбеним сировинама или групама сировина ради процене потенцијалног ризика од кривотворења или замене. Ово треба да узме у обзир:

·        Историју доказа о замени или кривотворењу;

·        Економске факторе који могу да учине кривотворење или замену привлачнијим;

·        Лако доступне сировине у ланцу снабдевања;

·        Софистицираност шаблона  тестирања у откривању кривотворења;

·        Природу сировина

 

5.4.3 Тамо где су сировине идентификоване као посебно ризичне од кривотворења или замене треба да буде успостављено адеквтно осигурање и/или процедуре испитивања како би се смањио ризик.

 

 

 

     4.1 СИСТЕМ АНАЛИЗЕ РАЊИВОСТИ И КРИТИЧНЕ КОНТРОЛНЕ ТАЧКЕ (VACCP)

У прехрамбеној индустрији, један од главних напредака у смањењу ризика повезаних са небезбедном храном, у последњих неколико година, био је развој и примена система управљања безбедношћу хране који се заснива на Анализи опасности и критичним контролним тачкама (HACCP). То је омогућило прехрамбеној индустрији да буде активнија у откривању опасности у вези са својим поступцима и да уведе контролу и стратегије превенције ради смањења ризика повезаних са хемијским, микробиолошким или физичким опасностима.

Недавни глобални догађаји преварних радњи у производњи хране показали су да постоји потреба да прехрамбени сектор прошири овај, на ризицима заснован, приступ заштите интегритета ланца снабдевња храном ради смањења рањивости од превара и смањења последица. Исти основни принципи процене ризика које примењује HACCP могу бити укључени и у систем Анализе рањивости и критичне контролне тачке (VACCP). Користећи овај приступ, прехрамбено предузеће може да развије потпуно документоване процедуре за откривање и смањење ризика од преварних радњи у производњи хране у својим ланцима снабдевања. Типичне фазе у систему VACCP су:

  • Израда комплетне листе састојака и материјала који се користе у процесу производње;
  • Идентификовање потенцијалних облика преварних радњи којима састојци и материјали могу бити изложени;
  • Оцена ризика од појаве пракси преварних радњи;
  • Идентификација и спровођење мера контроле;
  • Евидентирање и разматрање налаза.

 

     4.2 ПРОЦЕНА РАЊИВОСТИ ОД ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ (FFVA)

У циљу борбе против преварних радњи у производњи хране, прехрамбене компаније треба да успоставе доказане мере за смањење засноване на процени ризика и анализе рањивости. Најједноставнији и најдиректнији приступ за прехрамбене компаније јесте да усвоје приступ из две фазе: прва, да предузму процену рањивости ради идентификације потенцијалних извора преварних радњи у производњи хране у својим ланцима снабдевања; и друга, да дају приоритет мерама контроле које би допринеле смањењу могућности за добијање фалсификованих или неисправних састојака, сировина или производа и уоче рањивост у пословању, њиховим објектима или процедурама. Успешна примена FFVA захтева ангажман мултидисциплинарних тимова са широким спектром знања и вештина. Обично одељења за контролу квалитета преузимају водећу улогу, али требаће и подршка највишег руководства,  групе технолога, правника, групе за набавке и групе за људске ресурсе.

Водичи за спровођење FFVA су развијени и објављени од стране бројних организација. Они попримају облик алата Процене рањивости од преварних радњи у производњи хране (FFVA) који су прилагођени корисницима Excel табела и који помажу кориснику да попуни упитник процене рањивости и покаже колико су снажне компанијске мере контроле. Онда када је упитник комплетиран, FFVA ће аутоматски пружити детаљнији извештај нивоа ризика од преварних радњи у производњи хране.

Свеобухватан алат за FFVA је развијен од стране SSAFE, у сарадњи са девет различитих мултинационалних компанија, Вагенинген Универзитетом (Wageningen University) и Истраживачким центром и ВУ Универзитетом Амстердам (Research Centre and VU University Amsterdam). Објављен је као апликација слободна за преузимање. Овај алат омогућава прехрамбеним компанијама да изврше самопроцену свог пословања и пружа низ од 50 питања за детаљну анализу три кључна елемента: могућности, мотивације и мере контроле. Ови елементи су даље подељени на техничке могућности, прилике у времену и простору, економске покретаче, културу и понашање, техничке мере контроле, и менаџерске мере контроле. Детаљна анализа како је FFVA успешно коришћен за процену рањивости од преварних радњи у ланцима снабдевања рибом, месом, млеком, маслиновим уљем, органским бананама, и зачинима је објављена. Закључак ове студије је да се рањивост од преварних радњи највише јављала у ланцу снабдевања зачина, затим ланцима снабдевања маслиновим уљем, месом, рибом, млеком и органским бананама. Велепродаја и трговци су највише рањиви, затим трговци на мало и прерађивачи.

Још један алат Процене рањивости од преварних радњи у производњи хране је такође развијен и објављен од стране приватне консултантске куће Food Fraud Advisor. Ово су интерактивне табеле дизајниране тако да омогуће прехрамбеним предузећима да процене угроженост њихових сировина, производа и процедура на преварне радње у производњи хране. Они су дизајнирани да испуне захтеве GFSI и (BRC) Стандарде безбедности хране. Две методе процене угрожености су обезбеђене.

 

САД ФАРМАКОПЕЈСКИ СПОРАЗУМ (UPC) ИНИЦИЈАТИВЕ ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

САД фармакопејски споразум (UPC) је организација, на бази добровољног учлањења, која пружа савете и обуку за прехрамбена предузећа о томе како да развију и примене стратегије за смањење преварних радњи у производњи хране. Иновативни аспект рада UPC био је развој Базе података преварних радњи у производњи хране (a Food Fraud Database) која садржи континуирано ажуриране податке о хиљадама састојака и повезаних евиденција прикупљених из научне литературе, медијских публикација, регулаторних извештаја, судских евиденција, и струковних удружења из свих крајева света. UPC такође пружа Услуге за смањење преварних радњи у производњи хране којима помаже прехрамбеним предузећима да открију слабости у ланцима снабдевања храном и да спроведу мере контроле за борбу против преварних радњи у производњи хране. Алатке које је развила UPC омогућавају произвођачима хране да буду сигурни да су састојци које производе, набављају, и употребљавају аутентични и довољне чистоће и квалитета за очување здравља потрошача. UPC Кодекс хемије хране и састава референтних материјала хране (Food Chemicals Codex and Food Ingredient Reference Material) пружа поуздане изворе материјала за прехрамбене компаније да провере аутентичност, квалитет и чистоћу састојака хране који се користе у производњи хране.

Федерација за храну и пиће (Food and Drink Federation) објавила je смернице за прехрамбена предузећа о аутентичности хране и заштиту прехрамбених предузећа од преварних радњи. Смернице пружају „корак-по-корак“ поступак како би се помогло предузећима у развоју процена рањивости и идентификовање ризика по аутентичност и управљање ланцима испоруке. Препоручени поступак од стране Федерације за храну и пиће у смерницама „Аутентичност хране: Пет корака као помоћ у заштитити Вашег пословања од преварних радњи у производњи хране“ су:

 

  1. МАПИРАЊЕ ЛАНЦА ИСХРАНЕ

Кључни аспект ради заштите бренда неке компаније је да обезбеди интегритет ланца снабдевања. Детаљне информације су потребне за све карике у ланцу снабдевања, укључујући сировине, састојке, производе, складиштење и транспорт, како би се проценила рањивост од преварних радњи. Добро познавање и поверење у добављаче је кључ, поред смањења броја непознатих посредника и брокера. Свакo прехрамбено предузеће треба да има уведену процедуру одобравања добављачa као део управљања набавкама. Поступак одобравања добављача треба да се заснива на категоризацији ризика. Неки од фактора које треба узети у обзир су степен поверења у руковоство (менаџмент), историја ревизије добављача, и пружање документације о аутентичности за састојке и производе (сертификати анализа).

 

  1. ИДЕНТИФИКОВАЊЕ УТИЦАЈА, РИЗИКА И МОГУЋНОСТИ

При спровођењу FFVA неопходно је проценити потенцијалне могућности и утицај преварних активности у ланцу снабдевања компанија. На пример, шта је ризик од добијања кривотворених састојака? Течности се лако растварају са јефтинијим алтернативама, млевени зачини и ароме су подложније замени него целовите сировине. Колико комплексно ће бити извршити тестирање аутентичности сировина? У процени могућности за преварне радње, прехрамбене компаније би требало да спроведу планирање „шта ако (се догоди)“ сценарија, узимајући у обзир факторе као што су последице онога што ће се десити ако су сировине дефицитарне због неповољних временских прилика или политичке нестабилности у земљама порекла. Онда када се рањивости идентификују, ризике и утицаје требало би процењивати према вероватноћи њиховог настанка, вероватноћи откривања и озбиљности настанка. Разматрање фактора у ланцу хране који ће вероватно да охрабри или мотивише људе да изврше преварну радњу је важан део ове вежбе.

У циљу смањења могућности за преварне радње приликом прераде и производње, све прехрамбене компаније треба да захтевају процедуре провере особља, снажан систем управљања безбедношћу хране који се базира на принципима HACCP, потпуној следљивости, испитивањe аутентичности, праћење и програм надзора. Преиспитивање културе пословања у прехрамбеној индустрији је такође важан аспект вредновања могућности и мотивације за преварне радње. На пример, постављање нереалних економских и финансијских циљева могу стимулисати запослене да учине преварну радњу. Промовисање културе безбедности хране и постављање високих стандарда етичких достигнућа су све део заштите прехрамбене компаније од могућности за преварне радње.

 

  1. ПРОЦЕЊИВАЊЕ И ПРИОРИТЕТНИ НАЛАЗИ

Онда када је прехрамбена компанија проценила могућност настанка преварних радњи у производњи хране и разуме утицај преварних радњи на потрошаче и бренд компаније, следећи кораци су да се развије оквир за приоритетне стратегије за спречавање превара и смањење ризика у случају настака преварних радњи. Активности обухватају обезбеђење снажних одобрења за добављаче и успостављене системе ревизије; различите службе у компанији, као што су техничке, правне и службе набавки треба да раде блиско и заједно; финансијски циљеви компаније су повезани са циљевима безбедности хране и квалитета који су адекватно снабдевени и узајамним поверењем и поштовањем за све запослене који су укључени у културу безбедности хране.

 

  1. КРЕИРАЊЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА

Акциони план компаније треба да обухвати мере за решавање свих ризика и могућности за преварне радње. Он би требало да идентификује особље са посебним одговорностима и треба да буде усвојен од стране највишег руководства. Акциони план треба да се заснива на FFVA и садржи протоколе за одобравање добављача, ревизију добављача и шеме верификације, узорковање хране и системе за детекцију и систематско евидентирање и документацију програма за смањење преварних радњи у производњи хране. План акције треба да буде у потпуности интегрисан са системом управљања безбедношћу хране компаније и корпоративно управљање.

 

  1. ПРИМЕНА, ПУТАЊА, РАЗМАТРАЊЕ И КОМУНИКАЦИЈА

FFVA је динамичан процес и акциони план треба да буде под сталним разматрањем због његове релевантности и ефикасности. Порекло састојака и добављаче могу променити и спољашња окружења, као што су неповољни временски услови, животињске или биљне болести и политички фактори, сви могу да утичу на потенцијал преварних радњи у производњи хране. Тражење перспективе и праћење спољашњих фактора животне средине су саставне компоненте FFVA. И интерне и спољашње комуникације су такође динамичан део свеукупног FFVA.

   

     4.3 ОТКРИВАЊЕ ПРЕВАРНИХ РАДЊИ У ПРОИЗВОДЊИ ХРАНЕ

Један од највећих изазова прехрамбених компанија у Азији у вези преварних радњи у производњи хране је откривање. Пораст софистицираних метода преварних радњи од стране превараната захтева од прехрамбених компанија и регулаторних тела да буду раме уз раме и корак испред учиниоца. Верификација тренутних параметара следљивости хране као што је аутентичност састојака, правилно обележавање хране, метода производње хране и навођења земље порекла, све то захтева развој и увођење нових лабараторијских аналитичких метода. Нови форензички системи откривања који ће помоћи у борби против софистицираних превараната су у фази развоја од стране прехрамбене индустрије.

ДНК бар кодирање је иновативна аналитичка техника за доказивање аутентичности хране биљног и животињског порекла и посебно корисна за оне индустрије које су рањиве на неисправно декларисање и замену хране. Ова технологија је коришћена од стране органа за безбедност хране у Републици Ирској у случају откривања европског скандала у вези са коњским месом 2013. ДНК бар кодирање засновано на бази кратких секвенци предела митохондријских разноликости цитохром оксидазе 1 (CO1) је било коришћено за одређивање врсте рибе, које је било тешко али не и немогуће када се глава, скелет и пераја отклоне током обраде. Лабараторијска сертификација, базирана на ДНК технологији, сада је услов за трговање месом у Европи. Бар кодирање у борби против преварних радњи, поред геохемијских ознака може да се користи за идентификацију земље порекла.

Једна од нових технологија против преварних радњи у производњи хране укључује коришћење невидљивих честица које могу да се мешају у штампарске боје етикета за храну, пластичним посудама за храну или чеповима (поклопцима) за флаше и могу бити откривене коришћењем одређеног (наменског) скенер читача. Нова мера, против преварних радњи такође, укључује коришћење идентификације помоћу радио-фреквенције (RFID) технологија која омогућава прехрамбеним компанијама да прате производ од фабрике до малопродаје. Ова технологија је у све већој употреби у индустрији вина и алкохолних пића. RFID ознаке су уграђене у затварачима за флаше које се могу брзо открити коришћењем ручног (мобилног) скенера. Нове технологије следљивости такође обухватају употребу технологије холограмске идентификације. Неке од ових нових система за откривање преварних радњи су испитиване за коришћење у парћењу хране од стране малезијских и власти Брунеја, како би отклонили забринутост потрошача исламског порекла због фалсификовања халал хране.

 

Нова технологија борбе против преварних радњи која је развијена за потребе прехрамбених производа врхунског квалитета је базирана на апликацији за мобилне телефоне и блиска пољу комуникација (NFC), која користи танке, флексибилне ознаке које су уграђене у паковањима хранe. Ове идентификационе ознаке кодиране у пакавањима са храном лако идентификују оштећења или фалсификовање. Други пример иновативне технологије следљивости је развијен и омогућава да кинески потрошачи брзо провере аутентичност и порекло млечне формуле за бебе помоћу паметних телефона.

Поред напредних технологија за откривање преварних радњи у производњи хране, потребни су софистицирани системи за унапређење следљивости хране и састојака од „њиве до трпезе“. За мале прехрамбене компаније је релативно једноставно одржати „једну горе – једну доле“ евиденцију следљивости, али за веће прехрамбене компаније које су укључене у регионалну или глобалну трговину храном ситуација је сложенија. Управљање и преузимање велике количине података о добављачима, састојцима, преради и дистрибутивним мрежама захтева ИТ решења. Стварање евиденција следљивости током повлачења хране или прекида испоруке је велики изазов када велике количине производа са вишеструким састојцима морају бити идентификоване и уклоњене са тржишта. Технологије као што је „Blockchain“ имају потенцијал да помогну прехрамбеним предузећима да унапрде следљивост. „Blockchain“ је стална дигитална књига у којој сви блокови („странице“) могу бити повезани и довести до потпуног интегрисаног праћења. (Feng) Фенг (2016) је предложио да се оснује систем следљивости ланаца испоруке пољопривредних производа који се заснива на RFID и „Blockchain“ технологији ради помоћи кинеском тржишту пољопривредних производа да побољшају њихов квалитет и безбедност хране. Недавно објављена анализа у часопису Harvard Business Review o употреби  „Blockchain“  технологије указује на то да ће требати времена да се њен потенцијал у потпуности развије као корисно средство за управљање ланцем снадбевања у сектору хране.  Какогод, употреба „Blockchain“  технологије у прехрамбеном сектору се брзо развија. „Blockchain“ савез за безбедност хране (Blockchain Food Safety Alliancе) је основан 2017. године у Кини, као сарадња за постизање побољшања праћења хране, следљивости и безбедности ради достизања веће транспарентности у ланцу снадбевања храном. Неки од најзначајнијих трговаца храном такође улажу у ове технологије ради повећања транспарентности и међусобног поверења и побољшања поверења потрошача.

 

ЗАКЉУЧАК

Пласирање фалсификоване хране на тржиште зарад економске добити је вероватно један од најстаријих облика криминалних активности у вези ланца хране. Док имитација може бити најискренији облик ласкања, за неке прехрамбене компаније, фалсификовани производи могу да униште бренд и репутацију доведу у опасност. Тржиште хране у Азији је у посебној опасности од преварних радњи у производњи хране јер потрошачи у овом региону постају богатији и потражња за храном врхунског квалитета расте и промет у електронској трговини се шири. Свесни свих трендова, FIA  је направила овај извештај да укаже на потенцијалне ризике по јавно здравље и углед прехрамбене индустрије. FIA ће наставити да ради са својим партнерима у националним удружењима (прехрамбене) индустрије, и другим регионалним групама, како би подржали развој научно-засноване стратегије рањивости у борби против преварних радњи у производњи хране.

 

 

 

 

Превео и прилагодио са енглеског језика:

Ненад Портић

 

Извор:

http://foodindustry.asia/documentdownload.axd?documentresourceid=30310

 

Оригинални наслов:

FOOD FRAUD UNDERSTANDING THE IMPACT OF FOOD FRAUD IN ASIA

 

Food Industry Asia (FIA)

1 Scotts Road

Shaw Centre #19-07/08

Singapore 228208

E: [email protected]

T: (+65) 6235 3854

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE