• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

VAŽAN SEMINAR O CEFTA



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 277

Održan je seminar za privredu ,,Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA)“.

 

Uvod

U utorak, 16. oktobra 2018. godine, potpisan je Sporazum o počasnom članstvu između Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i NALED-a, sa ciljem uključivanja eminentnih pravnih stručnjaka u reformske i legislativne procese na stvaranju boljih uslova za poslovanje u Srbiji. U okviru jačanja saradnje i povezivanja sa akademskom zajednicom, NALED-u su se pored Pravnog fakulteta do sada pridružili Fakultet političkih nauka, Fakultet organizacionih nauka i Istraživačka stanica Petnica.
NALED i Pravni fakultet su označili početak saradnje zajedničkom organizacijom seminara za privredu na temu Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) istog dana, uz podršku Eramus+ Programa Evropske unije. 
Seminaru je prisustvovalo više od 60 privrednika. Seminar su otvorili prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, g. Goran Kovačević, potpredsednik UO NALED-a, i prof. dr Dušan V. Popović, upravnik Žan Mone modula. Polaznici seminara imali su priliku da se upoznaju sa institucionalnim okvirom CEFTA sporazuma, mogućnostima za slobodni promet robe i kapitala, uslovima plaćanja između EU i država jugoistočne Evrope, te pravu nastanjivanja i zaštiti konkurencije. Predavači su bili: prof. dr Dušan V. Popović, prof. dr Tatjana Jevremović Petrović, prof. dr Mirjana Radović i doc. dr Marko Jovanović. Goran Kovačević obratio se ispred NALED-a i tom prilikom istakao da je važno da CEFTA sporazum besprekorno funkcioniše, navodeći da brojke pokazuju da je Srbija za 10 godina povećala izvoz u zemlje članice sporazuma sa dve na tri milijarde evra. Na žalost funkcionisanje je i dalje opterećeno administrativnim preprekama, a privreda gubi milione sati zbog čekanja kamiona na granicama, a troškovi iznose čak 800 miliona evra za različite poslove na graničnim prelazima

 

Šta je CEFTA sporazum

CEFTA je Sporazum o slobodnoj trgovini centralne Evrope koji su u decembru 1992. godine potpisale tadašnja Čehoslovačka, Mađarska i Poljska. CEFTA-i su 1996. godine pristupile Slovenija, 1997. Rumunija, 1999. Bugarska, 2003. Hrvatska te 2006. Makedonija. Osnovni ciljevi CEFTA-e bili su: usklađivanje razvoja ekonomskih odnosa, osiguranje istovetnog trgovinskog tretmana te uklanjanje trgovinskih prepreka među zemljama potpisnicama. Takođe, CEFTA je delovala kao jedna od pripremnih aktivnosti zemalja potpisnica na putu ka punopravnom članstvu u EU. Tako su zemlje potpisnice kao uslove pristupanja CEFTA-i postavili: potpisan ugovor o pridruživanju sa EU, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) i pristanak svih članica CEFTA-e. Stupanjem u članstvo u Evropskoj uniji 2004. godine Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija povukle su se iz CEFTA-e. Članice su ostale Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Makedonija. U Briselu je, 10. oktobra 2006. parafiran Sporazum o izmeni i pristupanju CEFTA-i, kojim je omogućeno pristupanje ovom sporazumu zemljama jugoistočne Evrope. Sporazum su, 19. decembra 2006. potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Moldavija, Makedonija, Srbija i UNMIK/Kosovo, te Bugarska i Rumunija koje su se nakon pristupanja EU (1. januara 2007.) povukle iz CEFTA-e. CEFTA 2006 zasnovana je na iskustvu zemalja regije jugoistočne Evrope u liberalizaciji trgovine, kroz sprovođenje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini i njihovoj pripremi za članstvo u Evropskoj uniji, te pozitivnim iskustvima „stare“ CEFTA-e. Ideja o liberalizaciji trgovine u regiji jugoistočne Evrope realizovana je kroz Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu. Okvir za CEFTA-u 2006 uspostavljen je potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, liberalizaciji i olakšavanju trgovine 27. juna 2001. u Briselu, Zajedničke izjave o započinjanju priprema za izradu Sporazuma 10. juna 2005. u Sofiji i Zajedničke izjave o zaključivanju Sporazuma u aprilu 2006. godine u Bukureštu. Stupanjem na snagu, CEFTA 2006 zamenila je do tada postojeću mrežu bilateralnih ugovora među zemljama potpisnicama. Sporazum CEFTA 2006 uključuje uspešnu regionalnu saradnju – posebno trgovinsku, pojednostavljenje ugovornih odnosa, uvođenje dijagonalne kumulacije, uklanjanje tehničkih barijera u trgovini, poboljšanje mehanizama za rešavanje sporova. Takođe, ovim sporazumom uvode se nove oblasti saradnje, koji nisu bili obuhvaćeni dotadašnjim bilateralnim sporazumima niti „starom“ CEFTA-om. Reč je o uslugama, investicijama, javnim nabavkama i zaštiti intelektualnog vlasništva.

Извор: ММФ, подаци за  2017. Годину**

 

 

 

Држава

Датум приступања CEFTA Споразуму

Број становника

Површина у km2

БДП* у милиионима долара

BDP po glavi stanovnika (dolar)

Србија

01. јануар 2007

7.241.295

88.361

120,466

18.285

БиХ

01. јануар 2007

3.839.265

51.209

47,048

12.260

Албанија

01. јануар 2007

2.787.615

28.748

38,526

13.396

Македонија

01. јануар 2006

2.059.794

25.713

33,748

16.243

Молдавија

01. јануар 2007

3.559.500

33.843

21,424

7.044

Црна Гора

01. јануар 2007

621.240

14.026

11,555

18.539

*БДП базиран на паритету куповне моћи

**По стопи раста БДП из априла 2018. предњачи Србија.

 

 

 

Organizaciona šema – CEFTA

 

 

 

 

 

 

Slobodan promet robe

Regionalna harmonizacija pravila o tehničkim preprekama trgovini u jugoistočnoj Evropi čini se neophodnom, jer sve države i carinske teritorije ovog regiona još uvek nisu postale članice Svetske trogovinske organizacije pa tako ne potpadaju pod globalno unifikovani režim. Zato ne čudi što CEFTA 2006 obraća posebnu pažnju na tehničke prepreke trgovini. Naime, CEFTA 2006 s jedne strane upućuje na shodnu primenu supstancijalnih odredaba o tehničkim preprekama trogivini koje su sadržane u Sporazumu o tehničkim preprekama trgovini zaključenih pod okriljem Svetske trgovinske organizacije. S druge strane, CEFTA 2006 uvodi i dodatne odredbne procesnog i organizacionog tipa čiji je cilj da obebede valjanu primenu navedenih supstancijalnih odredaba. Ovakav pristup se može oceniti kao opravdan i to iz najmanje dva razloga. Prvo, prihvatajući pravni režim Svetske trgovinske organizacije, CEFTA 2006 doprinosi primeni jednoobraznog globalnoj ujednačenog sistema pravila, što je važno za države koje su već članice Svetske trgovinske organizacije. Drugo, iz perspektive država i carinskih teritorija koje još uvek nisu članice Svetske trgovinske organizacije, mehanizam uspostavljen kroz CEFTA 2006 predstavlja dobru pripremnu fazu za učlanjenje u globalnu organizaciju (Pravni režim tehničkih prepreka trgovini u sporazumima o slobodnoj trgovini koji obavezuju države jugoistočne Evrope, doc. dr Marko jovanović ,,Pravne implikacije trgovinske liberalizacije pod SSP i CEFTA“, Prafni fakultet Univerziteta u Beogradu, str.41). 

Pravo nastanjivanja i sloboda pružanja usluga 

Po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sklopljenom između EU i Srbije dogovoreno je da će Srbija omogućiti otpočinjanje delanja EU kompanija na svojoj teritoriji, kao i fizičkih lica, građana EU. EU kompanije to mogu učiniti osnivanjem filijala ili ogranaka na teritoriji Srbije. U svim ovim slučajevima važe pravila anti-diskriminacije, čime kompanije iz EU ne mogu imati lošiji tretman nego domaće. Uslovi za osnivanje i registraciju stranih ogranaka u Srbiji harmonizovan je sa odredbama Direktive EU koja se odnosi na određene aspekte kompanijskog prava (Pravo nastanjivanja: Strani ogranci u pravu Republike Srbije, prof. dr Tatjana Jevremović Petrović, ,,Pravne implikacije trgovinske liberalizacije pod SSP i CEFTA“, Prafni fakultet Univerziteta u Beogradu, str 80). 

Sloboda kretanja kapitala i plaćanja između EU i država jugoistične Evrope

U procesu pristupanja EU zemlje koje su potpisale SSP počele su sa otklanjanjem prepreka za plaćanja ka i iz EU, te da drastično libralizuju takve preko-granične tokove kapitala. S toga cilj je da se osigura slobodno kretanje kapitala i plaćanja između zemalja SSP i EU, kako bi one pokazale da su njihove nacionalne ekonomije sposobne da izdrže pritisak konkurencije nakon što postanu deo jedinstvenog tržišta. Ipak postoje brojna odsupanja od proklamovane pune liberalizacije prekograničnog kretanja kapitala i tekućih plaćanja. Naime, EU zemlje imaju pravo da ograniče slobodno kretanje kapitala ka ili iz određenih zemalja koje nisu članice Eu, kao naprimer zemalja jugoistočne Evrope (CEFTA zemlje). Takođe sama EU može usvojiti dodatne mere po ovom pitanju. Sa druge strane zemlje potpisnice SSP mogu sa svoje strane uvesti određena ograničenja kretanju kapitala iz EU i ka EU, ali samo u okvirima SSP-a (Legitimna ograničenja slobode kretanja kapitala i plaćanja između EU i zemalja jugoistične Evrope, prof. dr Mirjana Radović, ,,Pravne implikacije trgovinske liberalizacije pod SSP i CEFTA“, Prafni fakultet Univerziteta u Beogradu, str 99) 

Zaštita konkurencije na osnovu CEFTA sporazuma 

CEFTA zahteva da članice uvedu pravila o zaštiti konkurencije po EU modelu (članovi 101, 102 i 106 Sporazuma). Član 20 CEFTA sporazuma postavlja osnove opštoj zabrani zaštite konkurencije i monopola, dok član 21 daje opštu polaznu osnovu zabrane državne pomoći. Članice CEFTA sporazuma su već harmonizovale taj segment pravnog sistema, samim tim što su deo SSP-a. Ipak ne postoji mehanizam koji obavezuje zemlje Sporazuma da primenjuju norme svog prava koje se odnose na zaštitu konkurencije. Na planu poverenja članice su obavezne da obaveštavaju jedna drugu o relevantnim odredbama koje se implementiraju u pravni život, a tiču se ovog instituta. Mogućnost uklanjanja zaštite konkurencije daje se kroz nadležne organe svaje države članice koji se mogu konsultovati kako bi se rešio problem zaštite konkurencije u određenom slučaju. Ipak, ova koordinacija između zemalja članica ne sprečava svaku pojedinačnu članicu da čini zasebne korake. Ako članica oceni da određena norma može naštetiti njoj samoj, domaćoj industriji itd. ona može pokrenuti proceduru u skladu sa članom 24 CEFTA sporazuma. Navedeni član navodi da čanica prvo mora da pokuša da reši spor sa drugom članicom kroz direktne konsultacije. Članica može odlučiti da iznese slučaj pred ,,Zajednički komitet“ (čine ga predtavnici država članica CEFTA sporazuma i donosi odluke konsenzusom. Sastaje se po potrebi, a obavezno jednom godišnje. Vanredni sastanci sazivaju se na zahtev jedne članice. Ono što nije logično je opcija u kojoj preporuku izdaje ovo telo protiv neke članice, a na zahtev druge, ali tek nakon konsenzusa, te ostaje pitanje – zašto bi država na koju se neko žalio pristala da glasa ,,protiv sebe“). Zajednički komitet ispituje slučaj bez odlaganja i može izdati preporuku koja je neophodna kako bi se teškoće okončale. U koliko se ne izda preporuka, država članica može doneti svoje kontramere za zaštitu konkurencije, kako bi se zaštitila.
Članice CEFTA sporazuma u obavezi su da osiguraju transparentnost u oblasti državne pomoći, tako što će podnositi izveštaje CEFTA Zajedničkom komitetu, navodeći totalnu sumu i šeme pomoći, te sve prateće informacije. 
Institut rešavanja sporova u okivru CEFTA inspirisan je onim koji postoji u STO.
Tela koja su zadužena za zaštitu konkurencije u svakoj državi članici su u manjoj meri nezavisna od izvršne vlasti. A proces donošenja odluka tj. rešavanja problema na nivou CEFTA više je političke nego pravne prirode (Zaštita konkurencije u sporazumima o slobodnoj trgovini koje su zaključile države jugoistočne Evrope: Nalik ruži bez trnja? Prof dr Dušan V. Popović, ,,Pravne implikacije trgovinske liberalizacije pod SSP i CEFTA“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 184 i 185) 

Zaključak: 

Seminar je pružio prisutnima uvid u CEFTA sistem, kao i literatura koja je dobijena na samom seminaru. Široka oblast predstavljena je na jasan i zanimljiv način. CEFTA kapacitet je daleko od skromnog, može predtavljati snažan zamajac privredama zemalja članica, povezati ih na način gde kapital i rad ne poznaju granice, bar ne na onaj klasičan bilateralni način. Na kraju seminara stekao se utisak da CEFTA predstavlja jednu svojevrsnu ,,čekaonicu za prijem u EU“. Iz nje su kako je gore navedeno uspešno u ,,zgradu“ EU prešle brojne države, a najskori Republika Hrvatska. To daje nadu trenutnim državama članicama CEFTA. Ostaje pitanje da li je potrebno menjati sporazum i njegovu primenu pojačati, ako je budućnost zemalja jugoistočne Evrope blisko u EU. Ipak na seminaru je predočeno da će najverovatnije doći do izmena i dopuna CEFTA sporazuma, a time bi njene zemlje članice još neko vreme bile u ,,čekaonici“.
Literatura: 
1. Pravne implikacije trgovinske liberalizacije pod SSP i CEFTA“, Prafni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2018. 
2. http://www.ius.bg.ac.rs/
3. http://naled.rs/obavestenja-pravni-fakultet-univerziteta-u-beogradu-postao-pocasni-clan-naled-a-1499
4. https://www.imf.org/external/datamapper/NGDP_RPCH@WEO/EU/EEQ/EUQ

Koordinator stručne službe SPOS
Radivoje Ranković

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien