SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Ova tema je veoma često obrađivana, ali sadašnji aktuelni trenutak na pčelinjacima zahteva ponovno vraćanje ovoj temi radi pokušaja iznalaženja optimalnijih rešenja od već primenjivanih. Sadašnje stanje na pčelinjacima u velikom delu Srbije, kazuje nam da pčele nismo dovoljno dobro pripremili za prezimljavanje, da su prisutni veliki gubici ili oštećenja pčelinjih društava, i da sa zebnjom očekujemo pčelarsko proleće.
Bez zvaničnih veterinarskih pregleda, iskustveno analizirajući velike jesenje gubitke, pretpostavljamo nekoliko razloga:
1. Varoa, bakterije i virusi koji je prate doveli su do biološke iscrpljenosti letnjih pčela. Žlezde ovih pčela nisu mogle da luče dovoljno odgovarajućih supstanci potrebnih za gajenje kvalitetnih zimskih pčela. Tako gajene i parazitirane pčele živele su kratko, najduže do novembra. U ovom periodu košnice su ostale prazne ili sa veoma malim brojem pčela, sa nešto propalog legla kojim su društva pokušavala da održe svoj biološki opstanak. U takvim okolnostima i grabež je bila veoma česta pojava.
2. U velikom broju pčelinjaka, koji nisu seljeni na paše, glad je takođe doprinela skraćivanju životnog veka i vitalnosti letnjih pčela. Kasnije prihranjivanje šećernim sirupom je doprinelo u izvesnoj meri njihovom još većem iscrpljivanju.
3. Velika i česta prskanja šuma zbog najezde gubara, zatim prskanja semenske deteline i prskanja zbog komaraca su takođe bitno uticala na pojavu blažih oblika trovanja, a samim tim i na smanjenje životnog veka i vitalnosti pčela.
4. Na kraju, sami pčelari su nadimili i naprskali pčele velikim količinama raznih hemikalija koje su trebale da ubiju, čini nam se, nikad brojniju varou, zaboravljajući da se tim postupcima hronično truju i pčele. Nije to trenutno ubijanje, ali njihovo nestajanje iz košnica nam govori da im je posle svega ostalo samo toliko snage da mogu da izlete iz tako zatrovanog prostora, a da u njega ne mogu da se vrate. Ako imamo podatke da je veliki broj pčelara tretirao svoje košnice deset, dvanaest i više puta, a posebno ako su pri tom prskani okviri sa pčelama, ili raznim napravama u košnice ubacivane „pare“ sa visokim procentom vlažnosti, onda se može zamisliti kolika je zatrovanost pčela i meda, polena, voska i propolisa. Sve je dakle zatrovano sem varoe koja se u zatvorenom leglu umnožavala i na nove uslove adaptirala.
Na kraju, kao rezime prethodne analize proizlazi zaključak da je sam pčelar nemoćan da spreči prskanje šuma, detelina i komaraca, ali u svim drugim slučajevima još uvek ima prostora i uslova da dodatnim radom i naporom obezbedi kvalitetnije održavanje biološke snage svojih pčela. U prilog tome, u daljem tekstu pokušaću da opišem sopstveni pristup pripremi pčelinjih zajednica za zazimljavanje koji se u poslednjih nekoliko godina, od kada je u primeni, pokazao dovoljno uspešnim.
Pre nego što opišem tehnološke i druge postupke kojima obezbeđujem uslove za pravilno zazimljavanje pčelinjih zajednica, želim posebno da naglasim da je pčelar u prolećnim mesecima apsolutno nemoćan da bilo šta učini ako je propustio da uradi potrebne radnje u julu i avgustu prethodne godine. U proleće treba pčelama stvoriti uslove da se normalno i prirodno razvijaju bez stresova koje ćemo im činiti raznim tretiranjima, spajanjima, spašavanjima od gladi i sličnim radnjama. Pčelarsko proleće treba da donese najveća emocionalna zadovoljstva i lepote koje pčelarstvo i čini jednim od najlepših zanimanja.

Priprema za uspešno prezimljavanje

Početak pripremanja pčelinjih zajednica za zazimljavanje mora, umesto 1. avgusta kako se obično smatra, startovati 15. jula. Do ovog datuma su uglavnom prošle i sve značajne paše počev od voćne, bagremove, livadske i lipove, dok suncokretova paša obično traje još najviše 7 – 10 dana, što ne predstavlja veliku smetnju za preduzimanje prvih aktivnosti vezanih za pripremu pčelinjih zajednica za predstojeću zimu. Ovaj datum, sa tolerancijom od ± 5 dana, po mnogo čemu je presudan za dalju sudbinu pčelinje zajednice. Posebna važnost ovog perioda, vezana je za biološki preobražaj pčelinje zajednice zbog početka odgajanja takozvanih dugovečnih tj. zimskih pčela, a koji se poklapa i sa početkom razmnožavanja dugovečnih zimskih varoa koje su biološki jače od kratkovečnih letnjih varoa, i samim tim se mnogo teže mogu uništiti i odstraniti iz pčelinje zajednice. Ako prihva-timo podatke objavljene u časopisu „Pčelar“ br. 5/2004 (Stanimirović, Stevanović, 2002), da krpelji izleženi u avgustu žive preko 6 meseci pa samim tim uspevaju da dva i tri puta polože jaja koja se izvode na leglu zimskih pčela, onda im ne smemo dozvoliti ni da se izlegu jer je kasnije borba sa njima vrlo često nedovoljno uspešna. Zbog ovog i dosta drugih razloga već nekoliko poslednjih godina u navedenom periodu vršim redovno prekid legla i time obezbeđujem veoma visok procenat izimljavanja i brzi prolećni razvoj pčelinjih zajednica.

Zašto vršiti prekid legla?

Uporište za prekid legla nalazimo u činjenici da se oko 80 % varoe uvek nalazi u zatvorenom leglu, i da je primenom bilo kakvih postupaka tretiranja praktično nemoguće na nju uticati. Poseban problem leži u činjenici da primenom hemijskih sredstava dolazi do hroničnog trovanja pčela i samim tim do izvesnog skraćivanja njihovog životnog veka. Često nastaje i prekomerno zagađivanje unutrašnjosti košnice.
Drugi razlog za prekid legla je, stvaranje uslova za ograničavanje dalje reprodukcije varoe. Samim tim varoa će biti prinuđena da bude na pčelama, odakle ćemo je lakše i sa manje tretiranja u maksimalnom procentu odstraniti iz košnice.
Pored ovih efekata imamo još jedan koji se ogleda u poboljšanom kvalitetu, vitalnosti i dugovečnosti pčela izleženih iz novog legla koje će se posle izlaska starog formirati u košnici. O čemu je ovde zapravo reč? Za vreme prekida legla izleći će se više hiljada mladih pčela koje se neće trošiti na negovanje mladog legla, dok će starije u isto vreme uneti u košnicu velike zalihe polena i naravno nektara, ako ga u prirodi ima, a ako ne onda se na drugi način mora obezbediti. Pošto će sve vreme u košnici biti prisutna matica, radno raspoloženje pčela za unos će biti relativno normalno. Prema tome, kada u košnici imamo hiljade mladih, vitalnih i od varoe oslobođenih pčela, dovoljne zalihe meda i polena kao i kvalitet jaja kakva će nositi matica posle perioda suzdržavanja od nošenja, odgajiće se novo leglo u ćelijama prepunim mleča i kasnije odgovarajuće ugljenohidratne i belančevinaste hrane. Tako smo dobili pčele visokog kvaliteta i vitalnosti čiji će životni vek obezbediti odgajanje zdravog prolećnog legla i zamenu prolećnim pčelama bez martovskog opadanja snage pčelinje zajednice.
Dakle, ako smo objektivno sagledali sve pozitivne i negativne posledice ovakvog pristupa i odlučili da pravimo prekid legla, onda ćemo to činiti u periodu od 15 – 20. jula na jedan od sledećih načina:

A. Stavljanje matice u kavez

Za ovu namenu kavez može biti napravljen po sopstvenoj kreaciji ali treba da zadovolji određene zahteve:
– Kavez mora imati dovoljno prostora za nesmetano kretanje matice u njemu, komunikaciju matice sa što većim brojem pčela, da istovremeno može biti smešten između dva susedna okvira u centru plodišta, naravno delom utisnut u njihovo saće.
– Otvori na matičnoj rešetki kaveza moraju pritom biti na gornjoj i donjoj strani kaveza, slobodni za prolaz pčela koje će hraniti maticu i raznositi matični feromon ostalim pčelama. Ceo ciklus koji obuhvata sve aktivnosti traje ukupno 18 dana. Ako smo maticu stavili u kavez 15. ili 20. jula kalendar aktivnosti biće kao u tabeli. 

B. Ram izolator 

Ram izolator je manje više poznat većini pčelara. Izolator se inače koristi za odgajanje larvi određene starosti za presađivanje u cilju odgajanja matica ili proizvodnje mleča. Isti izolator se može vrlo uspešno primeniti u svrhu ostvari-vanja prekida legla u košnici. Postupak se u principu svodi na postupak sa kavezom. Vremenski termini za pojedine aktivnosti potpuno su identični kao kod upotrebe kaveza, s tim što se u ovom slučaju, posle oslobađanja matice iz košnice vadi izola-tor i zaleženi okvir. Tada je u okviru već zatvoreno leglo, pa se taj okvir odmah pretapa. Pozitivan efekat ovog postupka je činjenica da je leglo na okviru iz izolatora bilo mamac za veliki broj varoa koje će se pritom iz košnice odstraniti.

V. Formiranje rojeva 

Ovaj postupak se svodi na klasičan način formiranja roja iz osnovne zajednice, što znači da se u osnovnoj zajednici ostavi samo otvoreno leglo, matica, potrebna količina meda i polena, dok se od okvira sa zatvorenim leglom i okvira sa medom i polenom (svi sa pratećim pčelama), formira roj koji se preko Snelgrove daske postavi na osnovnu zajednicu. Zamreženi deo Snelgrove daske se mora privremeno zatvoriti limom ili lesonitom dok traje postupak odstranjivanja varoe iz novoformiranog roja, kako varoa ne bi kroz mrežu propadala u osnovnu zajednicu.
Pošto u osnovnoj zajednici nema zatvorenog legla, već samo pčele i otvoreno leglo, sasvim je dovoljno sa dva različita preparata izvršiti dva tretiranja (jedno odmah, a drugo posle tri dana) i dozvoliti zajednici da se normalno razvija.
Postupak tretiranja novoformiranog roja takođe se odvija po istom kalendaru kao u slučaju upotrebe kaveza ili izolatora, a o daljem statusu roja odlučuje pčelar.

Moguće kombinacije sa novoformiranim rojem

A. Dozvoliti da se u roju na ćelijama sa mladim leglom formiraju prinudni matičnjaci i da se iz njih izleže matica koja će zajedno sa pčelama porušiti sve eventualno preostale matičnjake. Posle toga, a to znači 13 – 14 dana od formiranja roja, pronaći tu maticu, odstraniti je, i umesto nje dodati mladu oplođenu maticu. Obzirom da u košnici tada nema mladog legla roj će je bez problema prihvatiti. Dvadeset jedan dan posle formiranja roja i završenih tretiranja, isti se može preko novinskog papira spojiti sa osnovnom zajednicom, s tim da se iz nje prethodno odstrani stara matica, ili ako se proceni da i osnovna zajednica i roj imaju dovoljnu snagu ostavimo ih da zimuju kao dve zajednice. U tom slučaju na Snelgrovoj dasci treba osloboditi zamreženi deo da bi daska imala svrhu zbog koje je i konstruisana.
B. Novoformiranom roju može se posle četiri dana dodati i zreo mati-čnjak, a potom obavljati sve druge radnje i kombinacije kao u prethodnom slučaju.
V. Roju se ne moraju dodavati ni matica ni matičnjak ako je u osnovnom društvu dobra matica, ali ćemo u tom slučaju pre spajanja sa osnovnom zajednicom, iz roja odstraniti maticu koja je izvedena iz prinudnih matičnjaka.
G. Rojevi se mogu međusobno spajati i tako formirati nova pčelinja društva u cilju uvećanja kapaciteta pčelinjaka. 

Napomene

Na kraju, treba izneti još nekoliko napomena koje su bitne za ovakav pristup u postupku pripreme pčelinjih zajednica za zimovanje:
1. Prilikom primene bilo kog postupka prekida legla treba svo zatečeno trutovsko leglo iseći ili viljuškom isčistiti.
2. Konačno tretiranje od varoe treba obaviti u novembru kada u košnicama nema legla. 
3. Uvek imati na umu da se varoa višestruko brže umnožava u trutovskom nego u radiličkom leglu, te je zbog toga neophodno u košnici uvek imati mladu visokoproduktivnu maticu i pravilno izgrađeno saće.
4. Toplotni režim u gnezdu pčelinje zajednice mora obezbeđivati uslove da ciklus odgajanja pčela radilica bude maksimalno 21 dan, a svako rashlađivanje legla pomera trajanje tog ciklusa na nešto duži period, što u velikoj meri odgovara ciklusu razvoja i bolje oplodnje varoe u takvom leglu.
5. Za vreme odgajanja legla u košnici mora uvek biti minimalno 8 kg meda, a za uzimljavanje 2 kg po ulici pčela.
Ističem činjenicu da je ovakav pristup na mom pčelinjaku prisutan već nekoliko godina. Zahteva dodatni rad i napor. Rezultat ovog dodatnog rada ogleda se u očuvanju i uvećanju pčelinjeg fonda, očuvanju zdravlja pčelara i proizvodnji pčelinjih proizvoda višeg kvaliteta.
Naravno, sopstveno iskustvo svakog pčelara biće odlučujuće u prihvatanju, delimičnom prihvatanju, ili odbacivanju ovakvog pristupa.