ОСНОВНО О МЕДУ
Мед је производ пчела, који оне стварају од слатке материје (нектар) коју луче биљке да би привукле инсекте (пчеле и друге опрашиваче) који ће их опрашити, или од слатке материје коју луче лисне ваши (медљика), као и од слатке материје коју луче листови неких биљака путем тзв. ванцветних нектарија у одговарајућим климатским условима (медна роса).
Нектар од шећера садржи најчешће глукозу, фруктозу и сахарозу (коју пчеле већински ензимима разложе на глукозу и фруктозу у самом процесу стварања меда). Пчеле праве мед од наведених слатких материја тако што најпре из њега одстрањују воду (вентилирањем и путем физиолошких процеса), додајући му више него вредне излучевине својих жлезда.
Најчешће препоручивана доза меда је до 1 г на 1 кг телесне масе дневно.
Ензими које пчеле луче и уграђују их у мед мењају примарне слатке материје на начин који пчелама одговара, како би себи направиле идеалну храну за зимовање али и живот у остатку године, када нема уноса нектара из природе. Природа је хтела да ти бројни ензими које пчеле уграђују у мед, показују благотворно деловање на људски организам, а наука је доказала да то чине углавном тако што позитивно делују на механизме који чине окосницу нашег имунског система.
Ако мед загрејете преко дозвољених граница (мед се сме грејати до максималних 45 степени и то што краће време), онда се ензими разграђују и позитивни ефекти на имунски систем нестају. У меду постоје и материје које наука још увек није идентификовала.
Поред свега наведеног, мед обилује и бројним састојцима биљног порекла који пристижу путем нектара, медљике или медне росе (минерали, витамини, флавоноиди, биљни „ензими“…). Рецимо, флавоноиди су веома важни за биолошки ефекат меда на људски организам, и то је данас толико детаљно истражено да нам хиљаду страница не би било ни близу довољно да само о њима говоримо. Фармацеути су покушали да флавоноиде сместе у капсуле и продају их, али ефекат који се тиме постиже је тек део ефекта који се добије када се редовно користе пчелињи производи, макар и у најмањим количинама од само једне кашичице њихових мешавина дневно. Разлог је тај што у меду постоји хиљаде материја које синергистички делују, и тек тада остварују пун ефекат на људски организам.
Код конзумирања меда најважније је да га конзумирате што свежијег, произведеног у последње две године, јер тада испољава највеће ефекте, мада се мед може безбедно чувати и хиљадама година, покварити се не може, али се биолошки ефекти драстично смање, јер се биолошки активне материје у њему лагано, али сигурно, разграђују што дуже стоји. Обавезно га чувајте и далеко од светлости јер она разграђује ензиме у меду, те кад купујете мед од пчелара са тезги, замолите их да вам дају теглу из кутија које стоје у тезги, које нису биле изложене светлости.
Такође, најбоље је мед никад не декристалисати, већ га јести укристалисаног, да би му задржали максимум својстава. Ако баш желите да га једете течног, онда га декристалишите тако што ћете теглу ставити у воду загрејану на не више од 45 степени, и чим се декристалише, одмах га извадите из воде.
Ако га користите у чају или још пожељније млеку, прво нека се чај или млеко охладе на температуру конзумирања, па тек онда додајте мед и попијте. У млеку је пожељније, јер треба да знате да млеко сузбија развој корисних бактерија у цревима, а када се млеку дода мед, бактерије почну да се размножавају. Додатни подстицај развоју цревне флоре је јести мешавине меда и свежег несушеног полена који се од сакупљања на пчелињаку до мешања са медом чува у замрзивачу. За мешање се користи кристалисани мед да полен не би испливао, и одмах после мешања га држите у фрижидеру.
Супротно увреженом мишљењу међу неким потрошачима меда, кристализација је заправо потпуно природно својство меда (детаљније о разлозима за кристализацију ОВДЕ), док се управо фалсификати праве тако да никад не кристалишу, због погрешних навика нашег становништва које је навикло на течан мед. Пошто је и хладноћа један од споредних фактора кристализације, у северним земљама мед брже кристалише, те су тамошњи народи развили правилну културу конзумирања искључиво кристалисаног меда, а када виде течни мед, они га подозриво гледају. Док код нас добар број становништва и даље сматра да је кристализација показатељ додавања шећера, што је кардинална неистина и невиђена грешка.
Ви знате да су пчелари Србије преко своје националне организације, односно Савеза пчеларских организација Србије, изградили сопствени Погон за пласман меда без посредника, те су бренд назвали „Наш мед“ и једина рекламна порука им је „НАШ МЕД КРИСТАЛИШЕ“, баш да бисмо и оне последње који не знају да мед мора да кристалише, пре или касније, научили овој чињеници.
Мед такође садржи и малу количину матичног млеча, који пчеле у њега не додају да би помогле људима (а заправо су им много помогле), већ да би убрзале испаравање воде из нектара, док га не сведу на густину меда, јер молекули протеина матичног млеча помажу брже испаравање воде из нектара.
Мед не може бити здрав, као што не постоји ни здрава или болесна храна, мед може бити само здравствено исправан. Интересантно је да здравствено неисправан мед не постоји ако се адекватно извади из кошнице и правилно складишти односно чува.
Сваки мед има скоро иста биолошка својства, с тим што неке врсте имају нечега од састојака у већој количини од других врста, па се препоручују код различитих особа, сходно њиховим склоностима, болестима, укусима… То је јако дуга прича, и посвећене су јој бројне књиге из апитерапије.
Апитерапија је грана комплементарне медицине која користи пчелиње производе у спречавању појаве и лечењу многих болести. То је огромна област, све више покривена научним истраживањима. Највећи успеси апитерапије су у санирању рана инфицираним бактеријама отпорним на све антибиотике, мед је ту неприкосновен (али се најпре мора изложити гама зрачењу да се убију евентуалне споре ботулизма којих имате на сваком пољопривредном производу, од кромпира, зелене салате и шаргарепе, па до меда, у њему и понајмање).
Матична млеч такође постиже изванредан утицај на бољи имунски одговор на инфекције, захваљујући активним протеинима матичног млеча.
Пре свега, мед обезбеђује исхрану богату вредним биолошки активним материјама које не можете наћи ни у једној другој храни. Мед могу не само да користе, већ и да њиме значајно умање своје тегобе, и они који имају гастричне тегобе, без обзира да ли је њихов узрок вишак или мањак киселине. Научници су утврдили да ако 50 г меда растворите у 100 мл топле воде (до 45 степени) и попијете, ниво киселости у желудцу опада код три четвртине болесника, а ако је иста вода хладна (до 15 степени, температура подрума), онда киселост расте код истог процента оболелих, те и једни и други тако могу да поједу мед, осете његову благодет, а да не погоршају своју основну гастричну болест, већ да чак олакшају тегобе.
Багремов мед, ако се поједе једна кашика (20-25 г) у сату пре спавања, после 15 дана смањује ниво шећера у крви за 6%, каже наука, али донекле смањује и ниво холестерола (за 7%), триглицерида, као и ЛДЛ-а (за 1%), а повећава корисни ХДЛ (за 2%). Можда су то мале вредности, али нађите другу храну која ће све ове корисне ефекте чинити.
Постоји и више него корисни ефекат на бујање бифидус и лактобацилус бактерија у цревима. У меду је доказана статистички значајна антиоксидативна активност, коју увек можете додатно да појачате мешавинама меда и прополиса у праху, који је препун флавоноида. Утврђена је статистички значајна зависност антиоксидативне активности меда, садржаја полифенола у меду и ин витро оксидације липопротеина у серуму људи. Иначе, оксидативна измена липопротеина је важан фактор у настанку артериосклерозе. Наука такође каже да редовно конзумирање меда повећава антиоксидативну моћ људске плазме. У експериментима на животињама је већ показан антимутагени и антитуморски ефекат меда.
Наука је доказала и да ако месо пре печења или роштиљања премажете медом односно сосом који садржи мед, неће доћи до стварања канцерогених хетероцикличних амина који се иначе стварају тамо где месо „загори“. Научно је утврђен и позитивни ефекат меда од уљане репице или детелине на болеснике оболеле од заразне жутице (хепатитис А), јер долази до смањења стварања АЛТ од 9 до 13 пута, а билирубина од 2,1 до 2,6 пута. Списак позитивних ефеката које је само наука утврдила је јако дугачак, бар 100.000 страница бисмо могли да испишемо о томе, а и то би било штуро. Најважније код меда јесте конзумирати га свакодневно, а већина његових ефеката је најчешће дозно независна, и једна кафена кашичица је сасвим довољна, али сваког дана.
Препоручују се поједине врсте меда код појединих болести, али ефекти су слични, ради се о нијансама. Врста меда се више диференцира код особа са појединим тегобама, па рецимо онима који имају проблема са желудцем препоручује се благи неутрални багремов мед, онима који су малокрвни препоручују се тамније врсте меда јер имају више минерала у себи. Ако желите мед са доста полена односно протеина, свакако ћете изабрати сунцокретов мед, а он је и један од медова са највећом антиоксидативном активношћу. Али, све је то мање битно, минерале имате и у јабукама и другом воћу, а оно чега има само у меду и нигде више је оно што пчела уграђује у њега, и то је највредније што добијамо од меда.
Не постоји скоро ниједна материја на коју неко није алергичан. Постоје људи алергични чак и на воду, замислите какав тежак живот они воде. Према томе, свакако да треба установити да ли је неко алергичан на мед или неки други пчелињи производ пре него што почне да га користи. Има разних врста алергија. Ми у Савезу пчеларских организација Србије имамо пчеларку која је тешко алергична на пчелињи отров, али је њена љубав према пчелама не само победила, већ и тријумфовала јер је она једна од наших најпознатијих и најуспешнијих пчеларки. Што се тиче алергије на пчелиње производе, она је релативно ретка, најчешћа је алергија на прополис. Али, треба да знате да управо један пчелињи производ има антиалергијска својства, а то је матични млеч, који рецимо они који треба да крену на терапију пчелињим отровом, узимају пар недеља пре почетка третмана, да би умањили могуће алергијске реакције. Што се тиче дијабетеса, ако погледамо научна истраживања, она показују пад шећера у крви за 6% код здравих особа, након 15 дана коришћења супене кашике меда са високим процентом фруктозе у себи (код нас је то багремов мед) и то најбоље у сату пре спавања. Пракса показује да код дијабетеса особа које су на лековима (не примају инсулин) таква пракса даје резултате, с тим што калоријску вредност дневног уноса не смете повећати, већ само неку храну заменити калоријском вредношћу кашике меда. Међутим, ваља нагласити, то се може примењивати само под контролом лекара, односно у државама где је апитерапија одобрена као метода лечења. Оно што посебно желим да нагласим јесте да је наука утврдила да и матична млеч и прополис садрже инсулину сличну супстанцу и снижавају ниво шећера у крви. Прополис овај ефекат пружа и код инсулин зависног и инсулин независног дијабетеса. Откривен је и механизам деловања прополиса односно флавоноида из њега код дијабетеса. Прополис спречава акумулацију Л-сорбитола инхибицијом алдоза-редуктазе, ензима који катализује редукцију Д-глукозе до сорбитола, чијом акумулацијом настају патолошке промене везане за дијабетес. Такође, флавоноиди из прополиса и меда у одређеној мери инхибишу апсорпцију глукозе у цревима и реапсорпцију у бубрезима. Употребом прополиса се чак, према научницима, може смањити дневна доза инсулина, те ту нема играња, све се може спроводити искључиво под контролом лекара у горе наведеним условима. И верујте, само о откривеним механизмима деловања флавоноида на све аспекте дијабетеса, могли бисмо неколико страница да напишемо, само да их побројимо, а ко зна колико да их детаљно објаснимо.
Што се тиче тога ко не би смео да користи мед, то су практично скоро искључиво само особе које су каквим волшебним случајем алергичне на мед или полен биљака од којих је мед сакупљен, и деци млађој од годину дана.
Код свих пчелињих производа, а нарочито код прополиса, треба бити опрезан када пијете лекове за дијабетес, јер може доћи до синергије њиховог дејства. Прополис такође има јако деловање на спречавање агрегације тромбоцита које се практично равна са ефектом ацетилсалицилне киселине, па треба бити опрезан ако пијете односно примате лекове за спречавање коагулације. Са друге стране, редовно конзумирање прополиса сигурно може помоћи у ово доба ковида управо због тога, јер видите и сами да огроман број људи умире управо од тромбоза које су последица инфекције коронавирусом.
Инхалација прополисом сигурно мора помоћи и код вирусних и код бактеријских упала плућа. Прополис има јако антизапаљенско деловање, што посебно помаже код бронхијалне астме и алергија. Прополис се чак препоручује и за смањење учесталости астматичних напада, као и испарења воска. Матични млеч проређује астматичне нападе, стишава кашаљ и смањује стварање спутума и искашљавање. Што се тиче особа са карциномом, они никако не би смели да користе поленов прах. Што се тиче матичног млеча, постоје истраживања у којима је показано и добро али и штетно деловање код таквих особа, па је на свакоме да добро проучи сва истраживања и процени да ли сме да га користи или не. Али, прополис је феноменалан код свих карцинома, има много доказаних ефеката. Ефекти се односе на сузбијање дељења карциногених ћелија, самим тим би требао да успори раст тумора. Постоји још један значајан ефекат на сузбијање раста тумора, а то је што доказано спречава стварање нових крвних судова, те тумор добија мање хране, и самим тим би требало спорије да расте. У Токију постоји посебна клиника за лечење карцинома прополисом. Лекар који је води каже да никога није излечио од карцинома прополисом, али је добио исте ефекте као код хемиотерапије, али без споредних негативних ефеката таквог лечења. Наравно, све се ово може примењивати само у земљама где је апитерапија дозвољена као метода лечења.
Аутор текста:
Др мед. Родољуб Живадиновић, спец. епидемиологије и апитерапеут
[email protected]
060/444-01-01
Šalje se...