Neki od najsnažnijih podsticaja koji utiču na ponašanje pčelinje zajednice potiču iz prirode, tako da je neophodno da im posvetimo posebnu pažnju kada razgovaramo o postupcima koje primenjujemo u radu sa pčelama. Dugo zimsko mirovanje, kako vegetacije, tako i pčela, povremeno prekidaju kratkotrajni periodi lepog vremena. Kada se ostvare neophodni uslovi, procvetaće leska, crnjuša, dren. NJihov polen i nektar su dragoceni za zajednicu pčela, ali promena ponašanja koja usled skromnog snabdevanja hranom nastaje, ne zahteva intervenciju pčelara. Tokom ovog perioda oni najčešće kažu da pčele (kao i vegetacija) zimuju i da im je potreban mir.
Dve do četiri nedelje nakon otvaranja cvetova drena, procvetaće šljiva xanarika. NJeno obilno lučenje nektara i polena, i temperatura vazduha pogodna za izlet, donose prvi pravi preokret u život pčela. Za samo dva ili tri dana one unetom hranom u potpunosti menjaju sliku plodišta. Na ramovima koje zaposeda klube kao da nema ni jedne jedine prazne ćelije. Mogli bi da kažemo da je za pčele počelo proleće, a za pčelara da je dočekao pravo vreme da otvori košnicu.
Nije lako udovoljiti ljubopitljivosti onih koji bi želeli da znaju kojem mesecu ovaj trenutak kalendarski pripada. Xanarika može da procveta u februaru (26. II 1998), martu (02. III 1990, 31. III 1986), ali i u aprilu (07. IV 1987, 18. IV 1997) (svi podaci se odnose na Beograd). Vredno saznanja je da je stanje u košnicama u pogledu broja pčela, količine legla i zaliha hrane svih tih godina bilo gotovo isto bez obzira na različite datume početka cvetanja.
Rad oko pčela prilagodićemo promenama u okolini pčelinjaka, a naši planovi će se pre odnositi na cvetanje određene biljke nego što će biti povezani sa određenim datumom u mesecu.
Pred nama je april. Na osnovu vremenskih prilika i otvaranja cvetova drena (12. III), cvetanje xanarike (u Beogradu i okolini) se očekuje na samom kraju marta i tokom prve nedelje aprila. Ukoliko se to ostvari, krajem te sedmice će procvetati višnje i trešnje. Uporedo sa njima, na vlažnim terenima smenjivaće se cvetanje različitih vrsta vrba, topola i breza. Obično u vreme precvetavanja trešnje iscvetaju šljive, a za njima i jabuke. Od korovskog bilja, za pčele su neobično važne mrtva kopriva i maslačak, a od industrijski gajenog, uljana repica. Retke su godine kada u ovom mesecu procveta i bagrem (25. IV 1990, Duboko). Ove sezone za to nema uslova.
Na osnovu vremenskih prilika u martu i stanja biljaka, moguće je pretpostaviti da će se ove godine cvetanje voća „stopiti“ u jednu kratku i burnu pašu. Očekivano obilje polena i nektara pruža priliku da od pčelinjaka ostvarimo prve prihode.
U vreme cvetanja breza, topola i divljeg kestena sakupljaćemo propolis. Namenski sakupljač je izrađen u vidu ploče od gumastog materijala debljine 5 mm. Kvadratni ili šestougaoni otvori koje pčele popunjavaju propolisom se prema gornjoj površini konusno sužavaju i usled toga su veoma efikasni. Pčelari u nedostatku ovog sakupljača koriste običnu pletenu ili izlivenu mrežu izrađenu od plastike koja dobro podnosi nisku temperaturu. Dobro je ako za mrežu u paralelnom rasporedu pričvrstimo 3–4 uske letvice debljine 2 mm. Postavićemo je neposredno uz pčelinje klube, na satonoše plodišnih ramova, ili uz bočne letvice ako je pčelinjak paviljonskog tipa.
Sakupljač u košnice stavljamo već prilikom prvog pregleda u vreme cvetanja xanarike. Uklonićemo ga krajem sezone ili neposredno pred tretiranje društava protiv varoe ukoliko to činimo zadimljavanjem. Skidanje propolisa sa mreže vršimo po potrebi, kratkotrajnim zamrzavanjem.
U periodu koji je pred nama, pčelinje društvo je u stanju da u mrežu odloži oko 200 g propolisa. NJegova cena na tržištu nije velika, ali je i ulaganje minimalno. Sakupljanje od pčelara ne zahteva puno vremena.
Uzgajivači voća u svetu su odavno uočili isplativost planskog oprašivanja zasada. U nekim zemljama, kao na primer u Izraelu, organizacija je pod kontrolom državnih organa i sprovodi se zadivljujuće precizno. Pčelarima se za taj posao isplaćuje pristojna nadoknada. Iako to kod nas nije slučaj, napravićete dobar plan da izbegnete štetu koju nestručnom zaštitom, mali i nesavesni odgajivači voća čine vašim pčelama, ako preselite pčelinjak na veliku plantažu.
Odmah po dogovoru sa vlasnikom, napravite ugovor. Precizirajte koliko dana unared treba da vas obavesti o nameri da prska voćnjak, način na koji će to učiniti, visinu nadoknade i ko će biti nadležan za eventualni spor. Pre nego što doselite pčelinjak, pored mesta na koje ćete ga postaviti, odredite i lokaciju na koju ga možete skloniti ukoliko se vlasnik odluči da plantažu prska pre nego što to vi očekujete.
Nadoknada za oprašivanje se najčešće isplaćuje u voću ili proizvodima od voća, ali ste pčelama „obezbedili“ pašu i stvorili uslove za nove prihode.
Ako u prvoj nedelji aprila procvetaju i višnje, ovaj mesec će biti period zaista raznovrsne i polenom bogate pčelinje paše. Iskoristite ga za sakupljanje polena.
Sakupljači polena mogu biti različitih konstrukcija. U prednosti su oni koji polen skidaju unutar košnice. Ako ste u prilici da nabavite nove, izaberite sakupljače sa punktovanom žicom koja pokriva makar 3/4 podnjače, omogućava pčelama prilaz do mreže sa svih strana (osim sa zadnjeg kraja košnice), pregradnom pločom koja štiti sakupljeni polen od nečistoća iz plodišta i regulatorom slobodnog leta postavljenim tako da pčelar njime upravlja sa zadnje strane košnice. Veoma dobri modeli se mogu napraviti po ugledu na sakupljače Shaparenj ili Sundance (detalje nađite na internetu, njnjnj.algonet.se).
Hvatače na košnicu postavite prilikom prvog pregleda pčela, a sa skidanjem polena počnite nakon što pčele ramove neposredno uz leglo dobro popune polenom (početkom cvetanja višnje). Ukoliko je količina prikupljenog polena kod pojedinih društava manja od 50 g dnevno, odložite početak sakupljanja za cvetanje jabuke. Najveći prinosi se postižu ako preselite pčelinjak na uljanu repicu.
U odnosu na propolis, sakupljanje polena iziskuje mnogo više materijalnog ulaganja i vašeg rada. Zbog visoke vlažnosti vazduha u aprilu mesecu, neophodno je da se, kod košnica koje stoje pojedinačno, fijoke sa polenom prazne svakodnevno.
Prinosi u polenu na voćnoj paši iznose oko dva kilograma, a na uljanoj repici od 1,5 kg kada dobro medi, do preko 3 kg u sezonama kada je lučenje nektara manjeg intenziteta.
Višnja medi već na temperaturi od 8 °C, a u vreme cvetanja maslačka, šljiva i jabuka, nisu retki unosi od preko dva kilograma nezrelog meda dnevno. Pčelari koji pokreću paviljone ka poljima uljane repice neće zaboraviti da na put ponesu i centrifugu. Ako bude lepog vremena, april je mesec prvog medobranja.
Sigurno je da više pčela može da donese više meda, ali sam isto toliko uveren da se veštim radom pčelara sa malim društvom može ostvariti neobično lep prinos.
Osnovni problem medobranja na paši voća je što pčele kod velikog broja zajednica zaposedaju samo ramove sa leglom i one u čije ćelije smeštaju polen. Samo 15% do 20% društava je u stanju da med odlaže izvan zone legla. U vreme cvetanja jabuke i uljane repice, njihov broj je daleko veći i iznosi od 60% do 70% izimljenih zajednica.
U cvetanju višnje, za medobranje ćemo koristiti društva koja su na početku xanarike zaposedala više od sedam ramova. Ona sada broje preko 20 000 pčela. Metod dobijanja meda koji odaberemo ne samo što mora da odgovara snazi zajednica, već treba i da bude primeren obilnom unosu polena koji nameće priroda. U plodištu, neposredno uz zonu legla, mora biti slobodnih ćelija za njegovo odlaganje. Dodati tamni ram sa nevelikim vencem meda polenarice će, u kratkom roku, pretvoriti u zlatnožuto skladište perge. Postupak istovremeno doprinosi da se na ramovima koje je matica prethodno zalegla ne gomilaju ćelije zauzete polenom. U ovom periodu broj ćelija sa leglom nije dostigao maksimum i satna osnova ili otklopljen ram meda, kada se dodaju do postojećih ramova sa leglom, osiguraće da matica neometano nosi i leglom „osvaja“ plodište. Kada se koriste oba postupka istovremeno, bez žurbe u „širenju“ legla, plodište postaje kompaktno, a ako su u njemu i ramovi sa medom puni, pčelama ne preostaje drugo do da nove unose smeste u medište. Na samom početku paše dobro je medišta „namamčiti“ sa ramom ili dva prošlogodišnjeg meda.
Uprkos tome što pojedina društva mogu da sakupe i više od 15 kg, ukupne količine za vrcanje nisu velike. Da bi se sa njim postigao pravi finansijski efekat, voćni med treba pakovati u mala pakovanja i interesantnu ambalažu. Pažnju kupaca će privući i svojom aromom.
Produktivnost u pčelarenju diktira jedno pravilo: Ako u toku jednog dana uspevate da pregledate trideset društava, rad oko tridesetprvog predstavlja gubljenje vemena, a ukoliko na vaš kamion za prevoz pčela staje 60 košnica, 61. će uvek stvarati trošak.
Mnogi pčelari su u plan borbe protiv varoe uvrstili i odrojavanje pčelinjih zajednica. Tokom cvetanja uljane repice ili gloga počnu sa odgojem matičnih larvi, u bagremu formiraju mini oplodnjake, a nakon medobranja od svake medare odvoje roj za tek sparene matice. Ovim postupkom se iz osnovne zajednice „uklanja“ i deo varoe (sa svakim ramom legla 5% do 8% od ukupnog broja krpelja). Nakon tretmana protiv varoe, rojevi se razvijaju normalno a pčelar ih upotrebljava u skladu sa potrebema. Na kraju sezone ove zajednice su, gotovo po pravilu, vitalnije od starki.
Nakon zimovanja, iz nastalog „fonda“ se nadoknade normalni zimski gubici pčelinjih društava a krajem cvetanja jabuke ostatak ponudi tržištu. Moguće je prodati maticu, pojedinačno ramove legla i pripadajuće pčele, ili kompletno društvo sa ili bez košnice. U ovom trenutku cene su najviše u sezoni.
Što je pčelinjak sa većim brojem košnica, ovaj plan dobija više značenja. Popravka košnica nakon višegodišnje upotrebe iziskuje više rada od vrednosti novonabavljene opreme. Izdvajanje, isecanje i čišćenje ramova starog saća i topljenje voska, u postupku redovne zamene, na ovim pčelinjacima predstavljao bi obiman posao. Mnogo je jednostavnije, i u vremenu više isplativo, formirati, odnegovati i prodati roj. Nema ničeg nečasnog u ovom postupku. Većinu kupaca u ovo vreme čine oni koji osnivaju ili obnavljaju pčelinjak. Oni će od kupljenog roja formirati još jedan i izgraditi dosta novog saća. Za pčelara koji se tek upoznaje sa svetom pčela, svaki posao, pa i popravka košnica ili pretapanje saća, donose zadovoljstvo.
Ukupni prihodi od pčela koji se ostvaruju u aprilu nisu veliki, ali su dovoljni da pokriju troškove pčelinjaka za celu sezonu.
Pčelarima koji je ovaj april jedan od prvih u pčelarskoj praksi, skrenuću pažnju na njegova dva, neobično važna „datuma“.
Prvi je početak cvetanja šljive xanarike. Retko koja zajednica pčela koja u ovo vreme ne zaposeda 6 ulica i odgaja leglo na 4 rama, može da se do bagrema razvije u za medobranje dovoljno snažno društvo. Izuzetak mogu da čine zajednice sa više od 7 ulica pčela koje neguju leglo na tri, pa čak i manje ramova. One u narednih desetak dana sa lakoćom proširuju gnezdo, izjednačuju se po količini legla sa ostalima, a do bagrema razvijaju brojnu zajednicu.
Drugi, za pčelare važan događaj biće pojava prvih cvetova divljeg kestena. Oni, opominjući da je došao trenutak da odlučite koji ćete metod dobijanja meda izabrati, nagoveštavaju da će za dve do tri nedelje procvetati bagrem.
Šalje se...