SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Postoji više faktora koji utiču na proces uzimljavanja:
1. broj košnica;
2. slobodno vreme i zdravstveno stanje pčelara; 
3. znanje kojim pčelar raspolaže; 
4. ciljevi koje pčelar želi da postigne uzimljavanjem. 
Ovde ću se pozabaviti ciljevima uzimljavanja i načinom na koji vršim uzimljavanje. Težim sledećim ciljevima:
1. lociranje zimskog klubeta u gornjem nastavku košnice;
2. uvećanje legla za 20-40%; 
3. formiranje mednih kapa većih od 7 cm na centralnim ramovima. 
Nastojim da sva društva uzimim na dva nastavka. Uzimljavanje godinama obavljam po povratku sa suncokretove paše, tačnije u drugoj polovini avgusta. 
Sa košnice skidam krov i na njega stavim zbeg sa hranilicom. Pristupam aranžiranju drugog nastavka. Sa leve i desne strane stavljam po dva rama poklopljenog meda, pored njih, takođe sa obe strane, po jedan ram koji sadrži najviše polenovog praha između postojećih ramova u košnici (to je posao pčelinje zajednice, a ne pčelara – primedba člana redakcije Vladimira Hunjadija). Preostala četiri mesta popunjavam jednim ramom otvorenog legla na kome je matica i sa tri prazna rama koji po mogućstvu treba da imaju mednu kapu. Ako takvih ramova slučajno nema, upotrebljavam tri crna prazna rama. U prvom nastavku koji je na podnjači ostaje leglo sa preostalim ramovima, bez obzira da li u sebi imaju meda ili ne. Preko prvog nastavka stavljam Hanemanovu matičnu rešetku, a na nju drugi nastavak sa maticom. 
Tako pripremljenu košnicu narednih dana prihranjujem 65%-im šećernim sirupom. Svakog drugog dana u hranilicu sipam 600–700 ml sirupa, desetak puta. Hanemanovu rešetku skidam krajem septembra ili početkom oktobra i time je proces uzimljavanja košnica okončan. 
Tokom prihranjivanja, pčelinje zajednice prerađuju dodati sirup formirajući medne kape ili uvećavajući postojeće. Matica brzo zalegne centralne ramove, čime dobijam uvećanje legla koje smatram neophodnim u ovom periodu. Pristalica sam kasnijeg prolećnog legla, te ovim forsiram duže nošenje matice u jesen.