Da li je čovek sam sebi postao manja zagonetka u odnosu na vreme kada su antički filozofi pokušavali da odgovore na pitanje šta je čovek, u čemu je smisao ljudskog života i koje su to vrhunske ljudske vrednosti?
Da li su u epohi neslućenog razvoja sredstava masovnog komuniciranja kontakti među ljudima postali ljudskiji?
Da li je „savršeni“ savremeni čovek moćan da otkloni sve ono što je „nesavršeni“ čovek pre njega učinio?
Kada se neko suoči sa ovako širokom lepezom pitanja, veoma je teško da zauzme sopstveni stav. Krenimo redom. Stanje u kome se trenutno nalazimo, vreme kome pripadamo, može se shvatiti kao stanje novog početka, kao nova šansa koja je pružena svima nama i svakom pojedincu posebno. Klima, izraubovana priroda i mnogo toga još, nametnuli su i nama pčelarima i našim pčelicama i svoj ostaloj prirodi teško breme problema.
Aprililili…
April, a pogotovo njegov prvi dan, asocira na šalu. Nema mesta šali. Taj prvi mesec u najlepšem godišnjem dobu – proleću, zadao je u ovoj godini velike probleme našim pčelarima.
Nastanak rupa u ozonskom omotaču zemlje učinio je, a činiće i nadalje, ako se neki ljudi ne zaustave, veliko zagrevanje naše planete i sva priroda je došla u jednu neprirodu. U toj neprirodi žive i pčele i pčelari i zbog toga ovo pismo pčelarima je neobično u odnosu na ona pisma iz ranijih godina.
Mnoge cvetnice su za dvadesetak dana ranije cvetale. Prognoze kažu da će i april biti izrazito topao. To će izazvati i prve cvetove bagrema da se otvore pre kraja aprila.
Odmah početkom aprila će do izražaja doći sve one voćke koje su za pčele prava blagodet. Naravno, one u normalnim godinama cvetaju polovinom aprila. To su divlja trešnja, trešnja, a za njima i požegača, višnja, jabuka itd. Sve ove voćke imaju dosta polena i nektara. To je i vreme maksimalnog ubrzanja razvoja pčelinjih društava. Došlo je znatno ranije no normalnih godina do tog ubrzanja. Naglo se povećao broj mladih pčela koje priželjkuju da dođu do punog radnog izražaja. Starih pčela, iz zimskog klubeta, sve je manje u košnici. Aktivnost su preuzele mlade, ovogodišnje pčele. One unose nektar i njime popunjavaju nedavno ispražnjene ćelije u predelu medne kape i bočnih ramova u plodištu.
Pčele uvek imaju potrebu za vodom. NJena količina zavisi od veličine legla i priticanja nektara u gnezdo. U toku aktivne sezone pčele se snabdevaju vodom iz raznih izvora (reke, potoci, izvori i rosa na biljkama). Često su izvori vode dosta udaljeni od pčelinjaka, te u slučaju hladnog i vetrovitog vremena pčele ne uspevaju da se vrate sa pojila i ginu. Zbog toga je neophodno da pčele u toku cele sezone – od ranog proleća pa do kasne jeseni – imaju na raspolaganju pojilo.
Pojilo se stavlja po pravilu na najosunčanije i od vetra zaklonjeno mesto, tako da se voda na suncu zagreva, a vetar ne ometa pčele kad je uzimaju. Pčele radije uzimaju toplu vodu. Da se pčele upute na pojilo, prvih dana posle njegovog postavljanja treba u vodu staviti malo šećernog sirupa ili meda.
Pojila za pčele mogu biti vrlo različita po izradi, veličini i materijalu od kojeg su napravljena. Najbolje je da se napravi pojilo od prohrom lima, drveta ili od plastike. Voda treba neprekidno da kaplje na dasku pojila. Nisu dobra pojila u koja se stavlja pruće, slama ili stiropor, gde voda ne teče.
Pčelar u aprilu mora obratiti pažnju na štetočine gnezda. To su pre svega neke plesni, insekti i neki sisari, koji stalno žive u pčelinjem gnezdu ili tamo povremeno dospevaju. Hrane se polenom, medom, voskom, otpacima sa poda košnice, uginulim pčelama i larvama, a neke i drvetom samih košnica (voštani moljac, miševi).
Značaj ovih štetočina, posebno gusenica voštanog moljca, nije samo u tome što nanose direktne štete, nego i u tome što mogu da prenesu prouzrokovače nekih bolesti iz jedne košnice u drugu. Radi smanjenja gubitaka koje nanose štetočine gnezda, od bitnog značaja su profilaktičke mere: održavanje jakih društava i higijena košnica, redovna zamena i topljenje starog i nepogodnog saća, ostavljanje u gnezdu samo onoliko satova koliko pčele mogu da pokriju, redovno čišćenje i dezinfekcija košnica, pravilno čuvanje rezervnih voštanih satova, blagovremeno otvaranje i sužavanje leta.
Virusi pripadaju najstarijim živim organizmima. Mogu se razmnožavati samo u živim životinjskim ili biljnim ćelijama. Kod odraslih pčela izazivaju paralizu, a na leglu – mešinastu trulež.
Suzbijanje varoe je neodložan posao u aprilu kod svih pčelara koji nisu iskoristili zimski period bez legla da zadaju završni udarac varoi.
Pčele aktivno provetravaju košnicu u nekoliko slučajeva:
1. Radi obezbeđenja gnezda spoljnim svežim vazduhom i odstranjenja ugljen-dioksida koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu pčela. To je naročito potrebno kada se broj pčela u društvu znatno poveća i postoji veliko leglo.
2. Kada spoljna temperatura znatno poraste.
3. Kada treba odstraniti suvišnu vodenu paru iz gnezda koja nastaje isparavanjem svežeg nektara.
Provetravanje košnica u aprilu se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta), nikako preko ventilacionih otvora na korpusima.
Polovinom aprila treba širom otvoriti poletaljku. Zbog cvetanja voćaka, a naročito u krajevima gde ima i uljane repice koja cveta polovinom aprila, ne postoje uslovi za pojavu grabeži.
U ovom mesecu postojaće velika mogućnost pojave rojevog nagona zbog specifičnog proleća koje je u toku.
„Inicijatori“ rojevog nagona su pčele radilice i to najvećim delom mlade, nedavno i masovno izležene pčele. Sve ove mlade izležene pčele traže da budu zapošljene, da izvršavaju svoje radne, odnosno životne obaveze, da luče mleč, hrane i neguju mlado leglo, da luče vosak i grade saće. Kako u ovom periodu pčele formiraju dosta velike površine pod otvorenim i zatvorenim leglom, kako se unosi puno polena i nektara, dolazi do nedostatka prostora u košnici. Nema pripremljenih praznih radiličnih ćelija, jer je sve popunjeno. Zbog toga veliki broj mladih pčela ostaje nedovoljno radno angažovan, pa se one odlučuju na deobu.
Iskusni pčelari znaju da po izgledu leta uoče takva društva na vreme i otpočnu sa radovima na sprečavanju rojevog nagona. Proširuje se prostor u košnicama, zapošljavaju se mlade pčele na gradnji saća i slično. Ova problematika je detaljnije objašnjena u posebnom tekstu.
Ovogodišnji april je specifičniji od prethodnih. Svaka uobičajena zakonitost u ovom aprilu to nije. Zato su u ovom poslu pčelarima potrebni i iskustvo i znanje. NJima je potreban mnogo duži boravak na pčelinjaku nego ranijih godina kako bi na vreme uočili pravi trenutak za odgovarajuće intervencije.
Šalje se...