Nedavno je izašlo iz štampe reprint izdanje „Srpskog Pčelara“ iz 1896. i 1897. godine, koji je uređivao naš najveći racionalni pčelar Jovan Živanović. Reprint izdanje objavljeno je povodom 130 godina racionalnog pčelarstva u Srba (1875–2005).
Pročitavši navedeni časopis došao sam na ideju da uporedim radove po mesecima na pčelinjaku nekada i sada. Odmah se može uočiti da se tehnika pčelarenja u proteklih stotinak godina nije bitno promenila. Primera radi, pogledajmo radove na pčelinjaku za mesec decembar 1896. godine, odnosno Pčelarski kalendar za mesec decembar, kako urednik „Srpskog Pčelara“ Jovan Živanović, te radove naziva:
mesec decembar
U ovom mesecu pčele se nalaze u najvećem miru, zato pazi da im ništa taj mir ne pokvari.
Ako si vodio preko godine pčelarske beleške, sad na završetku građanske godine izvedi na čisto prihod i rashod; važnija opažanja i iskustva u tvom pčelinjaku pribeleži i upamti, a dobro ćeš učiniti, da ih pošalješ ovamo Srpskom Pčelaru da ih pregledi i važnije odštampa, kako će se i drugi poslužiti tvojim iskustvom, jer je sopstveno iskustvo često vrlo skupo.
Ko je vešt u delkanju neka pravi košnice, a ko nije, neka se vežba, ili neka sebi naruči košnica za proleće. Ko ima voštine, neka je topi i pravi veštačko saće.
Nabavi sebi pčelarske knjige i čitaj ih… Boljim i racionalnim pčelarima preporučijemo da u društvima, na zabavama, selima i prelima, čitaoničkim večerima itd. drže predavanja iz pčelarstva i da izmenjuju misli o organizovanju Srpskog pčelarskog društva.
Sve što je napisano za decembar 1896. godine važi i danas, decembra 2005. godine.
Čitam dalje „Srpski Pčelar“ i nailazim na oštru polemiku između pčelara Aleksandra Živanovića i glavnog urednika Jovana Živanovića.
Pčelar Aleksandar Živanović u „Srpskom Pčelaru“ broj 3 (decembar 1896) u svom članku o stimulativnom prihranjivanju u proleće iznosi niz konstatacija od kojih su sledeće najznačajnije:
– da se stimulativnim prihranjivanjem u proleće postiže jačanje i brži razvoj pčelinjeg društva i da sa stimulativnim prihranjivanjem u našim krajevima treba početi početkom aprila, ili nešto ranije, kad otopli i kad nema više opasnosti od prehlade legla;
– da je kod nas potrebno stimulativno prihranjivati pčelinja društva, bez obzira što ima dovoljno nektara u rano proleće;
– da je stimulativno prihranjivanje neophodno u proleće, naročito za vreme promenljivih, hladnih i kišnih dana u aprilu;
– da se stimulativno prihranjivanje preporučuje u proleće, i kad ima i kad nema paše, da bi se pčelinja društva dobro razvila za prvu glavnu (bagremovu) pašu.
Glavni urednik Jovan Živanović, u istom broju „Srpskog Pčelara“ veoma oštro reaguje na konstataciju u članku da se stimulativno prihranjivanje preporučuje i kada ima i kada nema unosa nektara, na sledeći način:
– bez stimulativnog prihranjivanja ne vredi pčelariti u krajevima gde u proleće nema unosa nektara, odnosno gde pčele ne mogu da iskoriste voćnu pašu zbog loših vremenskih prilika;
– u krajevima u kojima u proleće ima dobre paše nije potrebno stimulativno prihranjivanje, jer „jedan dobar dan kada pčele izlijeću na pašu više snaži društvo 3–4 puta nego kada se prihranjuje stimulativno“.
Pisac članka o stimulativnom prihranjivanju odmah u sledećem broju časopisa izražava neslaganje sa stavom glavnog urednika da stimulativno prihranjivanje nije potrebno ako ima unosa nektara i s tim u vezi ponovo ističe da stimulativno prihranjivanje ne šteti i ako ima unosa nektara i treba ga u voćnoj paši primenjivati da bi pčelinja društva ojačala. U istom broju časopisa glavni urednik odgovara:
– „kad omahne paša, npr. proljetna, naravna je stvar da će se morati onda spekulativno prihranjivati da se može bar upotrebiti docnija paša“;
– „kad ima paše u proleće, nema smisla spekulativno prihranjivanje“.
Na kraju polemike glavni urednik ističe da pčelinja društva ne vredi stimulativno prihranjivati početkom aprila da bi ona dobro iskoristila voćnu pašu, već pčelinja društva treba stimulativno prihranjivati u toku avgusta da bi u zimu ušla jaka, da bi iz zime izašla takođe jaka, i da bi tako jaka ušla u voćnu pašu i istu iskoristila. Inače, kada se radi o stimulativnom prihranjivanju u toku avgusta da bi pčelinja društva ušla u zimu jaka, interesantne su preporuke Jovana Živanovića, naročito u vezi sa pčelarenjem u krajevima u kojima je u proleće glavna paša bagremova, a gde su juli i avgust bespašni meseci:
„Pčelar će tu proljetnu pašu moći samo onda s korišću iscrpsti, ako mu budu jaka snažna društva prije nego što pukne ta proljetna paša. Ne bude li imao jaka društva, nego ako mu iz zime izidu samo slabice, onda od koristi neće biti ništa. Glavna će paša proljetna te slabice okrijepiti, osnažiti, ojačati, ali dobiti, suviška za pčelara neće biti nikakva.
Da se može u kraju gde je samo proljetna paša s uspehom pčelariti moraju košnice sve jake izaći iz zime tako, da kako proljetna paša pukne, mogu tu pašu i upotrebiti. Ali kao što se zna, pokraj sve pažnje ipak neke košnice iz zime izidu poslabe, i takve košnice treba sada spekulativno prihranjivati. Ali rano spekulativno prihranjivanje ne samo da ne pomaže ništa, nego još većma satari košnice. Ranim spekulativnim prihranjivanjem izazivaju se pčele na izlet, a budući je napolju još hladno, to silne pčele poginu od hladnoće. Dakle, spekulativnim prihranjivanjem vrlo ranim ne može pčelar svoje košnice oporaviti, osnažiti i ojačati da mogu dostojno upotrebiti proljetnu pašu.
Pčelar, dakle, mora tražiti drugi način kako će svoja društva ojačati da mogu odmah u proljeće sabirati medeni sok. Ništa drugo ne ostaje pčelaru u ovakvom kraju nego svoje košnice da spekulativno prihranjuje pred jesen. U avgustu i septembru prihranjivaće pčelar spekulativno. Tijem će prihranjivanjem razdražiti maticu na nošenje jaja i do oktobra izaći će 2–3 kola mladih pčela, koje su samo kadre zimu dobro izdržati. Takve jake košnice s mladim pčelama i s mladom maticom prezimiće lepo i izaći će jake u samo proljeće“.
Na kraju, može da se zaključi:
– da treba uputiti pohvale izdavačima reprint izdanja „Srpskog pčelara“ jer su na najbolji način omogućili pčelarima danas da saznaju kako se pčelarilo pre jednog veka,
– kad se detaljno pročitaju članci u vezi sa pčelarenjem u „Srpskom pčelaru“ vidi se da je Jovan Živanović bio veliki srpski racionalni pčelar i da mnogi njegovi stavovi važe i danas, naročito oni u vezi sa pripremom pčelinjih društava za zimu u kojima on ističe značaj zazimljavanja jakih pčelinjih društava.
Prema tome, i tada je važilo pravilo da se bitka za bagremovu pašu ne vodi u aprilu tekuće godine, već se vodi u avgustu prethodne godine.
Šalje se...