Da li napredak naučnog saznanja, tehnike i tehnologije u savremenom društvu, dostigavši stepen koji nisu predvideli ni najoptimističkiji duhovi prošlosti, znači istovremeno i približavanje humanosti prema pčelarstvu? Da li je savremen čovek na Zapadu, zato što živi u relativnom materijalnom izobilju, zadovoljniji, čovečniji, zdraviji od svojih predaka? Da li čovek, koji danas na osnovi akumuliranog naučnog znanja u svim oblastima, pa i u pčelarstvu, uspešno rešava probleme koji su do sada spadali u naučnu fantastiku, sa istom uspešnošću odgovara na pitanja svoje ljudske egzistencije? Da li je danas čovekov misaoni napor podjednako usmeren u pravcu pronalaženja novih mogućnosti, kako jednu prirodu koju je stavio u neprirodu održati uspešnom ili uspešnijom nego u njenoj prvobitnoj prirodi? To su samo neka pitanja na koje danas pokušava da odgovori svaki pčelar.
Ušli smo u decembar, prvi mesec zime u kontinentalnom klimatskom području. Treba odmah na početku reći da su pčele još od prethodnog meseca u zimskom klubetu. U ovom mesecu temperature idu ispod nule, ali ne često i ne predugo. Decembar je još uvek početak ulaska pčela u zimu pa je njihova snaga, ako je sve dobro urađeno u prethodnim mesecima, izuzetna, te im ne preti ama baš nikakva opasnost. Potrošnja hrane je sasvim beznačajna. Istraživanja su pokazala da i najjača društva u ovom mesecu potroše oko jedan kilogram meda.
Majka priroda se postarala da se pčelinje klube formira neposredno ispod medne kape u plodištu. U područjima koja su nešto hladnija moguće su i obilne snežne padavine. One ne treba da brinu pčelare, jer će to za pčelinje zajednice biti prava udobnost. S obzirom da je decembar poznat i kao mesec sa brojnim sunčanim danima, često i sa temperaturom iznad 12 stepeni, pčele mogu, što i čine, da opšte sa okolinom i mogu izbaciti nesvarljive ostatke od zimske hrane.
U ovom mesecu je jako bitno da pčelar nešto češće obilazi svoj pčelinjak. Jedan od razloga su i brojne štetočine kojima takođe pogoduje ova klimatska situacija. Tu je i radoznalost ljudi, nestašnost dece, domaće i divlje životinje, ptice, živina, pogotovu ako pčelinjak nije ograđen.
Ako je pčelinjak na vetrovitom terenu, još uvek nije kasno da ga zaštitimo od jakih udara vetra snopovima šaše koji su izvanredan materijal za zaštitu, a uz to i najjevtiniji, jer osim našeg rada nema baš nikakvu cenu. Zaštita od ptica je nešto teža, mada mnogi pčelari uspešno štite svoje košnice na taj način što komade ma kakvog mesa, najčešće slanine stavljaju na obližnje stablo i one rado idu na to. Neki postave čitavu odranu svinjsku kožu pa se ptičice u dužem periodu zadržavaju na njoj i ne obraćaju pažnju na košnice.
Kontrola postavljenih češljeva na letima je rutina pri svakoj poseti pčelinjaku u decembru. Stalno proveravati postolja na kojima su košnice i njihovu stabilnost pratiti svo vreme. Sve to treba raditi da zbog čestih padavina ne bi tlo pod teretom propalo, pa i se košnice nagnule ili istumbale, a samim tim i klube odvojilo od zazimljenog položaja i uginulo.
Redovno posmatrati leta, kontrolisati da nije ušao miš. Zdrava i jaka društva u ovom mesecu, ako se bliže primaknemo košnici, oglašavaju se tihim i mirnim radom u svom klubetu, što pčelaru daje znak da je u tom društvu sve u redu.
Postoje u našoj pčelarskoj javnosti pa i u stručnoj literaturi podeljena mišljenja o tome da li treba ma šta raditi na suzbijanju varoe u ovom mesecu. Jedni zagovaraju da je to nužnost jer svu zaostalu varou možemo sada efikasno uništiti jer nema legla i sva je varoa na pčelama odakle se najlakše obara, a klimatski uslovi postoje. Drugi pak smatraju da je sve urađeno u prethodnim mesecima i sada možemo samo da ometamo pčele.
Kada se neko suoči sa takvom lepezom raznovrsnih mišljenja i ocena, veoma mu je teško da zauzme sopstveni stav. Ispravan način za to je da se sistematski, temeljno i celovito prouči ono što su naši i strani, pre svega istraživači i praktičari uradili i do kakvih su rezultata došli.
Ako se osvrnemo na one koji uporno tragaju i uporno na svojim pčelinjacima uništavaju varou, možemo na brojnim primerima konstatovati sledeće: Košnice tretirane oksalnom kiselinom u ovom mesecu izimele su bez ovog parazita i imale izvanredan prolećni razvoj ako je sve ostalo bilo u redu. Takođe, košnice tretirane u ovom mesecu Apitolom, imale su izvanredan prolećni razvoj. Nije uputno tretirati u ovom mesecu dimnim sredstvima jer su pčele u klubetu i efekat je slabiji od očekivanog.
Pčelari koji od pčelarstva očekuju profit neće propustiti ni jednu priliku da pri poseti svog pčelinjaka izvrše pregled pčela osmatranjem. Takav pregled pčela njih ne uznemirava. Pčelar im obezbeđuje mir tako što košnicama prilazi sa prednje strane i delimično sa bočnih strana. Osmatra se opšte stanje košnica sa posebnim osvrtom na poletaljku. Najpre se osmatraju otvori i konstatuje se da li su oni u onakvom stanju kakvi su ostali poslednji put prilikom obilaska pčelinjaka. Ako pčele izleću tog dana, prati se njihovo izletanje. U dobrom su stanju ako izleću iz svoje košnice kao iz „puške“. Naprotiv, ako pčele izlaze bezglavo, šetaju i trče po poletaljci i prednjoj strani košnice, ako još ima i sitnog otpada na ulazu u košnicu, to je već znak da nešto nije u redu.
Boljih trenutaka u toku jedne godine za izradu ramova i košnica nema nego u zimskom periodu. Decembar je jedan od pogodnih meseci za te poslove, pa ako se sve ne završi tu su i januar i februar. Stare ramove po pravilu treba koristiti samo ako su oduzeti iz zdravih društava, očistiti ih, dezinfikovati, užičiti i ostaviti na zato dobro pripremljeno mesto gde će sačekati vreme za postavljanje u košnicu. Sve one ramove koji nisu dobri ili su iz društava koja su imala krečno leglo, nozemu, a pogotovu američku trulež, odmah spaliti. Isti je postupak i sa starim košnicama.
Najbolji je način zamene starih ramova novim i starih košnica novim košnicama. Pčelar procenjuje koliko će novih društava u narednoj godini napunitie, pa prema tome i radi toliki broj novih košnica sa ponekom rezervnom.
Decembar je jedan od najpogodnijih meseci za stručno individualno usavršavanje. Nema tog pčelara koji može reći da sve zna i da mu je novo znanje nepotrebno. Praksa nam govori da oni pčelari koji mnogo znaju najviše i uče. Dobar pčelar je stalno uz literaturu i prisutan je na brojnim predavanjima koja se na zadovoljstvo pčelara u našim društvima i drugde u ovim zimskim mesecima najviše i organizuju. Najprostiji vid obrazovanja je učenje na sopstvenim greškama. Ovakav vid obrazovanja najskuplje plaća sam pčelar. Pomoć iskusnih pčelara, a pogotovu pčelara koji se stalno usavršavaju, dragocena je.
Organizaciju obrazovanja sprovode kod nas uglavno pčelarska društva i udruženja. Zato je potrebno članovima prezentirati program obrazovanja blagovremeno kako bi svako bio u situaciji da sva predavanja odsluša i upozna se sa novim dostignućima. Treba reći i to da SPOS obavezuje sve predavače sa svoje liste da obavezno u jednoj kalendarskoj godini održe jedno besplatno predavanje, doduše sa plaćanjem putnih troškova. Tako i SPOS čini napore da bar jedno predavanje svaki pčelar odsluša. Treba podsetiti i na naš časopis Pčelar koji redovno prati sva dostignuća kod nas i u svetu i redovno nas obaveštava.
Svaka proizvodnja u decembru svodi račun uspešnosti proizvodnje. Pčelarska proizvodnja, pokazalo se to u predhodnim godinama, traži veliki rad i ogromna ulaganja. Zbog ove činjenice svaki pčelar, iako ga ni jedan zakon na to ne obavezuje, treba da svede svoj godišnji završni račun. Ako znamo da je u Srbiji pčelar prepušten sam sebi i da nema organizovanog tržišta za plasman svojih proizvoda onda je jasno svima u kakvoj se situciji nalazi naše pčelarstvo pa i svaki pošten pčelar kao proizvođač.
Cena meda i drugih pčelinjih proizvoda je toliko niska da ne može da pokrije prevelik rad pčelara u toku godine i troškove neophodne za proizvodnju. Pčelari se trude da što više proizvedu pčelinjih proizvoda po košnici, ulažu i sve veća sredstva, umesto da se trude da sa malim ulaganjima i znatno manjim radom dobiju onu količinu pčelinjih proizvoda od koje će imati veću korist. Ili kako to mnogo lepo reče predsednik našeg Saveza u svojoj knjizi „Kako da izvučete profit iz pčelarstva“ na 29. strani: „Uspeh nije što veći prinos po košnici, već što manje ulaganje po jedinici proizvoda“.
Šalje se...