SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

U martu pčelinje društvo prolazi kroz jedan od kritičnih perioda razvoja jer:

• u pčelinjem gnezdu već ima dosta legla, iz dana u dan biće ga sve više, a temperaturu mu treba održavati na konstantnom nivou bez obzira na vremenske promene u martu; 
• se vrši zamena pčela novim, a u jednom periodu zimskih pčela je sve manje, dok se letnje još uvek nisu izlegle u dovoljnom broju, što stvara kritičnu situaciju koju uspešno prebrođuju samo jake zajednice; 
• već od kraja marta matica počinje da polaže jaja za pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, te je vrlo važno da ih je što više.

Ako smo zazimili izuzetno jaka društva, ona će takva biti i krajem zime. Naravno, ovo je tačno samo ako smo varou uspešno oborili sa pčela u značajnom broju. U tako jakim i zdravim društvima matica može da postigne svoj maksimalni kapacitet nošenja jaja. Tokom marta broj izleženih mladih pčela je veći od broja uginulih zimskih pčela, pa će društvo krajem marta biti jače nego na njegovom početku za oko 10%. Jaka društva su tokom zime trošila malo hrane po jednoj pčeli, pa su sada sposobna da skoro bez ikakve pomoći pčelara uspešno dočekaju april, naravno samo uz dovoljne zalihe kvalitetne hrane. Ali, ako smo uzimili društva manje snage, kakva se obično u našim uslovima dobijaju radom jedne matice, ona će krajem zime biti mnogo slabija. Pčele su iznurenije, jer su po jedinici pčela trošile mnogo više hrane. Povrh svega, slabija društva u jesen duže, a u proleće ranije neguju leglo, što ih dodatno iscrpljuje. Matica u takvim pčelinjim društvima nosi 30–40% manje jaja nego u jakim. Održavanje konstantne temperature legla je kompromitovano. Zato je tokom marta kod takvih zajednica broj uginulih zimskih pčela mnogo veći od broja izleglih letnjih pčela. Zato takva društva krajem marta imaju manji, ili u najboljem slučaju isti broj pčela kao početkom meseca. Takvim zajednicama pčelar može pomoći početkom marta:

• sužavanjem gnezda na broj ramova posednutih pčelama; 
• zaštitom leta od vetrova; 
• postavljanjem higijenske pojilice; 
• čišćenjem podnjače; 
• eventualnim stavljanjem oplemenjene pogače iznad plodišta, ako se ukaže potreba. 

Ovim merama pčelar pomaže pčelama da lakše održavaju potrebnu mikroklimu, da matica ima bolje uslove za polaganje jaja i da pčele bolje neguju leglo. Na žalost, matica ni u ovakvim uslovima neće moći da polaže onoliki broj jaja, kao što je to u jakim društvima. Krajem marta, kad procveta xanarika, važno je da društva imaju bar po jedan kilogram hrane po ulici pčela. Ako to nije slučaj, hrana se mora dodati prihranjivanjem oplemenjenim (najbolje invertovanim) šećernim sirupom. Ako tu potrebnu količinu hrane ne obezbedimo na početku voćne paše, razvoj će biti usporen, a stimulativno prihranjivanje neće dati efekte, čak i ako je društvo jako. Kod jakih društava obratiti pažnju na moguće blokiranje matice u polaganju jaja u tom periodu (naročito kada su vremenski uslovi povoljni, a unos značajniji), te gnezdo treba blagovremeno proširiti, na način prilagođen tipu košnice. Ipak, najbolji garant uspešnog prolećnog razvoja je jako uzimljeno društvo. Još u 19. veku je Jova Živanović preporučivao da se tokom godine formira što više rojeva, kako bi društva koja uzimljavamo imali čime da pojačamo.