Glavne paše kao bagrem, bagremac, facelija, lipa i suncokret su za nama. Ako nam se posreći, pa se nakon suncokretove paše nalazimo blizu strništa koja nisu ugarena, mogu nam se košnice puniti divnim medom belog bosiljka. Ova biljka je nekada davala i 3–4 bogata vrcanja, međutim, savremena agrotehnika i sušna klima onemogućavaju rast ove biljke.
Kasni i semenski suncokret retko kada daju pomena vredne količine nektara. Ni livadske paše – zbog sušnih godina – ne daju očekivane prinose. U poslednje vreme neke medonosne vrste astera (zvezdan, zvezdica) veoma se šire, i ako im klimatski uslovi pogoduju, mogu da daju i 6–7 kg unosa. Sve ovo treba da imamo u vidu kako bi koristili te darove prirode.
U septembru nemamo nekih obimnijih poslova kod košnica, međutim, moguće je da neki poslovi nisu do tada uopšte ili su samo delimično urađeni. Krenimo redom:
– Borbu protiv današnjeg najvećeg zla, varoe, morali smo cele sezone voditi (isecanje trutovskog legla…) i kao najvažnije, najkasnije između 25. jula i 25. avgusta (zavisno od dela SCG) morali smo sa jednim od rigoroznih metoda započeti sistematsko uništavanje krpelja. Ovaj datum je važan jer se iz nakon toga zaleženih ćelija izvode zimske pčele koje ne smeju biti oštećene od varoe.
U kojim razmacima i koliko puta ćemo društva obraditi, zavisi od sredstva i zaraženosti društava. Moram da podvučem da je efikasna borba protiv varoe jedino moguća ako je u svaku podnjaču ugrađena žičana mreža. Ona omogućava kontrolu broja opalih varoa i onemogućava varoi da se nakon ošamućenja od korišćenog preparata ponovo vrati na pčelu. Ukoliko na osnovu opalih varoa sumnjamo na učinak korišćenog sredstva – a i inače – korisno je da izvršimo kontrolno tretiranje nekim drugim sredstvom. Veoma je korisno ako krajem decembra ili početkom januara – u svakom slučaju kada u košnici nema više legla – jednom tretiramo oksalnom kiselinom.
– Ne zaboravimo da se prihranjivanje u septembru – za dopunu zimske zalihe hrane – sme obaviti isključivo onda ako je zbog oskudice hrane doveden u pitanje opstanak društva. Ovo prihranjivanje mora se uraditi najkasnije do 10. septembra i to sa porcijama od 2,5–3 litra sirupa (1:1). Kasnije hranjenje iscrpljuje zimske pčele a dobijena hrana neće biti poklopljena, uzimaće vlagu iz vazduha i time se razređivati. Može doći do alkoholnog vrenja što šteti pčelama.
Imajmo u vidu da je društvima za zimovanje – računajući od 15. avgusta do prvog prolećnog unosa – potrebno 18–20 kg zimske hrane (zajedno sa oko 1–2 kg polena). Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele.
Kod dopunskog hranjenja, od jednog litra sirupa 1:1 (sadrži 0,62 kg šećera) posle prerade dobijamo svega od 0,4–0,5 kg meda. Ostalo je utrošeno na preradu i hranjenje legla. Što je manje legla, efikasnije se povećava zaliha.
U septembru – ukoliko nema unosa – je dobro ako nadražajno prihranjujemo, ali ne više od 0,2 litra svakodnevno, ili 0,3 litra na drugi dan. Nemojmo ni pomišljati da će ova stimulacija ma koliko povećati zimsku zalihu hrane!
U košnicama tipa nastavljača, za sigurno prezimljavanje izuzetno je važan raspored hrane. Pčele u prirodnim staništima lageruju hranu iznad klubeta. To je tako i u nastavljačama, ali sa prekidom (razmak između najvišeg i nastavka ispod njega). Taj razmak je najmanje 3 cm a može da bude i 5 cm što pčele u zimskim uslovima nikako ne mogu savladati, pa i pored punog gornjeg nastavka sa hranom, ginu od gladi. Zato pčelar krajem septembra mora proveriti položaj klubeta. Ako klube nije zahvatilo gornji nastavak sa medom mora se intervenisati, tako što se skida gornji nastavak i u sredini zamene dva do tri puna okvira sa okvirima iz donjeg nastavka koji su napunjeni do oko svoje tri četvrtine. Tada će se klube pomeriti uvis, zauzeće prazan prostor u saću i između nastavaka, i sa lakoćom će se pomerati nagore u zavisnosti od potrošnje hrane. Klube ne zimuje na medu nego na, i u praznom saću ispod meda!
Sve ove radnje pretpostavljaju:
– da se klube nalazi jednako udaljeno od leve i desne strane nastavka;
– da je kod poslednjeg vrcanja odstranjeno devičansko saće iz područja budućeg klubeta.
Nisam pristalica utopljavanja društva u jesen – već tek u drugoj polovini februara – jer time stvaramo uslove da matica ne prekida leženje (što u prirodi nije slučaj) i to iscrpljuje društvo kada za to nije vreme i omogućava varoi da se dalje množi umesto da zimi uginjava zbog starosti.
U mesecu septembru, iako na izgled nema puno radnji na pčelinjaku, ipak su one preduslov za snažna i zdrava društva u proleće.
Šalje se...