• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

25. SEPTEMBRA 2011. GODINE ZAVRŠEN 42. KONGRES APIMONDIJE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.729

Danas je završen 42. Kongres Apimondije, koji je bio veličanstven skup, sa neverovatno kvalitetnim stručnim sadržajima i odličnom organizacijom. Okrugli sto o GMO polenu u medu održan poslednjeg dana Kongresa, doneo je niz novih informacija.

Naime, niz dobrih uvodnih predavanja i kvalitetna diskusija, pokazali su dubinu problema, koji je mnogo kompleksniji, nego što se na prvi pogled može zaključiti i u najtamnijim razmišljanjima.

Najzanimljivije predavanje imao je Etienne Bruneau iz Belgije, predsednik Naučne komisije Apimondije za tehnologiju i kvalitet, koji je razmotrio stanje u pčelarstvu pre i posle 6. septembra, kada je Evropski sud pravde doneo već poznatu odluku, o zabrani prodaje meda sa GMO polenom bez obeležavanja da ga sadrži. Definitivni zaključak je ono što smo već naveli u izveštaju sa jednog od prethodnih dana trajanja Apimondije, da nikome ništa nije jasno, da su svi zbunjeni, i kao da svi čekaju "čudesnu ruku Boga" koji bi obrisao odluku suda. Ali, to će ići dosta teško jer evropski sudovi nisu sudovi u nekoj banana republici, sem ako se ne nađe neko Solomonovo rešenje. Etienne je naglasio da sada u javnosti postoje dva različita "tumačenja" odluke Suda. Nećemo sada da ulazimo u to da li je javnost ovlašćena da tumači odluku Suda.

Prvo je svakako njena beskompromisna primena. Tu je prvi problem što je polen veoma malog broja biljaka zvanično odobren da se uopšte nađe u ljudskoj ishrani u bilo kojoj količini, a mnogo je više biljaka čiji polen nikada ne bi smeo da se nađe u meniju, jer za to nema potrebnu dozvolu, koja se izdaje na osnovu odgovarajućih studija. To bi značilo da med sa takvim "neodobrenim" polenom, u bilo kojoj količini da ga ima, mora da se jednostavno uništi, jer nije za ljudsku ishranu. Rešenje je možda ultrafiltracija meda, što bi takođe trebalo naglasiti na etiketi tegle takvog meda, što mu smanjuje cenu, ali i otvara vrata falsifikovanju meda. Pčelari bi u slučaju ovakvog tumačenja odluke Suda, morali svoje pčele da drže na područjima bez zasada GMO biljaka, ili da med prodaju drugim zemljama, jer neće moći više da ga prodaju zemljama Evropske Unije. Čak i selidba pčela na područja bez GMO biljaka nije rešenje, jer uvek u košnici zaostane neka količina polena koja se može naći u medu kad tad.

Drugo tumačenje, koje je on nazvao otvorenom interpretacijom, jeste omogućiti prevođenje "hrane" u "namirnicu", praktično odobriti GMO polen u medu njegovom "akreditacijom", utvrditi limit detekcije (otkrivanja) i stvoriti sistem kontrole koji to omogućuje, onda ne obeležavati med, što otvara vrata medu sa GMO polenom, ali to nikako ne žele evropski pčelari, jer se u EU GMO biljke gaje na svega nekoliko hiljada hektara, i to uglavnom u Španiji.

Jedno od mogućih rešenja je da se fiksira jasan limit detekcije ovog polena u procentima, koji bi bio logičan (jer sutra teoretski neko može da nađe jedno zrno GMO polena i da zabrani promet tog meda), da se utvrdi njegov uticaj na zdravlje odgovarajućim studijama i da se reši problem cena analize. To bi rešilo samo deo problema, tj. nisku kontaminaciju meda GMO polenom.

Pored toga, postavlja se niz pitanja. Ko će plaćati analize meda na prisustvo GMO polena (prema prvim nepotvrđenim informacijama koje imamo, jedna analiza košta oko 170 evra)? Šta će se dešavati dalje sa medom ako se nađe GMO polen? Ko će platiti sniženje cene takvog meda? Kakva će biti od sada cena meda iz zona gde se gaji GMO bilje?

Međutim, VRLO je interesantno da je samo dan ranije pre ovog okruglog stola na Kongresu Apimondije, tj. 22. septembra 2011. godine Evropska komisija održala sastanak upravo na ovu temu. Ovde objavljujemo ekskluzivne podatke koje je Etienne dobio direktno od Evropske komisije putem maila od prethodnog dana. Zaključak je da je situacija VEOMA kompleksna. Mnogo je više pitanja nego odgovora. Razmatranja se nastavljaju. Zakazane su hitno nove konsultacije. Za 28. septembar zakazan je sastanak sa predstavnicima tzv. trećih zemalja. Za 30. septembar Evropska komisija zakazala je sastanak sa svim zainteresovanim firmama i organizacijama (FEEDEM, COPA-COGECA, predstavnici industrije hrane…). O zaključcima ćemo vas obavestiti čim mi budemo saznali detalje.

Prof. dr Esteban Hopp iz Argentine održao je predavanje, u kome je naravno bio protiv ovakve odluke suda, ali je za primere uzeo podatke o tome kako je čovek kroz istoriju oplemenjivao bilje, i to uporedio sa genetskom modifikacijom, što se u našem jeziku zove mešanjem baba i žaba, jer odabiranje i ukrštanje je jedno, a genetsko modifikovanje nešto sasvim treće. Zaista je neverovatno šta sebi mogu da dozvole čak i profesori fakulteta. Takve ljude treba pitati šta je za njih naučna istina? Nešto što je egzaktno dokazano, ili nešto za šta oni "misle" da je u redu? Naravno, brojna publika je burno odobravala njegovo izlaganje, ali jedno je odobravanje publike, a sasvim nešto drugo je istina. NIKO na ovom svetu ne može da garantuje da GM bilje neće stvarati neke nove nama nepoznate proteine, koji mogu imati loš uticaj na naše zdravlje. NIKO. A posebno je pitanje da li tog uticaja ima i koliki je? Tek kad se daju odgovori na ta dva pitanja, moći će da se prihvati izlaganje profesora Estebana, i to samo ako su odgovori povoljni.

Odluka Suda je jasna. Sav med koji se uvozi u EU mora biti pregledan na prisustvo GMO polena. Može se prodavati u EU samo ako ga ne poseduje. Ako poseduje GMO polen biljaka čiji polen nije odobren za ljudsku ishranu, ne može se prodavati u EU, čak i ako ga ima ispod propisane granice. Moraće da se primeni princip nulte tolerancije, tj, u praksi to je 0,1%, što je limit detekcije, tj. otkrivanja. Ako med sadrži manje od 0,9% polena GMO biljaka čiji je polen dozvoljen u ishrani ljudi, može se prodavati bez obeležavanja na etiketi, jer je to limit ispod koga zakoni EU ne zahtevaju obeležavanje. A ako je tog polena više od 0,9%, onda se mora obeležiti etiketom i kao takav staviti u promet. Kao što smo naveli, najveći problem je sa GMO polenom biljaka koji nije dozvoljen za ljudsku ishranu, a takvih je biljaka u velikoj većini.

Može se prihvatiti hipoteza da je problem preuveličan, ali nakon odluke Evropskog suda pravde, to više uopšte nije bitno. Sudu je trebalo par godina da donese odluku, trebaće mu najmanje polovina od toga da je promeni, AKO neko podnese čvrste argumente da odluka nije u redu. Da neko te argumente ima čvrsto sumnjamo, jer Sud sudi na osnovu svih zakona, ne samo na osnovu jednog, i analogija se mora poštovati, ne mogu se praviti izuzeci, jer to otvara Pandorinu kutiju. Šta će biti u budućnosti, videćemo, ali da je dobro – nije.

EU tek treba da definiše metodologiju uzorkovanja, kao i da harmonizuje kvantitativne testove određivanja prisustva GMO polena u medu.

Svi zaboravljaju da postoji velika mogućnost da imidž meda padne toliko, da se potrošnja meda značajno smanji, a onda smo svi u problemu. To je na celom Kongresu jedini lepo primetio jedan od veoma dobro obaveštenih argentinaca, gospodin Norberto Garcia Girou (NEXCO). Ili je možda već sve otišlo predaleko?

Kakve sve ovo implikacije ima na tržište meda EU? Nakon 6. septembra sve je stalo. Posle svih ovih diskusija na Kongresu Apimondije, mnoge stvari su jasnije, ali kupci i dalje nešto čekaju, ni njima nije jasno šta. Međutim, postoje i kupci koji žele hitno da krenu u kupovinu meda, naravno bez GMO polena, verovatno da bi prekinuli ovaj nesnosan trend gubitka profita. Jer, novac im je zarobljen u medu sa GMO polenom koji su kupili, a ne mogu da ga prodaju ko zna dokle, a možda i nikad, umesto da u međuvremenu zarađuju. Ostvareni su kontakti sa novim potencijalnim kupcima i danas, pregovori su započeti, videćemo kako će teći.

Na Kongresu je prikupljeno obilje informacija o tržištu meda u EU i svetu, koje su veoma dragocene za sve otkupljivače u Srbiji. CIlj SPOS-a je da svi oni rade što bolje, i što korektnije. Korektnosti ih učimo već tri godine, a oni i sami umeju da budu uspešni. U prvom broju Pčelara ponudićemo i pčelarima ali i svim našim otkupljivačima sve te DRAGOCENE informacije potpuno besplatno. Jer, niko od naših otkupljivača nije hteo da ide na Kongres Apimondije. Nadamo se da će umeti da cene našu pomoć, i da će konačno shvatiti da sve naše inicijative da korektno radimo zajedno su uvek bile i dalje su iskrene, JEDINO tražimo korektnost i poštovanje fer pleja, jer moraju da žive i pčelari i otkupljivači, a ne samo jedni ili drugi.

I na kraju, pala je još jedna teza lažnih protivnika uvođenja tržišne ekonomije u sferi prodaje meda u Srbiji, koji mesecima "trube" po Srbiji kako, eto, SPOS ništa nije uradio po pitanju podizanja cena meda u Srbiji na svetski nivo, već je to tržište "samo" uradilo. Ni mi sami nismo znali sve detalje tržišta meda u svetu do 2008. godine, kada smo počeli da preduzimamo mere koje su najpre lagano počele da podižu cene meda u Srbiji od 2009. godine, dok su one kulminirale 2010. godine, a 2011. se konačno izjednačile sa evropskim cenama. A na Kongresu Apimondije saznali smo da nije cena meda u svetu bila najviša u 2010. godini, već upravo u 2008. godini, po zvaničnoj statistici FAO. Prema tome, "lažni dušebrižnici" kojima su pčelari "na srcu" mogu da stave trube u kutiju, a pčelari da se sete da je 2008. godine cena meda jedva dogurala do 1,8 evra za bagremov med, nakon sastanka SPOS-a sa otkupljivačima kada su oni prihvatili da plaćaju tu cenu, a kada se SPOS još nije dublje uključio u celu problematiku.

Prema tome, ponavljamo da je krajnje vreme da otkupljivači stanu u isti red zajedno sa pčelarima i da se u zakonskim okvirima, u vidu klastera ili nekog sličnog oblika saradnje, zajedničkim snagama svi izborimo za bolji status i jednih i drugih. Jer, više im nećemo dozvoliti da na nama enormno zarađuju. Tj. imaju pravo da pokušaju, ali se nadamo da će ovog puta razum prevladati na obema stranama, i da predstoji period saradnje sa njima. SPOS trenutno pregovara sa jednom firmom iz EU koja bi u kratkom roku otkupila preko 2000 tona bagremovog meda, pa bi tako bio izvezen i med onih otkupljivača koji imaju ogromne količine otkupljenog meda na zalihama. Sve to, naravno, kada ova kriza oko GMO prođe i stvari se do kraja razjasne. Jedini je problem što APSOLUTNO NIKO NE ZNA kada će to biti, kako je i sam gospodin Etienne Bruneau naglasio, i kako će se razvezati ovaj Gordijev čvor. Da li je to mesec dana, ili možda i 6 meseci, to u ovom trenutku niko ne zna. Nadamo se da će Evropska komisija preseći Gordijev čvor, a čak i da ga ne preseče, odluka Suda je jasna i do daljeg se mora primenjivati, a već je stupila na snagu.

Treba reći da je predsednik SPOS-a istog dana (25. septembra) imao sastanak sa generalnim sekretarom Apimondije (Riccardo Jannoni Sebastianini), i predsednikom  Naučne komisije Apimondije za tehnologiju i kvalitet (Etienne Bruneau), na kome su dogovoreni svi detalji oko organizacije stručnog dela predstojećeg Simpozijuma Apimondije u Beogradu februara 2012. godine.

Tokom ceremonije zatvaranja odato je priznanje organizatoru na fantastičnom ogromnom uloženom trudu da organizacija proće bespkrekorno. Takođe, izabran je domaćin Apimondije 2015. godine (2013. godine je u Kijevu). To je JUžna Koreja, čija je jaka konkurencija bila Kina, ali je tokom izbora došlo do veoma neprijatne situacije. Tokom poslednje prezentacije, prvo je prezentaciju vršila Kina, a nakon nje Južna Koreja. Kada je Južna Koreja u prezentaciji dodala nove privlačne elemente, pre svega plaćen put za 50 zemalja u razvoju, zbog čega je dobila ogroman aplauz, pobunili su se predstavnici Kine, rekavši da i oni imaju sličnu ponudu, ali da nisu imali vremena da je prezentuju, te da je bitno da je zvanični delegati zemalja članica Apimondije čuju. Onda su odnekud izvukli faljere i podelili ih, na kojima je pisalo da će svim delegatima platiti put i smeštaj, 5 noćenja, u Pekingu, te da se zemlje učesnice tako praktično neće izlagati nikakvim troškovima. Bilo je očito, pošto Kina taj flajer do tog trenutka nije delila, da ga je čuvala kao poslednju "kartu", ako vidi da ima šanse da izgubi, a aplauz Južnoj Koreji je sigurno bio znak za uzbunu. Međutim, nakon glasanja, ispostavilo se da je ipak Južna Koreja pobedila sa 88 glasova delegata, dok je Kina imala 76 glasova. Ocena svih prisutnih je bila da bi Kina verovatno pobedila da je ovu ponudu dala ranije, a ne u presudnom trenutku na jedan neodgovarajući način, kako su u kuloarima ocenili neki delegati. Jer, takvu ponudu nijedna zemlja u istoriji Apimondije nije mogla da ponudi, ovo je bio presedan, doduše neuspešan.

Čestitamo Južnoj Koreji na pobedi, kampanja joj je bila veoma kvalitetna, sistematska i otvorena, a žalimo zbog pogrešne strategije Kine, to je još jedan dokaz da uvek treba igrati otvorenih karata, tada je pobeda osigurana i mnogo je slađa. No, biće vremena za Kinu, ona je zemlja u naglom razvoju, verovatno će uspeti da dobije organizaciju Kongresa Apimondije 2019. godine.

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien