• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

FLUPIRADIFURON (NE) ŠTITI PČELE?



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 850

Veliki broj pčelinjih zajednica otrovan je u mestu Muzile di Pjave, blizu Venecije. U aprilu tekuće godine, pčelari iz Alesandrije (sever Italije) su takođe prijavili veliki broj gubitaka zbog trovanja pčela, kao i pčelari iz Kasteleto d’Orba i Akvi Terme (region Pjemont). Svi simptomi u toku stradanja zajednica bili su u skladu sa onim koji se javljaju prilikom trovanja: pčele trepere zbog grčeva, ne mogu da lete, dezorijentisane su, pa italijanski pčelari sa severa ove zemlje ne sumnjaju u uzrok zla koje ih je snašlo. Mnoge izletnice su stradale sa sve polenom na nogama, što je jedan od sigurnih znakova trovanja. U mestu Muzile di Pjave situacija je najteža.

Iako je Evropska Komisija u aprilu prošle godine nametnula zabranu upotrebe tri neonikotinoida na otvorenom (klotianidin, imidakloprid i tiametoksam), što je istovetnom zabranom pratila i Srbija, upotreba ovih pesticida je i dalje dozvoljena u staklenicima. Ali to nije sve. Nedavna studija Odseka za biološke nauke Univerziteta Kalifornije u San Dijegu (UCSD), objavljena 10. aprila 2019. godine u naučnom časopisu „Proceedings of the Royal Society B“, otkriva još jednu užasnu opasnost za oprašivače, a ime joj je SIVANTO, što je ime novog insekticida. 

Ovaj novi insekticid koji je razvila kompanija Bajer, za osnovnu supstancu ima flupiradifuron, i u svetu je od strane proizvođača promovisan i proglašen kao „bezbedan za pčele, bumbare i bubamare“. Međutim, pomenuta kalifornijska studija koja ima za cilj da naglasi kompleksnost procene sigurnosti novih poljoprivrednih hemikalija, pokazuje da Sivanto ne samo da nije bezopasan, već da u zavisnosti od godišnjeg doba, kao i u zavisnosti od starosti insekata i kombinacija sa fungicidom, može biti fatalan.

Ukratko, istraživanje naglašava potrebu da se utvrde efekti novog pesticida na ponašanje pčela, ali pre svega drugačijim pristupom. S obzirom da nam je bilo potrebno 20 godina da zabranimo 3 neonikotinoida, studija poziva na poboljšane metode procene rizika od novih pesticida, kako bi se izbeglo uvođenje novih smrtonosnih otrova u prirodnu sredinu.

Još 2013. godine Evropska agencija za bezbednost hrane predložila je odobrenje novih protokola predostrožnosti u ovakvim situacijama. Oni još nisu iskorišćeni, pa se nastavlja lažno-predostrožna farsa, zahvaljujući tvrdoglavom protivljenju pojedinih država članica EU i agrohemijske industrije.

Za budućnost pčela (a samim tim i za našu budućnost) od suštinske je važnosti da se ove smernice i protokoli predostrožnosti efikasno implementiraju u svim zemljama (barem u zemljama članicama EU u kojima postoji Evropska agencija za sigurnost hrane). Može li zaista sve biti tako komplikovano, kada uzmemo u obzir ono što je u pitanju?

Izvor: www.slowfood.com
Priredio: Milan S. Matejić

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien