SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Glavni i odgovorni urednik časopisa „Srpski pčelar“ obavio je kraći razgovor sa predsednikom SPOS-a i intervju je u celosti objavljen u časopisu „Srpski pčelar“ za januar 2018. godine koji je već stigao pčelarima, a objavljujemo ga u celosti i ovde.

 

PREDSEDNIK SPOS-a OTVORENO O POGONU SPOS-a ZA PLASMAN MEDA

 

40 GODINA SNA PRED REALIZACIJOM

Marta 1977. godine u časopisu „Pčelar“ objavljen je tekst jednog pčelara koji definiše problem plasmana meda, i predlaže ZAJEDNIČKI ORGANIZOVANI NASTUP PČELARA NA TRŽIŠTU MEDA. Od toga do danas nije urađeno ništa. Ali, TAČNO 40 godina kasnije, marta 2017. godine, na IX Državnom pčelarskom sajmu potpisan je Sporazum o saradnji SPOS-a sa opštinom Rača, o gradnji Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, gde opština Rača ulaže oko 380.000 evra za gradnju pogona. Ostalo je pitanje, da li ćemo čekati još 40 godina da bismo gradnju pogona i završili, ili ćemo je završiti već 2018. godine? Odluka je na svakome od nas.

Predsedniče, 31. jula 2017. godine, zvanično je osnovan Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo. Dokle se stiglo sa projektom?

 

Ostaje da što pre obezbedimo nedostajuća sredstva i izgradimo pogon. Do danas su donaciju za gradnju pogona uplatila 402 pčelara, u ukupnoj vrednosti od 2.524.862 dinara, što je oko 21.000 evra. SPOS je iz svojih sredstava u ovoj godini uplatio još oko 42.000 evra, a do kraja godine ćemo sva slobodna sredstva uplatiti za gradnju pogona.

U međuvremenu je pribavljena sva potrebna dokumentacija neophodna za dobijanje građevinske dozvole, jer želimo da što pre krenemo sa gradnjom. Ostao je samo tehnički problem priključenja električne energije, koji blokira dobijanje potrebne dokumentacije od EPS-a. Pošto je za rešenje tog tehničkog problema u ovom specifičnom slučaju potrebna odgovarajuća odluka Vlade Republike Srbije, obratili smo se premijerki Ani Brnabić i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću za pomoć, i oni su pokrenuli potrebnu proceduru da se to reši u najkraćem mogućem zakonskom roku, na čemu im se najsdračnije zahvaljujemo! 

Posle dobijanja građevinske dozvole, sledi izbor izvođača radova, što nije nimalo lak zadatak, te MOLIMO sve pčelare da se MAKSIMALNO angažuju na animiranju ozbiljnih i pouzdanih građevinskih firmi iz njihovog kraja da se jave na javni poziv za gradnju pogona, kako bismo postigli što nižu cenu gradnje i tako pogon završili u što kraćem roku. Gradnja pogona nije preterano tehnički zahtevna, te je i manje firme mogu sprovesti.

Svi jedva čekamo polaganje kamena temeljca. Prisustvo tom značajnom događaju obećali su i premijerka Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, a pozvaćemo i sve pčelare Srbije da prisustvuju tom važnom istorijskom događaju za sve nas! 

 

Nedavno ste na multikongresu SerbianVisions u hotelu Radisson blu u Beogradu, koji je organizovala Srpsko-nemačka privredna komora u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, govorili bez dlake na jeziku o pogonu SPOS-a i razlozima za njegovu gradnju. Opšti je utisak da nikada otvorenije i konkretnije niste govorili o svim aspektima formiranja pogona?

 

Od više modela otkupa koji će biti aktuelni, pogon SPOS-a moći će da ponudi i jedan koji nijedna privatna firma koja postoji u Srbiji ne može ponuditi, jer za to jednostavno nema načina, dok pogon SPOS-a koji funkcioniše bez posrednika za pčelare – može, a to je da se za med ponudi do 20 evro centi veća cena meda od one koja se u redovnoj proceduri otkupa može postići u zemljama okruženja. Znači, ne do 20 evro centi više od cene koja je aktuelna u Srbiji, već od cene u okruženju, jer je trenutna cena u Srbiji ispod realnog nivoa koji se na tržištu može postići, što je i razlog zašto se SPOS odlučio za gradnju pogona za sve svoje članove, jer su neke nekorektne firme za otkup meda sprovele akcije koje su dovele do obaranja cene meda u Srbiji u odnosu na okruženje!

Što se tiče otkupne cene meda iz Standarda kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“, ona će sigurno biti veća najmanje do 50 evro centi u odnosu na otkupne cene meda iz klasične proizvodnje u zemljama okruženja, što će posebno značiti pčelarima koji imaju problema sa niskim otkupnim cenama nekih vrsta meda (suncokretov, livadski… naravno i bagremov). Metodologija za postizanje te cene je takođe inovativna i privatne firme joj nikako neće moći parirati, jer jednostavno za to nemaju načina. 

Posebno bih pozdravio i odluku Nadzornog odbora Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, da će prednost u otkupu imati pčelari koji su u kontinuitetu članovi SPOS-a počev od 2017. godine, jer pripadaju generaciji pčelara SPOS-a koji će podneti najveći teret u gradnji pogona, te po tom osnovu moraju imati i određene beneficije pri plasmanu meda. Jer, od 2017. godine SPOS počinje sa izdvajanjem novca za aktivnosti na gradnji pogona. Svaka generacija pčelara nosi svoje breme, neki od nas učestvovali su u kupovini poslovnog prostora SPOS-a recimo, u sprovođenju projekta „Reka meda“, a svima nama danas pripao je zadatak da izgradimo pogon za plasman našeg meda.

 

Na predavanju ste potencirali ogromne novčane gubitke koje svi zajedno imamo zbog nepostojanja našeg pogona za plasman meda, pa vas molimo da to pojasnite i našim čitaocima?

 

Setimo se perioda pre početka borbe SPOS-a za svetsku cenu meda u Srbiji. Pre 2008. godine med se u Srbiji otkupljivao po cenama od 0,7 do 1,5 evra za kilogram, iako je upravo 2008. godina ostala zapamćena u statistici Ujedinjenih nacija, kao godina sa najvećom cenom meda u istoriji. Svuda u svetu, sem kod nas, jer smo imali monopolizovano tržište. Tada smo sanjali prosečnu cenu meda od 2 evra. Tada nam je po kilogramu bukvalno OTIMANO više od jednog evra, a u godinama sa dobrom cenom, i preko dva evra! Ako znamo da pčelari SPOS-a godišnje proizvedu NAJMANJE 6.000 tona meda, a najmanje trećina toga ide u zvanični otkup (2.000 tona), to je bio godišnji gubitak svih nas zajedno od 2 do 4 miliona evra! Znači, svake godine mogli smo da gradimo po najmanje tri ovakva pogona! U 2015. godini od strane otkupljivača učinjen je udar na otkupnu cenu bagremovog meda, a u 2016. godini i na otkupnu cenu suncokretovog meda, te se opet pokušava monopolom da uništi srpsko tržište meda, o čemu je detaljno pisano u časopisu. U odnosu na realne tržišne cene, samo u 2016. godini gubili smo od 0,2 do 0,8 evra po kilogramu meda, zavisno od vrste meda i dela godine. Ako je prosek 0,5 evra, to je na izvezenih 2.000 tona, ceo MILION EVRA! Samo u jednoj godini! Više nego dovoljno za pogon za med. Da li ćemo čekati da nam 2018. godine uskrate ceo evro po kilogramu ili više? Ili ćemo raditi za sebe i svoju budućnost?

Svi pitaju u čemu je razlika između našeg pogona za med, i pogona bilo koje druge firme? Odgovor je jednostavan. Naš pogon radiće bez „profita“ za „vlasnika“, tj. „profit“ će biti ugrađen u otkupnu cenu meda, i u tome je cela mudrost. Vlasnik pogona nije nijedan pojedinac, već svi mi zajedno, a SPOS će zauvek postojati, kao što postoji već 120 godina, jer će pčelara u Srbiji uvek biti! Opciju akcionarskog društva smo odmah odbacili, jer čak i da smo formirali zatvoreno akcionarsko društvo, uvek se može naći neko od nas ko će za račun nekog tajkuna otkupiti većinu akcija i tako nam preoteti pogon. To ne smemo dozvoliti! SPOS je večan, a svi smo mi prolazni. Zato je doo u vlasništvu SPOS-a najbolje rešenje!

Ako propustimo i ovu poslednju šansu da pomognemo samima sebi, jasno je kao dan da će otkupljivači, koristeći svoj položaj, nastaviti sa daljim obaranjem cena! A ulaganje koje predlažemo od 120 dinara po košnici, ne samo da će se vratiti već u prvoj godini rada pogona, već će se i multiplicirati, jer kada 120 dinara podelimo sa prosečnim prinosom od recimo 15 kg meda po košnici, dobićemo samo 8 dinara po kilogramu proizvedenog meda, što je daleko manje od izgubljenih 0,2 do 0,8 evra po kilogramu meda samo u 2016. godini! Ili ćemo se možda odlučiti na nove gubitke i narednih godina? Dokle? Apelujem na razum. Ne slušajte lobiste koji vas ubeđuju u suprotno, svi oni rade za sebe a ne za vas, sigurno ne misle na vaše dobro, krajnje je vreme da počnete da radite za sebe.

Na kraju, podsećam da su 2017. godine u Srbiji subvencije povećane SAMO pčelarima za 120 dinara po košnici, i NIKOME više. Hajde da svi zajedno zamislimo da nisu povećane ni nama, te da tu dobijenu razliku odmah uplatimo za gradnju pogona (način za uplatu: OVDE), kako bismo već od 2018. mogli samostalno da plasiramo med po višim cenama. Da ne poklonimo milione evra i iduće godine profiterima koji lepo žive na našem znoju!