• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

INTERVJU ZA „LEKOVITI MED“



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.184

Članica IO SPOS-a Tatjana Mrdak iz Sivca dala je intervju za časopis „Lekoviti med“, koji ovde možete pročitati u celosti.

Mrdak

Evo teksta: 

 

Tatjana Mrdak, pčelarka koja uspešno vodi svoje poljoprivredno gazdinstvo

i zarađuje baveći se pčelarstvom,

slikovito je dočarala kako je došla do zarade od pčelarenja i bitno promenila i unapredila svoj život

 

Ljubav prema pčelicama  pobedila je burnu alergiju na  njihov ubod

 

Pčelarstvo se smatra muškim zanimanjem i baš zbog toga moj razvojni, pčelarski put nije bio nimalo lak. U prvim godinama kroz stalno nadmudrivanje i dokazivanje da sam kao žena ravnopravna sa svojim kolegama, sposobna za obavljanje svih poslova kao i za upravljanje, razbijala sam neverice. Mnogi su kad saznaju da sam pčelarka mislili: ,Ma, ona samo pomaže svom suprugu na pčelinjaku., Ipak, najčešće sam se suočavala sa blagom dozom zadrške, ali i podrškom da uspem – kaže Tatjana Mrdak, pčelarka i predsednica pčelarskog društva ,Sivac,, za koju svi koje je poznaju tvrde da zna, može i hoće da svoju snagu, energiju i znanje usmeri za dobrobit i razvoj savremenog pčelarstva u Srbiji.

Kakav je status žena pčelara u Srbiji? Da li ih kolege pčelari dovoljno uvažavaju?

– Žena u pčelarstvu bilo je oduvek, bilo da su radile kao pomoćne radnice na pčelinjaku ili su se samostalno bavile pčelarstvom. Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) postoji sto dvadeset godina, a ja sam prva žena u toj bogatoj istoriji koja je postala članica Izvršnog odbora SPOS-a. Međutim, žena pčelarka je i majka, domaćica, kuvarica, ekonomistkinja u svom domaćinstvu. Vremena za nju je premalo ili ga nema.

Kako ste odlučili da počnete da se bavite ovim poslom?

– Svi su mi govorili: ,Šta će ti to,, ,Ti to nećeš moći,. Ali… U to vreme, kada nisam imala posao, uočila sam brojne prednosti bavljenja pčelarstvom. Najsigurnije je ulagati u hranu i vodu, a sve je više ljudi kojima se budi svest o preventivi i želja za zdravim obrokom u kome  počasno mesto zauzimaju pčelinji proizvodi.

Koje prednosti ovog posla su Vas najviše privukle?

– Poljoprivredno gazdinstvo možemo da registrujemo na kuću i okućnicu, za razliku od većine poljoprivrednika kojima treba najmanje pola hektra zemlje. Nosilac poljoprivrednog gazdinstva stiče pravo podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju (regrese, subvencije, premije, kredite i sl.) koje svake godine propisuje vlada Republike Srbije, kroz uredbe. Pokrajina svake godine daje povoljne kredite za pčelarstvo (rojeve, matice, opremu). Podsticaji za pčelinja društva ostvaruju se u minimalnom iznosu od 720 (organska 820) dinara po košnici (oprema).

Pogodnosti bavljenja pčelarstvom su i boravak u prirodi i radno vreme koje sami određujete. Cela vaša porodica može da vam se priključi. Pčelarstvom možete da se bavite i kao dodatnim zanimanjem, pored posla koji već imate.

Koju vrstu meda proizvodite i u kojim područjima?

– Seleća sam pčelarka i svoju prvu selidbu pčelinjaka obavljam još u rano proleće u voćnjak u Novoj Crvenki na oprašivanje višnje, kruške, šljive i za tu namenu smo skromno plaćeni. Zatim sledi selidba na uljanu repicu u našoj okolini, gde se društva pripreme za bagremovu pašu koju sam koristila u Baču, Leliću kod Valjeva, Ceru, sve u zavisnosti od godine. Zatim slede suncokreti u domaćem ataru.

Šta ste sve morali da naučite da biste bili uspešan pčelar?

– Mislite uspešna pčelarka? Iskreno, ja učim i danas. Najpre morate naučiti da osluškujete potrebe pčelinje zajednice. Iako je iza mene iskustvo od petnaest godina, ni dan-danas ne smatram da sam okusila sve što pčelarstvo može da pruži. Veoma je važno stalno obrazovanje i unapređivanje, kao i olakšavanje rada na pčelinjaku. Obožavam da slušam starije, iskusnije pčelare, jer njihovo iskustvo je neprocenjivo. Nekada je dobro čuti i nešto što nije dobro, pa sami odlučite šta ćete od svega toga da primenite.

Da li je bio težak put od početnika do nekoga ko živi od tog posla?

– Naravno da je bio težak, a najteža okolnost je nedostatak novca na početku. Ali znala sam šta želim, vredna sam i posvećena, i krenula sam da tražim izvore finansiranja van svoje kuće: kredite, subvencije, učestvovala sam na raznim konkursima. Kucala sam na sva vrata koja bi mogla da mi pomognu da napredujem u svom biznisu, jer niko ne zna da ste vi tu i da imate potrebu za pomoćnim finansijama ako to sami ne tražite.

Kako se borite sa izraženom alergijom na pčelinji ubod? Kako ste prevazišli strah? 

– U početku, vodila sam mukotrpne borbe sa burnim alergijskim reakcijama na ubod pčela. Slušajući savete prim. dr sc. med. Vidoja Kulića, specijaliste pulmologa i pčelara sa velikim iskustvom, ali i sopstvenom upornošću, ja i danas pčelarim. A strah? Nisam ga ni danas prevazišla, što je i dobro, jer tada oprez ne manjka, a sa životom se ne treba igrati. Jednostavno, ljubav prema pčelicama je pobedila sve i sa malom dozom opreza uživam sa njima.

Da li planirate proširenje proizvodnje i da li se ovaj posao isplati?

– Uvek planiram unapred. Ove godine pokušavam sebi da zadam ciljeve koje želim da ostvarim sledeće godine i uvek težim proširenju. Pretprošle godine, na preporuku Kancelarije za lokalni i  ekonomski razvoj  opštine Kula, krećem na obuku u organizaciji Novosadskog humanitarnog centra (NSHC), gde mi je predočeno da NSHC realizuje SEED program u Srbiji, sa ciljem zapošljavanja i samozapošljavanja kao i  mogućnosti  učešća na Konkursu, što prepoznajem kao veliku odskočnu dasku u svom razvojnom putu. Konkurišući, a vođena razmišljanjem da je najsigurniji ulog proširenje pčelinjaka  i da mi je to potrebno, dobijam bespovratnu pomoć u vrednosti od 1500 evra u opremi, odnosno četrdeset kompletnih košnica, što moj dotadašnji pčelinjak značajno uvećava.

Da li umete da ,razgovarate, sa pčelama? Šta ste naučili od njih?

– Ja njih osluškujem. Osluškujući i učeći o njihovim potrebama naučila sam da prepoznajem medonosne i druge biljke, da posmatram prirodu drugim očima. Kada pčela zadovolji potrebe – dovoljno kvalitetne hrane, zdravlje, svež izvor vode – one će vam trostruko vratiti.

Koliko je pčelarenje unapredilo Vaš život i na koje sve načine?

  • Pčelarstvo me učinilo ,vidljivom,, odlučnom, punom samopouzdanja i ekonomski nezavisnom. U pčelarstvu gradim karijeru – nije karijera samo biti uspešan doktor, direktor, advokat, ministar… Biti srećan, poštovan, uspešan u poslu koji vas čini zadovoljnom divna je karijera, pa i u pčelarstvu. Baveći se pčelarstvom shvatila sam i naučila da mogu sve što hoću, da je put do svakog cilja trnovit, ali da upornost i motivacija vode ka uspehu. Vrlo važna stvar je podrška porodice. Moja velika podrška i oslonac je moj suprug Markan. Iako je u početku bio nesiguran, danas veruje u moj cilj i zajedno ga ostvarujemo.

Koji Vam je najzanimljiviji, a koji najteži deo pčelarenja i proizvodnje meda?

  • Svaki rad na pčelinjaku me raduje. Veoma sam srećna kada svoje iskustvo darujem mladim početnicima u pčelarstvu. Volim druženja sa pčelarima jer je neprocenjiva ta razmena iskustava. Radujem se svakoj novoj selidbi jer isčekujem i nove prinose. Najteže se nosim sa trovanjem pčelica nesavesnim i nestručnim korišćenjem raznih otrova koji vrebaju svuda, krađama košnica koje su sve učestalije i velikim količinama falsifikovanog meda na tržištu… Teško mi padaju i klimatske promene koje su nekada toliko nepredvidive da neke paše, zbog vremenskih uslova, potpuno izostanu.

Preneto iz najnovijeg broja časopisa Lekoviti med

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien