• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

MEDONOSNE PČELE SE ORIJENTIŠU POMOĆU TRBUŠNIH MAGNETA



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.132

Prema istraživanju timu fizičara i biologa iz Kanade, izgleda da medonosne pčele osećaju magnetna polja koristeći mikroskopske kristale magnetita u svom trbuhu.

Magnetisanje medonosne pčele (ljubaznošću: G. Griesa – SFU)

 

Do ovog zaključka istraživači su izveli niz fizičkih eksperimenata i ponašanja na insektima, koji su pokazali da se ova senzorna sposobnost može poremetiti jakim stalnim magnetom. Pčele nisu jedine životinje koje se orijentišu magnetnim poljem, pri čemu izgleda da i neki glodari, ptice, ribe, gmizavci, bakterije i insekti imaju takvu sposobnost. Međutim, ono što nije dobro shvaćeno su osnovni mehanizmi „magnetorecepcije“ (reаkcija telа nа Zemljino mаgnetno polje), koji omogućavaju ovu orijentaciju.

Jedan trag bi mogao da leži u činjenici da neki od ovih organizama sadrže magnetit – feromagnetni oksid gvožđa koji se takođe nalazi u nekim vrstama stena. Zapravo, 1997. godine, Joe Kirschvink i njegove kolege sa Kalifornijskog tehnološkog instituta, pokazali su da medonosne pčele reaguju na lokalna magnetna polja na način koji je u skladu sa sa magnetitorecepcijom zasnovanom na magnetitu.

 

Magnetizacija pčelinjih glava, grudi i trbuha

Ono što su sada uradili Veronika Lambinet, Michael Haiden, Gerhard Gries i kolege sa Univerziteta Simon Fraser u Vankuveru jeste da pokažu da u trbuhu medonosnih pčela postoji feromagnetski materijal koji je u skladu sa magnetitom. Otkrili su da se materijal može namagnetisati snažnim stalnim magnetom i da magnetisanje trbuha živih medonosnih pčela narušava njihovu sposobnost orijentacije koristeći lokalna magnetna polja.

Istraživači su prvo razdelili tela pčela na trbuh, grudi i glavu pre nego što su delove tela zdrobili u brikete koji predstavljaju tri dela pčelinjeg tela. Zatim su koristili superprovodljivi uređaj za kvantnu interferenciju (superconducting quantum interference device – SKUID) za merenje namagnetisanosti svakog briketa, dok je bilo izložen primenjenom magnetnom polju različite snage i smera. Rezultirajuće parcele magnetizacije nasuprot primenjenog polja nisu pokazale dokaze za feromagnetizam u briketima napravljenim od grudi i glava – već jasna petlja histerezisa (magnetni histerezis je pojava pri kojoj namagnetisanost feromagnetnog tela ne zavisi samo od aktuelne vrednosti magnetnog polja, već i od prethodnih magnetnih stanja – napomena priređivača), koja ukazuje na feromagnetizam za uzorak abdomena.

Tim je potom koristio snažni stalni magnet da bi tokom 5 sekundi izložio žive pčele magnetnom polju od 2,2 kOe (kilo Oersteda – jedinica za izražavanje sile magnetnog polja, izražava se i u A/m – 1 Oe=79,57 A/m – napomena priređivača) – nekoliko hiljada puta jačim od Zemljinog magnetnog polja. Daljnja merenja SKUID-om otkrila su da su briketi napravljeni sa trbuha ovih pčela jače namagnetisani od briketa napravljenih od pčela koje nisu bile izložene magnetnom polju.

 

Obuka pčele

 

Da bi videli kako ova magnetizacija utiče na sposobnost živih pčela da se kreću do izvora hrane, tim je prvo obučio grupu pčela da pronađe nagradu u vidu šećera u okruženju u kome električni namotaji stvaraju magnetno polje. Polovina ovih obučenih pčela je potom namagnetisana i njihov učinak je upoređen sa ne namagnetisanom kontrolnom grupom. Tim je otkrio da namagnetisane pčele nisu mogle pronaći nagradu, sugerišući time da su njihovi magnetoreceptori bili poremećeni postupkom magnetizacije.

Dok studija ne pruža direktne informacije o biološkim mehanizmima koji su uključeni u magnetorecepciju, Haiden kaže:

„Činjenica da smo bili u stanju da poremetimo magnetni smer može nam pomoći da otvorimo vrata ili pružimo uvod za buduće pravce ispitivanja“ i dodaje „da se tim nada da će na kraju rešiti pitanja poput potencijalnog uticaja industrijskog elektromagnetnog šuma na magnetoreceptor pčela i njihovo opšte stanje“. Takođe veruje da bi budući eksperimenti mogli da imaju za cilj istraživanje mikrostrukture magnetoreceptora. „Zapravo, pčele bi mogle postati uzor organizma za proučavanje magnetorecepcije“, kazao je Haiden.

Studija je objavljena 27. marta 2017. u Royal Society Proceedings B. i dostupna je na https://royalsocietypublishing.org/doi/full/10.1098/rspb.2016.2873. Priredio: Vlastimir Spasić

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien