Kao grom iz vedra neba nas je dočekala vest da je noćas pre ponoći preminuo Milutin Bata Petrović, predsednik Društva pčelara Kragujevac, član IO SPOS-a i zamenik predsednika SPOS-a. Ogromna tragedija zadesila je njegovu porodicu, SPOS i sve pčelare Srbije koji su znali ili nisu znali koliki je njegov doprinos napretku pčelarstva Srbije.
Dana 1. jula je Milutin Petrović imao saobraćajnu nesreću, kada je vozilo iz suprotnog smera nekontrolisano iznenada prešlo u njegovu traku i pri punoj brzini bez kočenja udarilo njegovo vozilo.
Tog jutra je na poziv pčelara Kikinde čije su pčele potrovane, svojom Ladom Samarom putovao za Kikindu.
Nikako ne mogu da poverujem da je Bata preminuo, ja sam bio uveren da on neće nikada umreti. Tolika energija, tolika snaga i elan tog čoveka plenila je i prevazilazila sve prepreke, ne mogu nikako da prihvatim da ga je ova prepreka savladala. Niti da opišem nesnosnu bol koju sada osećam, niti mogu da se smirim i prihvatim da ga više nema, ne samo zbog gubitka najbližeg saradnika, najboljeg prijatelja i nosioca velikog dela aktivnosti SPOS-a, već pre svega čoveka koji je bio neponovljiv, presposoban, optimističan, nezaustavljiv, prepametan, enormno inteligentan, sigurno najobrazovaniji pčelar u Srbiji… jednostavno, na ovoj planeti ne postoji osoba slična njemu!
Moj lični gubitak je ogroman, jer mi je bio najbolji prijatelj, iako je rođen iste godine kada i moj otac, jer je bio ČOVEK, najbolji savetnik, jednostavno mi mozak vrišti pri svakoj pomisli da više neću čuti njegov glas, njegove savete, niti videti njegovo optimistično lice! Siguran sam da je to neprihvatljivo svakome ko ga je iole poznavao slično meni. Sa druge strane, siguran sam da ne postoji niko drugi ko u punoj meri shvata koga smo izgubili. Gubitak je apsolutno nenadoknadiv. Do kraja života neću moći da se smirim i prihvatim da ga nema. Ali ću učiniti maksimalni napor da njegove ideje i planove ostvarim, jer uložio je čitav život u pčelarstvo, u SPOS, posvetio nam se svakim trenutkom svog života, i otišao iznenada, neočekivano… Nije nam rekao zbogom, i zato moramo održati njegov duh prisutnim, jer njegov duh je davao snage svima nama u SPOS-u i mi mu ne damo da ode!
Izražavam najdublje saučešće porodici u svoje lično ime i u ime SPOS-a… nemojmo mu dati da ode, neka ostane zauvek ovde, u našim mislima i srcima… iz moje duše ne može nigde… i još uvek nikako ne mogu da verujem da ovo pišem…
Rodoljub Živadinović,
predsednik SPOS-a
Šalje se...