• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

SOFORA


Paše za pčele nikad dosta. Jer, često nam ostaju bez meda pošto nemaju odakle da ga sakupe.
Cvetne livade su u korovu, a bagrem koji sam niče na našim prostorima je obično žrtva drvoseča za ogrev a nesavesni meštani sve češće po nešto zapale pa tu strada i naš bagrem.
Svi znamo da domaći bagrem cveta u proleće pa tako veoma zavisi od vremenskih uslova. Često se dešava da se cvet bagrema smrzne ili hladno vreme onemogući pčele da sakupe sve što njegovi cvetovi nude.
Ovo nije slučaj sa soforom, pošto ona cveta usred leta. Već petnaest godina pričam pčelarima Bora i okoline o sofori, japanskom bagremu, ali uzaludno. Ne čuju i ne shvataju, a nemaju ni vremena za moje priče jer žure da negde sele svoje pčele za što većim prinosom, ali gde? Nigde nema nektara u izobilju, ako zanemarimo soforu. U sred grada, po 45 dana svake godine ona nudi svoje cvetove, na ogromnim krošnjama. Pčele posećuju čak i opale cvetove na zemlji.
Sophora japonica L. koju mi zovemo japanski bagrem, veoma liči na naš bagrem samo nema trnje. Listovi su joj perasti i neparni sa trinaest do sedamnaest listića. Cveta od sredine jula do kraja avgusta. Stablo ima krošnju od 20 do 25 metara. A može biti i veća, što se lepo vidi na slici. 


Sami vidite njenu veličinu u poređenju sa zgradom koja ima četiri sprata, a samo jedna grana ima debljinu našeg bagrema. U Borskoj opštini, po mom saznanju postoje tri mesta gde ima sofore. U selu Metovnica pored samog Timoka, nalazi se na nadmorskoj visini od oko 150 m. Druga sofora nalazi se na 800 m nadmorske visine na Homoljskim planinama u ataru sela Krivelj, na tromeđi opština Bor, Žagubica i Majdanpek. Najviše ih ima u Boru, čak trinaest stabala. 
Sofore su uvek cvetale (kroz duži period od 50 do 60 godina), osim 2000. godine što je bilo pravo čudo. Pitam vas, koje drvo cveta i medi svake godine, toliko decenija i to na veoma različitim nadmorskim visinama?
Zbog svoje izdašnosti sofora je privukla pažnju i istraživača i naučnika tako da postoje tabele pri kojim temperaturama i vlažnosti vazduha najbolje medi.
U traganju za soforom, naišao sam i na dve velike i lepe u jednom selu u okolini Zaječara. Raspitao sam se ko ih je zasadio i saznadoh priču da je u tom selu 1946. godine živeo učitelj i pčelar, a u razredu je imao siromašnog učenika čiji je roditelj imao dve tri košnice pčela. Učitelj je doneo nekoliko sadnica sofore, dao ih dečaku i rekao: „Zasadi ovo, biće to za neku godinu dobra paša za vaše pčele, taman kad ti odrasteš i postaneš pčelar, pa više nećeš biti siromašan“. 
Dečak je poslušao učitelja i zasadio sofore, ali kada je odrastao nije postao pčelar. Onda dečak, a sada starac, i dalje je siromašan. Ima sofore, a nema pčele. Mi imamo pčele, ali nemamo sofore. Poštujmo narodnu izreku „Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo posadi…“. Neka to mesto zauzme sofora da za 50 do 100 godina budemo bogatiji. Naši unuci neće moći da kažu kako smo bili siromašni i duhom i sluhom. Nemojmo se uzdati samo u naš bagrem. Sada je na pojedinim mestima bagrem zahvaćen virusom počeo da se suši od vrha. Sofora je za sada otporna i veoma izdašna. 
Naše parkove u gradovima i banjama sijalice krase, a natkriljuju ih platani, pitomi kesten, i kiselo drvo. Za primer treba da posluže ulice Subotice gde su sijalice prekrivene krošnjama sofore.

Osobine lučenja nektara sofore (Ana Maurizio) Količina nektara u cvetu u 24 h (mg) Koncentracija šećera u nektaru (%) Koncentracija šećera u nektaru (%)
Prosečna količina 1,5 39 0,6
Maksimalna količina (pri visokoj vlažnosti vazduha i temperaturi >25 °C) 2,7 48 1,0

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien