• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

VAŽAN IZVEŠTAJ SA BELGRADE FOOD SHOW 2018



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 946

Međunarodni sajam i konferencija visokokvalitetne hrane (i pića) održan je 5-6. novembra 2018. godine u hotelu Crowne Plaza Belgrade, u Beogradu. Ovde prezentujemo izvanredne informacije do kojih smo došli na ovom divnom skupu.

Na ovom događaju odabrani proizvođači visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona izložili su svoje (najbolje) proizvode, stručnjaci su diskutovali o ključnim temama poslovanja i tržišta, edukovali su i bodrili proizvođače hrane, a svi oni zajedno istraživali su i tražili nove poslovne prilike kod domaćih i međunarodnih kupaca i distributera. Priliku da predstave med i druge pčelinje proizvode imalo je i nekoliko proizvođača iz Srbije (odabrani od strane organizatora). Ovaj događaj, po rečima organizatora, je prvi međunarodni sajam i konferencija visokokvalitetne hrane u Jugoistočnoj Evropi. Organizator je bila Asocijacija za promociju srpske hrane, uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu, kojima se zahvaljujemo ovom prilikom.

 

Ovom nesvakidašnjem događaju u ime SPOS-a, prvog i drugog dana prisustvovao je direktor Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, Radivoje Ranković, a drugog dana prisustvovali su i referentkinja SPOS-a za opšte poslove, Svetlana Potkozarac, i referent SPOS-a za razvojne poslove, Nenad Portić.

 

Belgrade food show otvorio je ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Govorio je o tome da tržište traži i dobro razvijenu tehnologiju da bi moglo da se istupi na istom. Naveo je da se Ministarstvo trudi da preko nekih alata dostupnih organu uprave pomogne malim,  srednjim i velikim proizvođačima. Navodi da je Ministarstvo prepoznalo važnost prehrambene industrije. Naveo je da će do kraja godine Vlada Republike Srbije izaći pred poljoprivrednike sa novim paketom podrške prehrambenoj industriji. Zaključio je da je po prvi put 2018. godine omogućeno i najmanjim poljoprivrednim proizvođačima da izađu na tržište, makar u prvom periodu to bilo tržište ,,prvog marketa’’. Smatra da je veća potražnja za prehrambenim proizvodima primetna, te da je treba ojačati, jer se time sprečava mogućnost monopola, jer, na dalje, tržište samo reguliše uslove i cene. Prisustvo 80 izlagača na sajmu hrane smatra za veliki korak napred i izrazio je zahvalnost USAID-u što je sve to omogućio. Naveo je da je u okviru sajma planirano barem stotinak sastanaka tzv. B2B sastanaka (business to business sastanci – direktni razgovori između kupaca i prodavaca hrane) gde će se dogovarati razni poslovi, a na sastancima će učestvovati oko 30 kupaca iz celog sveta. Podsetio je da poljoprivreda u Srbiji donosi barem 1,7 miliona evra suficita za srpsku ekonomiju, iz prostog razloga što se dosta trguje sa zemljama u regionu. Ministar je istakao da je potrebno razvijati izvoz prehrambenih proizvoda, no da bi se to učinilo potrebno je rušiti barijere i razvijati proizvode, te kvalitetom istih otvarati nova tržišta. Ministar je naveo da ono što je za neke zemlje nafta, zlato i slični resursi, za Srbiju je to hrana. Zahvalio se organizatorima i istakao da je ovo odlična prilika da se prikažu novi brendovi, osvrnuvši se na proizvodnju maline u Srbiji, te da je u nekom prethodnom periodu bilo puno očekivanja, ali da su uslovi tržišta jasni i da je neophodno prilagođavanje radi opstanka na bilo kom tržištu, te zaključio da je s toga neophodno uključiti nauku i istraživački sektor u poljoprivrednu proizvodnju, te praćenje savremenih trendova. Konačno, ministar je izneo stav da ono što je za Srbiju danas IT izvoz sutra treba da bude poljoprivreda i njen izvoz i to u mnogo većem broju od IT sektora, saobrazno kapacitetima.

Prisutnima se nakon ministra obratio i nj. e. ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat. Obrativši se prisutnima naveo je da je srpski narod jako kreativan kada je proizvodnja hrane u pitanju. Naveo je da domaći proizvođači eksperimentišu sa novim proizvodima i da su proizvodi visokog kvaliteta. Takođe je istakao da su zbog toga što je kvalitet hrane u Srbiji na jako visokom nivou, SAD izabrale da podrže Srbiju i pomognu da se održi prvi Beogradski sajam hrane. On smatra da je to dobra prilika da se svetu predstave odlični proizvodi koje Srbija ima i da se Srbiji pomogne da se pozicionira kao regionalni lider u proizvodnji hrane. Glavni cilj SAD pomoći Srbiji je ekonomski razvoj, on i njegova zemlja žele da vide rast srpske privrede i stvaranje dobro plaćenih radnih mesta, za koja, po njemu, mladi misle da postoje samo izvan Srbije. Po njemu jedan od važnih činilaca u dostizanju tog cilja jeste poljoprivreda i proizvodnja hrane, jer taj činilac čini skoro 10% ukupne proizvodnje u Srbiji. Smatra da kako bi dala svoj puni doprinos, srpska poljoprivreda mora da bude konkurentnija proizvođači moraju da ispunjavaju standarde velikih firmi kako bi mogli da postanu važan deo u njihovom lancu snabdevanja, a preduzetnicima je potreban sistem podrške kako bi njihovi proizvodi bili vidljiviji i kako bi njihove ideje pretvorili u stvarnost. Kapacitet Srbije da proizvodi visokokvalitetne poljoprivredne proizvode koji mogu da zadovolje i najzahtevnije ino-kupce mora da ima veću vidljivost. USAID-ov projekat za konkurentu privredu pruža podršku u vezi sa svakim od navedenih zahteva. Naveo je da su izlagači na sajmu i firme koje su prošle projekat i stekle mogućnost izvoza u SAD, takođe navodi i 21 mladog preduzetnika koji su učestvovali u biznis akceleratorima koje isto podržava USAID program. Pri biznis akceleratorima mladi preduzetnici su obučeni kako da bolje unaprede svoje proizvode i spreme ih za velika tržišta. Amasador je istakao da se unapređenje konkurentnosti srpskog prehrambenog sektora ne može postići samo uz pomoć USAID-a, već je neophodno da javni i privatni sektor sarađuju kako bi obezbedili uslove za unapređenje konkurentnosti. Podrška sajmu hrane jeste jedan od dobrih primera saradnje, te je tom prilikom izrazio zahvalnost ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavu Nedimoviću i Privrednoj komori Srbije i Asocijaciji za promociju srpske hrane na njihovoj saradnji. Naveo je da je hrana jedan od najboljih načina da se razume i upozna neki narod. Ambasador je naveo da se stvari ne trebaju prepuštati sreći, već da svet treba da zna da je Srbija lider u proizvodnji hrane.

 

Prvo predavanje drugog dana međunarodnog sajma i konferencije visokokvalitetne hrane Belgrade food show 2018, 6. novembra, održao je izvršni direktor Green Seed Group (međunarodna konsultantska kuća osnovana 1991. godine u Velikoj Britaniji – specijalizovana za prodaju hrane i pića, koja pomaže svojim klijentima iz celog sveta da izgrade svoje poslovanje na više od 20 tržišta). Tema predavanja je bila: „Tržište hrane u Evropi i Velikoj Britaniji: Mogućnosti i kako ih iskoristiti za srpsku industriju hrane i pića“.

Prvo o čemu je predavač govorio jesu karakteristike tržišta EU. Osim onih opštih karakteristika, da je to tržište sa više od 500 miliona potrošača sa jedinstvenom valutom (evro), jedinstvenom potrošačkom politikom i zahtevima u pogledu proizvoda (deklarisanje, pakovanje i bezbednost proizvoda). Potrošački trendovi u sektoru hrane su „zdrava ishrana“, odnosno proizvodi sa smanjenim sadržajem masti, soli i šećera, kao i proizvodi bez glutena i laktoze, i proizvodi bez brzo uzgajanih sirovina, kao i biljni proizvodi. Takođe, zahteva se da tekst na deklaraciji proizvoda bude razumljiv za potrošača, a obavezno na jeziku lokalnog tržišta, da pakovanje bude u skladu sa principima zaštite životne sredine. Zatim, trend je da potrošači sve više žele da znaju odakle potiče njihov proizvod (farma, pčelinjak, gazdinstvo), način kako je proizveden, njegovo poreklo i po čemu je autentičan. Mala pakovanja i „hrana za poneti“ se sve više traži, kao i pakovanja koja se lako otvaraju. Trend je da su sve popularnije pojedine nacionalne kuhinje, kao što je npr. indijska, peruanska, blisko-istočna, afrička kuhinja (takođe i u Velikoj Britaniji).

Karakteristika EU tržišta, iako je formalno ono jedinstveno tržište, je da se na njemu koriste čak 24 jezika, a najzastupljeniji jezik koji razume više od 51% odraslih je engleski, dok je procentualno najveći broj potrošača čiji je maternji jezik nemački (16%). U poslovanju kao radni jezici najzastupljeniji su engleski, nemački i francuski. Ono što je karakteristika je i da su cene istih proizvoda istih proizvođača u različitim zemljama članicama različite. Pojedini veliki trgovinski lanci u EU, kao što je Tesco, imaju politiku istih cena za iste proizvode u svim zemljama članicama EU bez obzira na različitu kupovnu moć potrošača. Visina poreza na dodatnu vrednost na hranu i piće varira od jedne do druge zemlje članice EU, i iznosi od 0-21% (opšta stopa u Velikoj Britaniji je 20%).

Ključna tržišta za plasman hrane i pića u EU, po rečima predavača, su tržište Belgije, Francuske, Portugala, Španije, Švedske, Velike Britanije i Italije. Karakteristično je da tržište Belgije predstavlja „test tržište“ za ostatak EU, a to zbog toga što je to tržište jedno od tržišta sa najvećim primanjima po glavi stanovnika, predstavlja tačku susreta dve najveće evropske kulture (Germanske i Latinske), kao i da je to centralizovano i malo tržište. Pristup nacionalnim tržištima je moguć preko velikih trgovinskih lanaca, ovlašćenog distributera ili direktno u (svojim) lokalnim maloprodajnim objektima ili putem prodaje preko interneta. Trgovinski lanci svoje poslovanje vezuju uglavnom za jedno nacionalno tržište. Postoji nekoliko multinacionalnih međunarodnih trgovinskih lanaca koji posluju na više nacionalnih tržišta kao što su Carrefour (koji posluje u Francuskoj, Italiji, Španiji, Belgiji,…), Tesco (u Velikoj Britaniji, Češkoj, Irskoj) Aldi (u Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji i Belgiji). Prednosti su što Vam ti trgovinski lanci kao malom proizvođaču pomažu da „otvarate vrata“ ali nema garancija da ćete i opstati na „listi“ dobavljača.

Karakteristike tržišta u Velikoj Britaniji, su da je to veliko tržište, od oko 64 miliona potrošača, ali i veoma zahtevno. Potrošačima je kvalitet hrane važniji od cene proizvoda. Konkurencija je velika, a po učešću na tržištu hrane i pića dominira jedan trgovinski lanac (Tesco). Velika i rastuća je grupa potrošača koja je zainteresovana za autentičnu hranu i piće, kao i hranu i piće poznatog geografskog porekla i tradicionalne proizvode. Kupci u velikoj Britaniji su spremni da isprobaju nove proizvode sa drugih tržišta, što je šansa i za proizvođače iz Srbije i ovog regiona. Iako je suviše rano da se utvrdi kakav uticaj izlazak velike Britanije iz EU može imati na cene prehrambenih proizvoda, oko 40% hrane se uvozi i to će sigurno imati uticaj na povećanje cene hrane. 

Na predavanju Studija slučaja: iz ugla kupca i distributera, ispred kompanije Mercator S, govorila je Milana Rončević, pomoćnik direktora pakovane hrane. Kompanija Mercator S ima 20.000 artikala koji su proizvedeni u Srbiji. Milana ističe da je strast najbitniji faktor malih proizvođača da bi se našli na policama velikih mega marketa. Strast prema životu i strast prema poslu. Pored strasti neophodni faktor je i disciplina. Pod disciplinom se ne podrazumeva stroga vojnička disciplina već disciplina u smislu orijentisanosti, istrajnosti ka ostvarivanju postavljenih ciljeva i poštovanje određenih standarda kvaliteta kako bi potrošačima ponudili isključivo visoko kvalitetne i zdravstveno bezbedne proizvode. U kompaniji Mercator S primenjuje se najbolja svetska praksa, podržava  se standard ISO 9001 i ISO 14001 kao i HCPP standard kako bi povećali zadovoljstvo potrošača i trenutno se nalazi u fazi implementacije standard 10002. Ono što se očekuje od dobavljača jeste visokokvalitetni i zdravstveno bezbedni proizvodi, poštovanje i ispunjenje svih zakonski propisa Republike Srbije u domenu proizvodnje hrane. Pored strasti i discipline kao neophodnih faktora za uspeh potrebno je poznavanje vašeg kupca tako što ćete u kontinuitetu osluškivati vaše potrošače kakve su njihove želje, kakve su njihove potrebe, koji su njihovi zahtevi i da upravo na bazi toga gradite svoj marketing mix i kako ćete se predstaviti svojim potrošačima. To je jedan od najboljih puteva ka uspehu, jer je u našem poslu upravo potrošač polazna tačka tog puta i finalna destinacija. Ono što karakteriše modernu poljoprivredu jeste pravi partnerski odnos između proizvođača i maloproprodajnog lanca koji se ogleda kroz međusobnu razmenu poslovnih  ideja i znanja. Merkator S kroz svoje projekte radi na proširenju asortimana domaćih proizvoda, proizvoda koji su napravljeni bez aditiva i konzervansa baš onako kako su pripremale naše bake. Narednih godina proširiće se asortiman tradicionalnih proizvoda i kroz primenu najsavremenije tehnologije. Tako će naši tradicionalni proizvodi biti spašeni od zaborava. Projekat super Srbija je jedinstveni projekat u kojem je Mercator S zajedno sa televizijom Prva podržalo 8 malih preduzetnika iz Srbije koji su imali odlične ideje i zato su  im Mercator S i tv Prva pomogli da plasiraju svoje proizvode na police robnih marketa. Ispred kompanije Delhaize Srbije govorile su Maja Jojović, menadžer kategorije voća i povrća i Jovana Milić, menadžer kategorije za kafu, čaj i začine iz korporacije Delhaize Srbija. Delhaize Srbija je članica međunarodnog trgovinskog lanca Ahold Delhaize koji posluje na tri kontinenta u šest zemalja, sa sedištem u Zandamu, u Holandiji. Od dolaska u Srbiju 2011. godine kompanija intenzivno radi na proširenju asortimana, konstantnom podizanju kvaliteta, unapređenju receptura i dizajnu, a integracija ovog tržišta u svetski prepoznat sistem doprinela je celokupnom razvoju modernog poslovanja u oblasti maloprodaje u Srbiji. Delhaize Srbija je na taj način, ostala najveći trgovinski lanac u našoj zemlji. Na kraju prvog kvartala 2017. godine imala je više od 11.800 zaposlenih i ukupno 404 maloprodajnih objekata formata: Maxi, Shop & Go i Tempo. U skladu sa globalnom strategijom Grupe Ahold Delhaize „Zajedno smo bolji“ februara 2017.godine Delhaize Srbija je predstavila novi strateški okvir. Razvijena od strane lidera kompanije, strategija definiše način poslovanja, svrhu, obećanja i vrednosti. Delhaize Srbija je najveći donator hrane u zemlji. Samo kroz društveno odgovorni projekat „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“ do sada je donirano više od 1.000 t hrane. Tokom 2015. godine razvijen je i SupeRučak – nutritivno izbalansiran obrok za decu školskog uzrasta. Kroz korporativno volontiranje, veliki broj aktivnosti u domenu zaštite životne sredine, podršku lokalnim zajednicama, kompanija svakog dana pokazuje brigu za okruženje. Kao jedan od pet najvećih poslodavaca u Srbiji, kompaniji su ljudi najvredniji resurs. Predrag Petrović, rukovodilac nabavke i marketinga, logistike, prokurista i član Uprave dm Srbija i Makedonija govorio je ispred kompanije DM. On je istakao kako je kompanija DM u svoj asortiman uvrstila 600 novih proizvoda organske domaće proizvodnje. U toku je prijavljivanje na Projekat DM inkubator. Fokus nije na proizvođaču, već na proizvodu. Cilj je da se svakom srpskom potrošaču obezbedi inovativni i kreativni proizvod. DM u sklopu svoje robne marke ima vrlo interesantne, kreativne i drugačije proizvode. Ukoliko se prošetate do polica DM-a u delu za organske proizvode naći ćete potaž od paradajza i brusnice, slan namaz od plavog patlidžana,  namaz od tikvica, paradajza i paprika, namaz od paradajza i kimoa. Ovaj projekat nije namenjen samo start-up kompanijama nego i malim i srednjim preduzećima. Cilj ovog projekta je da srpskom tržištu donesemo dobre, kvalitetne i inovativne proizvode. Sve uslove u vezi ovog projekta možete pronaći na ovom sajtu https://www.dm-inkubator.rs/opsti-uslovi-i-kriterijumi-konkursa/ . Pored pomenutih imena na studiji slučaja govorili su i Spomenka Đordan, pomoćnik izvršnog direktora za komercijalne poslove, Univerexport, Vaso Lekić, Zadruga Food Concept. Belgrade Food Show je organizovao i predavanje “Saveti vrsnih eksperata za ukus-kako da stvorite premijum proizvod i unapredite vidljivost brenda, Globalni trendovi: kombinovanje hrane, sertifikacija ukusa, premijum proizvodi, benefiti nagrade „Superior Taste Award (iTQi) za srpske proizvođače, na kojem su učesnici bili vrhunski stručnjaci za ukus poput Alan-a Coxon-a, član žirija iTQi, britanski ambasador hrane, pića i turizma i čuveni kuvar i TV lice, Ina Saltanova, Area Manager, iTQi.

 

Pri četvrtoj sesiji, u toku drugog dana međunarodnog sajma i konferencije visokokvalitetne hrane, u okviru studije slučaja, na kojoj su učestvovali proizvođači iz Srbije i regiona koji su uspešno savladali sve izazove od osnivanja biznisa do prodora na razna tržišta i rasta poslovanja. Svoja iskustva predstavili su Darko Mandić, suosnivač i izvršni direktor, Happy Honey, Andrija Mišković, izvršni direktor, Global Foods, oba iz Srbije, i Kalin Babušku, zadužen za razvoj robne marke (brenda) u Mama`s Food iz Makedonije i Damir Ferović, direktor, Zeraa Agriculture Investment & Management, iz Bosne i Hercegovine. Učesnici su predstavili svoj razvojni put, svoje proizvode, a ono na šta su posebno ukazali je da se Vaš proizvod po nečemu mora razlikovati od drugih, biti autentičan, inovativan i posebno dizajniran odnosno upakovan tako da bi se razlikovao od drugih koji već postoje na tržištu a to sve kako bi se kupac opredelio za baš Vaš proizvod. Proizvod se od drugih može razlikovati, po ceni, kvalitetu, sirovinskom sastavu. Slikovito je to opisano, da Vaš potrošač već ima pun frižider, odnosno ostavu, a da Vi treba da nastupite sa proizvodom tako da on iz svog frižidera izbaci jedan proizvod a da njegovo mesto zauzme Vaš.

Proizvod treba da prati i „brend i dizajn priča“ o proizvodu i Vama kao proizvođačima (kao npr. da med proizvodite po principima Dobre pčelarske prakse), koja mora biti jednostavna kako bi je kupci prepoznali. Ocena svih učesnika je da su proizvodi, iz Srbije i regiona, od voća i povrća, kao i med (i drugi pčelinji proizvodi) visokog kvaliteta i po tome mogu biti konkurentni i na veoma zahtevnim inostranim tržištima. Čak i mali proizvođači iz Srbije imaju šansu, ali morate biti uporni kako biste ostvarili uspeh u industriji hrane. U slučaju da prodaja ne ide, morate organizovati promociju tog proizvoda. Zdravi i novi proizvodi su trend. Ako želite da Vaš proizvod plasirate u inostranstvu, kako su istakli učesnici, morate obratiti pažnju na koje tržište želite da plasirate proizvod i da obratite pažnju na njegove karakteristike. Ne zanemarujte ni domaće tržište, koje takođe ima svoje karakteristike. Za međunarodno tržište morate prilagoditi naziv trgovačke marke međunarodnom tržištu. Jako je važno da odredite ciljnu grupu potrošača i da utvrdite njihove potrebe, ponašanje, kako se potrošač ponaša u radnji kada stoji ispred police gde se nalazi i Vaš proizvod. Te shodno tome prilagodite i „nastup“ proizvoda u hipermarketu ili prodavnici specijalizovane hrane, prodaji putem interneta ili na aerodromu ili u supermarketima. Poseta međunarodnim sajmovima hrane je dobar korak za pronalaženje mogućnosti i novih kanala prodaje (Anuga u Nemačkoj, Sial u Parizu, i drugi). Važna je i komunikacija sa kolegama iz sektora hrane i da delite iskustva i ideje i tako oblikujete dalje korake u realizaciji poslovnih planova. Za „rast“ Vaše firme, po rečima učesnika, važno je da imate dobar „brend“, kadrove i stabilne finansije. To su ujedno i problemi prilikom razvoja svake firme. Morate pratiti trendove na tržištu, kako domaćem tako i globalnom i regionalnom. Saradnja sa velikim trgovinskim lancima je važna, ali zbog visokih troškova npr. ulistavanja, akcijskih rabata brošura i sl. morate računati najmanje prvih godinu dana bez zarade, što predstavlja negativnu stranu ovog kanala prodaje. Važna je i promocija proizvoda putem interneta, televizije, štampanih brošura.

 

U odvojenoj sesiji B2B sastanaka Radivoje Ranković sastao se sa kupcima meda iz više različitih zemalja. Radi se o kompanijama iz Libije, Norveške, Izraela, Iraka, takođe je vođen sastanak sa firmom posrednikom koja bi mogla da nam omogući izvoz meda na tržište Južne Koreje. Kompanije iz navedenih zemalja zainteresovane su kako za uvoz u teglama tako i za uvoz u buradima u zavisnosti od navika, potrošačkih, u određenoj zemlji pa do politike same uvozne kompanije.

 

 

Sačinili: Svetlana Potkozarac, Nenad Portić i Radivoje Ranković

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien