САВЕЗ ПЧЕЛАРСКИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ
СЦЕНАРИО ЗА ФИЛМ О ПРИМЕНИ ПЧЕЛИЊИХ ПРОИЗВОДА
У ИСХРАНИ, ПРЕВЕНЦИЈИ И ЛЕЧЕЊУ БОЛЕСТИ
ФИЛМ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ
ЗДРАВЉЕ ИЗ КОШНИЦЕ
Сценарио за овај филм направио је тим стручњака, лекара, нутрициониста и гастронома
У књизи штампаној далеке 1750. године, Џон Хил је мудро написао: „Премала пажња која се посвећује у ово време лековитом деловању меда и пчелињих производа је пример како човек запоставља обичне ствари… Ми тражимо из најудаљенијих делова света, лекове који снажно делују, да би смањили тегобе и поремећаје, а никад не би патили од тих тегоба и поремећаја ако би користили оно што пчеле сакупљају за нас пред нашим вратима“.
Ова велика истина, изречена пре 258 година, никад није била актуелнија. Никада човечанство није било више изложено пестицидима, конзервансима, адитивима, радијацији, генетски модификованој храни и стресу сваке врсте. Сви ови негативни фактори итекако остављају последице на наше здравље, нарочито на здравље и будућност наше деце. А пчелињи производи су данас ретка врста хране која на нашу трпезу стиже у неизмењеном облику, без индустријске прераде, онаква каквом су је пчеле приправиле за нас. Без конзерванаса и без адитива.
Генетски модификована храна се, због ниске цене, некритички уводи у исхрану. Нико не може да зна какве последице могу да оставе бројне нове беланчевине и друге нове материје у тој храни на наш организам, а са којима се током еволуције нисмо сусретали.
Сви поменути негативни фактори итекако дестабилизују наш имунски систем. Познато је да се у сваком човеку на планети сваког дана нормално ствара око 10.000 ћелија рака, али да их наш имунски систем ефикасно уништава. Запитајмо се да ли је и колико та чудотворна способност очувана код људи који свакодневно једу храну препуну адитива и пестицида? Сведоци смо да се поврће, врло често, данас третира пестицидима, а сутра носи на пијацу. Често је слично и са воћем. Несавесни и неуки људи су спремни на све да би дошли до профита, не схватајући да тиме упропаштавају будућност своје деце. Јурњава за профитом обузела је цео свет, и гази преко жртава. Често и највећи стручњаци умеју да изговоре да је боље умирати од болести, него од глади. Кад то кажу, мисле да је боље умирати од последица нездраве исхране, него због недостатка хране. Да ли је то баш тако?
Никоме од нас није јасно зашто је у свету завладало схватање да храна мора бити јефтина? А сви знамо да је здравствено исправна храна скупа, свиђало нам се то или не. Масовна производња хране на великим површинама захтева масовну употребу различитих пестицида, како би се пољопривредници изборили са болестима и штеточинама. Став да храна мора бити јефтина, пољопривреднике још више гура у трку са временом, омасовљују своју прозводњу и зато користе све више и више пестицида и вештачких ђубрива. Контрола употребе пестицида према најновијим стандардима, у Србији још увек није заживела. Зато се сви оправдано питамо: Какву храну једемо?
Савез пчеларских организација Србије, као референтна пчеларска организација Србије, са својих десет хиљада чланова, спада у оне који се боре да се на нашој трпези налази искључиво здравствено исправна храна, и то не само пчелињи производи. Сарађујемо са еколошким покретом, покретом потрошача и надлежним инспекцијама, са циљем да се у промету нађу пчелињи производи врхунског квалитета по највишим хигијенским стандардима. Бринући о квалитету пчелињих производа, ми бринемо и о вашем здрављу, али и о нашој беспрекорној репутацији. Наша организација јавно осуђује оне који у промет стављају пчелиње производе сумњивог квалитета, или производе који се само тако називају, а кошницу ни видели нису.
Стога вам најтоплије препоручујемо да мед и друге пчелиње производе набављате превасходно код свог пчелара, суседа или познаника. Наша организација у континуитету образује своје чланове како се долази до врхунских пчелињих производа, организовањем преко 500 предавања годишње, путем стручног часописа Пчелар, семинарима о доброј пољопривредној и хигијенској пракси и слично. У протеклих неколико година наши пчелари имали су прилике да директно од највећих светских научника из области пчеларства, које смо доводили у Србију, чују све о најновијим сазнањима која утичу на очување изворног квалитета меда. Зато са поносом можемо да кажемо да су пчелари Србије међу најобразованијима у Европи, те вам зато, широког срца и чисте душе, препоручујемо да баш од њих набављате пчелиње производе за своју децу и себе!
Иако знамо да о даровима кошнице знате скоро све, дозволићемо себи да вас упознамо са научним сазнањима до којих се дошло у протеклих неколико година, а која могу да вам помогну да пчелиње производе правилно конзумирате, како би сте осетили пуну благодет по здравље које они нуде свакоме ко их редовно користи, макар и у малој количини. Тачно је да су пчелињи производи и у народу третирани као лек, али је мало познато широј јавности, да су они прави лек највише онда када су и храна. Истраживања показују да само свакодневно конзумирање меда, у минималној дози од бар једне кашичице на дан, обезбеђује низ корисних ефеката на људско здравље. То је најјефтинији извор здравља који данас можете да купите.
МЕД
Попричајмо најпре о меду, који је најдоступнији пчелињи производ. Називају га златом природе и заборављеним благом историје. И заиста, мед се користи од давнина. И најстарији народи су имали култ меда и сматрали су га леком. Са разлогом. Јер, мед је срж природе, сок живота биљака.
Пчеле мед праве од нектара који биљке луче да би привукле пчеле и даривале их том слатком и лековитом материјом, а да би пчеле заузврат из далека донеле полен са других биљака и извршиле опрашивање. Тако се рађају нови живот и мед. Да нас храни и да нас лечи.
Мед је био први слаткиш кога је човек окусио, хиљаде година пре проналаска индустријског белог шећера, кога у природи нема у таквој концентрацији. Зато је бели шећер непознат за људски организам у том облику и не представља природну храну. Његово уношење је својеврсни стрес за организам, а лекари се слажу да је потпомажући фактор у развоју многих болести.
Мед, за разлику од белог шећера из трговине, садржи лако усвојиве шећере, највише воћни и грожђани шећер, витамине, минерале, беланчевине, ферменте, биљне хормоне, алкалоиде, флавоноиде и бројне недовољно истражене лековите састојке. Зато је, у односу на бели шећер који није ништа друго до сирова енергија, сва предност на страни меда. На жалост, данас се родитељи много чешће одлучују да својој деци купују индустријске слаткише и кремове, засноване на белом шећеру, а не на меду, који има доказане предности за раст и правилан развој деце. Деца могу да га конзумирају већ од навршене године живота. Уз кашичицу багремовог меда у флашици млека, деца се лакше успавају и чвршће спавају. Још 1985. године доказано је да је мед одличан за третман дечјег бактеријског пролива, који је због све већег продора индустријске хране са адитивима и конзервансима у исхрану и најмање деце, много чешћа појава него некада. Током 2002. је доказано да је одличан и за третман запаљења дебелог црева, које је све чешће обољење савременог човека, изложеног стресу и нездравој исхрани. Научници су у више истраживања током 2000, 2002. и 2005. године доказали да редовна употреба меда стимулише размножавање корисних бифидус и лактобацилус бактерија у цревима човека, које нам помажу да лакше варимо храну. У истраживању обављеном 2001. године показало се да народна изрека о меду и млеку као благодети, уопште није без основа! Наиме, поменуте корисне бифидус бактерије не могу да се размножавају у млеку, али када му се дода мед, њихово размножавање се покрене.
Некада је човек јео много више воћа него данас, па је просте шећере потребне за размножавање ових корисних бактерија, којима је мед иначе препун, редовно уносио. Данас, када се исхрана накарадно осавременила и постала заснована на брзој храни, мед је одлична замена за воће у том погледу, и спречава развој стомачних тегоба насталих због лошег варења хране. Зато лекари и гастрономи данас све више препоручују употребу меда у припремању јела. То су углавном мање количине, те се сласт меда у јелу и не осети, али након свих ових истраживања, нико не треба да дозволи да било које јело спреми без бар једне кашике меда.
1) ПИЛЕТИНА СА МЕДОМ И ЛИМУНОМ
Загрејати пећницу на 200 степени. У малом лончићу лагано загрејати сок од 4 лимуна, 100 грама меда, 60 грама маслаца, 1 бели лук, рузмарин и зачине по укусу, док се маслац не отопи. У калуп за печење сложити 400 грама пилетине и 750 грама кромпира. Прелити течношћу. Између кромпира послагати кришке лимуна и пећи у пећници 50 до 60 минута. Повремено преливати соком у којем се пече.
2) ТЕЛЕЋА ШНИЦЛА СА МЕДОМ И ЈАБУКАМА
Ољуштену јабуку исецкати на кришкице и пропржити на кашики уља. Додати 2 кашике меда, бибер по укусу и 1 кашику сецкане нане, па кувати минут-два. Истањити 4 телеће шницле, свака по 150 грама, посолити и побиберити. На сваку шницлу ставити мало масе са јабукама и преклопити. Причврстити чачкалицом. Пржити шницле на 2 кашике маслиновог уља, са сваке стране по 2 минута. У масноћу долити још две кашике уља, продинстати 1 главицу црног лука и 1 чешањ белог лука, па залити са 125 милилитара белог вина. Једну кашичицу хладног маслаца ручно умутити и умешати у сос, без кувања!
3) МАРИНАДА ЗА СВИЊСКЕ КРМЕНАДЛЕ
Помешати 100 грама уља, 250 грама меда, 50 грама јабуковог сирћета, 1/4 чашице вињака, 1/4 шоље млевеног кима и бибер по укусу. Уживајте!
Наравно, лакше варење хране и фантастичан укус јела, нису једини разлози употребе меда у њиховој припреми. У истраживањима обављеним 2002. и 2004. године, мед је у експериментима на животињама показао антимутагени и антиканцерогени ефекат. Круцијално истраживање обављено је 2003. и 2004. године. Познато је да сви волимо препечено и запечено месо или добро испечени роштиљ. Међутим, наука је доказала да се тамо где је месо добро запечено стварају такозвани хетероциклични амини, који су доказани изазивачи рака. Појава рака у дигестивном систему, између осталог, директно зависи од количине ових амина унесених током живота у организам. Али, у овом истраживању је доказано да ако се месо пре печења прелије сосом који садржи и мед или се једноставно премаже медом, не долази до стварања ових канцерогених материја. На западу већ може да се купи такозвани Барбикју сос са медом који има овакав ефекат. Раније је уместо меда у њега стављан бели кристални шећер, и таквог ефекта није било, док су сви остали састојци били истоветни, а то су парадајз, сирће и разни зачини. Зато, никада више не пропустите да пре роштиљања или печења, месо премажете медом или овим сосом.
А сад једна посластица за гурмане! Пре неколико година у Америци је прави хит био сос за преливање роштиља, који није ништа друго до обична мешавина меда и згњеченог белог лука у приближно једнаком односу. Није ни чудо, јер је у престижном америчком медицинском часопису Америкен џрнал оф клиникал нутришн, објављена студија о томе да бели лук, сиров или куван, смањује опасност од добијања све учесталијег рака дебелог црева. А овај једноставни сос, захваљујући особинама меда, умногоме умањује мирис белог лука који многима смета. Укус соса је изузетан и непоновљив, не личи ни на мед ни на бели лук. Одмах га испробајте!
Не би било коректно да прескочимо слаткише од меда.
1) ПОСНИ МЕДЕНИ КОЛАЧ
Измешајте по једну шољу воде, уља, меда и брашна у компактну масу. Додајте зачине (цимет или мускатни орашчић, по укусу), затим две шоље брашна, како бисте добили компактну суву масу. Оклагијом изваљајте и исеците форме по жељи (звезде, срца), украсите сувим грожђем, бадемима, лешницима или сусамом. Пеците 20 минута.
2) МЕДЕНА СРЦА
Загрејати 300 грама меда, 75 грама шећера и 50 грама маслаца. Кад се шећер растопи, оставити масу да се охлади. Додати 500 грама брашна, 4 кашичице цимета, једну равну кашичицу прашка за пециво. Измешати, додати јаје и умесити тесто. Увити у фолију и држати преко ноћи у фрижидеру. Загрејати пећницу на 180 степени. Тесто развити да буде дебело 3 милиметра. Извадити модлицом одговарајући број срца. Половину срца премазати џемом, па притиснути другим половинама. Пећи око 15 минута (на пек папиру). Растопити 400 грама чоколаде и умакати срца. Оставити срца да се охладе и чоколада стегне.
Одређени број људи се жали да им мед смета јер им, како кажу, стимулише лучење желудачне киселине. Решење постоји! Особама са повећаним лучењем киселине у желуцу препоручује се растварање 50 грама меда у 100 милилитара воде загрејане на 35 до 40 степени Целзијусових. Узима се на један до један ипо сат после јела и помаже код 76% болесника.
Постоје и они који имају смањено лучење киселине у желуцу. Препорука за њих је потпуно иста, осим што сада воду треба охладити на 13 до 15 степени Целзијусових, а пије се три пута дневно, непосредно пре јела. Помаже код 75% особа.
Организам савременог човека је свакодневно изложен великој количини слободних радикала. То су нестабилна и веома реактивна једињења која и нормално настају у организму, али бивају неутралисана. Проблем је када спољни фактори који врше оксидацију као што су дувански дим, пестициди или органски растварачи, слободне радикале стварају у већој количини од уобичајене, што веома штетно делује на организам, чак оштећујући генетски склоп човека. Зато научници данас препоручују повећан унос тзв. антиоксидативних материја које неутралишу слободне радикале, ради очувања здравља у условима измењене околине којој смо сви изложени. У истраживањима обављеним 1998, 2002, 2004. и 2005. године, у меду је доказана статистички значајна антиоксидативна активност, а 2002, 2004, 2005. и 2006. године утврђено је да она потиче углавном од полифенола из меда.
Током 2003. године доказано је и да ова активност меда смањује оксидацију липопротеина у људској крви, која је иначе важан фактор у настанку артериосклерозе. Да редовно конзумирање меда повећава антиоксидативну моћ људске крви доказали су и други истраживачи исте године. Наиме, редовна употреба меда подиже ниво антиоксидативних материја у људском организму, иако у меду тих материја нема у тако великој количини (витамин Ц, бета каротин и друге). Управо и у томе лежи чудотворна моћ меда. Он успева да својим суптилним механизмима натера организам да из хране усваја већу количину толико жељених антиоксиданата, много већу него да се у организам заједно са осталом храном не уноси и мед. Овај ефекат само још једном доказује моћ меда да организам враћа у нормално стање, да врши природну регулацију. Антиоксидативну активност имају све врсте меда, али је највише изражена код меда од хељде и сунцокрета, а затим код тамнијих врста ливадског меда.
Редовна, свакодневна употреба меда зато смањује ризик од појаве рака, кардиоваскуларних болести, алцхајмерове болести и последица старости. Веома је занимљиво да успорава појаву катаракте, тј. замућења сочива у оку. Катаракта или скрама се иначе данас јавља све раније због појачаног деловања слободних радикала, те је овај ефекат меда изузетно значајан.
Мед статистички значајно умањује факторе који узрокују кардиоваскуларна обољења, а 2004. је доказано да смањује холестерол за 7%, триглицериде и штетни ЛДЛ, а повећава ниво корисног ХДЛ-а за 2%. Такође може да снизи ниво шећера у крви за 6%. Иначе, најјачи ефекат на снижавање масноћа у крви показује матични млеч. У земљама где је дозвољено званично лечење пчелињим производима, постижу се изванредни резултати. Србија је одобрила апитерапију, како се зове метода спречавања појаве и лечења болести пчелињим производима, за сада само у превентивне сврхе, али очекујемо да ћемо ускоро стати раме уз раме са развијеним државама и да ће апитерапија постати јефтина и ефикасна метода лечења многих болести. Томе су највише допринела конкретна истраживања у протеклих десетак година.
Током 2004. године коначно је и званично потврђено научним истраживањима оно што народ зна из вековног искуства, а то је да је мед активатор имунског система и да помаже у бољој реакцији организма на инфекције. Мед стимулише стварање антитела и током примарног и током секундарног имунског одговора. Повећава капацитет организма у борби против инфекција тако што подиже нивое корисних материја, а смањује нивое штетних. Тако повећава ниво гвожђа и бакра у крви, као и број лимфоцита, еозинофила и моноцита, а смањује серумски имуноглобулин Е, плазма феритин, АСТ, АЛТ, лактат дехидрогеназу и креатин киназу, што је утврђено 2003. године.
Мед има и изражена антибактеријска својства, за која је заслужан велики број његових састојака. Данас се савремена медицина налази у великом проблему, јер бактерије постају отпорне на дуго година коришћене антибиотике. Ова отпорност иде и дотле да на неке бактерије антибиотици скоро уопште више не делују. Тако статистика бележи да у Америци од такозваних болничких инфекција годишње умире чак 87.000 људи, а у Француској 17.000. Болничке инфекције настају кад болесник дође у болницу због неке друге болести, а тамо се инфицира неком бактеријом која буквално живи у болници и током своје дуге еволуције је упознала скоро све антибиотике и постала отпорна на њих. Значи, болесник дође у болницу због једне болести, а умре због друге, коју је добио баш у болници. Ови застрашујући подаци потичу из медицински најразвијенијих земаља, које су у такву ситуацију доспеле баш зато што су масовно и некритички користиле антибиотике дуги низ година. Илустроваћемо примером. Пеницилин је 1940. године убијао 100% бактерија Стафилококус ауреус са којима је долазио у контакт, а 1995. године само 8%. Данас сигурно и мање.
У борби против ове појаве најдаље је отишла Куба, баш због дугогодишњих санкција и изолације, када није могла да увози лекове. Зато је морала да се окрене народној медицини и да је усавршава. Чак је развила и официјелне лекове какав је Пропоарохани, који је мешавина меда, прополиса и етеричних уља биљака, а може да се примењује и у виду инјекција. Спречава раст бактерија чак и у разређењу од 1 према 10.000. Ако се даје на уста, треба га дуго држати у устима, баш као и све пчелиње производе, јер они садрже велики број градивно једноставних материја које могу да се усвоје кроз подјезичне крвне судове директно у крв. Ако би одмах ишле у желудац, желудачна киселина би многе од њих разградила. Током 2001. и 2002. године Кубанци су у болници у Хавани овим леком лечили 50 пацијената са најтежим инфекцијама костију, које иначе захтевају дуг третман и најскупље антибиотике. Пошто су пчелињи производи релативно јефтини, јефтин је и Пропоарохани. Коштао је само 26 долара месечно по пацијенту, док су антибиотици коштали 1.300 долара, или 50 пута више! Током целог третмана ових болесника уштедели су невероватних 1.199.000 долара! Лечење овим леком уз то је трајало краће него антибиотицима.
Иначе, мед поседује више механизама деловања на бактерије. Најједноставнији је постојање фермента глукозо оксидаза, који пчеле уграђују у мед. Када се мед раствори у течности, у чају или млеку, овај ензим делује и ослобађа водоник пероксид који врши локалну дезинфекцију у усној дупљи. Треба нагласити да се мед ставља у чај или млеко тек када се охладе на температуру конзумирања, јер високе температуре разарају нека од лековитих својстава меда.
Против бактерија делују и други фактори. Мало је познато да је мед, иако сладак, заправо кисела средина, што не погодује бактеријама. У меду има много простих шећера, глукозе и фруктозе, који буквално исисају течност из бактерија и оне угину. Ту су и прави антибактеријски лекови, такозвани флавоноиди, затим разне испарљиве материје – фитонциди, те мед увек треба држати добро затвореним. Из свих ових разлога, у меду је немогуће наћи вегетативни облик било које бактерије, јер моментално бивају убијене. Зато су се научници бавили и испитивањем да ли мед може да лечи отворене ране. Јер, рана неће да зарасте ако је инфицирана, а данас је све чешће инфицирана бактеријама које су отпорне на антибиотике, па неке отворене инфициране ране не могу да зарасту годинама упркос савременим медицинским третманима. Нова истраживања на Новом Зеланду показала су да је мед веома ефикасан за зарастање таквих рана, само га пре третмана треба изложити гама зрачењу. Мед уз то спречава да се завоји залепе на тек зарасло ткиво, те да га покидају приликом скидања. Дошли су и до меда у чврстом стању, из кога је извучена вода, који се може купити у апотекама.
ПРОПОЛИС
Прополис је лепљива смоласта материја коју пчеле сакупљају са пупољака биљака, и служи им као лек и као градивни материјал. Сваки део кошнице и саћа прекривен је танким слојем прополиса. Стално је изложен испаравању, и зато је и ваздух из кошнице веома лековит. Овај пчелињи производ је један од најпроученијих до сада, а резултати истраживања буквално задивљују.
На тржишту се најчешће налази у оригиналном облику у добро затвореној амбалажи или у виду алкохолног раствора. Прополис делује против бактерија, вируса, гљивица, против упала. Веома је јак локални анестетик и природни антибиотик, па се најчешће користи за премазивање рана. Зато свако домаћинство треба да га има у кућној апотеци. Стимулише рад имунског система, обнавља оштећена ткива. Штити организам од последица зрачења.
Доказано је да је одличан антивирусни лек. Спречава размножавање вируса и стимулише имунски систем да ствара више антивирусних бораца, тј. интерферона. Уз то, флавоноиди из прополиса везују се директно за вирус. У превентивне сврхе, током месеци када владају грип и прехлада, користи се 15-20 капи дневно. Обично се накапају на кристалисани мед или се растворе у млаком чају или млеку. Најпознатије антивирусно деловање прополиса запазио је народ код појаве херпеса око усана. Ако премажете кожу око усана раствором прополиса пре појаве херпеса, чим засврби, херпес се неће ни појавити! А ако пропустите ову шансу, након појаве, премазујте промене наизменично прополисом и матичним млечом.
Фантастичне ефекте прополис даје и у спречавању појаве мигренозне главобоље. На први наговештај главобоље треба попити шољу чаја у којој је растворено 30 капи прополиса и једна кашика ливадског меда. То се понавља на сваких сат времена до пред спавање. Исто се ради и сутра, али са дупло мањом дозом.
Истраживања показују да прополис може бити права замена за лекове код већине плућних болести. Има изражено противзапаљенско деловање, те нарочито помаже код астме и алергија. Посебно помаже за смањење учесталости астматичних напада. Матични млеч такође проређује астматичне нападе, стишава кашаљ и смањује стварање садржаја за искашљавање.
Доказана су и позитивна дејства прополиса у ометању развоја рака. Поред изражених антиоксидативних способности, прополис спречава раст туморских ћелија, блокира их у појединим фазама ћелијског размножавања. Познато је да је тумору за раст потребно много хране и она се допрема стварањем нових крвних судова. Прополис сузбија процес стварања нових крвних судова, те тиме успорава раст туморске масе.
Пошто има у себи много флавоноида, редовни унос прополиса може ублажити многе хроничне болести, пре свега срца и крвних судова, цереброваскуларне болести, дијабетес, реуматоидни артритис. Чак је механизам деловања флавоноида на болести које су узроковане оксидативним стресом, потпуно научно проучен и потврђен. И прополис и матични млеч садрже инсулину сличну материју и помажу код смањења нивоа шећера у крви. Научници чак тврде да се редовном употребом прополиса може смањити дневна доза инсулина, али се то ради искључиво под контролом лекара.
Током 2005. године је и званично доказано да редовна употреба прополиса смањује ниво холестерола, триглицерида и шећера у крви, а повећава корисне масноће, тј. ХДЛ. Прополис и његови флавоноиди штите и обнављају ћелије панкреаса које луче инсулин, чак могу да повећају број острваца тих ћелија у ткиву панкреаса. Затим, смањују усвајање шећера, тј. глукозе из црева, али и поновно њено усвајање у бубрегу. Такође повећавају осетљивост ћелија на инсулин.
Прополис чини крвне судове еластичнијима, побољшава циркулацију и утиче на снижење крвног притиска. Побољшава функцију крвних капилара у мишићима. Омета стварање атерома, тј. зачепљење крвних судова. У Великој Британији је пре петнаестак година доказано такозвано антиагрегационо деловање прополиса, тј. спречавање згрушавања крви. Медицина данас у ту сврху препоручује ацетилсалицилну киселину, која нарочити проблем прави онима са гастритисом или чиром, док прополис нема нежељених дејстава.
Прополис омета рад фермената за варење хране, те се успешно користи и у дијетама за мршављење. Најбоље је да се то чини у комбинацији са медом, јер се већ пар година у Шкотској успешно спроводи дијета само са медом, тзв. хибернацијска дијета, где се мршави током спавања. Механизам је природан, издата је и књига о томе, а заснива се на особинама воћног шећера, тј. фруктозе из меда да модификује размену материја у човеку, тако да користи масно ткиво за обнављање оштећених мишића. Али, мишиће прво треба оптеретити да би дошло до оштећења. Према ауторима дијете, за то је довољан тежак физички рад, рецимо дизање тегова или цепање дрва, у трајању од само 15 минута сваког другог или трећег дана, и ништа више од тога. У сату пре спавања се сваке вечери поједе кашика меда, најбоље багремовог, што уз то учвршћује сан. Најбоље је кашику меда растворити у чаши млаког чаја са додатком 20-30 капи прополиса и тако унети у организам. Мршављење је природно, 3-5 килограма месечно. Јер, човек је некада у далекој историји цео дан трчао за храном, пре свега воћем које је препуно воћним шећером, и увече га је јео пре спавања. Ефекат је заправо исти, ми само имитирамо оно на шта је наш организам навикао, а ми смо га одвикли.
ПОЛЕН
Полен служи за опрашивање биљака, и пчеле га сакупљају као главни извор беланчевина, витамина и минерала. Просечан садржај беланчевина у полену је невероватних 30%, и зависи од биљке до биљке. Полен је савршени извор витамина и минерала за људски организам.
Нарочито се користи код особа са ослабљеним имунитетом или особа које се опорављају од последица исцрпљујућих болести. Делује и против упала. Најпознатије деловање полена је свакако на смањење тегоба од аденома простате. То је обољење код кога се простата код мушкараца увећа и спречава нормално отицање мокраће из мокраћне бешике. У Хамбургу је током 1986. и 1987. године спроведено испитивање и утврђени су фантастични ефекти код око 70% болесника. У целом свету су познати случајеви обустављања поступка за операцију, јер је аденом нестао или је знатно смањен за само неколико дана коришћења полена. Данас се свим мушкарцима старијим од 40 година препоручује конзумирање једне кафене кашичице полена дневно, која не само да отклања појаву проблема са простатом, већ и окрепљује организам хранљивим састојцима.
Веома је битан начин коришћења полена. Ако би се јео онакав како га пчеле сакупе, у разнобојним гранулама, највећи део се не би искористио, јер су састојци заштићени поленском овојницом. Зато се препоручује да се полен раствори у чаши млаке воде или чаја, 12 сати пре употребе, заједно са кашиком меда. За то време, полен проклија и ослободи свој садржај. Други начин је мешавина самлевеног полена са медом (обично у односу 1:2), која се користи две недеље након справљања, по једна кашика дневно.
За отклањање тегоба код наведених поремећаја, препоручује се употреба две до три кафене кашичице полена, од један до три пута дневно, зависно од поремећаја.
МАТИЧНИ МЛЕЧ
Матични млеч је производ лучења жлезда пчела којим пчеле хране најмлађе легло и матицу. Матица се целог живота храни само млечом и живи 3-6 година, а пчела која не једе млеч, живи само 3 до 4 недеље. Матични млеч се у народној традицији сасвим исправно сматра еликсиром младости, који обнавља и подмлађује организам. Научна истраживања су ово итекако потврдила, али и дошла до нових открића. Матични млеч изразито смањује ниво масноћа у крви. Матични млеч такође има изразито антивирусно деловање, и може се наносити и локално.
Особе које имају поремећај варења, пролив или затвор, треба да узимају полен свакодневно, као природни регулатор органа за варење. Одличне ефекте даје код лечења малокрвности, и тада се комбинује са медом.
ВОСАК
Восак је производ лучења воскових жлезда пчела и служи за градњу саћа. Међутим, у народној медицини се веома ефикасно користио пре свега за справљање облога за зарастање рана. Оно што је занимљиво то је да восак има у себи одређене испарљиве материје које су такође лековите и помажу пре свега код обољења органа за дисање.
УПОТРЕБА ПЧЕЛИЊИХ ПРОИЗВОДА
Најчешће питање које потрошачи упућују пчеларима јесте: Како да користим пчелиње производе у сврху превенције појаве болести и јачања одбрамбене способности организма?
Покушаћемо да дамо једноставан одговор. Поред већ наведених начина, морамо да нагласимо да је у превентивне сврхе најбоље користити мешавину меда, прополиса и полена, у дози од једне супене кашике дневно. Мешавина се прави тако што се помеша 50 грама прополиса, 300 грама полена и 650 грама меда. Најбоље је користити кристалисани мед, да не би дошло до издвајања полена на површини тегле у којој се мешавина чува. Иначе, кристалисани мед је много бољи за конзумирање од течног, јер вас практично приморава да га дуже задржавате у устима, што повећава његову лековитост, због већ поменутог усвајања неких материја кроз подјезичне крвне судове у усној дупљи.
Иначе, иако у народу влада веровање да је кристалисани мед заправо вештачки мед, истина је управо супротна. Сваки прави мед кристалише, неки брже, а неки спорије. Зрео мед кристалише хомогено у целој тегли. Вештачки медови никад или ретко кристалишу, а и кад то чине, кристалишу углавном нехомогено. Најбоља гаранција да сте купили природан мед је да га купите од познатог пчелара, суседа или познаника, а ми вам топло препоручујемо да то буде члан Савеза пчеларских организација Србије који вам се може легитимисати идентификационом картицом за годину у којој купујете мед.
Матични млеч се може мешати са медом, али тако губи део својих својстава, које уништавају киселине и ензими из меда. Најбоље га је користити у природном стању, онако како су га пчелари сакупили. Млеч је беле боје, обично се ставља у промет у малим бочицама од 10 грама, и обавезно се држи у замрзивачу. Кад се бочица отвори, до потпуне употребе се чува у фрижидеру. Дневно се користи 200-600 милиграма, зависно од сврхе употребе, уз дуго задржавање испод језика, што је најисправнији начин употребе.
Веома је корисно и да се по једна грудва прополиса и воска, загреју и истање у танке плоче, и поставе у дневном боравку близу извора топлоте. Пар месеци ће испарљиве материје из прополиса и воска испуњавати ваздух у просторији својим лековитим мирисом. Нећете наћи бољи освеживач просторија!
ЗАКЉУЧАК
Као што сте и сами закључили из напред наведених чињеница, ради очувања и унапређења здравља неопходно је свакодневно коришћење пчелињих производа у наведеним количинама. Јер, мед је лек највише онда када је и храна!
Што се тиче било које хране, па и пчелињих производа, треба нагласити да је став нутрициониста и других стручњака јасан. Најбоље је јести храну произведену на простору где су живели ваши преци и где данас живите и ви сами. Наш организам је најбоље прилагођен тој храни и на њу најбоље реагује по питању утицаја на здравље, лаког усвајања хранљивих и лековитих материја из ње и одржавања имунитета. Сходно таквим ставовима, и ми вам препоручујемо да конзумирате мед и друге пчелиње производе добијене искључиво у нашој земљи. Користите мед пореклом из Србије, јер он је најбољи за ваше здравље! Пријатно!
Šalje se...