To će biti propraćeno stvaranjem veoma striktnih procedura izdavanja dozvola za uvoz svakog pojedinačnog proizvoda sa sadržajem GMO, odnosno mehanizama za zabranu prometa ukoliko se za neki proizvod posumnja ili utvrdi da je opasan po zdravlje.
Po svemu sudeći, Srbija će vrata za uvoz GMO proizvoda otvoriti tokom sledeće godine, jer će se, prema Akcionom planu za sprovođenje preporuka Evropske komisije, izmene i dopune Zakona o GMO pred parlamentom naći u drugom kvartalu 2013. godine.
To, međutim, ne znači da će se GMO proizvodi odmah naći na domaćem tržištu, jer u ovom trenutku nije poznato kakve će postupke autorizacije proizvoda predvideti srpski zakonodavci – u EU je, na primer, prosečno vreme za izdavanje dozvole za promet GMO proizvoda 45 meseci.
Direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Jan Boćanski izjavio je Tanjugu da u toj upravi postoje pripremljene varijante za izmenu Zakona o GMO, ali da od Vlade Srbije još nije dobio zeleno svetlo da ih prosledi u dalju proceduru.
U Misiji EU u Srbiji je Tanjugu potvrđeno da se ta rešenja već nalaze na evaluaciji u Briselu i da bi uskoro trebalo da budu vraćena sa komentarima.
Izmena zakonske regulative vezane za GMO je urgentnija zbog pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) nego zbog evrointegracija, budući da je ovo poslednje sporno multilateralno pitanje u pregovorima o pristupanju STO.
S druge strane, u procesu evrointegracija, poglavlje o bezbednosti hrane, u okviru kojeg se tretira i pitanje GMO, svakako neće biti među prvim poglavljima po otvaranju pregovora o članstvu u EU.
Osnovni postulat STO je zabrana vancarinskih ograničenja trgovini,uključujući i zabrane uvoza, osim zbog razloga zaštite zdravlja ljudi,životinja i biljaka, a teret dokazivanja opravdanosti i proporcionalnosti mere u odnosu na rizik je na državi koja meru uvodi.
Propisi STO dozvoljavaju uvođenje privremenih mera ograničavanja prometa nekog proizvoda u slučaju da nisu dostupni relevantni naučni dokazi za procenu rizika od GMO. Međutim, u tom slučaju neophodno je da države u razumnom roku rade na pribavljanju činjenica na osnovu kojih bi bila urađena objektivnija procena rizika i bile preispitane mere zabrane.
Trajna zabrana, ipak, nije moguća prema pravilima STO, osim ukoliko se naučno ne dokaže štetnost GMO proizvoda.
Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović objašnjava da u STO postoje države koje na liberalniji ili restriktivnji način tretiraju GMO, ali da opšta zabrana prometa ne postoji ni u jednoj od 159 zemalja.
"Uzgajanje i proizvodnja uopšte ne dotiče STO, tako da mi i dalje možemo imati zabranu uzgoja i to uopšte nije predmet razgovora ni sa EU ni STO",izjavila je Todorović Tanjugu.
"Važno je da donesemo zakon koji ne zabranjuje eksplicitno zabranu spoljnotrgovinskog prometa, s tim što možemo da uvedemo restriktivne režime kontrole, jednostepene, dvostepene ili kakve već smatramo da su potrebni, i to se može urediti zakonom ili podzkonskim aktima", objasnila je Todorović.
EU, sa čijim pravnim tekovinama Srbija želi da se uskladi, dozvoljava promet oko 50 GMO proizvoda, a samo dva su registrovana za gajanje na njenoj teritoriji – i to jedna sorta kukuruza i jedna sorta krompira.
U svetu se, kako se procenjuje, GMO uzgaja na 134 miliona hektara, od čega je 50 miliona u SAD, dok se u zemljama Evropske unije GMO kultivišu na oko 95.000 hektara, što govori o restriktivnosti zakonodavstva EU na ovom polju.
EU, takođe, ima jedan od najstrožijih sistema izdavanja dozvola za GMO koji se
koriste za ljudsku potrošnju. U EU je obavezno i obeležavanje svih proizvoda koji sadrže GMO, a označavanje nije obavezno ukoliko sadržaj GMO u proizvodu ne prelazi 0,9 odsto ili ako je prisustvo slučajno ili se se tehnički ne može izbeći.
Promet i uzgajanje GMO sa sobom nosi brojne kontroverze, najpre zbog činjenice da su takvi proizvodi jevtiniji za uzgajanje, čime se, na primer, uzgajivači nemodifikovane soje, kukuruza ili stočne hrane stavljaju u neravnopravan tržišni položaj.
Pomoćnica ministra trgovine, međutim, ističe da, bez obzira na tu činjenicu, ulazak Srbije u STO jeste preduslov opšteg ekonomskog razvitka, kako zbog poruke koja se šalje investitorima, tako i zbog zaštitnih mehanizama koje to članstvo garantuje u slučaju bilateralnih trgovinskih sporiva i nezakonitih postupanja trgovinskih partnera.
"Ako se gleda u celini, ulaskom u STO se više dobija. Neki proizvođači će morati da pretrpe više konkurencije ali će ukupan balans štete i dobiti svakako biti u korist dobiti", rekla je Todorović.
I profesor Boćanski priznaje da bi uvozom, na primer, genetički modifikovane soje domaći proizvođači obične soje bili ugroženi jevtinijom cenom uvezenih proizvoda, ali smatra i da bi se mogao ograničiti uvoz proizvoda koji bi mogli štetiti domaćim uzgajivačima nekih strateških poljoprivrednih kultura.
"Srbija ima izuzetno dobre agroekološke uslove za proizvodnju soje i zato treba da budemo obazrivi sa potencijalnim uvozom GMO soje jer bi se to direktno odrazilo na naše proizvođače. Zemljama koje nemaju proizvodnju soje je svejedno, ali nama nije. Mi imamo 180 hiljada hektara genetički nemodifikovane soje, po tome smo prepoznatljivi i možemo da izvozimo na probirljivo evropsko tržište", rekao je Boćanski.
Na tvrdnje brojnih organizacija "zelenih" i nekih desničarskih stranaka da su GMO generalno štetni po zdravlje u Ministarstvu poljoprivrede imaju sasvim načelan odgovor.
"Mnogi od tih parametara su izvučeni iz konteksta. čisto sumnjam da bilo kakve institucije rade na tome da unište svoju naciju. čisto sumnjam da bi i naš Savet za biološku sigurnost, gde su istraživači najvišeg ranga, doneo neku odluku koja bi bila suprotna interesu naših građana", kaže Boćanski.
Uostalom, proizvodi sa sadržajem GMO se, kako je rekao Boćanski, moraju obeležiti, i ako neko ima nedoumice ne mora da kupuje takve proizvode.
Šalje se...