SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA – DA ILI NE?



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.376

U ponedeljak, 17. 12. 2012. godine, u prostorijama Privredne komore Beograd, održan je okrugli sto sa temom „Genetski modifikovana hrana – da ili ne ?“. Okrugli sto su organizovali: Privredna komora Beograd – Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije, Zadružni savez Beograda i Udruženje trgovine.
Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Skupštine Srbije – Odbor za zaštitu životne sredine, Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Instituta za biološka istraživanja, Biološkog fakulteta, Poljoprivrednog fakulteta, Veterinarskog fakulteta, Medicinskog fakulteta, Instituta Zemun Polje, PKB korporacije, MK Komerca, Delta agrara i velikog broja nevladinih organizacija i udruženja.
SPOS je predstavljao Željko Janković. Skup je otvorio predsednik Privredne komore Beograd, dr Milan Janković, pozdravio je prisutne i podstakao ih da uzmu učešće u diskusiji, bez obzira na oprečnost stavova.
Težište u uvodnom izlaganju prof. dr Marine Stamenković Radak, šefa katedre za genetiku i evoluciju na Biološkom fakultetu BU, bilo je na razlikovanju pojma genetski modifikovanih organizama i organizama kojima se poboljšavaju osobine u procesu selekcije.
U svom izlaganju dr Života Jovanović iz Instituta za kukuruz Zemun Polje, je naglasio da Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji organske hrane i hrane gajene na konvencionalan način, jer su genetički potencijali njihovih hibrida iskorišteni svega 40%, a da se primenom agrotehničkih mera prinosi znatno mogu povećati. Takođe, je rekao da je „U ekonomskom interesu Srbije da ostane zemlja bez GMO, već da se proizvodnja zasniva na zdravoj organskoj poljoprivredi“.
Prof. dr Aleksej Tarasjev sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ rekao je u svom uvodu da je Srbiji potreban izbalansiran pristup kada je reč o GMO kojim bi se sagledali i koristi i rizici od te hrane. Mišljenja je da je neophodna promena zakona o GMO u Srbiji koji je restriktivan, jer su mogući problemi u priključenju u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Gospođa Milica Vojić – Marković zalaže se da se Zakon o GMO ne treba menjati niti dozvoliti da se GMO nađe na našem tržištu jer zdrava voda i hrana moraju biti strateška opredeljenja Srbije. Skrenula je pažnju na to da je GMO hrana štetna po zdravlje ljudi i da već u trećoj i četvrtoj generaciji izaziva tumore i povećava smrtnost i sterilnost kod ljudi. Ukazala je na to da su kompanije koje proizvode GMO monopolisti i imaju političku podršku i ta hrana je u mnogim zemljama neretko ubačena uz pomoć korupcije i podmićivanje predstavnika vlada tih zemalja. Te iste komapnije često izdvajaju ogromne sume novca da na etiketama proizvoda ne piše da je ta hrana proizvedena od GMO. Kako je rekla, ako bi Srbija dozvolila proizvodnju GMO i samo za semena morala da plaća 70 do 100 miliona evra godišnje, a GMO hranu ne bismo mogli da prodamo ni na domaćem tržištu, niti bismo mogli da je izvozimo. Time bi bio ugrožen izvoz svih poljoprivrednih proizvoda a naročito kukuruza. Zatim, domaći poljoprivredni instituti bili bi kupljeni, zatim zatvoreni i bila bi uništena proizvodnja naših poljoprivrednih proizvoda i hibrida.
Prof. dr Miladin Ševarlić je u svom izlaganju naglasio da gajenje GMO nema nikakvo ekonomsko opravdanje.
Pomoćnik ministra trgovine Bojana Todorović težište u uvodnom izlaganju je stavila na preduslove koje Srbija mora da ispuni da bi postala članica STO. To je, da zemlje koje hoće da budu članice STO ne smeju da imaju zabranu uvoza bilo kog proizvoda, pa ni onog koji ima GMO. To je preduslov za sve zemlje čalanice STO, i to ne može biti tema bilateralnih odnosa sa bilo kojom zemljom. Na Vladi Republike Srbije je da odluči da li će prihvatiti te uslove za članstvo u STO i EU, uz napomenu da ti proizvodi, kada se uvezu moraju biti posebno označeni da su GMO. Da ili ne, GMO ne može biti predmet bilateralnih dogovora.
Pravni zastupnik pokreta „Zeleni Srbije“, advokat Igor Pantić, je naglasio da će se njegova partija zalagati za apsolutni moratorijum za GMO. Ako se dozvoli uvoz GMO a dođe do nepoštovanja propisa ne može se garantovati da se ti proizvodi ne bi neregularno plasirali i da ne bi izvršili kontaminaciju – zagađenje ostalog biljnog sveta.
Ataše Ambasade SAD za ekonomiju, gospođa Viktorija, naglasila je da je neophodna izmena Zakona o GMO, jer bi insistiranje na tom zakonu, mogao biti razlog za obustavljanje pregovora za učlanjenje Srbije u STO i uticati na tok pregovora u Briselu. Ukoliko ne dođe do izmena tog Zakona, to bi moglo biti prepreka u bilateralnim odnosima Srbije i SAD.
Nakon uvodnih izlaganja razvila se veoma živa i polemička diskusija među učesnicima.
Nakon tri puna sata rada učesnicima se zahvalio na učešću i na aktivnom radu, gospodin Miodrag Veaeli, sekretar Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije Privredne komore Beograd.

 

Celokupno izlaganje Željka B. Jankovića je u prilogu.

OKRUGLI STO PRIVREDNE KOMORE BEOGRAD
„GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA – DA ILI NE?“

Zakon o genetički modifikovanim organizmima Republike Srbije GMO definiše kao: ”organizam, osim ljudskog, čija je genetička osnova promenjena upotrebom tehnologije rekombinantne DNK”.(Sl. glasnik RS, br. 101/2005)

Evropskim zakonodavstvom je regulisano da proizvodi od genetski modifikovanih organizama, u prometu moraju da budu posebno označeni. Postoje zahtevi udruženja potrošača da se ova oblast bolje uredi i propišu strožiji uslovi kod korišćenja GMO.

Što se tiče proizvodnje – gajenja GMO u zemljama Evrope vemo ja različita regulativa. Samo u nekoliko zemalja je zabranjen uzgoj GMO na celoj teritoriji: Austrija, Francuska, Grčka, Island, Poljska i Švajcarska u kojoj je proglašen petogodišnji moratorijum na gajenje GMO. Isto tako samo je nekoliko zemalja u kojima nema teritorija koje su proglašene za oslobođene od GMO: Turska, Malta, Crna Gora, Litvanija i Slovačka. U ostalim zemljama je različita regulativa. Veličina teritorije na kojoj je zabranjeno gajenje GMO kreće od 5000 hektara u Češkoj do gotovo cele teritorije u Italiji u kojoj su samo vrh čizme i Sicilija teritorije koje nisu proglašene za teritorije slobodne od GMO. Izgleda da je većina evropskih zemalja pod pritiskom interesa članstva u EU i STO popustila i omogućila uvoz – prometovanje GMO, ali nisu spremne da proglase da se na celoj njihovoj teritoriji ne mogu uzgajati GMO. Takve odluke su spuštene na nivo regiona, distrihta, gradova i opština. Tako npr., u Velikoj Britaniji su, između ostalih teritorija, i dve opštine u Londonu proglasile svoje teritorije oslobođene od GMO, a ostale opštine to nisu uradile. (http://www.gmo-free-regions.org/)

Sa početkom gajenja GMO pojavila se i dilema „genetski modifikovana hrana – da ili ne“? Svi slobodoumni i odgovorni ljudi su rekli jasno NE. Oponenti su samo oni kojima su profit, zarada i pohlepa osnovni životni motivi.
Na žalost pred našu zemlju se postavlja ta ista dilema ali u jednoj drugoj dimenziji, dimenziji izabranog strateškog opredeljenja – put u Evropsku uniju. Nadam se da će našim političarima ostati najviši državni i nacionalni interes – zdrava nacija i da ostavimo zemlju Srbiju kao zemlju u kojoj će dolazeće generacije bezbedno živeti.

Prema znakovima upozorenja na štetnost GMO u lancu ljudske ishrane, koji dolaze iz zemlje rodonačelnice i glavnog planetarnog agitatora za upotrebu GMO u ljudskoj ishrani – SAD, izgleda da će ove dileme postati nepomirljive.
Naime, septembra 2011. godine je „AAEM“ („Američka akademija zaštite životne sredine“) izdala podsetnik svim lekarima da ljudima prepisuju organsku biološku hranu, jer je GMO hrana u direktnoj korelaciji sa sledećim zdravstvenim problemima ljudi:
– problemi imunološkog sistema,
– oštećenost organa,
– neplodnost,
– gastrointestinalni problemi,
– disfunkcija regulacije holesterola i inzulina,
– ubrzano starenje, (a koji su dokazani u istraživanjima u kojima su laboratorijske životinje bile hranjene GMO hranom).
Čak ni najglasniji zagovornici gajenja GMO koji su tvrdili da GMO obezbeđuju veću količinu hrane za prenaseljenu planetu, nemaju više te argumente u ruklama. Naime, dr Dag Gurian – Šerman svetski stručnjak biotehnologije je objavio 2008. godine rezultate istraživanja da GMO nije povećao prinos u odnosu na konvencionalni metod gajenja. Čak je GMO soja pokazala manji prinos od konvencionalne. „Tradicionalni uzgoj nadmašuje genetski inžinjering“. Nadalje, uzgoj GMO povećava upotrebu pesticida, a što je potvrdio i Bil Hristion – predsednik američke nacionalne koalicije porodičnih farmera. (http://www.saynotogmos.org/10reasons_need.pdf)
Jedan od vodećih svetskih naučnika za GMO hranu, Džefri Smit, i njegova neprofitna organizacija „Odgovorna tehnolgija“ objavili su da je u svetu rastući broj studija koje ilustruju velike opasnosti povezane sa GMO hranom. Što bude više studija sa takvim ishodima i ako im se da odgovarajuća medijska pažnja, svest o opasnosti od GMO hrane u ljudskoj ishrani će se sve više širiti. To je osnovni preduslov za kvalitativan pomak ka zdravijem životu ljudkog roda.

Ono što mene kao čoveka, a posebno kao pčelara, brine jesu činjenice objavljene u nekoliko studija da GMO usevi ubijaju pčele i leptire. Dakle, ubijaju živa stvorenja. Ako ubijaju jednu vrstu živih stvorenja, insekte, šta će se dogoditi sa ljudima koji ih konzumiraju takvu hranu? Nažalost, već sada, u većini prerađene hrane nalaze se genetski modifikovani: kukuruz, uljana repica, soja, šećerna repa, kao i u brašnu, hlebu, keksu, ulju, gotovim jelima. Znači, interes pohlepnih industrijalaca u cilju stvaranja većeg profita, je stvorio tehnološku osnovu da GMO ubaci u ljudsku ishranu,bez zakonskih posledica zbog narušavalja ljudskog zdravlja.
Po nekim studijama 85% kukuruza koji se konzumira u SAD, pa čak i u Evropi i Kanadi, je genetski moldifikovan. Neke vrste GMO kukuruza stvara sopstveni pesticid pa ga insekti ne jedu jer umiru ukoliko ga konzumiraju. Među tim insektima su i pčele kao univerzalni oprašivači.
Od svih gajenih vrsta biljaka 82 su najznačajnije u svetskoj trgovini, 77% od tih biljaka zavise od oprašivanja insektima, a čak 48% su direktno zavisne od oprašivanja pčelama (Preskot-Alen, 1990; Buhman i Nabhan, 1996; Stanisavljević i sar. 2003.). Ako se budu gajile GMO koje ugrožavaju život pčela, biće ugrožena proizvodnja niza biljaka u ljudskoj ishrani. Još je Albert Ajnštajn rekao da „Ako izumru pčele, čovečanstvo će nestati za 4 godine“.

Uostalom, time se ugrožava jedna veoma perspektivna grana srpske poljoprivrede – pčelarstvo. Pčelarstvo je perspektivno zato što je trenutna iskorištenost pašnog potencijala Srbije svega od 0,5 do 2%. Kvalitet našeg meda veoma visoko kotira na evropskom tržištu, ali i na drugim tržištima. Ako se ima u vidu broj nezaposlenih u Srbiji i stepen iskorištenosti pašnog potencijala, jasno je da u pčelarstvu Srbije leži orgomna šansa za rešavanje problema nezaposlenih. Naime, trenutno je u Srbiji oko 10.000 pčelara (8.500 u SPOS-a i oko 1.500 koji nisu organizovani u SPOS-u) i oni koriste svega do 2% biloškog potencijala naših cvetnica. Dakle, ostaje rezerva od još 50 puta do punog iskorištenja pašnih mogućnosti u našoj zemlji, a time i mogućnost za zapošljavanje značajnog broja trenutno nezaposlenog stanovništva.
Da ne govorimo o ekonomsko – tehnološko – biološkom ropstvu u koje upadamo ako dozvolimo da se kod nas gaje GMO. Kompanije koje proizvode seme za GMO stvaraju takav odnos, da ćemo samo od njih morati kupovati seme za sadnju GMO i odgovarajuće pesticide i herbicide.

Informacije koje u poslednje vreme stižu iz Vlade Republike Srbije nagoveštavaju dizanje brane za ulazak GMO na naše tržište. Ministar Rasim Ljajić je u skorašnjem intervjuu B 92 najavio da proizvodnja GMO hrane ostaje i dalje zabranjena kod nas, ali će zbog uslova za pridruživanje EU biti ukinuta uredba kojom nije bio dozvoljen uvoz GMO namirnica. Tom prilikom je izjavio: „Proizvodnja će ostati zabranjena, to je predviđeno važećim zakonom, a ostaće tako i u slučaju njegovih izmena. Postoji i odredba o zabrani prometa genetski modifikovanih organizama, ali pravila Svetske trgovinske organizacije kažu da su oni protiv bilo kakvih restrikcija u uvozu i izvozu, bez obzira na vrstu proizvoda. Uslova za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju i uslov koji postavlja EU pred sve zemlje je da nema takvih restrikcija.“

Ako je već strateško opredeljenje naše zemlje članstvo u EU i STO, koje naši političari žele svemu da predpostave, onda predlažem da u formalnom smislu (zakona) ne postavimo eksplicitno organičenje za uvoz takvih namirnica, ali da kroz podzakonske akte (pravilnike i uredbe) postavimo takve zdravstveno – sanitarne uslove, hemijsko – biološke uslove, uslove analitičkih procedura kojima ćemo onemogućiti da takva roba pređe našu granicu. Pored toga treba stvoriti takvu regulativu kojom ćemo zabraniti da se u bilo kojoj prehrambenoj prerađevini pojavi bilo kakvo punilo porekla od genetski modifikovanih organizama. Nadalje, moramo zabraniti bilo kakav vid ekonomske propagande proizvoda i prerađevina koje u sebi sadrže elemente koji potiču od GMO. Zatim, moraju se predvideti drakonske kazne za prekršioce mera kojima se onemogućava uvoz i prometovanje namirnica i proizvoda koji sadrže elemente GMO porekla, koja bi uključivala i kaznu trajne zabrane obavljanja delatnosti. Tom regulativom moraju biti jasno definisane nadležnosti, propisane procedure, koje su predpostavka visoke efikasnosti.
Naravno da bi bilo za sve nas najbolje da naša Srbija ostane zabranjena zona za gajenje i prometovanje GMO i svih oblika prerađevina od istih. Pred nama je istorijska odgovornost. Ne smemo ni pod kakvim pritiscima popustiti i omogućiti da GMO nesmetano uđu u našu zemlju.
Hvala na pažnji.

Željko B. Janković

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien